MNOGO JE BLJUTAVO !

Nigde se u svetu tako žestoko ne kuva kao u našem "srpskom loncu". Parlament rešava pitanje Kosova.Specijalni sud kroji sudbinu Miškovića.Policija nagoveštava skorašnje hapšenje najvećeg narko bosa Šarića.Udruženje bosanskih muslimana, koji žive u Americi,pokreće pitanje Jeremićeve smene jer je u programu hora "Viva Vox" uneo i poznati "Marš na Drini". Djilas  proteruje  Duška Petrovića iz DS a ista sudbina čeka i Vuka Jeremića ako se ne pokaje i zatraži oproštaj od velikog Dona.

Novine otkivaju razloge razvoda pevačice rodjene u Žabarima kraj mutnu Moravu, Rade Manojlović, koja je brutalno izvarala svog Milana.Stižu nam slike sa Sejšela gde se od umora odmara Lepa Brena a od hrane i švaleracije "šarmantni" Boba.Par koraka od njih svoju matoru guzu sunča i "velika kreatorka" Verica Rakočević i izvesna starleta sa estrade Seka Aleksić.Na ulicama Beograda,nastradala je Goga Sekulić na koju je nasrnu jedan ljuti sugradjanin,verovatgno i zbog toga,što partiju seksa u "Velikom bratu" nije izvela javno.Probleme ima i Dara Bubamara a hrvatica Severina i dalje nas drži u dilemi,da li je još uvek u braku sa Milančetom ili je našla novog utešitelja.U toj opštoj gužvi,na "fejsu" se pojavljuje i teks Jakše Šćekića koji predlaže da  se o svim ovim važnim i značajnim državnim pitanjima, sa temom:"Ko koga i zašto vara, laže i potkrada?" raspravlja u jednoj desetočasovnoj emisiji RTS sa mogućnošću,da i publika nešto pita i kaže.

Ovo je Srbija!

Na sve to, ja kažem:dobra ideja, ali da sačekamo da ovo važno državno pitanje ipak, rešavamo kada se svi vrate sa Sejšela. Ljudi, nema smisla da ih ogovaramo iza ledja pogotovo što su sve laste otišle u toplije krajeve ne bi li deo "mučno" stećenih para ostavili na "don perinjonu" i molerisanju.

Siguran sam, da su kojim slučajem znali i ovaj podatak "da je najskuplje prodato vino u istoriji 200 godina star šato "Iguem" nedavno dostigao cenu od 90.000 dolara! Kupac je privatni američki kolekcionar kome je ovo neverovatno vino iz 1787. dopremljeno, ni manje ni vise, nego privatnim avionom. Pravdajući neverovatno visoku cenu, direktor firme Stefen Viliams, koji je vlasnik ovog vina, objasnio je da je grožđe tog Iguema brano dok je Džordž Vašington bio predsednik SAD-a, Džejms Vat usavršavao parnu mašinu, a glava Marije Antoanete još uvek čvrsto stajala na ramenima. Morate imati na umu da je uz takvu bocu vezana poprilična nostalgija, komentarisao je Viliams ". Šta je 90 hiljada dolara za našu slavnu estradu !!! Muva na slonu !

Uostalom,tamo je rodonačelnik ove kvazi umetnosti i kvazi imitatora života, gospodja Brena, koja onako pametna i nadarena zna "da je prvi šampanjac napravio francuski monah Don Perinjon u 17.veku u francuskoj oblasti Šampanja, po kome je ovo fantastično piće i dobilo ime. Ostaće upamćena i prva rečenica Don Perinjona kada je probao svoj izum:"Ljudi, pijem zvezde!" E, to na BG splavovima košta 100 EU po flaši a koliko je na Sejšelima, biće jedno od neizbežnih pitanja.


Nekada se u poznatom beogradskom restoranu "Šeher", čekalo slobodno mesto da bi se ručao nadeleko čuveni specijalitet pod imenom "bosanski lonac". Danas nema ni restorana a ni lonca ali zato,  na svakom ćošku krčka naša domaća papazjanija u našem domaćem "srpskom loncu". Ako nemate druga posla, moj savet je, ne otvarajte poklopac i ne pokušavajte da budete degustatori. Mnogo je bljutavo !

