TALENTI I (ANTI)TALENTI!

Amerikanci su spustili rejting srpskih banaka ispod svakog minusa i time otovreno uputili poruku investitorima da nas zaobilaze u širokom krugu. Narod ove poruke, finasijskih moćnika nije dobro razumeo, pa otuda, verovatno, nije bilo burnih reakcija. Jer oni koji žive sa 250 EU, davno su izgubili svaki osećaj za realnim. Dakle, tradicionalna nemaština, nizak rejting naših banaka nije nas potresao kao glasanje za Prvi glas Srbije. Sinoćna nepravda prema najtalentovanijim glasovima, uzbudila je Srbiju i celog dana medju prijateljima i slično nešto se da pročitati i u medijima. Kruže dva pitanja.

Prvo, da je sve namešteno. Jednostavno, prošli su oni za koje je neko imao para da kupi glasove a na "rupama"su se našla dva najtalentovanije glasa Saška i Mirna a u konkurenciji za ispadanje je bila i mlada mitrvčanka Nevena Božović. Svi koji su bili s druge strane, nemerljivo su glasovno slabiji od ova tri sjajna vokala.

Tvojih pet minuta slave

Druga,mnogo bolnija priča od moguće korupcije i lopovluka, je neoboriv dokaz da je zapravo, javno mnjenje krajnje nepuzdano i uprosečeno čini se, na mnogo nižem nivou nego što su agencije ocenile naš trenutni finasijski rejting. Ono što su godinama radili "majstori"iz zvučnih mediajskih "radionica", danas ubiramo kao zreli plod teškog i nepodnošljivog primitivizma. 

Ni po jada, da nam se ovakva strašna intelektualna havarija dešava u jednom malom segmentu kulture. Svuda je sve napadnuto i nagriženo.

Književnim (ne)delima se diče kvazi skribomani, mediji a naročito televizije, vrve od nepismenih i od ljudi sa izrazitim govornim manama, na estradi su likovi sa oblinama i silikonima i prostitucijom kao baznim zanimanjem. Za reprezentaciju igraju fudbalske neznalice a u vrhu vlasti i politike funkcionišu maloumnici koji su se izveštili da foliraju i otimaju. Zato zbir evidentiranih kradja jednak je pomoći koja je pristizala iz sveta, od brojnih donatora znanih i neznih.

Da li onda treba da nas čudi i zbunjuje što u Srbiji nema mesta za talentovane, školovane i pametne. Njih niko ovde ne razume niti podržava. Ne, barem za sada !

RUSIJA

 
Svidjalo se to nekome ili ne,Rusija je naša REALNOST. Svet se davno podelio po linijama vodećih verskih grupacije: muslimani su okrenuti muslimanima,katolici katolicima a pravoslavci pravoslavcima,doduše još uvek mlako i prilično neodlučno. Okolnosti u kojima živimo, zahtevaju suprotnu logiku. Umesto nedlučnosti ODLUČNOST.

                                           Tomislav Nikolić i Vladimir Putin

Kada se ugnjezdimo u porodicu koja nam je predodredjena, onda je logično da pravimo planove i strategiju, kako ćemo da saradjujemo sa druge dve verske koncesije stim, što lebdeća politika "sa svima po malo,od svakoga po nešto",više ne pije vodu. Strategija nesvrstanosti,nastala kao odgovor blokovske dominacije Istoka i Zapada,davno je prekrivena prašinom u podrumima istorijskih arhiva.Njihovi susreti dans podsećaju na žurke dokonih ministara, koji tu i tamo,iniciraju i po neku ekonomsku temu istrgnutu sa margina planova i dogvora moćnih na žurkama koje oni oranizuju u zimskom ambijentu Davosa.

Raspad Jugoslavije je zato najbolji primer.Srbi iz bivših republika su imali ostupnicu ka MATICI-majci Srbiji. U slučaju,a to je davno na snazi,jasne podele svetskih interesa, logično je da SRPSKA nacija bude okrenuta ka svojoj bratskoj i pravoslavnoj MATICI-majci Rusiji. Imali tu šta čudnog,ne računajući konstataciju Vinka Kacina koji kaže:"Srbiju skupo košta koketiranje sa Rusijom". Najbolji odgovor na ovu njegovu tezu, danas izgovaraju gradjani Dežele na ulicama Maribora,Ljubljane,Kranja...

KO JE OVDE LUD?

Narod što pati i trpi i što bez zadrške ukazuje na ono što ga boli i tišti ili tajkuni koji su se toliko zagledali u sebe da ništa ne vide i ne čuju !U svakom siromaštvu bogastvo strči i podložno je  sumnjama i proverama.U našoj svakodnevici, malo je tajkuna,koji noć mogu mirno da prospavaju i čista obraza odu na onaj svet.

