"REPUBLIKA" KOSOVO-ZEMLJA BALKANSKIH GANGSTERA I ISLAMSKIH TERORISTA !

Uvodna napomena vlasnika Bloga !
Nažalost, ovaj tekst do sada nije objavljen ni u jednim  srpskim novinama. Ovakav tekst  nije napisao, a mogao je, ni jedan Srbin. Napisao ga je  Španac. Moja je velika želja da ga pročitate, prosledite svim  prijateljima uz preporuku da ga oni  proslede svojim prijateljima.Ovo je istina! 

Svaka reč zadire u dalju sudbinu Kosova i Srbije i to naročito u ovim trenucima kada EU kreće u odlućujuću ofanzivu  otimanja  svega što je Srpsko i pod okriljem mirovnih pregovora primenjujući metode klasične ucene:ili predajte  svu vašu imovinu šiptarima ili ništa od otvaranja famoznih  pregovaračkih poglavlja i to naročito onog  pod brojem 35. Ovo sam ispisao tačno pre godinu dana!

Zastajem i ovo dopisujem 12.10.2016.godine . 
Moja molba i uveravanja da pročitate ISTINU i preporučite svima izgovorene su sanagom tolike uverljivosti i sigurnosti da sve što je napisano pre godinu dana SIGURNO će se ubrzo i dogoditi.Tu smo pred vratima istine.Šiptari po nalogu svojih mentora-AMERIKANACA, zatražili  najpre da im se preda kompletan telekomunikacioni sistem, drugog dana doneli zakon o Trepči i zatražili predaju rudnika a ovih dana, nastaviće u istom stili dok ne dodju i do Gazivoda. Srpski odgovor  je jednoglasan:vaše odluke su ništavne i mi ih ne priznajemo!
Oni koji su se borili da šiptari dobiju državu, sada se bore za njenu legalnost ali paralelno nastoje da legalizuju i drugi deo plana a to je  otimanje i prisvajanje srpske imovine.Pokreću mehanizme verujući da će Srbija morati  sve da prihvati i da prizna čime  nastoje da točak istorije vrate dve decenije unazat i jednim blefom svet uvere da su oni i dalje gospodari br.1 na Planeti.To su ljudi kojima je moždana masa za sve drugo blokirana osim za interes, novac i bogastvo. Oni na srpske suze i vapaj nisu programirani da reaguju.

Novo poglavlje  kosovske krize je otovreno i teško je verovati da će na ovakav način uskoro biti i zatvoreno pogotovo, ako samo jedan strana-Srpska, nastoji da problem imovine vrati za pregovarački sto a druga uporno  tvrdi da sve što je zatečeno na Kosovu sa danom "priznanja" ove ne priznate države, pripada šiptarima.

Rusija je  otvorila  oči Evropi koja konačno shvata  suštinu i smisao tek započete najveće  seobe naroda u istoriji čovečenatva. . Da li će ta istina  homogenizirati interese  naroda Evrope i okrenuti ga ka jednom -jedinom cilju:odbrani vlastitih  teritorija  od agresivne islamizacije ? Srbija mora tu činjenicu da ima u vidu i da na osnovu nje sa punim pravom kaže EU- stop! Ni pedalj srpske zemlje i srpske imovine, neće više pasti u ruke šiptarima.Ovo nije pitanje o kome može da odlučuje  vladajuća politička koalicija a naročito ne  predsednik Vlade. O ovom pitanju samo narod na REFERENDUMU može da iskaže svoj konačni stav.


Španski list: Kosovo, srpska zemlja od davnina, a sada „republika“ balkanskih gangstera i islamskih terorista

Ovako nešto u Srbiji nećete pročitati! Prenosimo vam tekst španskog portala „Minuto digital“ za koga piše Alberto Ramos, specijalista za pitanja islamizacije hrišćanskih zemalja. 

