VEROVAO SAM U ČUDO DA JE POMIRENJE MOGUĆE!

Prvi dan posle prospavane noći.Utisci su se slegli i sada hladnije glave možemo da ih prebiramo.Novakov put do trona bio je put njegove lične Golgote.Šibale su ga neprilike,teške povrede, izmučeno i umorno telo,brojni psihološki izazovi. Šibale su ga uvrede i nasrtaji bednih i iskompleksiranih likova koji sa margina života gaze, ruše i ubijaju sve pred sobom i ovu zemlju i ovaj narod i sve što vredi u njoj.Bolesnici i psihopate ne biraju način i put ka svojim bolesnim ciljevima.Stigli su i do Novaka, upali  su u živote mirnih i časnih ljudi i nasrću kao stršljenovi. Hoće li i da li će, ikada proći njihovo, zavisi samo od nas, od Novaka i mnogih drugih neznanih Novaka.Ovaj Novakov veličanstveni pohod ka tronu, njih razjeda i ubija. Kao "di di ti", vašku i bubašvabu.

Svaka čast Novače

Evo zašto je bilo važno da vi, gospodo fudbaleri, reprezentativci Srbije, ne budete samo brojka na ovom veličanstvenom Svetskom prvenstvu u fudbalu,već akteri željni afirmacije naroda svog, željni mesta u sportskoj istoriji sveta.Baš upravo onako, kako su to uradili nogometaši Hrvatske.

Njima se nema šta zamjeriti. Toliko su moćni i jaki da su sa lakoćom na samom terenu, pokrivali nespretnost i primitivizam svoje predsjednice. Ona,Kolinda Grabar Kitarović,htela je najbolje i najlepše za svoj narod za sebe ali šta vredi, kada ona to nije znala.Plivala je na moskovskoj kiši kako je znala i ni slutila nije da će se u mulju opšte bede nasukani i tu za uvek ostati.Rekoh, ona će se nasukani, a fudbaleri "kockastih", e,njima niko ne može uzeti zasluženo mesto u dugoj i bogatoj istoriji brojnih Svetskih festivala u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.U njegovom veličanstvu- FUDBALU!

I ovde sam mislio da je kraj mome komentaru.Nažalost ne! Glavni čovek na dočeku Modrićeve čete bio je, niko drugi nego Tomson,paradigma svih Hrvatskih inspiracija čija je celokupna životna psihologija zasnovana i sazdana na mržnji prema Srbima. Mesec  dana "pomirenja" u zemljama bivše Jugoslavije koji je trajao tokom Svetskog prvenstva, prekinut je njegovim nastupom. Sve što on peva,komponuje i izmišlja u sebi nosi najcrnje poruke mržnje prema nama.A to sve tako iskoponovano prihvatila je ogromna većina Hrvata koja u tim stihovima hrani svoju sujetu, svoje bedne komplekse i koja u svakoj prilici, ovakvih i sličnih nacionalnih euforija, pada u trans,delirijum dok peva stihove "kako će nas njihova ruka stići i u Beogradu klati i ubijati".

I sada ono što je najstrašnije.Te pesme su postrek i inspiracija sportistima u hotelu,autobusu, svlačionici.Na njima se lože i uzburkavaju svoj adrenalin. Mržnja prema Srbima vodi ih  u pobede "u boj u boj za narod svoj" kliće masa na trgu Bana Jelačića,pevaju na aerodromu "Pleso"osvajači srebra u Moskvi,diriguje svima i fudbalerima i narodu i Kolindi Tomson.

Udri po Srbima:Tomson i Modrić

Lakoverno sam pomislio da je ovo prilika za trajno pomirenje, prilika da se uguši mržnja i da se krene ispočtka sa nekim drugim mladim i novim ljudima. Kad ono,baš oni ti mladi ljudi,rodjeni posle domovinskog rata, oni se dokazuju i utrkuju ko će dalje i ko će više mržnje da iskaže prema Srbima.Svi oni veruju a u tome ih podstiču okorele ustaše da medelje ne bi bilo da Tomson nije postavio nacionalnu strategiju u kojoj ima svega ali najviše prave i sočne mržnje prema Srbima.Prevario sam se,ljuto sam se prevario.Prevario si se i ti Novače.Izvarao te Modrić i grupa ustaša oko njega.Od pomirenja nažalost,nema ništa i teško je da će ga ikada biti.Novi bojovnici se radjaju a sa mržnjom ih hrane u majčinoj utrobi.Jer šta će Hrvatska i kuda će Hrvati ako mržnje ne bude više bilo.Život bez mržnje prema Srbima,politika bez mržnje,svadbe bez Tosonovih pesama i utakmice bez mržnje...Ako mržnje ne bi bilo u Hrvatskoj bi život stao.Sve bi zanemelo i opustelo.