Elem!
Dragan Djilas objašnjava kako on ipak,nije milijarder uveren da će to priznanje manje da nas boli od činjenice da je milioner.Šta on neće i ne želi da shvati.Gramežljivo je prigrabio sve poslove oko oglašavanja.Bukvalno sve i time onemogućio da u Srbiji ovaj posao radi najmanje još 50 agencija sa po desetak zaposlenih.On taj posao nikada ne bi dobio da politika u sve nije umešala prste,kao ni Šaper,Krel i njima slični.

Mišković je svoju moć koncipirao na apsolutnom monopulu U Srbiji sve ide preko njega i avioni,kamioni automobili, pomade, pampers pelene, žvake, tamponi, kurtoni, kavurma, čvarci, autoputevi, stanovi, lokali, garaže, zemlja, voda, voće, povrće, Šarići, Subotići, Stankovići... sve,sve. Da nije takav, kakav je, a juče se na televiziji videlo,ove poslove moglo je da radi najmanje još 1.000 solventnih firmi sa desetinam hiljada zaposlenih. Ne, njemu nikada nije bilo dosta.

Ostaće dugo upamćen "Utisak nedelje"i kome je gostovao Čeda Jovanović.

Olja:Pa ko je vlasnik "Fidelinke"?

Čeda:Moja žena.

Olja:A šta si ti ?

Čeda:Suvlasnik.

Olja:Pa to znači da si i ti vlasnik !

Čeda:Ne,nisam.Moja žena je vlasnik!

Čeda i žena:kako su oni "maznuli" Fidelinku?

 I gledam ga kako glumi,iskolačio one urokljive oči,palaca jezikom i tuče nas po sred mozga i zdravog razuma.I nije ga briga ni sramota.Ljut kao ris (kakav foler)navalio po onom profesoru što je izgovorio istinu rešen da ga zgromi.

Čeda:Sram vas bilo,vi ste neki univerzitetski profesor !

Ne mogu da završim a da ne pomenem Velju Ilića.On je bio juče sjajan.

Velja:Kažem ja Mišku,Miško ne idi u puteve...Nije me poslušao i najebaće zbog toga !

RAKIJA

Ako je rakija bila sinonim za selo, za domaćina, onda je jasno da  Djilas u svojoj inaguraciji nije uvredio samo Tomu Nikolića! Njegova poruka je besmislena a tako je cinično rečena da izaziva razne verbalne kontra udare sa svih pozicija.

Čiča peče rakiju

Najpre,da li je za Srbiju bruka što se na njenom čelu nalazi seljak iz Šumadije naviknut da voli i poštuje ono što svojim težačkim rukama stvara, od čega živi,na čemu se radja i umire? Da li bi ga više poštovali da je na svom imanju zasadio plantaže marihuna,kanabisa i da je vikend posvetio preradi i pakovanju ovih opijata. Možda je njegova greška što nije rodjen u Švajcerskoj da preradjuje sir,na Kubi rum u Dubaiju "crno zlato" na Senjaku da zeza krizu i planira gde će biti ambasador ili da se "večno kaje" što ne pripada jednom kvazi lezilebovićkom intelektualizmu. Da li je baš sada momenat da se prisetim svih pokradenih milijardi ili možda da upitam da li je juče "proteran"najpošteniji medju njima a nagrdjen onaj koji je na vlast došao voljom naroda iz njive sa kaljavim opancima, nakrivljenom šajkačom i mučenicom u beloj aluminijumskoj čuturi koja se uz tihu škripu metalnog otvarača podiže za radjanje, za zdrtavlje i za pokoj duše.I još nešto.

Od vajkada se u Srbiji,izmedju ostalog, domaćin poštovao i po onome šta ima u buradima.Još uvek se pripričavaju priče o dobrim rakijama i onima koji su ih pekli.Cenila se njihova čistoća,jačina,boja,miris i ukus.Ona koja je pekla usta i grlo nije valjala kao ona koja je počnjala da "radi"kada vam legne na dno praznog želuca. Takva rakoja se peče u tišini jesenjih noći uz prve gutljaje i priču o njoj o godinu koja ode i politici koja nas snadje. Živeli!

                

MIROSLAV MIŠKOVIĆ-MORAVAC !

Danas sam pročitao dve neverovatne gluposti. U prvoj, Aleksandar Janković, trener FK Crvena Zvezda, kaže: "Bio bih kukavica kada bi sada napustio klub i ostavio igrače na cedilu! A u drugoj, predsednik Delta Holdinga, Miroslav Mišković-Moravac, saopštio je: "Kao najveći pojedinačni vlasnik lista Press doneo sam odluku da se povučem iz vlasništva i prestanem sa pružanjem dalje finansijske podrške ovom beogradskom dnevniku".

