UMEĆE ŽIVLJENJA !

Ja ne znam, da li vi u vašem gradu više posećujete kafane nego pijace !Ako je tako, onda ste ili bogat čovek ili rasipnik bez granica.Za ono što platite u jednom najobičnijem smrdljivom kafiću,sa jedne od beogradskih pijaca, mogli bi ste da navučete punu torbu robe od koje imate šanse da napravite više obroka za vas i decu. U proseku, jedan "kratki" espreso, košta 160 dinara a toliko i malena flašica negazirane vode(joj kakav je to lopovluk)..Pošto se kafa teško pije u samoći ili na brzinu...e, da ovde zastanem i ispišem sećanje na jednu brzo ispijenu kafu na terasi hotela "Evropa" u Sarajevu, kada su ovde sedeli ljudi u slozi i sa osmehom i onim poznatim bosanskim "Djesi jarane,šta ima?".Elem,

-Šta bi da popiješ,jarane?

-Kahvu,crnu,domaću !

Kao iz topa, jedan mladi vižljasi konobačić,vidi se, pravi zajebantor,doneo je kafu,okrenu ledja i krenu ka šanku kad ono, kao gom iz vedra neba.

-Da platim !

-Molim,šta reče ?

-Da platim...

-Šta da platiš ?

-Kahvu!

-E kad si je tako sručio, ne da nećeš da platiš, nego odmah da se izgubiš  iz  kafane.Vidi ti njega, on popi kahvu "od meraka" kao šljivku.Napolje...

Možda sam vas podsetio na neke slične dogadjaje,možda sam vas nasmejao, ali ako danas u begradskim ćumezima ispijate  crni talog pod nazovimo  "espreso" onda imate šanse da nadmašite ovaj sarajevski rekord. Inače, pomenuti dogadjaj u Sarajevu, zbio se za vreme poznate Zimske olimpijade. Pa sada vi vidite.Dve kafe i dve "mini Rose" koštaće vas 640 dinara. Šta za te novce možete da odnesete kući i to sa moje pijace,ovde na Vidikovcu:

-2kg najkvalitetnijeg paradajza 60 din

-1kg.crnog luka                          60

-1kg krastavaca                          50

-1kg boranije                           100

-1kg plavog patlidžana                80

-2kg crvene paprike                 120

-1kg breskvi                                60

-1/2 kg šapinjona                     100

                                          _________

                                                 630 din

Puna torba a džep nije prazan. Kući se vraćate sa ne potrošenih 10 dinara, to što za njih ne možete ništa da kupite,to je druga stvar.
 

                            Kalenićeva pijaca ovih dana !

Ako kojim slučajem odlučite da sa nekim odete na ručak u jedan od zvučnih ali trenutno praznih restorana,rizikujete da će te na ime ceha za poluprazan stomak,konobaru iskeširati kompletnu zimnicu od deset tegli ajvara,deset tegli džemova,punu kačicu turšije i prepunu kacu"futoškog" kupusa ako naletite na njega. A da i džak krompira ne manji od 50 kg. Neko će reći,pa oduvek je bilo tako a ja ću na to,pa neće biti da je oduvek bilo tako. Dans smo svi dekintirani tako da je izlazak u kafane postao pravi luksuz ali bogami i dobra terapija za potencijalne alkoholičare koji su pod izgovorom, da je kafana"učiteljica života",satima cevčili jevtina vina, sve dotle dok nije došlo do zamene tečenosti u organizmu-umesto krvi,venama je tekao loš špricer..Problem je što se danas ugostiteljstvom bave, manje više, problematični likovi koji veruju da su kafane i sitne prevare u njima, još uvek pravi "el dorado" za brza i jednostavna bogaćenja.Svi traže i otimaju a narod više nema otkud banke da izdvoji,pogotovo ne za kafane. Poenta je u ludilu koje se nastavlja.Nezadovoljni cenama svojih usluga,vlasnici beogradskih kafiča, kafana, kafančina i ostalih ćumeza,najavljuju novo korekcije svojih cenovnika. !

DUBROVNIK

DUBROVAČKI KALENDAR ZA PROSTU GODINU 1898.