Ne čudime više ništa pa ni to kako je mogla i smela ona prostakuša Kolinda, potpuno pijana i oduzeta, da pravi onako ogavne scene u trenutku dodele medalja i proglašenja Francuza za pobednike ovog veličanstveno organizovanog svetskog prvenstva.
Mogao bih zlurado da nastavim i dalje i da kažem ono što ceo svet vidi i zna.Fašizam cveta u ovoj zemlji.Veličaju se koljači Jasenovca, na svom skupovima se ori od ustaških pokliča. Na travi "Poljuda" ustaše su uspele trimerom da iscrtaju kukasti krst, Ljudi u crnim uniformama nisu više retkost a pritiska se i svim silama da kardinal Stepinac dobije svetovnu titulu u Vatikanu. E takvom narodu koji na izborima za predsednika sa lakoćom i ushićenjem bira jednu labilnu žensku osobu kojoj nije trebalo mnogo alhohola da pokaže ko je i šta je.Pred licem celog sveta, prva dama Hrvatske  nasrće na predsednika Francuske a on joj manirima francuskih ljubavnika uzvraća na svoj način:mazi je po grudima, po guzi, unosijoj se u lice. Da li je ona pravo lice Hrvatske ili i tamo ima normalnih ljudi koji znaju da se postide i javno da kažu: ona i Tomson su naličje Hrvatske. Ružna slika "lepe naše" sa kojom će se živeti, pred svetom crveneti u blato bacati sve što vredi pa i ova titula iz Rusije.

NARODNI MUZEJ

Ponovo redovi pred kućom kulture. Narod pristiže iz svih krajeva Beograda, pristižu gosti, stranci. Kolona duga petnaest godina, tačno onoliko koliko su vrata nacinalne riznice bila zatvorena.U svojim pričama i komentarima, najglasiniji su upravo oni kojima je ovaj grad i ova država uskratila pravo da svoju prvu dečačku šetnju dožive u zgradi Narodnog muzeja. Rodili su se kada je muzej zatvoren,došli su kao tinejdžeri ali ovoga puta sami u društvu svojih vršnjaka i bez i jednog problema čekali do zore da prekorače prag i konačno odahnu što će već jutros na brojnim društvenim mrežama objaviti prve utiske i slike. Neće se više stideti što prijateljima nemaju šta da pokažu u svom voljenom gradu, što u svojim vežbankama nisu mogli da naprave prvi opis Narodnog muzeja, opis nekog od izložbenih eksponata od daleke Praistrorije pa do današnjih dana.

Beograd, posle otvaranja muzeja Savremene umetnosti i noćas Narodnog muzeja, ni izbliza nije više onaj stari učmali grad pun tuge, nesreće, grad prekriven tonama plastičnih kesa,  djubra, koje je i najmanja košava isterivala na ulicu i trotoare da podseti bedstidnike na zlodelo učinjeno pre 15 godina.

Zamandalili su teška hrastova vrata i pobegli u svoje mišije rupe da se slade i vesele što grad umire i nestaje pred naletom primitivizma i krvavim vihorima rata.

Devojka u plavom

I niko glas da pusti.Niko da zplače, da narod podigne na noge i javno upita: šta nam to radite, bando nesretnika, gubitnika, bando narkomana. Zašto nam kulturu gurate iza teških rešetaka i debelih katanaca. Zašto nam decu sakatite i uzimate im pravo da budu opčinjeni pred skulpturama Lepenskog vira, pred Dokljanskim kolicima, pred Vinčim pred dokazima mnogih minulih vekova i mnogih osvajača koji su prolazili srpskom zemljom pa sve do “Devojke u plavom” najzanosnijom slikom pesnika Djure Jakšića nastaloj u trenucima njegove stvaralčke moći i snage, toliko jako i upečatljivo da je sa pravom, baš upravo ta slika i taj autor, dobila prednost i poštovanje pre svih, mnogo slavnijih od njega, da bude simbol Narodnog muzeja.