ZA VEČNO SEĆANJE NA DUŠANA PERIĆA-PRNDU

 Slika za kraj školske godine,profesor i učenice

Veterani "Kosanice".Gornji red:Prlina,Babljok,Džinac,Žića,Alil,Rade  Dupeglava,Pajac,
Donji red:Batke,Ranko Šora,Prnda i Vasko

Dogodio mi se nevidjeni peh.Jedan  od mojih najboljih Blogova koga sam posvetio Dušanu Periću Prndi na dan kada je ispustio svoju plemenitu dušu i preselio se  u rajska prostranstva i naša sećanja, jednostavno  se mojom greškom izbrisao i nesta.Taj trenutak, gubitka teksta koga nikako nisam mogao da povratim, jako teško mi je pao.Dugo sam u svojoj glavi preturao po sečanjima da barem spasim po neku rečenicu i ponovo oživim ovu priču prema kojoj sam izuzetno sentimentalan.

Prnda je bio deo  moga grada.Ugao od zgrade,staze kojima je svakodnevno prolazio,pekara gde je  u ranim satim kupovao sveži hleb,ona stolica  u Evropi za stolom pored bine i njegova škola,njegovo radno mesto gde je više od 40 godina učenike učio kako se hoda,trči,preskaču  gimnastičarske sprave i kako se  daju golovi posle nekoliko uspešnih driblinga.Ceo vek u OŠ “Drinka Pavlović” i jedno vreme kada nije bilo kadra i u Ekonomskoj školi.Zimi bi smo se gurali u omanjoj fiskulturnoj sali a s prvim danima proleča jurili za loptom po džombastom ternu lokalnog kluba FK “Kosanica”.Neverovatno koliko je svežine i snage bilo u njemu i na šestom času kada bi sunce upeklo i toliko olenjilo čoveka da je jedva i ruke pomerao.Dule je bio isti kao na prvom času.

Dugo godina bio je i perjanica FK “Kosanica”.Polutka,brza,prgava uvek gladna golova.Ljutio se kada gubi a besneo je na protivnike koji ga nisu štedeli.Nasrtao je na njih,na sudije,psova  i sebe i  saigrače da bi na kraju pucao od radosti što  je  pobedio i sve živo terau u lepu materinu ako bi kojim slučajem izgubio.

Grad ga je voleo a mnogi su i pored toga, izbegavali ujutru da ga sretnu.Kažu da ih je  celoga dana  bio maler i terala nervoza do ludila što su našte duše istrpeli po neku Duletovu zajebanciju.Imao je uzrečicu "Jeli bre Milisave..." što bi bio uvod u sprdačinu sa zaključkom: "Pojedeste nam dušu vi seljaci".Našta nije ima svako spreman odgovor kao njegov partner i večiti rival Duško Sidja koji je voleo više  od ičega da sa njim “zarati” od ranog jutra da bi se  posle  poslednjeg časa našli u Evropi ispijali jednu pa još jednu bosanku očekujući I trču ako naleti neka “budala” da vikne “šta pijete”.Oni bi kao iz topa-“bosanku”.Na ovu njegovu opasku "seljaci" najbolji odgovor je ima Pera Kilibarda kolega po struci koji bi uzgred onako tek da ga načepi ponavljao:"Ja seljak a rodjenu Beogradu, a ti gospodin rodjen u Kuršumliji !".Uz ovo, išla je i ona česta domača psovka,po koja šala do neke nove  smicalice.

