RUSKO NJET !

Da li Vučić i Nikolić rade po dogovoru ili svako za sebe solira pa šta bude? Verujem da ćemo  i to uskoro saznati a do tada, ostaje nam da verujemo da je posao oko Rezlucije i Ruskog veta stvar ipak, dobro osmišljene diplomatije i njihovog dogovora . U toj podeli poslova, moje verovanje je da je Vučić je pokrivao Zapadnu hemisveru a Nikolić, Istok i daleki Istok.

Rusija je zalegla i zaštitila Srbiju od očite političke provokacije Amerike i Engleske, zemalja koje su podsticale i kreirale gradjanski rat u Juslaviji, uveravajući svetsku javnost, da tekst Rezolucije nije pomirljiv već razdražljiv i više nego sigurno, takav kakv se pojavio pred SB, otvara novo poglavlje sukoba na Balkanu ali i pitanje opstanka Dejtonskog dogovora a to znači opstanka Republike Srpske.

Podvala je na vreme pročitana i Putin je jednostavno samo i praktično realizovao svoje obećanje dato na mitingu priredjenom u njegovu čast, kada je nedvosmisleno rekao:"Rusija će uvek zaštiti Srbiju". 

SAVET BEZBEDNOSTI

Zbog ovog Ruskog veta, ovaj dan je istorijski dan za Srbiju ali i početak realizacije jednog novog svetskog poglavlja, koje se bavi geostrateškim pitanjima nacija povezanih ekonomskim, verskim i nacionalnim interesima. Srbija i Rusija to jesu u svakom slučaju.

Slažem se sa Vučićevom izjavom da ovo nije ipak, dan za likovanje jer, preko mrtvih i nedužnih žrtava jednog  ogavnog gradjanskog rata, ne može se nikakvim rezolucijama praviti pomirenje pogotovo ne tako što će se jedna strana proglasiti genocidnom a druga zaštititi od svake odgovornosti. 

Ovo je politički promašaj predlagača Rezolucije koji bi u dobra "stara vremena," kada se o svemu pitala Amerika, sasvim sigurno, prošao na SB da se okolnosti nisu promenile i da Rusija nije toliko ojačala da danas sa Kinom, Indijom, Brazilom, sa lakoćom zaustavlja ovakve porobljivačke ideja premazane smrdljivim parfemima jakog političkog marketinga.

Ovakav energičan nastup Rusije neće mnogima u Srbiji prijati jer, sada je više nego jasno, ko nam je prijatelj a ko nas i dalje davi i uništava. 

Dugo se čekalo na ovaj potez ali kada je on stigao na jedan veoma originalan način, začepljena su usta svima koji veruju u podvalu Vašinktona izgovorenu kroz misao nekih zvaničnika a ona glasi:”mi smo vam bombardovanjem pomogli da se oslobodite prošlosti i smelije krenete u razvoj demokratskog društva". 

Dosta je ljudi u Srbiju u tu budalaštinu poverovalo a najdalje su otišli neki naši sugradjani koji su u bombardovanju izgubili svoje najmilije optužujući domaću vlast kao da je ona podstakla nečuvenu odmazdu nad vlasitim narodom u bezdušnom vazdušnom ratu koji je trajao 78 dana.

Zvanična Amerika  se uvek žestoko ljutila na one Srbe koji su bez kompleksa upirali prst ka njima, okrivljujući ih za sva ratna zlodela i za smrt preko 2.500 ljudi, štetu veću od 100 milijardu EU i trista tone rasutog osiromašenog uranijuma po poljima i glavam svih žiterlja ove zemlje. Rusija je u pozadini uvek stajala ko glavni krivac za sva naša stradanja jer nam “nikada nije  ni u jednom ratu pomogla”, govorili bi zaboravni sugradjani ove zemlje. 

Evo u 21. veku, dogodilo se ono što nam je više nego trebalo. Rusija je zustavila da Amerika i Engleska, proglase Srpski narod kao jedini genocidni narod na svetu i stave ga rame uz rame, sa jednim  plemenom iz Ruande. Namera je bila da na nas padne vekovna antema koja bi bila potanko objašnjena u svim istoriskim udjbenicima sveta, budući da je Rezolucijom predvidjno ubrzano menjanje svetske istorije i ubacivanje u opticaj ove lekcije. 

Rusija je rekle NJET jer to nije istina o Srebrnici i ako bi nešto moglo da se nazove istorijskim falsifikatom to je ta krivica koja  bi stavljena na pleća Srpskom narodu koji je zdušno osudio sve svoje sunarodnike koji su se ogrešili u svoje ime ali ne u ime jednog celog naroda koji im nikada nije dao mandat da učine tako nešto.

Druga strana čuti o svojim zločinima ubedjena da bi Rezolucija stavila pokrov preko njih i svet o njima nikada više ne bi ništa saznao.

Zbog toga Vučiću, podigni glavi i idi 11.juna 2015. godine u Potočare. Budi državnik i Srbin, odaj počas i poruči Muslimanskom narodu da su u zabludi ako misle da se pomirenje i tragedija jednog gradjanskog rata, može okrenuti  tako što će za sve biti okrivljen samo jedan narod a drugi, oslobodjen bilo kakve odgovornosti.

SA VELIKIM ZADOVOLJSTVOM  PRENOSIM  OVAJ TEKST !

 

Ненад Поповић за Новости: Нове Маркале усред Београда

8. јул 2015.

Ауторски текст Ненада Поповића, председника Српске народне партије за дневни лист „Вечерње Новости“

Потребно је поново пронаћи дежурне кривце. Потом их опет треба завадити и закрвити. Овог викенда била је то Грчка, следећег смо на реду ми. Али, једна околност ће судбински променити историјску репризу која се планира. Данас, за разлику од 1995. године, Русију води Владимир Путин.
Да ли је то што једнако жалимо српске и бошњачке жртве, знак наше слабости? Препознаје ли неко у томе што једнако разумемо бол сваке мајке Сребренице и сваке мајке Братунца, знаке опасног српског национализма?
Онда се поносим тиме што сам истовремено и слаб и склон национализму. И још више сам поносан због тога што огромна већима грађана Србије не дели жртве на “наше” и “њихове” и што мртвима у крвавим грађанским ратовима не проверава ни веру ни нацију. Нису српске жртве вредније од бошњачких, нити су бошњачке вредније од српских.
План да се 11. јула у центру Београда организује скуп испред Дома народне скупштине, када ће активисти тих организација полегати на аслфалт и симболички признати кривицу Срба за “геноцид”, представља, дубоко сам уверен у то, нове Маркале, али, усред Београда! Да сам циник, поменуо бих и то да је организатор тог скупа запослен као службеник Би-Би-Сија, дакле, јавног сервиса оне земље која је предлагач Резолуције чији је циљ да читав српски народ означи као као „геноцидан и зверски”.