Bole me te godine ćutanja, tih 15 godina razaranja nacionalne kuture i namernog guranja na deponiju prošlosti. Hoću da prospem taj bokal ustajale vode  koji dugo stoji na prašnjavom stolu i javno kažem:ne uzrastaju i ne vaspitavaju se deca pred gomilom smrdljive i ubudjale cigle u Sava mali gde se danima i mesecima oplakuje i suzama zaliva politika a ne istina i stvarnost poredjana na 5.100m2 u zgradi Narodnog muzeja. Petnaest godina suzu niko nije pustio, niko prstom nije pokazao ka ljudima koji su ovaj zločin javno učinili i rekao bih namerno. Da vaše i moje dete ne ugleda tračak sunca i sreće već da polako i sigurno tone u beznadje primitivizma.Gde ste sinoć, noćas, jutros pljuvači stvarnosti da uzbudite sebe, da se pokajete i naraštajima smelo kažete:dobrodošli u hram srpske kulture, istorije, tradicije, prošlosti i sadašnjosti.DOBRO DOŠLI U NARODNI MUZEJ ZEMLJE SRBIJE!

NARKO BOSOVI

Pošto je više nego očigledno da su se šiptarski narko bosovi debelo umešali u neka negativna dogadjanja na Svetskom fudbalskom prvenstvu,nije isključivo da je Švajcarska njihova reprezentacija a ne naroda koji vekovima bezbrižno živi podno Alpa. U tom slučaju, prava iznenadjenja tek treba očekivati.

Da budem još jasniji.Nemac koji nas je unakazuo, sudio je po njihovom diktatu.FIFA je ćutala ali je studijama naredjeno da takve rvačke zahvate moraju sankcionisano penalima.Posle naše utakmice dosudjeno je čak četiri penala.Nemca više nema na terenu ali nije nemoguće da je mafija spremila rezervne sudije.

Sve ovo nije u domenu nikakve teorije zavere već slika i prilika dogadjanja oko reprezentacije koja sve jeste ali reprezentacije Švajcarske nije.Kome šalje pozdrave i podršku Edi Rama? Zašto se svuda po svetu, gde žive šiptari, slavi i velilča uspeh ove reprezentacije.Otišlo se toliko daleko da se prikuplja novac za podršku i plaćanje kazne.U svemu je najintrigantnija činjenica da akciju vode narkobosovi koji i pored saznanja da je to najprljaviji novac na svetu javno ga guraju u kanale sporta još uvek, valjda, oličenje zdravog i normalnog života.Da li je to tako?

Kada se dobro plati,može i ovako!

Pre neki dan se oglasio Neom Čomski,jedan od najvećih svetskih intelektualaca komentarišući sve agresivniji i za svet opasniji, javni nastup Albanske nacije koja poput čopora preti svetskoj civilizaciji.On kaže:"Albanci su najveća bruka i sramota današnje civilizacije".Prva na udaru takvog talasa našla se Srbija kojoj se na silu oduzima vekovna teritorija i preti novim nasiljem.Sve to dolazi iz Amerike i centrale šiptarske narko mafije koja potpomognuta Sorošovim parama upravlja izbegličkom krizom i svim dogadjaima na Balkanu ušta su uključene milijarde najprljavijih dolara stečenih prodajem droge.Svet posrće pred naletom belog praha,Čomski upozorava i gadja u metu,zvaničnici ćute.Jedan mali prljavi segment te priče vezan je i za šiptarsku fudbalsku reprezentaciju koja za vlastitu promociju koristi licencu neutralne Švajcerske.Sterilni i zasićeni "jodleri", bledo i nezainteresovano gledaju na sva ova dogadjanja. Moguće je da će početi da se bude kada im šiptari zakucaju na vrata i na prepune bankovne račune.

Da li i vi delite mišljenje samnom ili se osećate postidjeno i posramljeno posle sinoćne scene sa Maradonom. Ceo svet danas sa zgražavanjem piše o Maradoni punom droge i nekontrolisanog ponašanja. Droga hara i ubija.

Juče je jedno dete u 16.godini okončalo svoj život na beogradskom splavu predoziran ekstazijem.Nedelju dana ranije još dvoje mladih su bili žrtve belog praha.Kuda plovi ovaj brod? Da li će svetom vladati narkomani, homoseksualci, lezbejke i ostala nastrana bratija, ili će se zdrava u normalna porodica odupreti ovom nasrtaju? Cilj je razgraditi porodicu, uništiti brak kao tradicionalnu instituciju, biološki održivu i jedinu branu "zombizijaciji" planete.

PANČIĆEV VRH!