Prnda je bio nadaren ne samo za sport i fiskulturu.Grad  ga pamti kao vrhunskog glumca  amaterskog KUD "Boža Jordanović" u kome je odigrao mnoge  uloge spadala ali po najviše je ostao u sečanju igrajući lik sreskog načelnika Jerotija u Nušićevom “Sumnjivom licu”.Ovaj komad,za koga moji sugradjani veruju da je autentična gradska priča napisana u sobi br.4 hotela sa zvučnim imenom “Evropa”, u vreme kada je Nušić službovao u Prištini a preko vikenda dolazi na zabavu i zezanciju u Kuršumliju.Dule je briljirao u ulozi Jerotija,priglupog sredskog načelnika nastavljajući da ovu ulogu tumači i u stvarnom životu u dijalogu sa svojim komšijama,prijateljima i kolegama iz škole.On je uvek unosi nemir i sumnju “da  se priča” i da  se “već zna” ko će politički da zglajzne a ko če na njegovo mesto da dodje.Ko u gradu krade iz bašti papriku i kukuruz za kuvanje i pečenje a ko zimi obija sušnice i kuči nosu sve što se nadje u njima.Bio je majstor da gradom pusti i tipičnu ribolovačku  priču o klenu teškom kilo i po i krkuši od 800 grama.Druge pecaroše je  napadao  da kradu ribu tako što je truju kononopljem ili bacaju  dinamit tek da je ošamute.Istina je kao i uvek bila negde na pola ali to nikada nije bio razlog da se priča ne dopunjava i  ispreda sa novim detaljima.Kuršumlijske duge i hladne zime su bile kao rodjene za gradska ogovaranja i prepucavanja.S proleča, a naročito  leti, sve  se to zaboravi i krene  u prikupljanje novih tračeva za narednu zimu.

Dule je bio i moj lični gradski barometar.Kada bih došao iz Beograda  na odmor ili za vikend, uvek sam se raspitivao o njemu u prepunoj radnji moga brata Milivoja gde su se skupljali svi na čašicu razgovora i dogovora sve dok u jednom času iz svog stana nije dotrčao i Dule koji je stanovao preko puta radnje i uneo pravu pometnju.Kao iz levka potekle su šale i zezanja na  razne  teme a po najviše na fudbalska prepucavanja izmedju Partizanovaca i Zvezdaša.On je bio jaki partizanovac i nije dao da se priča skrene sa puta koji je on zamislio da toga dan nekog zeza ili nervira.Svi smo se valjali od smeha da bi on  u jednom času potegao novine sa stola okrenuo se i uz dovodjenja odbrusio "mamu vam seljačku i neradničku.."Žurim, ubićeme Ružica što me nema  toliko.A mi bi smo umesto zbogom svi u glas:"Stani,nategni još jednu Žaličanku"....Dosta je bio za danas.Dovidjenja.

I tako je jednog dana otišao bez dovidjenja i nikada se nije vratio.Počiva na gradskom groblju pored  sina Dragana i supruge Ružice.Bio je prevalio osamdesetu i do prirodne smrti ,svakog dana, pešačio po 10 km.Za doručak jeo šnitu namazanu kajmakom uz domaći čaj a na sebi nije imao ni gram sala.Prav i vitak kao strela,brz i hitar kao munja.Počivaj u miru, dragi moj Dušane Periću.

TALENTI I (ANTI)TALENTI!

Amerikanci su spustili rejting srpskih banaka ispod svakog minusa i time otovreno uputili poruku investitorima da nas zaobilaze u širokom krugu. Narod ove poruke, finasijskih moćnika nije dobro razumeo, pa otuda, verovatno, nije bilo burnih reakcija. Jer oni koji žive sa 250 EU, davno su izgubili svaki osećaj za realnim. Dakle, tradicionalna nemaština, nizak rejting naših banaka nije nas potresao kao glasanje za Prvi glas Srbije. Sinoćna nepravda prema najtalentovanijim glasovima, uzbudila je Srbiju i celog dana medju prijateljima i slično nešto se da pročitati i u medijima. Kruže dva pitanja.

Prvo, da je sve namešteno. Jednostavno, prošli su oni za koje je neko imao para da kupi glasove a na "rupama"su se našla dva najtalentovanije glasa Saška i Mirna a u konkurenciji za ispadanje je bila i mlada mitrvčanka Nevena Božović. Svi koji su bili s druge strane, nemerljivo su glasovno slabiji od ova tri sjajna vokala.