Jankovicev neprimeran gest, posle serije teških poraza i promovisanja Partizana za novog šampiona, komentarisaću nekom drugom prilikom, budući da se ukupna situacija u našem klupskom i reprezentativnom fudbalu ne razlikuje ni za "jotu".Siniša Mihajlović nam je ugasio i poslednji tračak nada da ćemo se naći u Brazilu na smotri svetskog fudbala, Karadjić ne vidi razloga zašto bi on, na pragu osme decenije, napustio kormilo Fudbalskog saveza a glagoljivi Janković u stilu kukavice i nevidjenog demagoga tvrdi da bi njegov odlazak samo štetio a ne koristio Zvezdi. 

                                                 Tandem za pamćenje:Moravac i Milka Forcan

U fudbalu nema ništa novog i ne verujem da će ga u skorije vreme biti,ali zato na medijskoj sceni krenuo je prvi u seriji skandala koji nas očekuju.

Ono što mu nikada nije padalo napamet da prizna, Mišković je pod pritiskom problema odlučio da se bez mnogo priče povuče iz Pressa. Dakle, sada je jasno ko je uredjivao ovu novinu, ali nije jasno, zašto sa njim ili odmah posle njega, takav potez nije povukao i Djilas za koga se vezuje drugi vlasnički paket u ovoj novini. On verovatno još taktizira ali znajući da je nemoguće zaustaviti lavinu koja je krenula, nećemo dugo čekati senzacionalnu vest na naslovnim stranicama drugih "pakosnih" medija koji su slučajno ili namerno izbegli ovu veliku havariju.  

Zašto nas je Press izdao i razočarao? Šta je sve "sakriveno" od čitalačke publike a moralo je da bude objavljeno? Termin "monopol ili monopolista" se obradjuje na prvoj godini srednje škole i potpuno sam siguran, da svako  zna njegovu definiciju ali praktično delovanje koje je vidljivo na našim nesretnim i izboranim licima,  džepovima bez novca i svakodnevnom nasrtanju na zdrav razum.Kada vam je neko, poput Miškovića, pogasio i oteo sve druge trgovine iz okruženja i primorao da kupujemo jedino kod njega, onda nikoga ne treba da čudi što je on odredjivao pravila "igre" bilo da je reč o ispravnosti, kvalitetu i cenama. Mogao si da kupiš ili ne kupiš.Trećeg nije bilo.Da li je to bio prostor za medijsko preoravanje?

U ovoj kompaniji zapošljavali su se oni koji su bili spremni da trepe i ćute.Plata je bila limitirana od 150 do 200 evra a za priču,opstrukciju ili nerad,dobijao se automatski otkaz.Tačno, ova teza je lako branjljiva jer će u kompaniji reći da  nisu imali više i ja ne gadjam u taj ugao. Najstrašnije od svega, ta mizerna plata, bila je signal stranim investitorima da one koje upošljavaju upravo ponude isto ili nešto manje od Miškovića. Jer, zašto bi  davali više, kada prvi srpski kapitalista plaća tako malo i bedno. To je bio put obezvredjivanja i pocenjivanja srpske mladosti i budućnosti. Ali, ko će kome, ako neće, svoj svome ?

Korak po korak i tako se stvarala siromašna Srbija,država nezaposlenih i unesrećenih ljudi. Statistika potvrdjuje da su nam primanja na samom dnu evropskih naroda. Kriza jeste uzela svoj danak ali očito nije samo ona doprinela, da naš ekonomski položaj bude  ispod Rumuna, Bugara, Albanaca, Hrvata...

Da ne otvaramo paket drugih ili sličnih pitanja ali ono što ne mogu da preskočim i konstatujem, odnosi se na uplitanje srpskih tajkuna pa i Miškovića, u politiku,na isti način kao i u medije samo sa jednim ciljem, da sebi pribave povlašćen položaj i mnogo novca. Nažalost, Miroslava Miškovića upamtićemo kao čoveka sa ispruženim rukama koje su stalno tražile, a malo ili nikada, davale.

SINIŠA MIHALOVIĆ !

Dobro pitanje-"O čemu razmišljam"? O fudbalu, naravno,o bruci koju su nam servirali naši fudbaleri o fudbalskim zabludama i mistifikacijama Siniše Mihajlovića koji je od ove jednostavne igre napravio nauku dostižnu samo vanzemaljcima ! Isticao je samopouzdanje, stručnost,verovao u nemoguće da bi na kraju ispao potpuni laik. Ja sam ga poštovao kao fudbalera-borca bez mane, ali sam pogrešio što sam taj stav i to bez pokrića, prikačio i uz njegovo ime kao Saveznog kapitena.