Najveća srpska bruka smestila se na 2017m. Baš tu, odakle je "nebeski narod" najbliži bogu, dogodila se najogavnija malverzacija od koje svi sada peru ruke i prave se ludi. Na tom mestu, neko je bez ustezanja i griže savesti, poželeo da svakom Srbinu koji ovo kotu svoje države smatra svetim mestom, ugura prst u oko i još jednom pokaže da u ovoj zemlji i dalje postoje jake sile koje javno sebe protežiraju kao moćne i u svakom pogledu, jače od države.Tu, baš ovde,da cela Srbija pukne na zdravo,sagradjen je velelepni restoran čime su ti investitori pokazali da su njihova pravila važnija nego državna. Nema i ne sme da opstane ništa što je sveto, za bezbednost važno, za ekološke vrednosti nedodirljivo. To je logika tih ljudi koji o svojoj zemlji i njenoj istoriji ne znaju ništa a po njoj vršljaju kako im se prohte. Ko se to igra sa strpljenjem ovog naroda kome jed i pena sve više izbijaju na usta? Ej, zamislite, šta bi uradio svaki Slovenac da mu neko na Triglavu podigne restoran? Ujedao bi i golim rukama se obračunavao sa svakim koji bi to pomislio. Nama se ipak, dogodilo!

Šta bi Slovenci rekli da im je neko nešto ovako podigao na Triglavu

Priča ima krajnje prozaičan početak, što je još jedan od dokaza da baš upravo tako počinju sve monstruozne, drske i bezobzirne priče, koje normalan čovek teško može da razume i prihvati.Opština Brus je po rečima svog "neupućenog i neveštog" predsednika, čovaka koji se po obimu svojih brojnih afera uzdigoa visoko, toliko visoko, da svi tvrde, da mu Vučić nije ni do kolena.On je izdao dozvolu za izgradnju bifea od stotinak kvadrata, bez temelja i bez upotrebe armature i botena na samom Pančićevom vrhu gde je na očigled cele Srbije i svih ljubitelja ove planine i skijanja, ubrzo sagradjen velelepni ugostiteljski objeka od preko 1500 kvadrata. Nesreća je u tome, što su svi koji su morali da reaguju, okretali glavu i pravili se ludi.

Cela Srbija bruji o ovoj aferi

Kada je krajem zime otvoren i počeo da prima prve goste, bruka i sramota više nije mogla da se skriva.Cela Srbija je skočila na noge u potrazi za investitorom i čovekom koji stoji iza njega. Ispostavilo se, da je investitor žena koja živi negde na periferiji Smedereva što je još više podgrejalo sumnju da neko moćan stoji iza nje. Ko je taj, ako to nije Aleksandar Vučić, moćniji u ovom času od njega u zemlji Srbiji? I tu klupko počinje da se zamotava i ulazi u dugi i neizvesni sudski spor koga je država pokrenula protiv ove moćne družine, donošenjem rešenja da objekat ne može da se legalizuje već da mora hitno da se ruši do temelja.Umesto da tako bude, on se i dalje doteruje i gradi a jadni narod koji uspon na Pančićev vrh smatra svojom patriotskom obavezom,gleda,krsti se levom i desnom i svojim očima ne može da veruje.

Sa Pančića, dolinama i ravnicama ove zemlje, odjekuje eho r u š i t e, r u š i t e ...a odgovor, iz glava ovih prestavnika "druge" Srbije, sve je glasniji i uporniji:može, ali malo sustra!

Ako je nekome u ovoj zemlji stalo do obraza i morala, dileme ne bi smelo da bude. Ne samo da se ruši već da svi ovi drznici koji su umešali svoje prljave prste u ovaj nečasni i nemoralni posao, morali bi da završe u zatvoru. Samo to bi moglo da zadovolji poniženu i uvredjenu Srbiju kojoj je neko ovim čininom izvadio jedino i najlepše gorsko oko.

GAZDA JE GAZDA !

Mladi intelektualci,fakultetski obrazovani ljudi,favorizujući sebe a na uštrb domaćica hotela, bez kojih se ne može, kuvara i konobara, otvorili su javnu polemiku sa svima nama rešenim da sa ledja Kuršumlije, skinemo Rašu Raičevića, političkog tutora  i čoveka koji, po nama, snosi glavnu krivicu za propalu i devastiranu varoš i reku mladih koji odlaze.