(U izdanju i nakladi Srpsko Dubrovačke Štamparije, A. Pusarića)

Stradun

Po popsisu od 31.12.1890.god,opština Dubrovnik imala je 11.177 stanovnika od toga 5.494 muškaraca i 5.683 žene. Svi oni živeli su u gradu Dubrovniku i 15 odlomaka, današnjih mesnih zajednica. Samo je Dubrovnik imao 7.220 stanovnika od toga 3.532 mužkaraca i 3.688 žena. Po veroispovestima bilo je 10.327 rimo-katolika, 546 pravoslavaca,15 luteranaca, 206 reformista,79 jevreja, 2 muhamedanca i 1 bez ikakve veroispovesti.

SRPSKI jezika je govorilo 9.713 Dubrovčana a ostali:Talijanski njih 716, Slovenski 19,Ruski 2,Češki 52,Poljski 6,Nemački 285,Madjarski 384. Čak 2.805 muškaraca je znalo pisati i čitati na svom jeziku i 1.696 žena. Potpuno nepismenih bilo je 2.674 muškaraca i  3.962 žene.

 Dubrovčani

 Danas je, što je i potpuno normalno,statistička slika o Dubovačkoj regiji ili ti Županiji, u potpunosti promenjena.  Ovi podaci ostaju kao istorijske činjenice i oni za navek podsećaju na pitanje. "Gde se dedoše Srbi iz ovog drevnog grada". Nažalost, sve ono što je uistinu bilo srpsko, počev od jezika i dijalekta, pa do kulture i običaja, vremenom je postalo hrvatsko, pa se tako i danas mnogi čude kada shvate da su najveće perjanice „hrvatske nauke i književnosti", počev od Ruđera Boškovića, pa sve do Marina Držića, u stvari bili Srbi, odnosno ponosno isticali da govore srpskim jezikom.

 

Za vreme celog 19. veka Srbi katolici bili su nosioci srpske narodne misli i značajan činilac srpskog naroda. Sve vreme su se otvoreno borili protiv poricanja postojanja srpstva u Dubrovniku, stalno ističući da je jedno vera, a drugo narodnost. Najveći, često i jedini razlog „olakog" prihvatanja katoličanstva među ovdašnjim Srbima bila je praksa da se u grad za stalnog žitelja ne prima niko ko prethodno ne usvoji pravila katoličke crkve. Ipak, pokatoličeni Srbi su i dalje ostajali Srbi, čuvajući tradiciju i svoje običaje. To je i razlog što se srpska obeležja u ovom, danas možda i „najhrvatskijem" gradu, mogu videti na svakom koraku.

TOLE

Ako uz nečije ime i prezime pristaje ova poznata misao velikog Ive Andrića,onda je to bez sumnje Tole Karadjić.
“Dođu, tako, vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!”

Fudbalska reprezentacija ubrzanim tempom nestaje sa mape sveta, ruinirani stadioni zvrje prazni, a i ono malo navijača što dođe napravi haos, ali predsednik FS Tomislav Karadžić nema nameru da se povuče sa funkcije!

Srbija je s Karadžićem na čelu proživela najteže trenutke u svojoj fudbalskoj istoriji, a da stvar bude gora, biće ih još. Katastrofalni rezultati, reprezentativci koji otaljavaju posao, nesposobni selektori, žestoke packe od UEFA i konstantan haos na tribinama nisu dovoljno velik razlog da Tole konačno napusti toliko voljenu fotelju.

Svaki navijač „orlova“ mora da je bar jednom u životu postavio sebi pitanje šta još treba da se dogodi pa da Karadžić ode. 

