SEĆANJE:SAŠA TIJANIĆ

 

 Aleksandar Saša Tijanić 

        (1949.-2013. )

Ne znam zašto, ali tog prohladnog prolećnog jutra,svi smo se našli na poslu.Zgrada "Aeroinžinjeringa",tačno preko puta hotela"Jugoslavija", bila je upravna zagrada BK kompanije i sedište svih Bogoljubovih brendova.Mobtel,BK televizija,Banka, Osiguravajuće društvo i većina zajedničkih službi.Saša je bio iuzetno raspoložen. Predložio je da prošetamo kejom ka Zemunu i popričamo o nekim važnim stvarima budući da je on posle dužeg izbeglištva u Budimpešti odlučio da se vrati i preuzme ponovo BK televiziju. 

Opšte stanje u Beogradu i Srbiji bilo je prilično napeto.Svake noći neko od poznatih kriminalaca završio bi izrešetan pored svojih kola a spisak onih koje je čekao metak,bivao je sve duži i duži.Saša se već definitivno bio razišao sa Djindjićem inače, dugi niz godina jako bliskim političkim ali i porodičnim prijateljem.Svašta se nagadjalo ali ono što se pojavljivalo u štampi u poznatim Tijanićevim komentarima, ni malo nije slutilo na dobro. 

Narod je okrenuo ćurak.Kula hvaljenog i uzdizanog Zorana Djindjića sve više je trpala udare ozbiljne erozije. Bilo je dosta kritičare njegovom kursu najavljenih reformi,žestokoj borbi protiv korupcije i kriminala i teškom putu ekonomske tranzicije od društvene svojine ka čistom i surovom kapitalizmu.Saša je pucao od besa i nije pomišljao ništa da prećuti. U jednom komentaru ispisao je rečeniocu od koje će Srbija ozbiljno podrhtavati."Ako Djindjić preživi,Srbija sigurno neće"! Sve je bilo na ivici žileta.Čoveku je malo trebalo da pukne i izazove ekces tamo gde mu nije bilo mesta.

Bilo je tako i tog jutra.Pričali smo o politici o Srbiji o sve popularnijem Voji Koštinici kome se i Saša potpuno priklonio i ako je često o njemu govorio."On ima energiju kao Djerdap ali,nažalost, proizvodi struje tek da zasvetli mala lampica na novogodišnjoj jelki". Za pametne je to bilo dovoljno da rezumeju i shvate kuda zapravo  ide,ili bolje reći,srlja Srbija. 

I nekako u tom  času,kada smo se već primicali "Veneciji", Saša se najednom trže, poskoči i iz pojasa izvadi repetirani pištolj.Uperio ga je direktno u glavu čoveku koji se nesmotreno privuka iza nas i iznada Tijanića lupio šakom po ramenu.Preplašeni čovek,koji je  morao od ubica da pobegne u Budimpeštu,kome su svakodnevno stizale razne pretnje,nije mogao drugačije ni da odreaguje.Dok je sa grškom znoja na čelu lagano povlačio ruku sa repetiranim pištoljem uperenim u glavu svome preplašenom prijatelju iz detinjstva,uspeo je samo da progovori:"Pero,jebo te,pa da li si ti normalan!Umalo da te upucam,čoveče".Ja i Mirko Stamenković,samo smo se  pogledali a pravi strah tek osetili kada smo ponovo ušli u kancelariju.

Bilo je to užasno vreme.Čovek koji je nešto značio u javnom životu i politici,imao je razloga da strahuje za svoj život a Saša Tijanić je bio za neke više od "trofejne" mete.