U svom tekstu oni zdušno brane gazdu  uvereni da ćemo im to poverovati i time otkloniti svaku sumnju da tekst nije nastao kao posledica pritiska  ili kao posledica javnog poltronisanja i omalovažavanja elementartnih vrednosti ljudskog dostojanstva.Već kao  samoinicijativa ljudi koji imaju pravo na svoje i drugačije mišljenje. Zato imam i nepobitne dokaze.

Ne verujem da ovaj mladi svet nije u svim tim polemičkim tekstovima jasno uočio da njih nikada niko nije pomenuo a niti razvoj naših banja doveo u pitanje.Naprotiv, svi zdušno ponavljamo:sve što je uradjano u banjama,  dobro je uradjano i svi koji su tu uposleni, oni su samo jedna od važnih karika za prosperitet tih banja. Drago mi je, i to sasvim iskreno, što sa posebnim akcentom ističete vaše visoko obrazovane kao veliku vrednost ovih projekata a ujedno i sigurnu garanciju dobrog razvoja i blistave budućnosti.  Ono što vam kao kolega sa dosta životnog iskustvas preporučujem:borite se za svoje radno mesto, za svoje banje, za svog poslodavca ali ponjviše, borite se, za svoje dostojanstvo, nastojte da se svakoga dana usavršavate i obrazujete i da se sa svojim materijalnim statusom ponosite a ne stidite. Ne dozvolite da vas neko izrabljuje i primorava da zavisite od njegove dobre volje i  izopačene sujete. Kada u nizu sastavite dva loša dana, računaj te, da ste sastavili pola godine a ta polovina, narednih deset.

I, ode život !

Pred zadužbinom Stevana Nemanje sve je više turista

I na ovo želim da vam najozbiljnije skrenem pažnju.

Epidemija „teorije zavere“ je sve opšta pojava u slabo organizovanim društvima primoranim da na sve načine skrivaju istinu. Nikada „ogledalo nije krivo što je lice ružno“ i ne lomite ga. A vaš gazda Raša Raičević, grdno se zamerio gradjanima Kuršumlije i još više svima nama koji ne živim u svom voljenom gradu a za njegovu sudbinu smo vezani  neraskidivom pupčanom vrpcom. Došlo je dotle da njegovu mrzovolju, njegovu pakost, osvetoljubivost,patološku sujetu, niko više nije spreman da trpi. Grad je u sveopštoj apatiji zbog njega, u strahu od njega u potpunoj zavisnosti od njega.Ne može biti gora kombinacija.

 Sve što hoćemo i tražimo  je da ode iz grada,da se vrati svome biznisu a da se mane politike i svih prljavih rabota uz pomoć kojih je dugo vladao ovim krajem.

Grad može bez njega, bez njegovih poltrona i gramežljivaca i tumača koji svojim ponašanjem i privilegovanim životom svakodnevno provociraju jadne i uplašene ljudi. Neki to trpe a neki odlaze i to sa kartom u jednom pravcu. Prazni se grad. Prazni se opština u kojoj u ovom času živi čak 4 hiljade stanovnika manje nego pre pet godina a apetiti šiptara rastu iz dana u dan.

Maturanti:hoćemo sve više a ne sve manje odeljenja

Pa zar ne vidite i sami da se u školama svake godine gasi po jedno odeljenje. Da posla nema jer nema investicija i da su ljudi naprosto osudjeni da trče za Rašom, kleče i mole ga za posao ili odlaze u neizvesnost. Svaki pop zna ovu zastrašujuću statistiku napamet.Pitaj te ga, koliko ljudi umire,  a koliko se radja?

Za kraj teksta, daću vam i precizan odgovor na vaše pitanje „ko me plaća i za čiji račun  rušim ono što je dobro!“.

Divim se vašoj proniciljivosti. Pogodili ste.Tačno je. Dobro sam plaćen za sve ovo što radim. Moji nalagodavci, nažalost, već davno počivaju u nekoj od najneuredjenih večnih kuća u zemlji Srbiji. Obavezali su me grobovi mojih roditerlja, rodjaka i brojnih prijatelja, imena velikih Kuršumličana u čije ime molim i govorim već godinama:

1.Uredite gradsko groblje da više ne crvenimo pred grobovima naših najmilijih!