План да се 11. јула у центру Београда организује скуп испред Дома народне скупштине, када ће активисти тих организација полегати на аслфалт и симболички признати кривицу Срба за “геноцид”, представља, дубоко сам уверен у то, нове Маркале, али, усред Београда! Да сам циник, поменуо бих и то да је организатор тог скупа запослен као службеник Би-Би-Сија, дакле, јавног сервиса оне земље која је предлагач Резолуције чији је циљ да читав српски народ означи као као „геноцидан и зверски”.

Део великог плана подразумева да се у исто време, врати точак историје у деведесете године прошлог века, тако што ће се у ударним терминима светских медија емитовати извештаји из Сребренице и Београда, поводом две деценије од злочина над Бошњацима. Примећујете ли да немам никакав проблем да догађаје у Сребреници назовем злочином који су учинили поједини припадници мог народа? Исто као што су припадници других народа током рата у БиХ чинили злочине над Србима.
Али, проблем је у томе што ће ти извештаји и припремљена Резолуција инсистирати на томе да се у Сребреници догодио геноцид, док ће крупни кадрови из Београда послужити као коначна потврда такве тврдње: да и такозвана грађанска, демократска Србија, пружа легитимет тој бескрупулозној лажи.
За креаторе таквог сценарија, чак није ни битно што је и један од најпознатијих ловаца на нацисте и директор Јерусалемског центра “Симон Визентал”, Ефраим Зуроф, пре неколико дана изричито констатовао да у Сребреници није било геноцида. Нису им битне ни срамотне игре око ратног злочинца Насера Орића који је управо из Сребренице одлазио у српска села и чинио злочине. Данас се Орић у сарајеву слави као херој. Није ли највећа увреда за сребреничке жртве да је он изабран да им држи ореол?
Управо ће зато координација између западних политичара, медија и дела београдских невладиних организација представљати – нове Маркале. После оних, сарајевских, Србија је изопштена из света. После београдских Маркала, Србија ће бити изопштена из будућности.

Чуди ме количина лицемерја и острашћености појединих невладиних активиста, јер су спремни да учествују у подлој подметачини која се припрема њиховој земљи. Они, разуме се, имају право на своје мишљење и на своје лежање. Али, таква врста изненадног ентузијазма подразумева и минималну дозу поштења. Јер, ако нису лежали због Братунца или операција “Олуја” и Бљесак”, ако се нису окупили и помолили за стотине хиљада убијених у Јасеновцу и Јадовну, онда је легитимно рећи да они нису искрени у свом, назови, перформансу који треба да представља заправо фарсично суочавање са прошлошћу.

Зато ме, и поред већ виђеног, чуди таква количина лицемерја и острашћености појединих невладиних активиста, јер су спремни да учествују у подлој подметачини која се припрема њиховој земљи. Они, разуме се, имају право на своје мишљење и на своје лежање. Али, таква врста изненадног ентузијазма подразумева и минималну дозу поштења. Јер, ако нису лежали због Братунца или операција “Олуја” и Бљесак”, ако се нису окупили и помолили за стотине хиљада убијених у Јасеновцу и Јадовну, онда је легитимно рећи да они нису искрени у свом, назови, перформансу који треба да представља заправо фарсично суочавање са прошлошћу.
Зашто сматрам да је реч о фарсичном перфосмансу, иако је повод мучни догађај из наше не тако далеке прошлости? Зато што су они само део новог плана који ће се спроводити по старим правилима! Чак су и јунаци махом исти, попут Насера Орића. Поново ће се унети семе мржње и подела, не само међу Србима, већ и у читавом региону, како би тај велики свет ка коме тако наивно срљамо, спрао са себе сваку кривицу за своје поступке који су довели планету на ивицу светског рата.
Потребно је, дакле, поново пронаћи дежурне кривце. Потом их опет треба завадити и закрвити. Овог викенда била је то Грчка, следећег смо на реду ми.

Зато сам спокојан, а моја савест је мирна, када не кријем да су многи Бошњаци страдали у Сарајеву делећи судбину многих Срба који су остали у том граду. Али данас у новом Сарајеву, у ком је живело највише Срба после Београда, њих готово и да нема. Хоће ли Бошњаци полегати због Срба на Баш Чаршији, молећи их да се врате? Хоће ли Хрвати икада полегати на Трг Бана Јелачића, молећи за опроштај жртве Јасеновца или заувек протеране Србе у злочиначкој операцији “Олуја”?

Али, једна околност ће судбински променити историјску репризу која се планира. Данас, за разлику од 1995. године, Русију води Владимир Путин. Данашња Русија разуме сваки део тог великог плана који се одвија. И сигуран сам да ће Русија помоћи Србији у оној мери, у којој она жели да помогне сама себи.
Зато сам спокојан, а моја савест је мирна, када не кријем да су многи Бошњаци страдали у Сарајеву делећи судбину многих Срба који су остали у том граду. Али данас у новом Сарајеву, у ком је живело највише Срба после Београда, њих готово и да нема. Хоће ли Бошњаци полегати због Срба на Баш Чаршији, молећи их да се врате? Хоће ли Хрвати икада полегати на Трг Бана Јелачића, молећи за опроштај жртве Јасеновца или заувек протеране Србе у злочиначкој операцији “Олуја”?
Одговор унапред знате. Али, моја дужност је да грађани сазнају за велику замку која нам се поново припрема, за њене протагонисте и за коначан исход. Међутим, он ће овога пута бити повољан за нас, јер смо данас паметнији, зрелији и имамо најмање једног моћног савезника.
Вечерње Новости
 

CIRKUS “TEŠKE REČI” !

Još uvek sam pod utiskom hvalospeva Vučićeve prezentacije naše trenutne ekonomske moći  izgovorene manirima  nepodnošljive lakoće, slatkorečivosti i cinizma  u emisiji -"Teška reč". Ne bih ovom prilikom da ulazim i u špekulacije  sa gledaocima, pretežno penzionerima, koji su se javljali  da pozdrave i podrže Predsednika a mnogi mediji su to nazvali nameštenim pozivima.  Za razliku od prisutnih novinara, koje je Vučić oduvao snagom brojki i argumenata, javno mnjenje se ozbiljno uskomešalo  pa je mnoge čekala jedna duga  neprospavana noć. Zaključak je, u Srbiji se živi bolje!