Piše: Alberto Ramos

Od slučaja Kosova ništa ne može da nam uputi jasniju i sadržajniju poruku o sopstvenoj budućnosti kao Španaca i kao Evropljana ugroženih od strane istog procesa koji je doveo do ovakvog Kosova, srpske zemlje od davnina (i gotovo ispraznio njihovu originalnu populaciju a legalizovao put terora i nasilja), a sada „republike“ balkanskih gangstera i islamskih terorista . I to uz blagoslov Zapada koji je izdao svoju suštinu i odrekao se svoje istorije.

Kosovo je trijumfalna paradigma za migraciju / nekontrolisanu invaziju i islamizaciju napadnute zemlje. Muslimansko stanovništvo se nije integrisalo, jer ima kritičnu masu da ospori uspostavljenu vlast na okupiranoj teritoriji i počinje da je napada do konačnog osvajanja. Jednostrano proglašena nezavisnost uzurpirane srpske pokrajine uzrokuje rođenje druge paradigme: Paradigma na Kosovu, direktan rezultat islamskih pravila koja propagiraju da Islamska zajednica ne bi trebalo da poštuju zakone države „nevernika“, i mora svim sredstvima (vojnim, ekonomskim i demografskim) da se pobuni svim snagama kako bi se otcepila od „zle države bezbožnika“ i živela po pravilima Kurana.

Pobeda Islamske mafije na Kosovu može da bude ilustracija onoga što čeka zapadnu Evropu u bliskoj budućnosti. Krugovi nekih muslimanskih zajednica stranog porekla u našim zemljama će prerasti u većinu. Prvo glasno, a onda će „eksplodirati“ zahtevi za pravo da žive u skladu sa islamskim propisima i, u vreme kada smatra odgovarajućim, uzeće oružje u ruke dok to i ne ostvare. Tada ćemo se setiti da je Srbija surovo izdana, ponižena i lišena svake milosti i solidarnosti od evropske laboratorije paradigmi.

Moramo napomenuti da smo svedoci libanizacije, čak i balkanizacije Evrope. Ono što smo videli u Libanu 70-tih godina nakon masovnog priliva izbeglica (Palestinci proterani sa svoje zemlje od strane jevrejske države) koji su razbili uspostavljenu ravnotežu (zajedno sa eksplozivnim rastom muslimanskog stanovništva u zemlji sa istorijski hrišćanskom većinom) posejalo je poremećaj i neslogu a ponovilo se nekoliko decenija kasnije na Kosovu, sa jedinom razlikom što je ovde proces invazije trajao vekovima. Kada su palestinci naselili Liban i problemi su se naselili sa njima. Isto važi i za Kosovo gde su sekularna naselja etničkih Albanaca, favorizovana od strane otomanskih Turaka, udvostručena nekontrolisano migracijom Albanaca muslimana, naročito proteklih nekoliko decenija. To je, u istorijski kratkom vremenskom periodu, promenilo etničko i socijalno tkivo strukture srpske pokrajine.

Isto će se desiti i ovde. Počinje sa zahtevima zajednica dok uskoro okupatori više ne budu želeli da priznaju autoritet i vlast države koja ih je primila i otcepiće se neki delovi, zatim gradovi a posle i čitavi regioni a protiv labavosti i neefikasnosti vlade pozvane da uvede red i zakon, ovi stranci će postati oholi i agresivni zbog njihove brojnosti i neće oklevati da uzmu oružje u ruke i pokrenu se u ime Alaha kako bi osvojili dugo priželjkivanu zemlju.

To je dobro uspostavljen i uspešan plan već oproban u prošlosti. Prvi rafal će biti tamo gde će se počiniti prvi zločini kojima se može odmeriti reakcija države koja se zauzima, uslediće kontrola okupirane teritorije, sprovođenje sopstvenih zakona i konačno čišćenje autohtonog stanovništva nasiljem a zatim brojnim ubistvima ubrzati egzodus i isprazniti teritoriju od prvobitnog stanovništva.