2.Izgradite pešačku zonu,

3.Preuredite park,

4.Osvežite ga zvučnom i svetlećom fontanom,

5.Zasadite nove platane,

6.Uredite kutak za decu,

7.Iselite benzinsku pumpu iz centra grada,

8.Otvorite nove bašte i oslobodite nam trotoar,

9.Napravite i neki kutak za nas starije,

10.Pod zidinama Nemanjine zadužbine, podignite veliku pozornicu za časove istorije i mnoga druga kulturna dešavanja,

11.Usred parka u prirodnoj veličini, podignite spomenik akademiku Vojinu Voji Šuloviću.Mi boljeg od njega nemamo.

12.Uredite njegovu memorijalnu sobu,

13.Završite Dom kulture,

14.Otvorite nova radna mesta

15.Tražite od Srbije da završi akomulaciju „Selova“

16.Dajte subverncije svim mladim proizvodjačima koji se vraćaju na selo,

17.Zaustavite kriminal i pljačku opštinskog budjeta...

Eto,ko me plaća i za koga ja radim.

Videćemo se mi još i naravno pričati o sveme ali ne više i o Raši Raičeviću. Što se mene tiče,on me ne zanima.

Veliki pozdrav!

(NE)MORALNO!

Ako postoji trunke morala u glavama ljudi iz Fudbalskog saveza Srbije, onda bi bez dvoumljenja trebalo poništi utakmicu Spartak- Radnički. Malo je reći da je na sceni bilo skandalozno sudjenje još uvek u svetu ne zabeleženo.

Ako ovo računate u pobedu,nikad vam niko neće kročiti na stadion!

Bila je to demonstracija ludačke psihologije "čoveka u crnom", čije ime od sramote ne želim ni da spomenem. Bez trunke rezignacije, mirno i čiste savesti tvrdim, da je takvo sudjenje: katastrofalno, sramno, namerno i nemoralne.

Ovaj jadni sudija, morao bi zbog svega što je uradio da bude proteran iz fudbаla,da mu se zabrani doživotni pristup utakmicama i da zbog očiglednog kriminala i obmane, završi na teškoj robiji. U protivnom, otišli smo konačno do vraga.

Ako neko pak misli da i ovo treba da prodje po formuli "svako čudo tri dana",uveravam ga da se grdno vara.Nije ovo samo fudbalsko pitanje ovo je pre svega ljudsko pitanje čijim jasnim presekom naziremo duboku i neizlečivu bolest društva nespremnog i nesposobnog da se sa ovakvim javnim kriminalom obračuna po zakonima i moralnim principima države koja se u svetu legitimiše da postoji, da se bori i da teži višim životnim standardima.

Zašto to kažem?

Zato što je nedopustivo da se javne ličnosti,u ovom slučaju na sportskim priredbama, ovako nemoralno, drsko, bez trunke poštovanja kodeksa koga zastupaju, sudijskih pravila, ponašaju po volji i interesu druge strane sa ciljem favorizovanja Spartaka i nanašenje ogromne štete fudbalerima Radničkog,gradu Nišu, celekupnom jugu Srbije, pa ako hoćete i ostaloj sportskoj javnosti naklonjenoj iskorenjivanju  kriminala iz svakodnevnog života.Spartak ne može ovu pobedu da uknjiži u anale slavne istorije svoga kluba. Ovo pobeda je sramna i zbog nje će generacijama dece koja trče za "buba marom" na severu Bačke, brideti obraz. U ovoj pobedi nema slasti ima samo smrada. Ovu pobedu nije dobi čovek već najgori ljudski šljam. Ako Spartak sa ovom pobedom želi da se nadmeće sa klubovima po Evropi, neka mu bude ali, to neće trajati dugo.

Slučaj, da baš tako, slučaj nad slučajevima, ima svoju ogromnu specifičnu težinu i neka je proklet svako ko namerno  zažmuri nad njim.

IPAK SE DOGODILO
Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, naš fudbalski sudija Srđan Obradović uhapšen je zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj.

"On se sumnjiči da je na fudbalskoj utkamici u Subotici, između Spartaka i Radničkog iz Niša, iskorišćavanjem svog službenog položaja favorizovao domaći tim i tako ga stavio u povoljniji tim u odnosu na protivnika", navodi se u saopštenju MUP-a.

Njemu je određeno dvodnevno zadržavanje iza rešetaka, a nakon toga će biti priveden u tužilaštvo na saslušanje.

Podsetimo, Obradović je tokom vikenda od jedan od najčudnijih penala koje je publika u našoj zemlji imala da vidi, a nedugo nakon toga predsednik FSS-a Slaviša Kokeza najavio je da će zatražiti da pomenuti arbitar bude skinut sa sudijskih lista. Usledilo je privođenje sudije, a onda i odluka o 48-časovnom zadržavanju.ako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, naš fudbalski sudija .