Tvojih pet minuta slave

Druga,mnogo bolnija priča od moguće korupcije i lopovluka, je neoboriv dokaz da je zapravo, javno mnjenje krajnje nepuzdano i uprosečeno čini se, na mnogo nižem nivou nego što su agencije ocenile naš trenutni finasijski rejting. Ono što su godinama radili "majstori"iz zvučnih mediajskih "radionica", danas ubiramo kao zreli plod teškog i nepodnošljivog primitivizma. 

Ni po jada, da nam se ovakva strašna intelektualna havarija dešava u jednom malom segmentu kulture. Svuda je sve napadnuto i nagriženo.

Književnim (ne)delima se diče kvazi skribomani, mediji a naročito televizije, vrve od nepismenih i od ljudi sa izrazitim govornim manama, na estradi su likovi sa oblinama i silikonima i prostitucijom kao baznim zanimanjem. Za reprezentaciju igraju fudbalske neznalice a u vrhu vlasti i politike funkcionišu maloumnici koji su se izveštili da foliraju i otimaju. Zato zbir evidentiranih kradja jednak je pomoći koja je pristizala iz sveta, od brojnih donatora znanih i neznih.

Da li onda treba da nas čudi i zbunjuje što u Srbiji nema mesta za talentovane, školovane i pametne. Njih niko ovde ne razume niti podržava. Ne, barem za sada !

RUSIJA

 
Svidjalo se to nekome ili ne,Rusija je naša REALNOST. Svet se davno podelio po linijama vodećih verskih grupacije: muslimani su okrenuti muslimanima,katolici katolicima a pravoslavci pravoslavcima,doduše još uvek mlako i prilično neodlučno. Okolnosti u kojima živimo, zahtevaju suprotnu logiku. Umesto nedlučnosti ODLUČNOST.

                                           Tomislav Nikolić i Vladimir Putin

Kada se ugnjezdimo u porodicu koja nam je predodredjena, onda je logično da pravimo planove i strategiju, kako ćemo da saradjujemo sa druge dve verske koncesije stim, što lebdeća politika "sa svima po malo,od svakoga po nešto",više ne pije vodu. Strategija nesvrstanosti,nastala kao odgovor blokovske dominacije Istoka i Zapada,davno je prekrivena prašinom u podrumima istorijskih arhiva.Njihovi susreti dans podsećaju na žurke dokonih ministara, koji tu i tamo,iniciraju i po neku ekonomsku temu istrgnutu sa margina planova i dogvora moćnih na žurkama koje oni oranizuju u zimskom ambijentu Davosa.

Raspad Jugoslavije je zato najbolji primer.Srbi iz bivših republika su imali ostupnicu ka MATICI-majci Srbiji. U slučaju,a to je davno na snazi,jasne podele svetskih interesa, logično je da SRPSKA nacija bude okrenuta ka svojoj bratskoj i pravoslavnoj MATICI-majci Rusiji. Imali tu šta čudnog,ne računajući konstataciju Vinka Kacina koji kaže:"Srbiju skupo košta koketiranje sa Rusijom". Najbolji odgovor na ovu njegovu tezu, danas izgovaraju gradjani Dežele na ulicama Maribora,Ljubljane,Kranja...

KO JE OVDE LUD?

Narod što pati i trpi i što bez zadrške ukazuje na ono što ga boli i tišti ili tajkuni koji su se toliko zagledali u sebe da ništa ne vide i ne čuju !U svakom siromaštvu bogastvo strči i podložno je  sumnjama i proverama.U našoj svakodnevici, malo je tajkuna,koji noć mogu mirno da prospavaju i čista obraza odu na onaj svet.

Elem!
Dragan Djilas objašnjava kako on ipak,nije milijarder uveren da će to priznanje manje da nas boli od činjenice da je milioner.Šta on neće i ne želi da shvati.Gramežljivo je prigrabio sve poslove oko oglašavanja.Bukvalno sve i time onemogućio da u Srbiji ovaj posao radi najmanje još 50 agencija sa po desetak zaposlenih.On taj posao nikada ne bi dobio da politika u sve nije umešala prste,kao ni Šaper,Krel i njima slični.