Na Kosovu smo videli kako je hrišćanski narod preplavljen u nekoliko decenija od legiona stranaca koji su došli da preotmu zemlju proterivanjem zakonitih vlasnika. Srbi su pokušali da se odupru toj agresiji, mi ne izgledmo tako sposobni.

Obično sve počinje neredima, spaljivanjem vozila, napadima na administrativne kancelarije, često uznemiravanje autohtonog stanovništva u njihovim domovima, radnim mestima, crkvama dok se teror ne nametne kao svakodnevnica. Država je nesposobna iz različitih razloga da efikasno, dužnom silom, odgovori pobunjenicima i završava se time da se situacija progalašava „trulom“ i nekako prihvati činjenicu da bi samo jednim delom to moglo neslavno da se reši. Pogledajte samo Belgiju, Švedsku, Francusku i druge zemlje oko nas.

Postepeno, određena naselja će biti napuštena od strane vlasti a policija će dolaziti samo u retkim prilikama i to naoružana teškim oružjem. Okupatori će uspostaviti svoju vlast, nametaće svoje zakone, terorisaće lokalno stanovništvo. Jednog dana počeće da pale kuće, škole, biblioteke, supermarketi će biti prazni, pljačke i razbojništva će ovladati na ulici, teror je uspostavljen. Starosedeoci će gledati svoje kuće opljačkane, svoje automobile kako nestaju u plamenu uz krike „Alahu ekber“! A onda stalno napadani, osiromašeni i bespomoćni ljudi će otići u izbeglištvo ostavljajući za sobom na poklon teritoriju varvarima. Osvajanje je završeno.

Juče se dešavalo na Kosovu, sutra u regionima Evrope, francuskim pokrajinama, Andaluzija, Valensia, Katalonija… Preterivanje, katastrofičnost, anti-islamsko trovanje, islamofobična kleveta? Kada muslimani budu većina šta će se desiti u nekim delovima Grenade, Alisantea, Ampurdana, šta će se desiti?

Sačekajmo nekoliko godina i neće biti mesta sumnji. A možda i sumnja napusti svoje domove i svoja naselja. „Od Indonezije do Andaluzije“ to je program.

Nema više skrivanja, ne kriju svoju igru. Vreme je da i mi to shvatimo ozbiljno.

(KM novine)

PARTIZAN !

U prisećanju na ono što je bilo,neko sinoć na proslavi velikog jubileja FK PARTIZAN reče: mi samo prolazne epizode a istorija je večni tumača svih velikih dela i nažalost- nedela. Od te istine se ne može pobeći !

Nisam ni sumnjao da će sistematsko otvaranje Partizanove prošlosti pokrenuti lavinu dobrih i pozitivnih emocija i zaboravne naterati da se prisete kako se slagao kamen po kamen te slavne sportske prošlosti i vezivao ogromnom ljubavlju i odanosti mnogih generacija navijača i fubalere crno-bele boje. Vreme od sedam decenija je za duboko respektovanje i onaj koji je složio ovu lepu priču o klubu iz Humske, uradio je to na najbolji način, dopadljivo svima pa i nama Zvezdašima naviknutim da odnosi izmedju dva najveća fudbalska kluba žive i opstaju u ambijentu poštovanja, iskrenog sportskog duha i ogromne tolerancije. Ne zameram ni na jednom detalju pa ni na tome, da ime Zvezde nije ni pomenuto mada je u nekoliko navrata rečeno "oni tamo" gde se valjda mislilo na komšije sa Topčiderskog brda. Ali, zato je poraz od Hajduka sa 6:1 predstavljen kao dokaz da se u sportu dobija i gubi ali da "se Partizan večno voli". Gubilo se i od Zvezde sa tim rezultatom, pobedjivana je i Zvezda sa 6:1, pa ipak, život je išao dalje!