Sve što je do juče demantovao, Tole Karadžić  je u obraćanju javnosto- potvrdio! U našem fudbalu se dogadjaju prljave stvari tolike da sve zaudara. Igraju se utakmice tri za tri,nameštaju rezultati i prvenstva,trguje talentovanom decom i zrelim ljudima.Fudbalom caruju kriminalci i kladioničari koji nemaju interesa da se fudbal igra  za pobedu i slavu već za goli novac.Doduše,Tole se ogradio.Ljut kao ris, što pola lige traži njegovu smenu i konačni odlazak sa funkcije prvog čoveka FSS, on prstom upire na  onu a i ovu upravu Zvezde nazivajući ih   grobarima ovog najtrofejnijeg  domaćeg kluba. Za svog komšiju iz Subotice, Tole tvrdi da on zapravo nema tim, već neke momke koji jure za loptom dok ne naiđu prvi kupci.O Zvezdanu Terziću sve najgore uz napomenu da će se njim baviti sudski organi zbog učinjenih krivičnih dela.Tole zasipa drvljem i kamenjem brojne menadžere koji haraju domaćim fudbalom trgujući decom na način kako se u Rimu trgovalo  robovima.I tako dalje i tome sl.Poenta je,što je sve rečeno  tačno. 

                   Tole Karadjić,šalje pozdrave iz Brazila:
                            njemi niko ništa ne može !

Zbog toga, što je to rekao, na način kako je rekao,Tole zaslužuje status glavnog svedoka na sudjenju njemu i kriminalcima iz domaćeg fudbala ili ulogu insajdera koji bi morao da temu proširi i strele odapne i prema klubovima za koje on veruje da su na njegovoj strani i da koalicija sa Partizanom neće i ovoga puta dozvoliti da taj čovek konačno bude proteran sa funkcije predsednika FSS.Ono što Tole predvidja  je to da je pola lige za njega a pola protiv njega. Medjutim, da bi se liga održala i prvenstvo odvijalo po programu, ti klubovi ipak,moraju da igraju utakmice medju sobom i to po pravilima fidbalskim i bez mućki i nameštanja.Ako bi se takva operacija dogodila, onda Toleta treba proglasiti najboljim usto i dozivotnim, predsednikom FSS u kome pola klubova igra pošteno a pola nepošetno i prljavo.Bila bi to jedna od najboljih liga u Evropi.Nažalost,ljuti Karadžiču,u domaćem fudbalu nema nevinih i zaštićenih. Fudbal je na svim nivoima u Srbiji propao i tu i tamo po neko, kao ovi klinci, prvaci Evrope,podsete da možemo i umemo  što nije dovoljno da bi se utisak popravio.Klubovi "umiru" jedan za drugim dok Tole uživa u blagodetima dobre organizacije i punih računa  zaposlenih u FSS.Grdno mu je zamereno,što pre neki dan, nije došao da oda pomen Hajduku iz Kule koji je definitivno izbrisan sa domaće fudbalske mape.Nema ga, bankrotirao,predsedniče FSS.

Tole se ne zaustavlja na ovome.On poziva policiju da dobro otvori oči i spreči "pakleni plan” ovih ljudi koji imaju namere da prekinu utakmicu sa Hrvatima i time "zakucaju ekser" domaćem fudbalu za vek i vekova, amin ! Pazi sad,krio se od medija da objasni slučaj prekidanja utakmice sa Italijanima u Djenovi, kada su mediji tražili odgovor na pitanje, ko je naručio  a ko izveo ovu sramnu ujdurmu.Da li je FSS,  ako je znao,sve to mogao da spreči. Pravog odgovora nikada nije bilo, ali sada je "više nego izvesno", da će neko od njegovih kritičara sahraniti srpski fudbal tako što će napraviti incident i naterati sudiju da prekine utakmicu sa Hrvatima !!!

Nisam siguran da će se nešto u domaćem fudbalu promeniti odlaskom Toleta Karadžića iz kuće fudbal u Staroj Pazovi, ali sam siguran da on mora da ode. On je kočnica i njegova predvidjanja da će fudbal dalje stradati jer će ga preuzeti kriminalci, nisu izvodljiva niti dokaziva. Šta ćemo Tole, ako okrene pa krene nabolje ?