 Mere fiskalne konsolidacije nisu samo naš domaći ekonomski specijalitet i pravo čudo. Koliko je to dobro uradjeno i koliko se dobro primilo, najbolje govore brojne pohvale evropskih i svetskih državnika koji za takav ekonomski uspeh imaju samo reči hvale. 

Vučić je toliko bio ubedljiv a uz to i neverovatno sugestivan, da je ogromni auditorijum koji je sa pažnjom propratio dvočasovno izlaganje u času poverovao da je sve to ipak istina da to nije “teška već laka reč” i da nas, a pogotovo penzionere, do kraja godine čeka pravo malo ekonomsko čudo.Vraćanje otetog a i pride, neki procenat više. 

Ja lično ne verujem jer Vućić neće propustiti priliku da sve to obavi u predizbornoj kampanji i time overi drugi mandat,pogotovo što je on pravi majstor u tome i što mu od svega spinovanje ide najbolje.

Neko je sve ovo preživeo u transu ,neko i par dana posle emisije a neki će umreti ubedjeni da je sve tako kako je Vučić rekao. Mi, a ja sam jedan od tih, koji se sećamo svega i pamtimo dugo a pritom nismo "lupetala" niti i malo zlonamerni, kako nas rado naziva  A.V. ne možemo da zaboravimo sve njegove političke gafove, prevrtljivosti i brojne neistine koje su izgovorene sa namerom zavodjenja ili pridobijanja biračkog tela dok je Srbiju preoravao pod radikalskom zastavom.Na oprezi smo jer bi nas saznanje da smo još jednom izvarani dotuklo do kraja.To Vučić zna i nema pravo da se na nas ljuti jer naš stav je rezultat njegovog minulog rada koji nas plaši a njega prati danas i ko zna još koliko dugo.

Takva psihološka nestabilnost, nažalost, pratiće A.V. do kraj  mandata i do kraja  političke karijere a naročito, ta jako tanka nit izmedju ekonomske istine i realnosti i političkih laži i manipulacija. To ga i danas ruši i to ga i danas ubija uprkos njegovim nastojanjima da u svakom svom javnom nastupu upravo "tuče" po tome i po nama koji  i kada bih hteli ne mi smo mogli tek olako sve da zaboravimo. E,da li smo mi zlopamtila, kako nas naziva Vučić, ili je on takav kakvog ga je rodila i zadojila majka Angelina, ostaje tema koju će razradjivati pisci njegove autobiografije sa poznatim naslovom :”Ja Vučić”!  

 Da li bih se izvinuo i pred Vučićem klekao za oproštaj, ako bi sve ovo što govori bilo tako i ako bi bilo tačno, u to ne treba sumnjati pogotovo, što mene i meni slične, nikada neće  lako svrstati u svoje političke fanove.

O našem ekonomskom "preporodu" ne može da se govori a da se pritom ne čuje i glas onih koji tvrde da su mere štednje u odnosu na podsticanje potrošnje i otvaranja novih radnih mesta, čist ekonomski promašaj.To dokazuje i Kristina Kiršner predsednica Argentine, koja je ekspanzivnom razvojnom politikom  ovu zemlju izvukla  sa ivice pakla a to isto govori predsednik Grčke, Aleksis Cipris, sa čijom politikom se Vučić ne slaže ni u jednom segmentu.

 Prezadužena Grčka, čiji BDP dostiže zaduženost od 175 posto, nikakvim merama štednje  neće moći da oduži svoj dug od 340 milijardi eu, ne za sto, već mnogo više godina. Zbog toga, Grci traže otpis duga i grejs period ne manji od 20 godina kako bi ostatak duga vratili bez posledica i totalnog uništernja vlastitog naroda. Svi mi jako emotivno preživljavamo Grčku krizu zato što poštujemo, volimo i cenimo naše iskrene prijatelje i čuvare  svih svetskih civilizaciskih tekovina i zbog toga što naša ztaduženost od blizu 80 posto BDP ne daje nam za pravo da verujemo da smo u boljoj situaciji  od  Grka i da  kroz mere konsolidacije možemo godišnje sa lakoćom da samo naime kamata, vraćamo preko milijardu EU. 

Ono što su nagoveštaji  i sve vidljiviji recidivi Grčke krize: beda, nezaposlenost, kriminal, emotivno rastrojstvo, sve veće umiranje i nestajanja,  to mi preživljavamo i doživljavamo već godinama podstaknuti i ogromnom dozama osiromašenog uranijuma koje su nam amerikancu kao “večiti prijatelji” darivali dok su su se 78 dana izivljvali nad našim glavama.

Da li je Cipras ludak ili genije,kako ga naziva  pristrasna štampa  vlasi u Briselu,znaće se već u ponedeljak.Ono što je jasno svima,snaga i moć kapitala, propraćenog ekspanzionističkim idejama kao novom vidu porobljavanja malih i nezaštićenih,moraće da se nadje na dnevnom redu svetske zajednice.Toliko je uništenih privreda da se ta istina ne da lako sakriti.Gde se u tom opštem metežu nalazi Srbija sa svojim kapitalnim ekonomskim merama koje su u stvarnost  već davno pretvorili nestvarno i nemoguće a to je umešnost življena sa primanjima ne većim od 200 eu na mesečnom nivou.Taj ekonomski profit,koga srpski narod naziva preživljavanjem,nije rezultat ekonomske konsolidacije i prava na zadovoljstvo i sreću.

ZAOKRUŽILI "DA" ILI "NE"-GRKE ČEKA PAKAO !

Da li Grčku treba "ubiti" i deset miliona Grka naterati na veliku patnju samo zato da bi kasa MMF danas bila napunjena do vrha jer sutra, ovih dana ili meseci, to neće moći. Princip je princip ! Novac je preci od zivota!