Ko krunu svog velikog sportskog uspeha scenarista je naznačio izgubljeni meč sa Realom u finali Kupa šampiona. O toj utakmici izgovoreno je mnogo biranih reči i pohvala upućenih na adrese Partizanovih "beba" za koje je navijala ne samo crno-bela armada već i svi iskreni ljubitelji fudbala u tadašnjoj Jugoslaviji. Letos sam imao prilike da provedem desetak dan na obalama Egeja sa Pirmajerom  (preminuo 24.juna 2018.god) jednim divnim likom i čovekom koji i ako u poznim godinama, još uvek živi u ambijentu tih utakmice. Perepričavao mi je savaki detalj sa utakmice odigrane u Mančesteru kada je veliki Šole pravio čuda a ostali ginuli na terenu. Neizbežna je bila priča iz finalnog meča sa Realom kao i dogadjaji oko sponorskih obaveza prema “Adidasu” i kopačkama koje su svi morali da nose je su od agenta bili stimulisani sa po dvesta dolara.Oko toga je izbila gužva ali ja neću sada o tome. 

Želim i hoću, ovo da kažem. Svaka čast Partizanu i toj generaciji! Bio je to veliki uspeh i prodor ka Evropi. No, ono što crno-beli nisu uspeli uspele su komšije u crveno-belim dresovima. Mi smo osvojili Kup šampiona i okitili se titulom Svetskog fudbalskog prvaka i to niko ne sme da zaboravi i pocenjuje a pogotovo ne  neki nadobudni navijači Partizana koji nam zameraju što tu istinu često ističemo i što se sa njom ponosimao.

Izmedju ova dva kluba, rivalstvo mora da postoji ali mržnja i nepoštovanje-nikako !

AFERA ?

Šta znači AFERA?
» AFERA • (ženski rod) Neugodan događaj, spor, sukob; lopovluk, pljačka, prljavi poslovi, skandal; slučaj koji uzbuđuje javnost.
Stvar, posao; parnica, sporna stva, spor; težak položaj; zamršena stvar; neprijatan doživljaj; krupan događaj; sukob.

Da,dobro ste pročitali.Značenje srpske reči AFERA toliko je višeslojno da je sasvim normalno što se u našim javnim komunikacijama toliko upotrebljava, prevodi, primenjuje i tumači, kako to kome odgovara.Čini se, da su najdalje otišli brojni politički analitičari,slabašni novinari i urednici koji su se specijalizovali da svoju čitalačku publiku svakoga jutra prehranjuju novim,starim ili obnovljenim aferama na koje je većina zaboravila. Naravno, da se sve to radi iz odredjenih ciljeva ali pre svih, političkih ciljeva koji teže da protivnika diskreditiju,sukob zaoštre ili do juče labave koalicije raspreše u prah i pepeo. 
 

Oni će morati da stave tačku na aferu "banana" !

Ovakav način tumačrenja brojnih domaćih afera, publikuju se najmanje jednom nedeljno, tako da ispada da one nisu u funkciji poboljšanja društvenih, političkih, ekonomskih i socijalnih odnosa u državi. Njihov cilj je da zamagljuju istinu i narod drži u zabludi da se na tome uvek nešto radi a da nabolje to rade ljudi iz stranke koja je na vlasti.Oni uglavnom teže da oštircu kritika i kriminala prebace na dojučerašnje političke lidere i njihove satrape umesto da aferu smeste u sedište pravde i predaju u ruke ljudima koji su plaćeni da istini isteraju na videlo dana. "Mi dobro radimo i radimo u interesu naroda",hvale se oni a u suštini, istina je da oni o tome pričaju,malo što-šta urade da bi se na kraju mandata ustanovilo da zapravo nisu ništa uradili već da su nastavili tamo gde su prethodnici stali.Pobednici na narednim izborima im sve to vraćaju sa kamatom.I tako, decenijama, na ringišpilu života vrti se naša sudbina,sadašnjost i budućnost. 

U našoj svakodnevici to se ogleda kroz nizak standard stanovništva, težak život najstarijih sugradjana, milion nezaposlenih i pojačane migracione tokove najboljeg stanovništva ka zemljama Zapada.