On je bio gospodar i izumitelj najgledanije televizije u to vreme.Informativa na BK televiziji je bila nedostižna za sve tadašnje televizije na prostorima bivše Jugoslavije. Saša je bio kreator ali i čvrsta urednička ruka pred kojom nije bilo kompromisa. Bojana Lekić,Olivera Kovačević,Nataša Jermić,Zoran Baranac i mnogi drugi,a pre  svih njih i Bogoljub Karić,morali su  bespogovorno da izvršavaju sve njegove zamisli a vlasnik nije smeo ni da pomisli da se meša u uredjivačku politiku.Danas,toliko godina posle njegove smrti,mogu slobodno reći da je Bogoljub Karić u svom životu imao samo jednog-jedinog autoriteta koga je poštovao i od koga se pribojavao kao djavo od krsta.Ono što je on trebao da uradi to je da u potpunosti ispoštuje svaki dogovor sa Sašom Tijanićem,koji mu je saopštio sve u jednoj rečenici:"Ja ću ti napraviti najbolju televiziju a ti mene učinu bogatim"!Posle ovog dogovora,Saša je već sutra dan vozio novog,dugačkog "Pajera" a priča se da mu plata nije bila manja od 100 hiljada maraka.

Na kraju,kada su Karići potpuno pukli i kada je celu operaciju aminovao Koštunica, za koga je Bogi u vreme medjusobne "ljubavi" tvrdio da je "Voja kao Patrijarh Pavle", u režiji Mladjana Dinkića,jedinog osvedočenog progonitelja ove porodice,oteto mu je sve i firme i novac i spokoj i mir i zdravlje.Baš tih dana kada su svi Karići odleteli u desetogodišnje izgnanstvo,zatekao sam se u polupraznoj zgradi "Aeroinžinjeringa" u nekadašnjem kabinetu gazda Bogija.U uglu dugačke, i nekada lepo opremljenog kancelarije,video sam veliki ram 1x0,50.m sa divno ispisanim tekstom dobro osmišljenim i sročenim "Majstorskim pismom" u kome doslovce stoji:"dodeljije se Bogoljubu J.Kariću najboljem novinaru,posle mene".U potpisu:majstor novinarstva Saša Tijanić.

Ne bih ovo da tumačim ali ono što pouzdano znam,Saša je voleo i poštovao porodicu Karić a iskreno se divio Bogoljubu koji je po nekada u probranom društvu znao da kaže:"Ljudi,mene pare hoće.Ja gde god  da krenem i bilo šta da radim,pare me jure". I zaita je tako, veruj te mi! 

Saša je celim bićem pripadao svojim brojnim Tijanićima jednoj moćnoj i jakoj porodici koja je živela u Ivan Kuli na samoj medji  sa mnogim šiptarskim selima iz okoline Podujeva.Tijanići su tu uveli red i nije moglo da se dogodi da im neko olako, a da ne bude surovo kažnjen, krade stoku,uništava letinu,seče šumu.Uvek je ispred metka išla opomena a ako to nije vredelo,znalo se... 

Dogovarali smo se da jednoga dana sednemo u njegov „pajero“ i odletimo do Ivan Kule,Prolama i Djavolje Varoši.Nije se protivio i imao sam utisak da se iskreno radovao tom putu.Problem je bio da on nadje vreme i da se jedan vikend odvoji od Beograda,televizije,Partizana,kafenisanja sa prijateljima,kompjutera i tekstova koje je završavao ili tek započinjao.Sećam se  u tom razgovoru za odlazak do zavičaja ispričao mi je i priču vezanu za svog oca,starinu koji je tada još bio živ i jako živahan.

 

-Malo,malo pa tata negde  odluta.Gledam,nema ga po obližnjim kafićima,nemaga u Knez Mihalovoj,nisu ga videli ni po "Vencu".Pitam ga,gde si bio,a on ćuti.Ma  ćale gde si bio?Nema odgovora.Sutra polako krenem za njim  da vidim gde to on ide. Pratim ga u korak.Promiče  pored „Palasa“,“Crvenog pevca“,nogu pred nogu,sve do Kosančićevog venca.Teško hoda po onoj neravnoj kaldrmi ali ide.Zastaje da malo predahne,a onda hitro kao mladić utrči u debeli hlad tek rascvetale lipe.Pred kućom na čijoj oronuloj fasadi stoji  jedva čitljiv broj 7,izmedju dva prozora,koja gledaju na ulici, izidana je jedna mala njiša u čijem udubljenju je postavljena bista Ivanu Kosančiću koju je napravio naš poznarti skulptor Petar Ubović.Tata tu stoji i satima gleda u Ivana Kosančića,u prošlost u detinjstvo, provedeno na pričama o kosovskim junacima kakav je bez sumnje bio i Ivan koga legenda vezuje za ovaj kraj!Pa on se sprema za "put",velim ja sebi!Znao sam da mu se bliži kraj.Ubrzo potom,umro je dok je u veliko trošio devetu deceniju života.