A šta matematika kaže.
Tajni dokument MMF-a pokazuje procenu da bi Grčka, uprkos svim merama štednje, bila na neodrživoj poziciji duga od 118 posto BDP do 2030. godine, piše Gardian, pozivajući se na dokumenta koji pokazuje da Međunarodni monetarni fond, Evropska banka i Evropska komisija znaju da Grčka čak i ako pristane na sve zahteve Trojke neće rešiti svoje probleme već će samo odložiti bankrot.
Gardian navodi kako zapravo tajni dokument podržava argument grčkih vlasti da je jedino rešenje za izlazak te zemlje iz krize i oporavak privrede značajan otpis duga.
Po prognozama ovog tajnog dokumenta, čak i uz 15 godina održivog ekonomskog rasta, Grčka bi dostigla poziciju javnog duga koji je prema kriterijima MMF-a neodrživ.
Naime, MMF je maksimalnu poziciju duga za Grčku 2012. postavio na 110 posto BDP-a, Grci su trenutačno na 175 posto, uz pretnju daljeg rasta, a uz sve mere štednje i pod idealnim uslovima on bi do 2030. pao tek na 118 posto. 

Od nje sve zavisi:Kristina Lagard,
predsednica MMF-a

Prva žena na čelu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od njegovog osnivanja 1944. godine, rođena je 1. januara 1956, diplomirala pravo u Parizu, nakon čega je magistrirala na Institutu za političke nauke u Eks an Provansu, gradu nadomak Marseja. Pre studija školovala se godinu dana u Americi, a nakon magistrature vratila se u SAD i 1981. postala saradnik međunarodne advokatske kancelarije "Bejker i Mekenzi"

No, i pored toga u brojnim zelenaškim predlozima MMF upućenim Grčkoj, nigde se ne spominje mogućnost umanjenja ili otpisa jednog dela zelenaških kamata na dugove učinjene u minulim vremenima.Od 1,6 milijaradi EU, koliko je danas trebalo da legne na račun centrale MMF u Vašinktonu, skoro ceo iznos čine kamate.Naši "dobročinitelji" koji su svet usrećili tim prljavim parama rešeni su da idu do kraja.Ili izmirenje obaveza ili bankrostvo po cenu uništenja zemlje,njene privrede i potpune dezorganizacije društva.Šta može siromah da uradi kada nema para da vrati svoj dug? Ništa drugo nego da trpi ili klečeći i moli za oproštaj !
 

Grčka u očaju - ljudi plaču na ulicama

 To hoće Kristin Legar po cenu najgoreg scenarija za Grčku.Ona ne pomišlja da odstupi i konačno na sto stavi predlog brojnih prezaduženih zemalja sveta koje nisu u mogućnosti da servisiraju svoje dugove i pored činjenice da na svom stolu ima "tajnu" proekciju objektivnih mogućnosti privrede našeg južnog suseda da vrati dugo od preko 340 milijardi EU.
Otpisivanja duga nema ali umesto toga, MMF se radije opredeljuje za odobrenje novih zajmova od koji deo otpada na izmirenje dospelih rata a ostatak na golo preživljavanje bez izgleda da se u narednih stotinak godina izadje iz dužničkog ropstva.Grk koji bude takav dokument podpisao, pa zvao se on Cipris ili Varufakis, sebi i svojoj porodici, obezbedi su "apartman" u paklu.S druge strane, Evropski mediji prepuni su tekstova u kojima se traga za odgovorom na pitanje:da li je Aleksis Cipras "politički ludak ili genije"? Da li je raspisivanje referenduma genijalan ili sulud potez? U svakom slučaju,ubrzo ćemo saznati odgovore i na ova pitanja.


Šta bi za Srbiju značilo da ove godine nismo isplatili na ime prispelih kamata sumu veću od 1,3 milijarde EU.Bila bi to ogrtomna podrška i pomoć našoj ekonomskoj stabilizaciji.Umesto toga mi smo još jedan korak dublje upali u dugove i time poput Grčke i drugih zemalja Evrope,overili kartu ka sigurnom dužničkom ropstvu.

Na osnovu svega ovoga,jasno je da Grčka nije otvorila "Pandorinu kutiju" sebe radi, već i u ime ostalog prezaduženog sveta koji nažalost,još trpi i stojički podnosi ove zelenaške nasrtaje.Samo lud i glup čovek može da previdja sve ovo što se danas dogadja u svetu.Granice tog stpljenja su vidljive a njihva izdržljivost sve slabija.Negde će morati da pukne a time i verovanje onih bogatijih evropljanja da je Grčki slučaj samo mala i uzgredna epizoda koja će jedostavno morati daeksplodira.Ovako više ne ide.

 U nastavku Grčke drame, tekekst koji je samo nastavak moga komentara!

               Grci inficiraju Evropu – nadom

„Angela Merkel pere ruke u nevinosti. Njeni istupi pred novinarima posle neuspeha pregovora i kasnije u Bundestagu, bili su zastrašujući. Kancelarka kao da ne shvata šta je napravila“, piše Špigel onlajn o grčkoj krizi.

Minhenski nadregionalni dnevnik Zidojče cajtung je objavio komentar pod naslovom „Ono što Evropa duguje Grcima“ – sa osnovnom idejom da „Evropa mora bezuslovno da spreči survavanje miliona Grka u bedu“. „Oda radosti“, piše autor teksta Štefan Ulrih, „treba da podseti Evropljane da je Evropska unija više od institucija, kriznih samita i valute po imenu evro. Evropu, onakvu kakvu su je njeni osnivači napravili posle svetskih ratova, ne bi smeli da na okupu drže samo prava i obaveze. Narodi kontinenta bi ubuduće trebalo da osećaju međusobnu naklonost i solidarnost. Duh Ode radosti provejava tom idealističkom Evropom, koja je, kako izgleda, veoma udaljena od realno postojeće EU.“
„Grčka vlada traži otpis dugova, nove milijarde bez postavljanja strogih uslova. Solidarnost bez granica. No, pravo bratstvo ne znači da braću i sestre treba zasuti novcem i bez reči kritike posmatrati kako se on traći. Bratstvo znači mnogo više, naime, da se posrnulom pomogne tako da opet sopstvenim snagama može da stane na noge. Zbog toga je ispravno da se otpisi i preraspodele dugova kao i finansijski štitovi povezuju sa uslovima koji će doprineti da Grčka postane država koja dobro funkcioniše. O načinu postavljanja uslova se može diskutovati. Ali, kada je reč o cilju, Evropljani moraju biti saglasni. Zato ne bi smeli suviše da popuštaju Ciprasovoj vladi.“

„Drugo je pitanje šta bi Evropljani morali da učine kada bi Grčka narednih dana zbog krutosti svoje vlade skliznula u haos. Penzioneri, bolesnici, nezaposleni mladi ljudi i mnogi drugi građani bi se našli u situaciji koja je toliko bezizgledna da to Evropska unija nije smatrala mogućim. Iz te bede bi lako mogli da se izrode nasilje i pobune. Zbog toga EU i njene članice ne bi smele da oklevaju ni dana. One moraju biti spremne da ugroženim ljudima pomognu brzo, efikasno i – u ovom slučaju – bezuslovno“, piše Zidojče cajtung.