U narodnom tumačenju, sve se to svodi na izreku:"Sjaši kurta da uzjaše murta".

KNEZ MIHAJLOVA !

Dugo me nije bilo na štrafti. Kada sam sinoć smogao snage da sa ženom prošetam ovom ulicom  nade i zabluda, našao sam se u čudu. Sve stoji kao i nekada. Reka mladog prelepog sveta uzurbano je  išla ka Kalemegdanu a  duga pritoka ove glavne žile kucavice Beograda, odozgo se vraćala. Pa opet tako. 

Uličnih svirača i igrača bilo je na svakih 50 metara i svi oni su imali svoje solo ili grupne koncerte jer njihova svirka je daleko od one amaterske ili početničke. Ipak, na mene su ostavili  dubok emotivni utisak dvojica dečaka,  svojih petnaestak godina. Jedan je svirao u tamburicu a drugi u ritam gitaru. Radili su to sjajno. U otvorenoj futroli  od gitare nakupilo se  puno papirnatog novca tako da  sam sa mukom uspeo da pročitam  njihov plakat na kome je pisalo:"za školovanje"! Nekih stotinak metara od njih, na violini je koncentrirala   punačka mlada devojka i kod prisutnih  zaustavljala dah. Akademiju je davno završila a trenutno pohadja  prestižni evropski konzervatorijum. Ovo muzičko veče na otvorenom parao je i zvuk  frule.Stariji gospodin, obučen u tradicionalnu nacionalnu nošnju, duvao je u svirajče prilično jasno i čisto. U času kada  sam prolazio pored njega, nije  svojim prstima  prepletao neko poznato narodno kolo, svirao je splet dalmatinskih pesama. Jasno se čulo "kad si bila mala Mare, volela si more..." i to  sa obaveznim  akcentom  ili kako to muzičari kažu-ukrasom iz domaćeg narodnog arsenala.

Veče u Knez Mihajlovoj !

Vidajo sam ih, naravno da sam ih vidjao, ali ne u tom broju kako se  piše i govori. Mladi arapi u društvu ili kao bračne parove. Nisu to oni koji spavaju u parku kod "autobuske".To su neke druge, mnogo  imućnije izbeglice koje spavaju u  hotelima a hrane se po skupim restoranima. Kod "Kolarca"  zateko sam ih dok su se preračunavali sa konobarom po kom kursu im je računao evro,  gurajući pod nos  jedni drugima digitron sa svojom računicom. U "Snežani" je na desetak stolova u toku bila večera specijlno pripremljena za njih. Pijuckaju koka kolu, pivo i sasvim opušteno uzivaju u ovoj toploj i prijatnoj predposlednjoj avgustovskoj večeri. Ne vidim na njihovim licima nikakvu zabrinutost da li će i kada  stići do Nemačke jer očito, da na tom putu, ne može ništa da ih spreči pa ni kilometri ljute i oštre  bodljikave žice na Madjarskoj granici.

Glavni dogadjaj večeri odvijao se ispred džez kafića "Muha" gde je uživo “razvaljivao” jedan usvirani  džez bend.  Gazda je  angažovao i poveću plesnu grupu koja je na zvuke trube sjajno igrala roken- rol  u sto jednoj koreografiji. Utisak je bio više nego dobar sve do  časa dok konobar nije doneo račun za dva popijena  pića. Malo pivo i čaša belog vina, svega sedam evra. Sada i više nikada. Platiš i odeš i onda celu priču vratiš na početak  mojih momačkih i studenskih dana kada, čini mi se, nije bilo toliko skupo, ni previše  sivo i usiljeno, kao ovih godina i ove večeri. U moje vreme, ničim se nije predskazivalo da će leta gospodnjeg 2015.godine, krenuti  jedna od najvećih seoba naroda  sjednog kontinenta na drugi i da će se po ko zna koji put u našoj istoriji razglabati  večita dilema: da li je kuću trebalo zidati nasred ili pored puta?  Zna  se, da  smo svakih pedeset godina zbog ove dileme išli u ratove a u miru kuću ponovo zidali dok  su krvarile još nezalečene rane. Evo nas ponovo u toj situaciji. Za razliku od  nekih minulih vekova, sada nam pored kuće u miru, bez oružja i buke, prolaze tužne i duge kolone izbeglica u potrazi nekim boljim životom. Za rat se ne spremamo ali nas zato tiha strepnja sve više obuzima i neda mira. Valjda će i ova muka  protutnjati Balkanom.

