AJVAR !

U Danskoj u veliko traje "berba" skuša, u Norveškoj i Rusiji lososa, Dalmatinci jure sardele a Francuzi groždje  za mladi božule. U Švajcerskoj se pakuju kriške najboljeg "trapisa,"u Sjenici "sjenički" a u Pirotu "stari pirotski" kačkavalj.Ali nigde na svetu, niko ne peče, melje i pakuje u tegle crvene paprike, kao mi Srbi.

Počela je srpska pomama za ajvarom !

Bukvalno, sve što dodje na beogradske pijace u danu se proda. Kujpuju i oni za koje se pouzdano zna da jedva sastavljaju kraj sa krajem a za cene i količine ne pitaju.Prednjače neki nedobudni novokoponovani bogataši koji više od ajvara i paprike, vole da se porugaju jadnim i siromašnim penzionerima tako što im u fazi cenjkanja utrče u šemu i pokupe sve. Na pijacama caruju neki drugi preprodavci,bez duše i srca i opšta narodna konstatacija je:

Gde se dedoše oni stari koji su znali za meru i granicu. Ovi novi em, što otimaju em, bi i da biju. Ne trpe rasprave a naročito su alergični na konstatacije da varaju na vagama ali i u kartonskim kutijama gde je na dnu moguće da nadjete svašta pa i poruku sledeće sadržine"al, smo vas zajebali"! 

 

   

Za dobar ajvar potrebna je dobra paprika i dobra domaćica !

Ajvar, ne samo što je naš domaći specijalitet koji nema ravna u svetu, on je i „pomiritelj” i ima jednu veoma važnu socijlnu funkciju. Kada se već paprike kupe,nastaje potera za prijateljima,starim drugarima,zaboravljenim kumovima, za svima koji imaju šupe,drva i "smedervca." Šporete gde se dobro peku paprike i to paprike sa posebnim šmekom. U tom danu,se zaboravlja sve i svadje i stara dugovanja,ljubomore,male sitne pakosti. Uporedo sa vatrom, koja usijava ringle,ljudi se razigraju,razvesele,vrate osmeh na prozbiljna lica. Šale se,ogovaraju i nadmudruju o detaljima ovog ili onog recepta. Uprži, doprži, zaljuti,omasti,naseckaj belog luka, peršuna i teraj. Recepti se brane kao doktorske disertacije i nedaj bože da “kandidata” proglasite neznalicom jer bi ste time,do kraja života,stekli zakletog neprijatelja koji bi sigurno sačekao priliko da vam odvažno kaže:"rekla sam vam ja,draga moja kumo,da vaš recept nije baš,baš"..i to na slavi za slavskim stolom .Lepše bi lego šamar nego ova "uvreda" koja se ne zaboravlja,bar ne do sledće kampanje.

I taman kada sam mislio da je dosta u strahu da ajvar ne zagori,utrčala je moja komšinica Mila, čistokrvna Madjarica. Donela je svoj,madjarski, recept za kisele krastavčiće. 

"Pa vidi komšinice, kornišoni, sirće, kašičica šećera...i nema zime. 

Pakuju se tegle crvenog ajvara a sa njim i nada da će ga biti,makar do nove godine. A posle…novo leto i nova nada.

Lako ćemo, samo da ajvara bude…

MUČNI SNOVI BORISLAVA STEFANOVIĆA

Šef poslaničkog kluba DS u Skupštini Srbije Borisalv Stefanović izjavio je za Nedeljnik da je smena Dragana Đilasa s mesta gradonačelnika Beograda potpuno nelegitimna i nemoralna, i "pokazuje želju ove vlasti da sve stavi pod jedan šinjel".

Nikome pa i tebi Borislave,nije zabranjeno da sanjaš. Ali ono što te molim, usanjaj već jednom jedan san koji je približno tačan sa javom. Kažem,približan, jer ti nemaš kapaciteta da sve to isteraš sto posto. I još nešto. Za vas iz DS i to pogotovo za vas medijske frontmene, koji već godinu dana cepaju jednu te istu priču i pesmu "ničeg nema,sve je propalo" od srca preporučujem u Višnjićevu epsku poeziju, gde on i ako slep, beleži jednu narodnu misao koja kaže:"Kasno Marko na Kosovo stiže".

 

                             Politika je znanje a ne glavobolja !

I sada jedna digresija. Letos sam Hrvatima komponovao jednu zanimljivu melodiju pod nazivom "Adio Croatija,kalimera Halkidika" i pazi, ljudi su mi poverovali i poslušali me. Turistička sezona u "lepoj njihovoj" dozivela je potpuni krah. Da li će oni potegnuti za epskom filozofijom naroda Serbskog, ne bi li nam ponovo  otkrili Hvar i Jelsu, u to sam siguran... Ali šta ono reče  Višnjić"Kasno Marko na Kosovo stiže ."  Dobra metafora.

 

KAKO SU NAS PLJAČKALI !

Sjajno postavljeno pitanje:gde ide novac od prevelikih marži iz srpskih marketa?Da mnogo ne pametujem.Mišković se borio i izborio za monopolsku poziciju.Kada se nje domogao,nastao je naš dugi i tužni slomovrat.Prodavao nam je ono što njemu a ne nam odgovara i po cenam koje su van svake pameti. 

Sećam se jedne javne mediski proklamovane, inače, za mene,sramne ideje.Ljudi iz tadašnje Vlade,pogodite za koga su lobirali,javno su saopštavali svoju brigu za sve praznijim državnim budjetom tako što su tvrdili:"sve penzije koje danas isplaćujemo,najviše za dan-dva, vratiće se u budjet i to preko EPS-a i Miškovićevih marketa".I to je tačno.

I da si hteo da izbegneš tu kućevnu budjetsku aždaju,nažalost,nisi imao nikakve šanse.Gde se god okreneš,čekao te je Mišković!!!

Letos sam u malo doživo totalni kolaps kada sam u jednom" Lidlovom" marketu video cene hemije i kozmetike.Pa ljudi moji,sve to je jevtinije za po 50 posto pa naviše.Strašno saznanje !Oni su nas drali preko tih prozvoda koji su svuda u svetu dostupni svakome da bi čovek mogao da se opere i okupa i da ne vonja dok ga ubija letnja vrućina.

  

Sve je išlo Miškoviću!

Ako bude pravde u ovoj zemlji,sve što je Mišković stekao,sve to moralo bi da se uzme i narodu vrati.To su naše pare koje su otete kroz enermne cene robe široke potrošnje.To se svuda u svetu naziva trgovačkim zločinom a za to sledi adekvatna kazna .

Sudjenje Miškoviću još uvek izaziva kontraverze kod jednog broja privilegovanih potrošača.Oni misle da je sve ovo farsa a narod tvrdi da je ovo tipičan primer pljačke vlastite zemlje i vlastitog naroda putem monopola.Kada se takav plan postavi a potom ostvari onda na jednoj strani imate prosramnjen i opljačkan narod a na drugoj stranji nove kapitaliste koji su enormno bogastrvo stekli otimajući materijalna dobra i zemlju koja je u vreme socijalizma bila ekonomski stabilna i moćna da se suprostavi svakom vidu monopola a to prevedeno na naše prilike,svakom vidu pljačke.