Mišković je svoju moć koncipirao na apsolutnom monopulu U Srbiji sve ide preko njega i avioni,kamioni automobili, pomade, pampers pelene, žvake, tamponi, kurtoni, kavurma, čvarci, autoputevi, stanovi, lokali, garaže, zemlja, voda, voće, povrće, Šarići, Subotići, Stankovići... sve,sve. Da nije takav, kakav je, a juče se na televiziji videlo,ove poslove moglo je da radi najmanje još 1.000 solventnih firmi sa desetinam hiljada zaposlenih. Ne, njemu nikada nije bilo dosta.

Ostaće dugo upamćen "Utisak nedelje"i kome je gostovao Čeda Jovanović.

Olja:Pa ko je vlasnik "Fidelinke"?

Čeda:Moja žena.

Olja:A šta si ti ?

Čeda:Suvlasnik.

Olja:Pa to znači da si i ti vlasnik !

Čeda:Ne,nisam.Moja žena je vlasnik!

Čeda i žena:kako su oni "maznuli" Fidelinku?

 I gledam ga kako glumi,iskolačio one urokljive oči,palaca jezikom i tuče nas po sred mozga i zdravog razuma.I nije ga briga ni sramota.Ljut kao ris (kakav foler)navalio po onom profesoru što je izgovorio istinu rešen da ga zgromi.

Čeda:Sram vas bilo,vi ste neki univerzitetski profesor !

Ne mogu da završim a da ne pomenem Velju Ilića.On je bio juče sjajan.

Velja:Kažem ja Mišku,Miško ne idi u puteve...Nije me poslušao i najebaće zbog toga !

RAKIJA

Ako je rakija bila sinonim za selo, za domaćina, onda je jasno da  Djilas u svojoj inaguraciji nije uvredio samo Tomu Nikolića! Njegova poruka je besmislena a tako je cinično rečena da izaziva razne verbalne kontra udare sa svih pozicija.

Čiča peče rakiju

Najpre,da li je za Srbiju bruka što se na njenom čelu nalazi seljak iz Šumadije naviknut da voli i poštuje ono što svojim težačkim rukama stvara, od čega živi,na čemu se radja i umire? Da li bi ga više poštovali da je na svom imanju zasadio plantaže marihuna,kanabisa i da je vikend posvetio preradi i pakovanju ovih opijata. Možda je njegova greška što nije rodjen u Švajcerskoj da preradjuje sir,na Kubi rum u Dubaiju "crno zlato" na Senjaku da zeza krizu i planira gde će biti ambasador ili da se "večno kaje" što ne pripada jednom kvazi lezilebovićkom intelektualizmu. Da li je baš sada momenat da se prisetim svih pokradenih milijardi ili možda da upitam da li je juče "proteran"najpošteniji medju njima a nagrdjen onaj koji je na vlast došao voljom naroda iz njive sa kaljavim opancima, nakrivljenom šajkačom i mučenicom u beloj aluminijumskoj čuturi koja se uz tihu škripu metalnog otvarača podiže za radjanje, za zdrtavlje i za pokoj duše.I još nešto.

Od vajkada se u Srbiji,izmedju ostalog, domaćin poštovao i po onome šta ima u buradima.Još uvek se pripričavaju priče o dobrim rakijama i onima koji su ih pekli.Cenila se njihova čistoća,jačina,boja,miris i ukus.Ona koja je pekla usta i grlo nije valjala kao ona koja je počnjala da "radi"kada vam legne na dno praznog želuca. Takva rakoja se peče u tišini jesenjih noći uz prve gutljaje i priču o njoj o godinu koja ode i politici koja nas snadje. Živeli!

                

MIROSLAV MIŠKOVIĆ-MORAVAC !

Danas sam pročitao dve neverovatne gluposti. U prvoj, Aleksandar Janković, trener FK Crvena Zvezda, kaže: "Bio bih kukavica kada bi sada napustio klub i ostavio igrače na cedilu! A u drugoj, predsednik Delta Holdinga, Miroslav Mišković-Moravac, saopštio je: "Kao najveći pojedinačni vlasnik lista Press doneo sam odluku da se povučem iz vlasništva i prestanem sa pružanjem dalje finansijske podrške ovom beogradskom dnevniku".