PRIČA SA UROLOGIJE VMA:APSOLUTA SOCIJALA !

VMA:VELELEPNO ZDANJE

Odakle god da krenete u  bilo kakavu priču o srpskom zdravstvu, izvesno je,  pogrešicete ! Ako terate po liniji bolesnih, a njih je sve više i više, čeka vas realna opasnost da pravih procena nema ali zato ima previše rekla-kazala, previše emocija i razumljive osetljivosti. Kada se nadjete u lice sa lekarima i brojnim medicinskim osobljem ne možete izbeći sve glasnije šumove u tonovima  čim  se progovori o doktorima, organizaciji, platama, vezama i vezicama, tehničkoj i materijalnoj opremljenosti klinika, bolnica i ambulanti. I na trećoj strani, imate tu tranzicionu priču gde likuju oni koji su  pobegli sa državnih jasla i uz pomoć velikih para uspeli da preko noći naprave svoja mala privatna carstva. A onda zakorači u te moderne i opremljene  ustanove, dijagnostičke centra, bolnice, savetovališta pa i ambulante, srčane smetenje, aritmije i tahikardije bivaju sve glasnije kada za učinjenu uslugu morate da iskeširate pola svoje  penzije. Njihova omiljena priča a očito i želja je, da državno zdravstvo što pre propadne i čitav sistem predje u ruke privatnika. Oni tvrede, da sve ide tim putem i da je za očekivati da će u državnim ustanovama biti sve gore i gore  dotle dok se  ceo sistem ne obruši i tresne u „blato.“

Šta običnom pacijentu koji se našao u nevelji predstoji nego da priču objasni  konstatacijom da je istina negde u sredini.

Moja priča nema namere da širi laži i neistine i ako kojim slučajem ne verujete  da je to u današnje vreme mogućše, molim vas, ne moj te ni čitati ovaj tekst.On nije namenjen ljudima  obolelim  od teške i hronične „teorije zavere“  i ljudima inficiranim najtežim oblicima političkog virusa.  Ovo je priča o ljudima-humanistima, velikim radnicima, stručnjacima- znalcima svoga posla.  Ovo je priča o Urološkom odeljenju smeštenom na  jedanaestom  spratu još uvek velelepne i  grandiozne zgrade VMA našeg arhitektonskog i gradjevinskog bisera čije temelje neki gramežljivi laici, umišljeni i neškolovani političari, uporno pokušavaju da potkopaju i tako rastrešenu gurnu u naručje bogatom lokalnom šeiku ili onim preplanulim milijarderima iz zemalja Zaliva.

VMA:JEDNA OD BROJNIH OPERACIONIH SALA

-Bojimo se da će sve ovo   prodati, pričaju  pacijenti i osoblje klinike. Ako se to dogodi, taj dan i taj čas, biće u dugoj i slavnoj istoriji  srpskog  zdravstva  upisan kao dan njegove predaje i kapitulacije!

Dok slušate ovaj kratki monolog osećate kako vam pritisak polako ali sigurno, udara u glavu. Sto puta sebi ponavljate da je tako nešto nemoguće a ako kojim slučajem i priča krene u tom smeru više sam nego siguran da će proraditi „usr... motka“ i da će  narod  uspeti da spreči  tu  prljavu rabotu.Nema para za koje ovo zdanje i ljudi  mogu da se  prodaju. Koliko da se ponudi, vagon, dva, tri vagona dolara, to je malo. Ajde, zgrada, cigle, oprema, fasade sve to može da se prebroji izračuna i kaže toliko, ali ko će odrediti cenu ekipi prof.Aleksića i ostalih njegovih kolega, koji se nalazi na čelu ovog odeljenja?Ovo nije običan tim. Ovo je drim tim !