U dugim razgovorima,često smo se doticali Kosova.Saša je o tome ovako govorio.

-Jeste,moj stav je da Kosovo treba prodati.Nemamo mi snage fizički da ga zadržimo.Mi smo bivši hegemoni Balkana! 

Rodjen sam u Metohiji u Djakovici a odrastao sam na Kosovu u gradiću Podujevu,jer su se majka i otac sasvim slučajno tamo zadesili a potom i nastanili.Svi mi Tijanići smo poreklom iz okolnih zaseoka iznad Ivan-kule,kod Kuršumlije. To je naš kraj.

Kršten sam u manstriru Dečani,koji za mene predstavlja najlepši pravoslavni hram na svetu.Voleo sam da odem tamo.Često u snu mi se javlja Podujevo,dedina kuća,dvorište...Sve uspomene koje imama su mi tamo.Ne,nemam više nikoga na Kosovu ! 

Čekaju me samo Dečani ! 

 

INAT I PRKOS !

Reagovanje na političke provokacije Vladimira Todorića koji tvrdi: “Napredak Srbije samo u dijalogu” !!!

Član Predsedništva Demokratske stranke (DS) Vladimir Todorić, izjavio je danas da ta stranka podržava izveštaj Evropske komisije kojim se poziva na početak pregovora, ali je evidentno da je napredak u dijalogu bio ključni, ako ne i jedini kriterijum za pozitivnu ocenu Srbije, jer nema napretka po drugim pitanjima.

Ja na to kažem: netačno, zlonamerno, cinično i pokvareno !

Zašto?

Zato što vi niste više koopetentni da o tome govorite !

Priznajem u narodnom (sada već tako može da se kaže) odnosu prema vama, nema realnosti!

Ide se iz krajnosti u krajnost !

Ali, ima inata i prkosa da ništa više ne bude po vašem.

Reći ćete-glupost !

Takoje !

Promenite narod !

 

                     Ili menjajte narod ili menjajte sebe

Sve ste iskompromitovali i ne treba ništa da vas čudi što narod ovako zdušno reaguje na vas. Bez obzira na kom frontu, vidite i sami, da su narodni stavovi ujednačeni. Uveren sam, da će te taj opšti narodni bes osetiti na prestojećim izborima. Biće to najveća izlaznost, ali ne zbog  glasa podrške SNS, već zbog glasa protiv  vas. Da budem jasniji. OGROMNA većina ljudi iskaliće bes na vama sa željom da vas nema u javnosti i na političkoj sceni. Da nestanete i svoje višegodišnje stanište nadjete u mišijoj rupi. Možda je to kontraproduktivno, suludo  za zemlju, za narod u Srbiji ali ovaj "besni ciklus” mora da se okonča u korist vaše OGROMNE štete.

Bili ste sebični, halapljivi, vlastoljubivi, prepotentni i nadmeni.

Toliko godina na vlasti, ne broje se uspesima nego štetama i aferama !

Mrzeli ste spostveni narod, kraliste sve što vidite…

Skrivali ste  se iza Djindjića, njegove doktrine i njegovih bistrih i pametnih ideja.

Napravili ste najgoru ljudsku selekciju u istoriji srpske politike i na površinu izbacili monstrume a ne ljude.

Moratre potonuti zajedno sa njima pa onda neka neki tamo pametniji krenu iz početka da grade i podizu novu Demokratsku stranku. Srbija je mnogo više izgubila pa nije nestala, pa neće nestati i ako vi za uvek NESTANETE!

OTVORENO PISMO ŠTEFANU FILEU !