Kolumnista dnevnika Špigel onlajn Jakob Augštajn napisao je komentar pod naslovom „Referendum u Grčkoj: glasam i kažem ne!“ – „Aleksis Cipras je doneo hrabru i ispravnu odluku. Grčki pregovori sa Institucijama bi bili besmisleni. Istovremeno osiromašeni i lišeni svoje volje? Bez izgleda na poboljšanje? To bi bilo malo previše. Grci se brane. I to je dobro! Evropa Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke – to nije moja Evropa.“

„Angela Merkel pere ruke u nevinosti. Njeni istupi pred novinarima posle neuspeha pregovora i kasnije u Bundestagu, bili su zastrašujući. Kancelarka kao da ne shvata šta je napravila. Dovoljno bi bilo samo da se okrene i ugleda iza sebe trag pustošenja koji je u jednoj članici EU napravila politika kojom ona dominira. Neuspeh Grčke je neuspeh Merkelove. Već godinama se videlo da kancelarkina medicina pogoršava krizu u Grčkoj. Ali, ova lekarka ne želi da uči – pa makar joj pacijent izdahnuo na rukama.“

 Merkelova i Volfgang Šojble:gde će im duša ?

"Angela Merkel pere ruke u nevinosti"

„Grčko ne u nedelju bi značilo da novoj, drukčijoj politici. Gezine Švan (socijaldemokratska političarka, prim. red. DW) rekla je da je nemački ministar finansija Volfgang Šojble hteo da vidi neuspeh Sirize da se ne bi javila opasnost od širenja ideja te stranke u Evropi. Ali, možda će Grcima u nedelju uspeti upravo to: da inficiraju kontinent bolešću koje se moć novca najviše plaši – nadom.“

Ekonomski portal Dojče virtšafts nahrihten objavio je komentar: „Drska intervencija: EU hoće da zbaci vladu Sirize u Grčkoj“: „EU forsira tempo u nastojanjima da svrgne Sirizinu vladu. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc želi da se u Atini formira prelazna vlada i da potom Ciprasova partija – nestane. Prvi put jedan organ EU otvoreno agituje protiv jedne demokratski izabrane vlade u državi koja je članica te zajednice.“
„Da bi izgurao interese socijaldemokrata, Šulc je izneo teške optužbe protiv Ciprasa ne ustežući se ni od ličnog klevetanja. On je grčkog premijera nazvao neuračunljivim čovekom koji manipuliše građanima Grčke na gotovo demagoški način […] Šulcovi ispadi samo pokazuju da velikim strankama u Evropi nije stalo do evropskog projekta, već samo do očuvanja moći za sopstvenu klijentelu. Šef poslaničkog kluba Levičarske stranke u Bundestagu Gregor Gizi u svom govoru u Bundestagu je s punim pravom primetio da je SPD pre dve godine oduševljeno podržala predlog jednog socijalističkog premijera Grčke o održavanju ovakvog referenduma. Sada, pošto predlog potiče od jednog levičarskog političara, SPD ga je glatko odbacila.“

„Socijaldemokrate u Evropi se očito nadaju da će u zemljama gde su im birači ispostavili račun za totalnu nesposobnost zaobilaznim putem postavljanja tehnokratskih vlada ponovo doći na vlast […] Predlozi poput Šulcovih utiru put funkcionerskoj diktaturi u Evropi“, piše ekonomski portal Dojče virtšafts nahrihten.




              MORAM OVO DA OBJAVIM.NEKA OSTANE ZA POKOLJENJA


         SLIKA GRČKE TRAGEDIJE OBIŠLA SVET 

Kada su mu i u četvrtoj banci objasnili dam u ne mogu isplatiti njegovih 120 evra to je bilo previše za njega. On je u svom očaju seo na beton ispred banke i glasno zaplakao dok su pored njega ležale njegova lična karta i štedna knjižica

Foto: Profimedia

SOLUN– Grčka kriza udarila je na sve moguće načine na već ionako osiromašeno stanovništvo koje je iz dana u dan očajnije jer ne mogu da podignu novac u bankama kako bi mogli preživeti.
O svoj dramatičnosti grčke krize svedoči I slika koja je obišla planetu a na kojoj se vidi ostareli Jorgos Čacifotijadis (77) koji se srušio na pod ispred banke i iz očaja zaplako:

Očaj!

- Ne mogu gledati više svoju državu u ovakvom stanju, plačući je rekao Jorgos. Sedamdeset sedmogodišnji Jorgos Čacifotijadis iz Soluna je u imenu svoje žene sa kojom su zajedno više godina teško radili u nemačkom rudniku, a kasnije i u livnici, da su zaradili penziju pokušao je doći do novca čak u tri različite banke, ali je posvuda bio odbijen da novca nema.
Kada su mu i u četvrtoj banci objasnili dam u ne mogu isplatiti njegovih 120 evra to je bilo previše za njega. On je u svom očaju seo na beton ispred banke i glasno zaplakao.

Jorgos Čacifotijadis

  
Prizor kako izmučeni pensioner sedi pred bankom, a pored njega na betonu njegova lična karta i štedna knjižica u objektiv je uhvatio fotoreporter Sakis Mitrolidis.
Izmučeni penzioner je rekao da je psihički slomljen, i da ne može više da podnese stanje duboke krize koja je pogodila njegovu državu.
- Ovo me je više pogodilo od mojih ličnih problema. Gledam moj narod koji na ulici moli za nekoliko centi, da bi mogao kupiti hleb. Vidim sve više samoubistava. Osećajan sam čovek, ne mogu više gledati stanje u kome se nalazi moja država. Evropa i Grčka su napravili greške, ali mi moramo naći rešenje dodao je on.