Gledam ga, ide sa svojim brojnim timom u svakodnevnu vizitu onako blage naravi, neusiljenog  osmeha, mirnog i gracioznog koraka, izduženog  skoro isposničkog lica,  retke plave kose, face koja se radja i uspeva samo na ovim slovenskim prostorima od naroda Srpskog koji je ovde došao u neke daleke i mučne vekove. Govori tiho i razumno, zna svaki problem svojih pacijenata i ne odustaje od borbe za život. Medicina ne može sve, ali čovek i to čovek sa velikim „Č“ i njegova topla reč, jači su od svake boljke. Sa njegove desne strane i ako u lepim i dostojanstvenim godima, Mira Prole, glavna medicinska sestra na  odeljenju, podseća na one  dane kada je mlada i lepa devojka sa planine Jelice  krenula u život da uspe. Ona je duša odeljenja. Oseća svaki otkucaj srca i ubrzani puls  uplašenog pacijenta. Slaže reči ne usiljeno i ne tek, reda radi.Tu je i moj  doktor mladjani Dejan Simić predusetljiv i sav posvećen svojim pacijentima. 

Žao mi je što nisam stigao da upoznam i druge i što nisam upamtio ime  medicinske sestre  zadužene za transport pacijenata do hiruške sale. Ostao mi je u sećanju njen   osmeh i mali razmah izmedju „jedinice“ i „dvojke“ belih kao biser  očuvanih zuba. Tiho mi je prošaptala.

-Kako ste, kako se osećate? Nemate razloga da brinete, nije to kao nekada. Anestezija nije više nikakav bauk.Opustite se i ja vam držim palečeve!

Uspeo sam da još jednu misao izvučem iz nje.

-Volim ovaj posao  toliko ga dugo radim sa velikom ljubavlju i strašno me  po nekada zabole neiskrene i nepoštene  primedbe nekih  pacijenata.Jedan je nedavno digao galamu što nije zamenjena daska od WC šolje  i čak smogao snage da napiše  ružno pismo u kome se svojski potrudio da nas dobro ocrni. Kao da mi nismo ljudi...Ali šta ćete, danas je tako a sutra...biće valjda bolje.

Ako je  embrion simbol biološkog začetka, onda je  odeljenje  UROLOGIJE na VMA simbol nekog novog početka, neke nove vere u ljude u njihovo dostojanstvo bilo da dolazi od belih mantila ili nas pacijenata godinama provlačenih kroz precizne  socijološke skenere koji su vešto  podsticali  haos i nespokojstvo u našim napaćenim dušama.

I još nešto,poštovani i uvaženi muški rode! Ako imate neke  urološke probleme i dileme, ne čekajte ni časa. Veruj te  ljudima sa VMA oni su obrazac kakvo nam je zdravstvo potrebno i  koji ljudi mogu da se bave ovom humanom profesijom. Svako od nas ima svoju želji i fantaziju o životu ali imaju ga i oni. Čekaju ih porodice i svakodnevne brige kao sve nas, koje se ne rešavaju tako što će te od njih tražiti da budu najbolji u poslu a da zato primaju socijalni dodatak umesto normalne plate. I oni plaćaju struju kao i mi, vodu, Infostan. I oni bi hteli na Halkidiku, špajz pun zimnice i neki  novi detalj garderobe za kišovitu jesen. Sa malim platam se ne izlazi iz „aposlute socijale“. Ne ide to jedno sdrugim !

KIŠA NAD BEOGRADOM !