Poštovani gospodine File,

Vaš javni optimizam u mnogome pomaže u razbijanju našeg lokalnog primitivizma i konzervatizma. Tortura kroz koju smo kao narod prošli,bila je strašna i nepodnošljiva.Cena koju smo platili je ogromna. Naša ekonomija je razbijena i pokradena. Vaši ljudi tvrde da je u poslednjih deset godina iz Srbije nestala 51 milijarda EU.Strašno !Srbijom su vladali loši ljudi a oni koji vrede i znaju,živeli su na ivici bede ili su odlazili.Ratne turbolencije na Balkanu bile su strašne, onakve kako to može da režira uzasni gradjanski rat.Mi Srbi,kao najmnogoljudniji, izgubili smo mnogo.Albanci su nam oteli Svetu Srpsku zemlju Kosovo,Hrvati su proterali Srbe sa jedne trećine zemlje koja pripada nama Srbima.Stradalo je na stotine hiljada nedužnih.I posle svega,ponovo se od nas traži da oprostimo,zaboravimo i da učinimo sve da drugi žive bolje nego mi.
 
                                         Štefan File

Vaš optimizam ostaće samo prazno slovo na papiru ukoliko EU ne učini sve da se  Srpska stvarnost promeni.Videli ste i osetili,koliko je slaba Srbija ne spremna za promene i svakakvu kooperativnost sa Evropom.Samo jaka Srbija,Evropi će doneti nešto novo,snažnije u svakom pogledu. Donećemo vam i košavu sa Dunava i Karpata da provetrimo učmalost i stereotipnost u mnogim pospalim  evropskim državama. Srbija će biti eliksir promena i osveženja za sve evropske narode.Ima nas oko OSAM miliona a glavnu reč u SVETU vodimu u tenisu,vaterpolu,odbojci. Bićemo jaki i u fudbalu a zlatna odličja vratiće se u našu kuću košarke jer  smo u tom sportu najtalentovaniji.Probijamo se i u atletici a naša deca pobedjuju na Svetskim olimpijadama ZNANJA iz matematike, hemije,biologije. Beogradski Univerzitet školuje svetsku elitu koja se lako zapošljava jer zna da radi,jer je časna i poštena. Ulažite u takvu Srbiju,Evropi će se vratiti stostruko.Sprečite one kjoji bi želeli da nas i dalje muče,rasparčavaju,potkradaju i uništavaju.Nedajte im usta da otvore.Nedajte im da izmišljaju i svetu šalju lošu sliku o nama.Shvatite ,Srbija ima oko milion nezaposlenih a medju njima je preko  STO hiljade mladih sa fakultetskom diplomom.Oni  sa velikim nestrpljenjem  gledaju prema vama i nadaju se da ovog puta Evropa  neće  biti cinična,prevrtljiva i pakosan da nam u zadnjem času okrene ledja.

S poštovanjem,

Zoran Pavlović

NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA OTIMANJA !

Da li je ovo kulminacija pojedinačnog ili opšteg ludila,pokazaće dani i godina pred nama.Pojedinci ili bolje i tačnije reći, akteri kriminalnih afera koje u pozadini imaju čistu kradju i otimačinu,reaguju kao opečeni na svaki javni tekst u medijima  prepun neoborivih dokaza o učinjenim nedelima. Njihova kontra ofanziva, okrenuta je ka Vučiću,Dačiću a od pre nedelju dve i prema Saši Raduloviću,ministru za privredu.Prvi potpredsednik vlade u javnosti slovi kao „tata“ bez čijeg pitanja i dozvole se u Srbiji ne počinju ni utakmice naših „poznatih“ prvoligaša  iz Pećinaca i Ivanjice.Uplašeni za svoju sudbini,prvoligaške sudije su juče ustvrdile da im se na većini utakmica preti Vučićem i Dačićem i to po sistemu“Dabogda ti V. i D. kontrolisali  imovinu i dabogda vas naterali da sudite po pravilima u ligi gde ste proteklih godina, sudili i po 70 posto nameštenih utakmica!!!“ Liga ti ne valja,fudbal propada,narod ne želi da gleda nameštena prvenstva,nevalja predsednik FSS...nevalja ništa a kada to neko pomene, sa namerom da menja, iz kontraofanzive dobijete udarac u glavu.