Sve je palo u vodu

Naime on je dodao da neće izaći na referendum, jer se njegovo biračko mesto nalazi 80 kilometara od njegove kuće.
- Nemam novca da dođem do biračkog mesta, osim ako me ne budu vozila moja deca, rekao je on.
Podsetimo, grčke banke su od ponedeljka zatvorene, ali su neke u sredu otvorile svoja vrata kako bi penzioneri koji nemaju platne kartice mogli doći do svojih penzija. Suma koju mogu da podignu ograničena je na 120 evra, ali uprkos tome veliki broj grčkih penzionera nije uspeo da dođe do svog novca.

BOMBA NA ESTRADI !

U principu,kako bi to rekao analitičar naše svakodnevnice,ja se ne palim na našu estradu.Objektivno govoreći, ima mnogo toga što me strašno nervira pa moja konačna odluka da im ni u jednoj varijanti ne okrećem glavu je logična. Ogrešili su se u mnogo čemu ali po najviše u moralne i ljudske vrednosti vekovnih žitelja ovih prostora, u ruženju stvarnosti, brojnim porocima i permanentnom nasrtaju na sve kulturne vrednosti sa kojima smo se ponosili a donekle i bili prepoznatljivi. Takva estrada i ljudi na njoj, a pogotovo njeni inspiratori  i organizatori medju kojima najnegativniju ulogu imaju Saša Popopović i Lepa Brena, koji su svojim „plitikim“ umećem potpalili  jednu čitavu generaciju da u tom prostoru,  tražeći sebe po najviše truda i svog života posveti njima. Oni su naprosto organizatori jednog permanentnog kulturnog „genocida“ koji se sprovodi nad generacijama koje su ostale ne obrazovane, ne zaposlene, ne preduzimljive, izgubljene u vremenu i prostoru u kome žive.  Olako su pojurili za slatkim izazovima estrade, previdjajući sve njene uzasne i bolne strane koje su mnoge, iz tog društva, oterali u dalja i još dublja propadanja.

Oslikavajući ovakvim sivim, da ne kažem crnim tonovima, sva zabivanja na estradi, što je deo mog vidjenja i mog prava da o tome progovorim na ovakav način, u subotu veče bio sam zatečen i naprosto nateran da samog sebe, u dobrom delu demantujem i javno ispravim.Na to su me naterali ljudi i dogadjaji koji su se proteklih deset meseci vrteli oko   izbora za PRVU PINKOVU ZVEZDU. Tu se po prvi put dogodilo, čini mi se,  sve suprotno od onog ustaljenog reda i poretka koji su pred licem domaće javnosti godinama demonstrirali Saša Popović i njegova partnerka Lepa Brena.Niko nije morao da producira golotinju,svoje obline, silikone, stajling ulice i noćnih barova. Za razliku od te gubitničke družine, pred licem javnosti, pojavili su se neki sasvim drugi ljudi o kojima smo, zbog ustasljenih navika i predrasuda, imali običaja da isto govorima kao i o onima koji su dno dna na estradi.Za njih su glasovne vrednosti bilo pravo i jedino merilo. I tu sam napravio grdnu grešku. Nisu svi ljudi isti i nije normalno  glorifikovati njihove ličnosti sa nekima koji im nisu dorasli  ni do malog prsta.

Želim ovom prilikom da progovorim, najpre, o članovima žirija koji su bili alfa i omega ovog  šoua koji  je iznedrio ne samo nove talnete već i pokaza novi put kako se do njih dolazi.

Haris Džinović,gromada svih scena i muzičkih pravaca Ex Jugoslavije. Sa koliko sjanih hitova nas je decenijama ostavljao bez daha i tako snažno i uverljivo vezivao za sebe. Znali smo da je sjajan pevač i kompozitor ali malo je ko znao šta se zapravo krije iza tih brojnih šeširića koji su postali deo njegovog estradnog  i životnog imidža. Danas  to već znamo. Haris je intelektualna veličina, majstor svoga zanata, jedan obrazovan i izvan svega kulturan čovek koji je do kraja ostao u okvirima svojih visokih profesionalnih principa što je moralo na kraju da da adekvatne rezultate. On je već davno video  sve vrednosti prve Pinkove zvezde i bio je siguran da će to i narod prepoznati. Ivan Kurtić, alijas  Stivi Vonder, zapalio je Srbiju i sve zemlje u okruženju i potvrdio ono što je Haris govorio o njemu :“Tebi Stivi Vonder ne bi mogao ni cigarete da donosi“.

Uz pobedničko ime beležimo i jedan kuriozitet koji sam po sebi govori ko je ko na estradi. Saša Popović je više puta odbio Ivana Kurtića da udje medju njegovim izabranicima. Za njega on nije imao dobre glasovne i pevačke mogućnosti. Komentar nije neophodan, zar ne ! 

Drugo ime u žiriju dosta dugo je lutalo svim životnim stazama i bogazama dok konačno nije našao smiraj svojoj predobroj duši. Bora Djordjević, večiti „zatočenik“ domaće rok scene, sjajan interpretator, tekstopisac i više nego dobar čovek. Kako je umešno i kutruno predstavio samog sebe i pred licem milionske javnosti potvrdio da  mu je mesto u kraljevskoj stolici domaćih rokera. Muzički obrazovan toliko da je  bio u stanju da prepozna sve čujne i nečujne vrline brojnih kandidata koji su želeli mesto na tronu. Borino DA, bilo je i narodno DA!

Ako je nekome trebalo  deset meseci, da iz emisije u emisiju, obara  predrasudu po predrasudu o sebi, onda je to bez sumnje, bila Svetlana Ceca Ražnjatović. Jeste to moja zemljakinja i imam puno razloga da je volim i poštujem, medjutim, njen životni put i prenaglašena uloga na estradi, jedno vreme  u sportu i politici, učinili su da joj mnogi ljudi ne veruju i jednostavno, da je ne poštuju. Ceca je istrčala na teren hrabro i za mnoge neočekivano umešno i elokventno  uspela da  situaciju okrene u svoju korist. Naterala me je da izdvojim njenih nekoliko sjajnih pesama i da ih po svom ukusu proglasim za hitove decenije. Ono što sa sigurnošću tvrdim, Ceca više nije ona, vidjena i zapamćena pre početka ovog šoua. Ona je danas mnogo jača i mnogo kompletnija ličnost.

Marina Tucaković, nije pevačica ali jeste, verovatno, najbolji hit majstor da prepozna ko bi to mogao da bude i da mu dok peva u letu  ugradi deo svojih razmišljanja i ideja kroz lucidne  tekstove koji danas pale estradu. Bilo joj je mesto u žiriju i to je odlično odradila a ako uspe da napravi nekoliko hitova za Ivana Kurtića, napraviće i sebi veliki poslovni  i finasiski dobitak posle koga će moći mirno da čeka  stare dane na estradi.