U Beogradu trenutrno "nebesko komunalno" gasi prašinu, hladi uzavrele ulice i trotoare i prska izmučenu i osušene travnjake. Žedni listovi platana,topola i lipa otvorili svoja krila i nedaju ni jednoj kapi da dopre do sušne zemlje. Miriše kiša, čuje se njeno melodično dobovanje po isušenim i napuklim olucima. Svi ćute i osluškuju kapi koji se slivaju iz oblaka. Kiša nad Beogradom ispisuje svoju "Odu radosti". Svaka kap po jedna nota a onda ubrzano i celu parituru za vioulu. 

Kišobrana nema.Niz lice teku mali viugavi potočići koji su se izborili sa pramenovima kose da onako kradimice ovlaže znojavo telo.  Bosim nogama gazim svaku baricu i prisecam se dana kada smo se kao klinci radovali  toplim letnjim pljuskovima.

 Leto je. U jednom danu i dva godišnja doba. Kako je došla,tako je i brzo otišla. Tiho i nečujno gledam  maleni trag magle koji ubrzano  vraća kapi u zagrljaj oblaka odakle su samo koji čas ranije krenula da nas obraduju, možda zavaraju  ili  konačno nagoveste: ej, ljudi, prošlo je lito, dugo i vrelo lito !

I dok pišem ove redove iz glave mi ne izbija Preverova “Barbara”. Želim  sa vama da podelim jedan deo tih sjajnih stihova. Svako ima svoju Barbaru pa naravno i ja. Ovo je posvećeno mojoj Barbari !

 

Sećaš li se Barbara, padala je kiša neprestana
nad Brestom toga dana, a ti si išla nasmejana
pokisla, ozarena, očarana, pod krupnim kapima kiše
seti se Barbara, sretoh te u ulici Sijama
smejala si se, i ja sam se smejao
sećaš li se Barbara
Nisam te poznavao, nisi ni ti mene
sećaš li se, sećaš li se toga dana
i ne zaboravi ga.
Jedan čovek ispod neke kapije, zaklonjen
viknuo je tvoje ime, Barbara
a ti si potrčala njemu po kiši
pokisla, ozarena, očarana
i bacila si mu se u zagrljaj
Sećaš li se Barbara,
ne ljuti se što ti kažem ti
jer ti kažem svakom koga volim
pa čak iako ga ne poznajem.
Sećaš li se Barbara i ne zaboravi nikad
tu kišu tako bledu i tako srećnu
tu kišu nad morem, nad arsenalom
nad brodom iz Cezana
Oh, Barbara

SRBIJA !

Razlika izmedju Srbije i Hrvatske, u svim sverama zivota, identicna je razlici u bazenu 11:4. 
Ono u cemu im priznajemo da su "sjajni" to su organizacije nacionalistickih i fasistickih skupova kojima komanduje general Tomson. U tome su nepobedivi i verovatno ce tako biti jos mnogo godina jer svakog dana pristižu novi, talentovani bojovnici.

Da ih ostavimo i prepustimo sudbini kao i večnom pitanju: zar bog nije moga da nam dodeli bolje komšije od Hrvata ! 
Ni jedna ružna priča ne može da pokvari ogroman učinak naših vaterpolista u Kazanju. Ako u tom sportu postoji savršenstvo u igranju, onda je svet imao prilike da se sinić uveri šta znači talenast, tehnika, taktika i ogromna spremnost jednog tima da bez i jedne mrlje dodje do svetskog trona.Tim Srbije je bio najbolji u svakom pogledu, kako u bazenu tako i van bazena. Bio je i biće, to tim pred kojim se mase razmiču da bih oni prošli, pred kojima se svet klanja iz dubokog poštovanja.

Šta u ovom momentu niko u svetu ne sme da zabvoravi.To su neverovatni sportski rezultati u godini u kojoj još nije rečeno sve u godini koju mirne duše možemo proglasiti SPORTSKOM GODINOM. Nema sporta gde nismo zauzeli svoje mesto na samom vrhu Olimpa, planine gde stoluju bogovi. Hrvati su mali i iskompeksirani narod i tu se ništa ne može. Srbi, uživaj te u velikim pobedama.