CIRKUS “TEŠKE REČI” !

Još uvek sam pod utiskom hvalospeva Vučićeve prezentacije naše trenutne ekonomske moći  izgovorene manirima  nepodnošljive lakoće, slatkorečivosti i cinizma  u emisiji -"Teška reč". Ne bih ovom prilikom da ulazim i u špekulacije  sa gledaocima, pretežno penzionerima, koji su se javljali  da pozdrave i podrže Predsednika a mnogi mediji su to nazvali nameštenim pozivima.  Za razliku od prisutnih novinara, koje je Vučić oduvao snagom brojki i argumenata, javno mnjenje se ozbiljno uskomešalo  pa je mnoge čekala jedna duga  neprospavana noć. Zaključak je, u Srbiji se živi bolje!

 Mere fiskalne konsolidacije nisu samo naš domaći ekonomski specijalitet i pravo čudo. Koliko je to dobro uradjeno i koliko se dobro primilo, najbolje govore brojne pohvale evropskih i svetskih državnika koji za takav ekonomski uspeh imaju samo reči hvale. 

Vučić je toliko bio ubedljiv a uz to i neverovatno sugestivan, da je ogromni auditorijum koji je sa pažnjom propratio dvočasovno izlaganje u času poverovao da je sve to ipak istina da to nije “teška već laka reč” i da nas, a pogotovo penzionere, do kraja godine čeka pravo malo ekonomsko čudo.Vraćanje otetog a i pride, neki procenat više. 

Ja lično ne verujem jer Vućić neće propustiti priliku da sve to obavi u predizbornoj kampanji i time overi drugi mandat,pogotovo što je on pravi majstor u tome i što mu od svega spinovanje ide najbolje.

Neko je sve ovo preživeo u transu ,neko i par dana posle emisije a neki će umreti ubedjeni da je sve tako kako je Vučić rekao. Mi, a ja sam jedan od tih, koji se sećamo svega i pamtimo dugo a pritom nismo "lupetala" niti i malo zlonamerni, kako nas rado naziva  A.V. ne možemo da zaboravimo sve njegove političke gafove, prevrtljivosti i brojne neistine koje su izgovorene sa namerom zavodjenja ili pridobijanja biračkog tela dok je Srbiju preoravao pod radikalskom zastavom.Na oprezi smo jer bi nas saznanje da smo još jednom izvarani dotuklo do kraja.To Vučić zna i nema pravo da se na nas ljuti jer naš stav je rezultat njegovog minulog rada koji nas plaši a njega prati danas i ko zna još koliko dugo.

Takva psihološka nestabilnost, nažalost, pratiće A.V. do kraj  mandata i do kraja  političke karijere a naročito, ta jako tanka nit izmedju ekonomske istine i realnosti i političkih laži i manipulacija. To ga i danas ruši i to ga i danas ubija uprkos njegovim nastojanjima da u svakom svom javnom nastupu upravo "tuče" po tome i po nama koji  i kada bih hteli ne mi smo mogli tek olako sve da zaboravimo. E,da li smo mi zlopamtila, kako nas naziva Vučić, ili je on takav kakvog ga je rodila i zadojila majka Angelina, ostaje tema koju će razradjivati pisci njegove autobiografije sa poznatim naslovom :”Ja Vučić”!  

 Da li bih se izvinuo i pred Vučićem klekao za oproštaj, ako bi sve ovo što govori bilo tako i ako bi bilo tačno, u to ne treba sumnjati pogotovo, što mene i meni slične, nikada neće  lako svrstati u svoje političke fanove.

O našem ekonomskom "preporodu" ne može da se govori a da se pritom ne čuje i glas onih koji tvrde da su mere štednje u odnosu na podsticanje potrošnje i otvaranja novih radnih mesta, čist ekonomski promašaj.To dokazuje i Kristina Kiršner predsednica Argentine, koja je ekspanzivnom razvojnom politikom  ovu zemlju izvukla  sa ivice pakla a to isto govori predsednik Grčke, Aleksis Cipris, sa čijom politikom se Vučić ne slaže ni u jednom segmentu.

 Prezadužena Grčka, čiji BDP dostiže zaduženost od 175 posto, nikakvim merama štednje  neće moći da oduži svoj dug od 340 milijardi eu, ne za sto, već mnogo više godina. Zbog toga, Grci traže otpis duga i grejs period ne manji od 20 godina kako bi ostatak duga vratili bez posledica i totalnog uništernja vlastitog naroda. Svi mi jako emotivno preživljavamo Grčku krizu zato što poštujemo, volimo i cenimo naše iskrene prijatelje i čuvare  svih svetskih civilizaciskih tekovina i zbog toga što naša ztaduženost od blizu 80 posto BDP ne daje nam za pravo da verujemo da smo u boljoj situaciji  od  Grka i da  kroz mere konsolidacije možemo godišnje sa lakoćom da samo naime kamata, vraćamo preko milijardu EU. 

Ono što su nagoveštaji  i sve vidljiviji recidivi Grčke krize: beda, nezaposlenost, kriminal, emotivno rastrojstvo, sve veće umiranje i nestajanja,  to mi preživljavamo i doživljavamo već godinama podstaknuti i ogromnom dozama osiromašenog uranijuma koje su nam amerikancu kao “večiti prijatelji” darivali dok su su se 78 dana izivljvali nad našim glavama.

Da li je Cipras ludak ili genije,kako ga naziva  pristrasna štampa  vlasi u Briselu,znaće se već u ponedeljak.Ono što je jasno svima,snaga i moć kapitala, propraćenog ekspanzionističkim idejama kao novom vidu porobljavanja malih i nezaštićenih,moraće da se nadje na dnevnom redu svetske zajednice.Toliko je uništenih privreda da se ta istina ne da lako sakriti.Gde se u tom opštem metežu nalazi Srbija sa svojim kapitalnim ekonomskim merama koje su u stvarnost  već davno pretvorili nestvarno i nemoguće a to je umešnost življena sa primanjima ne većim od 200 eu na mesečnom nivou.Taj ekonomski profit,koga srpski narod naziva preživljavanjem,nije rezultat ekonomske konsolidacije i prava na zadovoljstvo i sreću.