Miroslav Ilić, imao je razloga da se nikada ne pojavljuje na ovakavom mestu. O njemu su se već ispredale  lepe priče pametnog. obrazovanog i kulturnog pevača rodom iz Mrčejevaca koji  se ni malim prstom nije primakao  onoj lošoj strani  domaće pevačke scene. Dakle, bio je to  dobar „paketić“ i nije ga trebalo raspakivati. Uporan da demantuje sam sebe i svoje fanove, Miroslav je to u potpunosti uspeo. Ne računajući nekoliko poslednjih emisija, sve ostalo, bila je njegova loša predstava u svakom pogledu. Trudio se da se obruka i razočara gde je god mogao i u tome je uspeo. Videćemo, kako će se sve ovo odraziti na njegovu dalju karijeru ali za razliku od ostalih članova žirija koji su iskoračili korak napred, Mire je otišao čak dva koraka u kontra smeru.

U Srbiji je sve moguće pa i to da se u jednom danu dva puta svira BOŽE PRAVDE dok su na pobedničkom postolju stajale naše košarkašice, novi prvaci Evrope i vaterpolisti osvajači Svetske lige a samo nekoliko dana ranije i u čas naših „orlica“ koji su osvojili svetsku fudbalsku krunu na Novom Zelandu. To smo mi i to je ono što mi očekujemo od samih sebe navlačeću strašan bes  drugih koji nikako to da razumeju  a ni da prihvate kao normalno. Joj šta će tek biti ako Nole osvoji ovogodišnji Vimblndon, a znam sigurno da hoće. Popucaće svi, kao što pucaju mnogi mešetari na estradi, nenaviknuti da se na ovakav javni i transparentni način biraju nove zvezde domaće estrade. To liči na priču iz nekadašnjih vremena kada su dolazili Cune, Tozovac, Marinko, Silvana, Lepa...

Hvala  ovom žiriju koji nam je vratio veru  u ljude i njihove najlepše osobine koje jednostavno zovemo-LJUDSKIM osobinama.

GRUBA DIPLOMATIJA !

Kuda danas ide medjunarodna politika i diplomatija? Nikuda, barem iz vizure malih i potlačenih naroda. Ako nije sve kako kaže Amerika i njeni sateliti, pre svega Engleska, nema vas nigde i ono što na diplomatskom planu možete da očekujete to je tiho i dugo umiranje do konačnog nestanka.  

Za male zemlje,  pogotovo zemlje zapadnog Balkana, diplomatski vokabular pun je ucena, uvreda i javnog  ponižavanja. Kažnjavanja  su surova i ona se kreću u dijapazonu ekonomskog siromašenja, života u stalnim i napetim krizama i permanentnom pretnjom sa novim ratnim sukobima na principima verske i nacionalne netolerancije. Balkan je naseljen ljudima različitih vera i nacionalnbosti uvek spremnih na rat i umiranje pre i više, nego na mir i uživanje.

Oni koji  to dobro znaju, a zovu se „ekspertima“, sede  tik uz kabinete glavnih šefova u Beloj kući ili na Daunig stritu br. 10, puni su novih ideja kako ustalsati duhove i otvoriti novo krizno poglavlje posle koga ništa neće biti kao što je bilo. Rezolucija o Srebrnici, koju priprema Engleska a zdušno je svojom rezolucijom podupire Amerika, je čin novih ucena i kažnjavanja  Srbije za „zlodela“ počinjena u gradjanskom ratu koga su oni, pre svega oni, kumovali i izveli uz pomoć  domaćih nacionalnih fanatika.

Hilari Klinton i njen muž  Bil, ostaće upamćeni kao mrzitelji Srpskog naroda

Priča očito još nije završena, jer  fitilj novog  gradjanskog rata je u njihovim rukama. Da li će i kada biti potpaljen  to isključivo zavisi od naše rešenosti da se savijemo i preimenujemo sva njihova ratna nedela, pa i 78 dana surovog bombardovanja, u humana i milosrdna dela. Da i u političkom sukobu sa Rusijom, okrenemo svoj kurs i primerom pokažemo kako se u ime medjunarodne političke solidarnosti sa Amerikom, pljuje po svojoj braći po veri,mentalitetu i po mnogim drugim detaljima koji nas zbližavaju pa ako hoćete i krvno vežu jedni  za druge. U protivnom, sledi vam mučan put  ka Evropskoj uniji sa neizvesnim krajem i sigurno dužničko ropstvo, nemilosrdno i surovo gde vam svakodnevno MMF pokazuje snagu svojih monetarnih principa baziranih na nenormalnoj otimačini i onog „crnog ispod noktiju“.

 Što je veća patnja i što je duža kriza, veruje se, da se i do cilja potpune vazalnosti lakše stiže. A kada pred sobom imate državu u kojoj živi više od polovine nezadovoljnih, onda vam je lako sa tom državom i tim narodom manipuliasati.

Rezolucija o Srbrnici u kojoj se ultimativno traži da se užbenici istorije pod hitno menjaju i Srpski narod nazove genocidnim narodom.Teška i zaštrašujuća pretnja sa kojom neće biti lako da se živi pogotovo šta taj užasni dogadjaj sam po sebi ima svoju veliku težinu i zastrašujuću opomenu za sve koji  žive  i koji nemeravju da žive na multietničkim prostorima Balkana. Gde mržnja i ratovi podsticu  nove ratove i još strašnije mržnje. Kreatori takve diplomatije-eksperti, koji  u ime politike svojih zemalja i njihovih uskogrudih interesa to podstiču i realizuju,oni po pravilima velih sila za uvek ostaju anonimni ili u krajnjem slučaju glume diplomate i pisce ovakvih rezolucija. O njihovom zločinu niko se ne usudjuje ni glasa da pusti.