Jankovicev neprimeran gest, posle serije teških poraza i promovisanja Partizana za novog šampiona, komentarisaću nekom drugom prilikom, budući da se ukupna situacija u našem klupskom i reprezentativnom fudbalu ne razlikuje ni za "jotu".Siniša Mihajlović nam je ugasio i poslednji tračak nada da ćemo se naći u Brazilu na smotri svetskog fudbala, Karadjić ne vidi razloga zašto bi on, na pragu osme decenije, napustio kormilo Fudbalskog saveza a glagoljivi Janković u stilu kukavice i nevidjenog demagoga tvrdi da bi njegov odlazak samo štetio a ne koristio Zvezdi. 

                                                 Tandem za pamćenje:Moravac i Milka Forcan

U fudbalu nema ništa novog i ne verujem da će ga u skorije vreme biti,ali zato na medijskoj sceni krenuo je prvi u seriji skandala koji nas očekuju.

Ono što mu nikada nije padalo napamet da prizna, Mišković je pod pritiskom problema odlučio da se bez mnogo priče povuče iz Pressa. Dakle, sada je jasno ko je uredjivao ovu novinu, ali nije jasno, zašto sa njim ili odmah posle njega, takav potez nije povukao i Djilas za koga se vezuje drugi vlasnički paket u ovoj novini. On verovatno još taktizira ali znajući da je nemoguće zaustaviti lavinu koja je krenula, nećemo dugo čekati senzacionalnu vest na naslovnim stranicama drugih "pakosnih" medija koji su slučajno ili namerno izbegli ovu veliku havariju.  

Zašto nas je Press izdao i razočarao? Šta je sve "sakriveno" od čitalačke publike a moralo je da bude objavljeno? Termin "monopol ili monopolista" se obradjuje na prvoj godini srednje škole i potpuno sam siguran, da svako  zna njegovu definiciju ali praktično delovanje koje je vidljivo na našim nesretnim i izboranim licima,  džepovima bez novca i svakodnevnom nasrtanju na zdrav razum.Kada vam je neko, poput Miškovića, pogasio i oteo sve druge trgovine iz okruženja i primorao da kupujemo jedino kod njega, onda nikoga ne treba da čudi što je on odredjivao pravila "igre" bilo da je reč o ispravnosti, kvalitetu i cenama. Mogao si da kupiš ili ne kupiš.Trećeg nije bilo.Da li je to bio prostor za medijsko preoravanje?

U ovoj kompaniji zapošljavali su se oni koji su bili spremni da trepe i ćute.Plata je bila limitirana od 150 do 200 evra a za priču,opstrukciju ili nerad,dobijao se automatski otkaz.Tačno, ova teza je lako branjljiva jer će u kompaniji reći da  nisu imali više i ja ne gadjam u taj ugao. Najstrašnije od svega, ta mizerna plata, bila je signal stranim investitorima da one koje upošljavaju upravo ponude isto ili nešto manje od Miškovića. Jer, zašto bi  davali više, kada prvi srpski kapitalista plaća tako malo i bedno. To je bio put obezvredjivanja i pocenjivanja srpske mladosti i budućnosti. Ali, ko će kome, ako neće, svoj svome ?

Korak po korak i tako se stvarala siromašna Srbija,država nezaposlenih i unesrećenih ljudi. Statistika potvrdjuje da su nam primanja na samom dnu evropskih naroda. Kriza jeste uzela svoj danak ali očito nije samo ona doprinela, da naš ekonomski položaj bude  ispod Rumuna, Bugara, Albanaca, Hrvata...

Da ne otvaramo paket drugih ili sličnih pitanja ali ono što ne mogu da preskočim i konstatujem, odnosi se na uplitanje srpskih tajkuna pa i Miškovića, u politiku,na isti način kao i u medije samo sa jednim ciljem, da sebi pribave povlašćen položaj i mnogo novca. Nažalost, Miroslava Miškovića upamtićemo kao čoveka sa ispruženim rukama koje su stalno tražile, a malo ili nikada, davale.