Došlo je vreme,KONAČNO,da se pod lupu stave sve aktivnosti,svi ugovori i sva Dinkićeva uplitanja u privredu zemlje koja je na kolenima.Kada novi ministar to javno saopšti,jer naprosto mora sve da se proveri šta je ovaj labilni čovek radio,onda usledi kontraofaniziva i preko „Utiska nedelje“ punih četrdeset minuta Dinkić ispali salve uvreda i laži na račun ministra Radulovića koji taj posao radi mesec dana!Najinteresantnije od svega te večeri,bilo je posmatrati i analizirati sve što je Dinkić izgovorio i što je propratio čudnim „govorom“ svoga tela,od položaja kako je sedeo pa do stotine emitovanih gestikulacija sa maksofacijalnog dela.Ako su to Radulović, Vučić i strašno napadani Dačić, uz starca Krkobabića- gledali,a siguran sam da jesu,dobili su još jednu javnu potvrdu da ne smeju, ni pod razno, da odustanu.Sve Dinkićeve afere treba raditi sa papučicom gasa pritisnutom do dna.

Afera „Beopetrol“ u koju je do grla ili do iznosa od 80 miliona EU,umešan poznati niški komercijalista Žoran Živković,potanji predsednik Vlade u VD mandatu,otkriva još jednu užasnu priču sa kolikim stepenom nepodnošljive lakoće je ova zemlja pljačkana i uništavana.

        Nemam gružu savesti !

Šta će nas  sve snaći,najpre treba biti živ pa videti ,ali je izvesno da ćemo se tek iščudjavati već na sledećoj stepenici koja se zove „Mobtel“.Tu će se otvoreno lomiti koplja oko činjenica koje dokazuje da li je Karić pokrao Državu ili je ta ista Država pokrala Kariće ? Zabaljaćemo se likom i delom her Šlafa koji je  skinu kajmak,naravno,potpomognut i domaćim dostavljačima.

I sada,moželi se ostati normalan i moželi se živeti mimo tog opšteg uokvirenog prostora  a da ne budete zahvaćeni epidemijom kolektivnog ludila. Možda najbolji odgovor ima Olja Bećković koja već punih dvadeset godina ,nedeljom veče, narod tera u krevet podeljen,uplašen ili potpuno isfrustriran. Dvadeset godina to stojički trpimo i nagradjujemo aplauzima uz prevnetivnu konstataciju voditeljke da je reč  o istraživačkom novinarstvu koje otkriva pravo lice naše stvarnosti ! Naravno da je to izmišljena i glupava laž,kao što je sve lažno u toj emisiji u kojoj svi vidimo da se autorka iz nedelje u nedelju ponavlja, da  se nikako ne odriče  mucanja,  istih fraza i istih faca. Posle svake emisije,e,to je vidljivo, na njenom lici ostaje  nova bora. Stari ona, ali starimo i mi. Ko će prvi  kome okrenuti  ledja ?

DINKIĆ

Niko nije tako zagledan u sebe i niko tako ne veruje samom sebi, kao što to čini Mladjan Dinkić ! Punih 15 godina, on živi, radi, razgradjuje, popravlja, šminka, prikriva, laže i maže, po privrednom i finasijskom sistemu Srbije uveren da je to najbolje i najkorisnije. A mi,  nikada gore i crenje nismo živeli! Tek kada je, nadam se, za uvek, sklonjen iz vlasti, jasno se vide svi njegovi "učinci".


Razrušen i uništen bankarski sistem,(mora da objasni zašto je likvidirao bez zakona i pravne procedure Beobanku koja i danas prihoduje ) privatizovao, prodavao, raskidao ugovore pa ponovo prodavo i na kraju zatvarao, mnoga,nekada uspešna, Srpska preduzeća. Uništena su i raseljena sela, opustele  banje, ugasio se život po palankama, bolnioce , škole i fakulteti postali su stecište najcrnje korupcije. Život se kupovao ako si imao para i nestajo ako si bio bez para a on sve to nazivao tržišnom logikom. Svuda gde god da krenete,naletećete na Dinkića. Za njim je ostajla pustoš ali sve to kao da nije dovoljno da se njegov rad stavi pod lupu istražnih organa i tačno utvrde sve štete jer ova tragična i crna tranziciona epizoda  u istoriji ovog naroda, mora konačno da dobije svoj epilog.

 

      Da li je potrebno da ih potpisujem:svi znamo ko je              
                           Dinkić,Labus i Jelašić !