Analizirajući sve ono što je rako predsednik Tomislav Nikolić, slobodan sam da ustvrdim da tu ima i logike i rezona i našeg nacionalnog i pojedinačnog bunata. Nema čoveka u Srbiji  kome Srebrtnica  nije jasna sa svim svojim tragičnim posledicama i ovakva „iznenadna“ reakcija Engleza i Amerikanaca ničim ne podstiče pomirenje i život na ovim krvlju zalivenim prostorima. Svako pa i najmanje čeprekanje po tim ranama ponovo budi osvetničke strasti i retoriku napetosti,mržnje i nepoštovanja. Bolno i teško jeste ali neko u ime generacija koje dolaze, sjedne i druge strane Drine, mora da prekine i „olabavi“ ovakava huškanja. Jedno je odavanje počasti i sećanja na sve  nedužne žrtave a drugo je politička manipulacija radi odredjenih interesa i ciljeva. Ne može Bakir Izedbegović,  pogotovo on, da zbog hapšenja Orlića podstiče prekid  političkih i ekonomskih veze sa Srbijom i otovoreno poruči predsedniku najmnogoljudnije nacije na Balkanu- „ne dolazi u Sarajevo“! To nije diplomatija izrečena u ime multietničke BiH. 

"Ne mislimo baš ništa dobro o rezoluciji o Srebrenici,kaže Nikolić, koja se priprema za usvajanje u UN, od motiva, preko sadržaja i poruka nama, koje se žele postići, sve do jasnih upozorenja, opet nama, a ne onima koji su kroz celu istoriju činili genocid na tuđim, na primer Belgija, pa i na svojim teritorijama, recimo, Nemačka i Turska.

 

 Ta užasna pojava, užas koji se dogodio u Srebrenici, toliko politizovan da izaziva mučninu. Srebrenica nije izolovana pojava i da se desila u građanskom ratu, posle brojnih pokolja srpskog civilnog stanovništva u okolini te iste Srebrenice. 

Srbija treba da traži podršku ne samo od Rusije u Savetu bezbednosti UN da blokira usvajanje te rezolucije, nego treba svima u Savetu bezbednosti objasniti da zločini ove vrste nisu srpska izmišljotina.

Da su se bar osvrnuli na naciste i ustaše, na prvi genocid u istoriji, na Jermene, o čemu se dvadesetak zapadnoevropskih parlamenata izjašnjavalo, i ništa, samo Srebrenica i jedna presuda Krstiću", kaže predsednik Srbije Tomislav Nikolić. 

FUDBAL SA DVA LICA !

"El grande Predrage",prvi golman sveta


DOČEK NA TERASI ŠAMPIONA
22.06.2015.godine

PRVACI SVETA

Malo je dogadjaja u karijeri  novinara kada mu se pruža prilika  da odahne i sa velikim zadovoljstvom konstantuje:ponosan sam šta sam napisao i predvideo na svom Blogu. Bila je to priča sa utakmice protiv Amerike odigrane u četvrtfinalu ovog zanimljivog turnira.

U polufinalu pobedjana je odlična ekipa Malija rezultatom 2:1  a u finalu igrala se utakmiza života.Pali su nepobedivi Brazilci i to u 118 minutu golom Maksimovića.Tri minuta pre kraja ove stresne utakmice, na semaforu je pisalo Srbija-Brazil  2:1.I ostalo je tako !

Srbija je  prvak sveta i ta istina obletela je brzinom munje zemaljsku kuglu i time konače uverila sve neverne Tome da je to ipak, istina,velika istina.Zvuči nestvarno, ali tako je - Srbija je u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu pobedila Brazil! Junaci su "orlići", igrači omladinske selekcije, koji su petostruke šampione sveta savladali posle produžetaka sa 2:1 u finalu turnira, zahvaljujući golu Maksimovića u 118. minutu.Poveli smo golom Mandića u 70 minutu da bi Brazilci izjednačili samo 3 minuta kasnije.

 Za uspeh ostvaren u kišovitoj novozelandskoj noći zasluge imaju:
 Rajković, Gajić, Babić, Veljković, Antonov, Zdjelar, Milinković-Savić (od 82. Jovanović), Maksimović, Živković, Mandić (od 76. Gaćinović), Šaponjić (od 95. Ilić).Oni odlaze u fudbalsku istoriju i o njima će pričati pokoljenja.

Ostaće upamćeno da je golman Predrag Rajković proglašen najboljim golmanom na prvenstvu čime je stekao pravo da uz svoje ime pripiše i nadimak"El grande Predrage" kao nekada u Urugvaju Jakšić "El grande Milovane." "Bronzana lopta" otišla je u ruke Milinković-Saviću.

EL GRANDE PREDRAGE

Njega su na prvom svetskom prvenstvu u Urugvaju nazvali "El grande Milovane" a toliko godina posle Montevidea rodio se novi "El grande Predrage."

            Milovan Jakšić                                                                             Predrag Rajković

Svako od igrača mogao je da ponese  ovo laskavo priznanje ali pre svih mladi i neuhvatljivi Živković.Nažalost,FIFA je odlučila da za najboljeg fudbalera proglasi Turea iz reprezentacije Mali. 

 

Oni su prvaci sveta u fudbalu

Tekst objavljen 14.06.2015.godine

Šest sati nas je delilo od dve fudbalske priče.Ona tužna i ružna iz Kopenhagena i ona drug,jutarnja sa dalekog Novog Zelanda,radosna i puna emocija.

Najpre su "A" reprezentativci po drugi put od kada su rusvaj u FSS napravili,najpre,Siniša Mihalović,a potom,čovek koji je apsolitni krivac za stanje u domaćem ligaškom i reprezentativnom fudbalu.Tomislav Karadžić,najtamnija strana našeg sporta i to našeg najpopularnijeg sporta,svojim neznanjem i organizacijom sa primesama Sicilijanske mafije,učinio je toliko grehova da će povratak na stare staze trajati dugo i mučno.

Nije nas bilo na Svetskom festivalu fudbala u Brazilu a evo,neće nas biti ni na Evropskom prvenstvu.Sramota i to velika sramota.

 

 Znaju ko su i koliko vrede !

Dečaci koje je Veljko Paunović odveo na Svetsko omladinsko prvenstvo  već na ispraćaju jasno su poručili:imamo i kapaciteta i znanja za igru u finalu.I evo ih na korak do tog cilja.Najpre obračun sa reprezentativcima Malija a potom,verujem u to,utakmica života i to najverovatnije sa vršnjacima iz Brazila za kopiju pehara  nezaboravnog Žila Rimea i to onog lika koga je u  seriji "Montevideo-bog te video",sjajno odigrao Dragan Gaga Nikolić, koji u ovim sparnim letnjim danima bije svoju bitku za život.Navijamo za njega i za ove mladiće da se sa uspehom ispenju na fudbalski Olimp i svima odatle poruče:da,mi smo ta NOVA,HRABRIJA I PAMETNIJA SRBIJA.