 

      Siniša Mihalović:veliki igrač,nedokazani trener !

Kao što bi sve lovorike pobrao, tako će morati i ovu čašu pelina da popije na eks i bez pogovorno ode u zaborav.Svi njegovi fudbalski eksperimenti pali su u vodu i on od večeras nema ni trunke autoriteta ni kada bi trenirao decu na poljani kraj Borova Sela.Trener bez autoriteta i podrške fudbalera i javnosti nije trener već neznalica i folirant.

Ovog, za mene već bivšeg trenera, upamtićemo i po tome što nam je razbio soprtski ponos i bacio nas u blato pred Hrvatima, Makedoncima, Bosancima, Slovencima kojima smo do juče čitali fudbalske lekcije.Sve se zaboravlja ali ta bruka nikako.Siniša mora da ode ali sa njim mora da ode i ljigavi Karadjić koji je od Fudbalskog saveza napravio udruženje lakrdijaša.Ako se to ne dogodi,"džabe smo krečili"!

Koliko smo kao večiti zaljubljenici u fudbal oštećeni,osetićemo 12.juna 2014.godine kada Hrvati umesto nas,otovre 20. Svetsko prvenstvo u fudbalu i to sa Brazilcima.Ko će to da gleda a da se ne seti Siniše Mihalovića !

SLUČAJ ČOBANINA ZORANA MILADINOVIĆA

Zoran Miladinović (68) iz potkopaoničkog sela Sagonjevo, u opštini Kuršumlija, moraće da plati kaznu od 3.000 dinara jer ga je policija zatekla kako na planini čuva stoku bez lične karte! Starina kaže da je dobro prošao jer su mu policajci rekli da će mu napisati i prijavu, što njegovi psi nemaju zaštitne korpe, piše Kurir u broju od 06.10.2012.god. i u nastavku kaže.

- Poterao sam stoku kao i svakog dana na ispašu prema "Crnoj čuki". Tada su naišla dva policajca koji su nekim svojim poslom došla u selo. Posle kraćeg razgovora jedan od njih me je upitao da li imam ličnu kartu. Začudio sam se i objasnio da sam ja čobanin i da često za stokom pokisnem i da ne nosim ličnu kartu sa sobom da se ne bi raspala od vode...priča Miladinović

Znam ovog divnog i poštenog čoveka. On je moj zemljak, koji je poput mnogih  iz mog kraja do veka osudjen da se muči i bori  za koru hleba. Njegova životna priča je standardna i ne menja se punih 68 godina do dana i trenutka, kada su ga na radnom mestu, legitimisali obesni i netolerantni ljudi. Ja jesam za pravdu za svakog i bez razlike, ali me živo zanima, odakle ideja ovim policajcima da traže ličnu kartu od čobanina. Možda je ovo bila prilika da nekim svojim smislom za humor razbiju monotoniju puste planine. Nisu mogli da previde da je on na"Crnoj čuki" jedini, zapravo,on, ovce i plavo nebo. Zbog toga, svaki putnik namernik, koji ovih dana ili ovih godina, prolazi kroz potkopaonička sela, pa i patrola narodne milicije, morala bi da se raduje kad sretne čoveka, a ne vuka jer, u ovom selima, ljudi su retkost a vukovi svakodnevna pojava. U Gornjoj Toplici, godišnje umire po dva sela. Jednostavno, nestaju sa spiska živih.

Ja i moja braća nisam bogati ljudi, ali pošto vidimo da je vrag odneo šalu i da će moj imenjak  više nego sigurno završiti u Prokupačkom zatvoru, odlučili smo da preuzmemo njegovu kaznu i da je platimo. Ne hvalimo se, ne trebaju nam nikakva priznanja. Ovo je samo prilika da oživimo uspomenu na našeg  pokojnog oca, koji je u ovoj opštini bio Sudije za prekršaje  punih 30 godina. Znajući njega, on bi ovaj slučaj rešio mnogo mirnije i humanije, a sve to u skladu sa zakonom. Kad ovo kažem, siguran sam, da je on dobro znao da je za gorštake robija i to robija na koju ga šalje vlastita država, prilika da koji dan odmori dušu. Ali ono što Država nije smelo da previdi  je pitanje, ko će, dok on robija, stado da hrani i čuva ?

Za kraj mi pade na pamet ona Njegoševa: "U rukama Mandušića Vuka, nije svaka puška ubojita" a u našem slučaju "U rukama nerazumnih ljudi, nije svaki zakon razuman i primeljiv"! Ako grešim, ispravite me !