Nije  nam se sve ovo dešavalo slučajno i neodživa je laž da je narod to zaslužio jer za bolje ne znamo. Ne zamislivo je više da se on krije iza politike i da godinam na izborima kupuje glasove da bih preskočio granicu cenzusa i kao po običaju,koristeći princip "jezička na vagi",dobijao pozive za ulazak u Vladu gde su ga čekali isti resori,kabineti i isti njegovi provereni ljudi, političke i ekonomske neznalice. Najviše je voleo da rasporedjuje novac. Da ga uskraćuje neposlušnima i do ruba propasti dovodi sve one koji nisu hteli da se poklone pred njim. Sklonjen je samo delimično ali ja verujem da će uskoro uslediti i trajno uklanjanje iz svih resora koji imaju veze sa vlašću.

Ne sanjam,ne mrzim ali verujem u pravdu i boga da će se to ipak,dogoditi.Verujem u sve ono što je  juče  rekao Lazar Krstić,ministar finasija:"znao sam da je teško,ali nisam mogao da verujem, da je ovoliko teško!!!". Ova frapantna  istina, koja po logici stvari potencira  Dinkićevu odgovornost, što je jedno katastrofalno ekonomsko stanje- prikrivao,postaklo je o drugo pitanje: "do današnjeg dana, prebrojali smo 650 hiljada činovnika koji primaju plate na grbači ovog naroda".I ministar privrede Saša Radulović, nadovezujući se na Krstićeve konstacije, zatražio je da se pod hitno obustave sve isplate i aktivnosti u Fondu za razvoj, budući da je  utvrdjeno da je čak 44 posto plasiranih kredita nenaplativo. Dinkić je i to prikrivao kao i ogromnu mućku u prodaji Nacionalne štedionice  za koji posao tvrdi da je Srbija njenom prodajom zaradila “tri puta više”,previdjajući činjenicu koja mora da ga otera na odgovornost, da je Hamović i njegovi partneri, Štedionicu kupili za 9  a prodali je za 41 milion EU. Ovaj podak,za koga Dinkić tvrdi da je dobar i koristan za državu, je suština njegovor rada,razmišljanja i permanentnog nametanje debilne i retardirane pozicije sopstvenom narodu sa kojim je mislio da može da radi  kako to njemu odgovara. 

Za Dinkića, svi smo bili zamorčići i on se sa nama poigravo a mi-  propadali. Ovo je trenutak da se konačno polože svi računi. Dugo se na to čekalo.

ANGELA MERKEL:GDE JE 55 MILIJARDI ?

 Gde  je otišlo najmanje 55 milijardi evra donacija koje su se slile u Srbiju u poslednjih deset godina i ima li to ikakve veze sa ovih 200 imena srpskih biznismena i političara sa spiska koji sam vam predala prilikom svoje nedavne posete Srbiji,pita se Angela Merkel ? 

 

                                         Angela Merkl

O tome se po Beogradskim kuluarima danima priča, ali problem je što oni koji su morali to pitanje da pokrenu tretirajući ga kao najveću nacionalnu veleizdaju, čute jer su direktno ili indirektno umešani u aferu. Ako su predsednik Vlade i svi resorni ministri znali da je iz Srbije pokradeno preko 55 miliardi EU a o tome su iz straha ili nekih drugih razloga ćutali,njihova krivica je identična sa zločinima koje su učinili oni koji su nas pokrali. Ovoliko godina mučenja, patnji, umiranja a sve to pod izgovorom, teške i duge ekonomske krize,je zločin bez presedana.Uvučeni smo u gradjanski rat i u njemu platili najveću cenu a onda kao "zločinci" i krivci za stradanja svih naroda i narodnosti bivše YU, platili ceh otimanja Kosova i uvodjenja stalne i tragične ekonomske krize pod prismotrom i organizacijom najvećih svetkih baraba, specijalista za uništenja malih i nedužnih naroda. Na sve to, izrodila se i domaće "peta kolona" koja je u fazi trancizcije od socijalizma ka kapitalizmu, bezdušno pokupila sve,ama baš sve. I novac i živote,radost,sreću i osmehe sa naših lica.