DRŽAVA SPREČILA PLJAČKU KURŠUMLIJSKE BANJE!

Radovana Raičević,vlasnik Prolom i Lukovske  Banje, nije uspeo u nameri da svom bogastvu priključi i treću Topličku banju. Time je ,barem za sada,odloženo krunisanje „kralja“ srpskih banja.

Tu podmuklu nameru koju je ovaj vešti lokalni intrigaroš, besramni politički kameleon, mrzitelj ljudi i grada od koga je  decenijama otimao u kome ni bagrem nije  zasadio,sprečila je Vlada Srbije objavom javnog tendera i obelodanjivanja cene za prodaju Banje koja na startu iznosila celih 2,5 miliona EU.

Bila je to pravična i domaćinski tempirana bomba koja je u jednom trenu razorila sve godinama osmišljavane planove u glavi ovog čoveka da se najstarija srpska banja, najpre uništi i opustoši, a onda da njemu u miraz,uz povoljne kredite i donacije,potpuno besplatno.Ili, kako to naš narod kaže, “za džabe”.

Danima se i godinam on pripremao za ovaj čin primopredaje i već osmislio način kako će sve to „nevoljno“ morati da prihvati mada njemu ta muka ne treba i nije mu stalo do toga.Ali, kada mu već ojadjena i opljačkanja država, nešto “poklanja” ,red je da se to i uzme!

Narod kaže,lukav je on.Čekao je da mu Vučić klekne na kolena,da ga proglasi herojem i grediteljem Juga i da mu trajno, do kraja života, overi sve političke mandate,da odrešene ruke da grad uništi,raseli a preostale ljude utera u geto teške bede i nemaštine.Da još jednom krene u obračun sa svim neistomišljenicima i da dočeka ono u čemu je bio pravi i najveći. Dovoljno je samo reći- cinik!  I to kakav cinik. Ljudi ne pamte da je takav  ikada rodjen u ovim topličkim kotlinama.

Uvek je maštao da ljudi trče za njim da ga mole da pred  njegovom kancelarijom sluša uplakane i uplašene roditelje dok im iz očiju čita i strah i strepnju da li će im dete naći posao ili će poput mnogih, morati da ode i za uvek napusti rodni grad.

Ovo je bila meta vlasnika topličkih banja

Ali ne i ovo,ruševine nekada vile sa zvučnim imenom "Jugoslavija"!

Ljudi tvrde, da je živeo za trenutak da ga poraženi i gladni mole za oproštaj i koricu bajatog hleba.

Da priču sada vratimo u daleke sedamdesete godine.Karijera ovog bahatog čoveka započela je u Lukovskoj Banji njegovim organizovanim pučem u kome je glavu” izgubio” Djoka Eraković utemeljivač dugoročnog planskog razvoja,danas se to zove strategija, svih podkopaoničkih banja koje su trebale i morale da preuzmu i pokrenu točak razvoja već vidno zaostale Tolice u odnosu na druge regione Srebije.Raičević ga je slistio, oteo mu fotelju,ponizio i degradiorao kao čoveka i ako je dobro znao, da on nikada ne bi bio to što je danas, da ga u “Planinku” nije zaposlio Eraković.Bilo je to pre više od tri decenije. Od tada on kuje planove i čeka trenutak kada će najpre Prolomska pa Lukovska i na kraju Kušumlijska Banja postati njegov privatni plen.

Oteo je i prisvojo banje a banje su mu donele milione sa kojima je on preko noći postao moćan čovek i jako privlačna i zanimljiva meta za sve mešetare koji su ga za velike interese pomagali u izgradnji karijere,njegovog političkog profila i na karaju bogatog  i prebogatog tajkuna bez čijeg odobrenja niko nije mogao da nadje radno mesto,planira porodicu i opstanak u gradu koji je vidno propadao i nestajao.Opstajali su oni koji su bili uz njega,koji su ga slepo slušali i u svemu podržavali a svi ostali bili su osudjeni na patnju ili odlazak .Naročito je bio surov prema svojim „preletačima“ sa kojima je  sedeo i pjančio,kada je bio u dobroj formi i po  dva dana i dve noći. Iz firme su proterani svi koji su pomislili da nekom drugom prodaju akcije za veći iznos nego što je on nudio.Bio je to put da se  polako ali sigurno dodje do većinskog paketa.Danas je on vlasnih ogromnih prirodnih potencijala na koje svaki gradjanin ove regije ima podjednaka prava koliko ih ima i on.

Kada krene,”para da ide na paru”,kaže naš narod,ništa vam drugo ne ostaje nego da slatko trljate ruke i brojite novac koji je ne neprekidno “kapao”.U eri svetske kampanje za afirmaciju i očuvanje  retko i jako atraktivnog geološkog fenomena poznatog pod imenom “Džavolja varoš”, njemu su potpuno besplatno predati “ključevi” od ovog lokaliteta koji iz godine u godinu beleži povećanje broja turista i znatiželjnih ljudi iz celog sveta.Nekoliko brvnara,zemljanih posuda, preskup pasulj i svadbarski kupus i biznis je krenuo silovito ali biznis, od koga je samo on imao koristi, a jadna i opljčkana opština, ni jednog dinara.

Dugo i iscrpljujuće vreme njegove političke  vladavine i turture, najupečatljivije se vidi na svakom koraku devastiranog grada.Više od pedeset godina ovde  se ništa dobro i pozitivno nije dogodilo.Dok su se Prokuplje i Blace stalno menjali i modernizovali,Kuršumlija je srljala u prošlost.Banje su cvetale,njegov privatni kapital se umnožavao a grad siromašio i propadao.

Svi troškovi, a pogotovo infrastrukturalni troškovi, koje je vlasnik morao da plaća gradu, išli su na teret grada. Decenijma on se bogati od eksploatacije mineralnih izvora a  gradu za to ne plaća ni dinar rente.Grad od turističke takse u svoj budjet nije uknjižio ni jedan dinar.Pa da li je on,zaista, posle svega,vlasnik ovih banja ili je nužna revizija ove privatizacije kako bi se tačno utvrdilo na osnovu čega je stečeno toliko bogastvo.

Priča o zapošljavanu samo je delimično tačna jer njegova ideja je uvek bila da se radi sa što mnjim brojem uposlenih i za male  plate ali da se ćuti i bezpogovorno sledi svaki njegov korak.Zna li neko koliko je miliona i miliona litara prolomske vode prodato i koliko se para slilo u gradsku kasu?

Kuršumliska Banja je spašena.Ako bude sreće pa se nadje bolji i pošteniji kupac,taj dan u dugoj istoriji ove banje, biće ubeležen, kao dan kada je sprečen opasan monopol, nepravda i otvorena pljačka  velikih priprodnih potencijala. Zaustavljen je čovek sa lošim namerama i ako bude  i politički proteran iz SNS, partije gde je našo utočište da radi šta mu je volja. Ako se to dogodi,onda je i Kuršumlija spašena jer ne verujem da gori od njega može da dodje na čelo opštine koja postaje važna tačka na mapi Srbije.

Proterali  se Raša iz grada,grad će progledati i to je pravedno i jedino normalno rešenje jer do ovoga časa  sve ide naopako,za njega korisno a za grad i ljude katastrofalno.

U potrazi za hlebom i zbog njega i njegove politike, kolone onih koji su se iseljavalu bivale su sve  duže i duže.Sve se to pokrivalo sa 300 zaposlenih  u Prolomu  i 300 u Lukovskoj Banji a to što su  grad  i opština u celini izgubili nekoliko desetina hiljada mladih žitelja to u Srbiji nikog nije zanimalo i zbog toga, što su odavde prema Beogradu išle lažne i nestvarne slike.

Sada kada prestoji izgradnja autoputa  do Merdara,otvaranje novih radnih mesta i oživljavanje opustošenih sela,ispostavilo se, da je  sve to teško izvodljivo jer nema za koga.Nema ljudi,nema radne snage a oblast i grad iz nužde i novih geopolitičkih poteza najednom su isplivali  u prvi plan daljeg strateškog razvoja i opstanka Srbije.E sada valja, položi račune Srbiji i objasni, zašto su se ljudi iseljavali iz Tolice i ne samo to,već naći načine i programe koji će im omogućiti povratak.To sadašnje gospodare varoši ne zanima jer i ono što znaju i što bi mogli, oni to ne smeju bez odobrenja Raše Raičevića.

 I za kraj kačim i ovo pitanje.Da li je Vučić mislio i na njega kada je nedavno najavio “čišćenje svojih redova od mangupa i lokalnih siledjija”? Ne znam, ali,ako mu on nije target, prestaću da verujem da će se u mom rodnom kraju, išta nabolje pokrenuti.