NOVA AFERA

Beobanka i Zagrebačka banka bile su "bratske banke". Zajednički se radilo na mnogim projektima a i jedanput godišnje, u Poreću, održavali su se susreti zaposlenih. Zagrebačka banka i danas uspešno radi a proces likvidacije Beobanke, Jugobanke,  Invest banke još uvek nije završen i ne zna se kada će.Beobanka je pre dve godine upumpala u budjet Srbije preko 300 miliona EU.Vreme je da se i ova strašna afera jednom otvori baš onako brutalno kako je po ideji Dinkića i započela. Nekako u isto vreme u glavnom gradu ugašeni ili likvidirani svi brendovi kjoji su nosili njegovo ime. Beobanka, BIP, BEKO i td. Ovo je jako ozbiljna afera jer izmedju ostalog, radnicima Beobanke je uskraćeno pravo, i to isključivo na Dinkićevo insistrianje,da im od dividenti budu isplaćene i akcije koje su svi radnici kupovali svojim parama i od svojih plata.Da ne otvaram priču o rasturanju i uništavanju imovine Beobanke.

Dugo se u Beogradu govorka da je neko iz vlasti neovlašćeno predao Hrvatima Zagrebačku banku u kojoj su većinski osnivači i akcionari bili Beobanka i Jugobanka. Naprosto, preko ove priče bačen je plašt zaborava, pogotovo što je u raščlanjenju vlasničkih odnosa Srbija morala da dobije a ne izgubi. No, u toj opštoj gužvi,kada su gašene domaće bake i 15.000 ljudi proterano na ulicu i to isključivo po ideji i nalogu tada nepoznatog asistenta i pisca knjige "Ekonomija destrukcija"Mladjana Dinkića,prikrivena je i ova afera. Da li je neko uzeo novac-proviziju i sebi stavio u djep, kako tvrdi Velja Ilić i Srbiju ojadio za DVE milijarde EU,  nadam se, da će istraga to utvrditi. Da podsetim.

 U Ul.Franca Rozmana bio je jedan od najmodernijih Elektronskih centara koji su podržavali poslovanje Beobanke. Samo nekoliko godine, pre nego što će biti likvidirana Beobanka, najbavljena je potpuno nova oprema i to od “Hanivela” a sve je to plaćeno preko 10 miliona $. Kada je neko kupio taj prostor, opremu su na kolicima razvalčili cigina i prodavali je po otpadima za bud zašto. Šta se dogodilo sa hiljadama PS računara, ogomnom kancelariskom opremom a da ne pričamo o poslovnom prostoru koji je jednostavno raznet. Samo u Beogradu, Beobanka je imala preko sto ekspozitura koje je manje više, preotela  Komercijalna baka koja je u to vrema imala dest ekspozitura.

U nastavku ove priče evo i interesantnog svedočenja Vojislava Šešelja o tome koliko je Srbija izgubila i ko je za to stvarno kriv.

 

                    ШЕШЕЉ:  

Динкић је главни кривац што је      Србија у Загребачкој банци         изгубила 2,2 млд евра

ЛИДЕР РАДИКАЛА ТВРДИ ДА СУ СРПСКИ ПОЛИТИЧАРИ БИЛИ ПОТКУПЉЕНИ ДА ХРВАТИМА ПРАВЕ УСТУПКЕ

Др Воjислав Шешељ

• Позвао да Млађан Динкић буде ухапшен „док није побегао из Србије“, а Снежану Продановић, Републичког јавног правобраниоца, да хитно покрене овај поступак и да процесуира „све актере претходног и актуелног режима који су у овом послу својим чињењем или нечињењем оштетили државу Србију“

        ЛИДЕР Српске радикалне странке Воjислав Шешељу изjавио jе данас да га не интересуjе када ће таj суд донети пресуду против њега и поновио да се неће добровољно врати у Шевенинген.

        Oн jе оптужио и бившег министра Mлађана Динкића да jе одговоран што jе држава Србиjа, како jе рекао, изгубила 2,2 милиjарде евра у некадашњоj Загребачкоj банци и затражио од власти да све коjи су умешани у таj случаj процесуира.

        Шешељ jе критиковао и власт у Србиjи, jер су „обуставили сва потраживања према Хрватскоj“ коjа, по њему, од Србиjе стално нешто потражуjе и уцењуjе jе - „од промене границе на Дунаву па до области енергетике“.

        На редовној конференцији за медије Шешељ прво рекао:

         „Многе информације које је прикупио Савет за борбу против корупције, на чијем челу је била госпођа Верица Бараћ, проверили смо и установили њихову истинитост. Клупко се даље одмотава. Сви који су поменути у том извештају заслужују, наравно, хапшење. Има више него довољно доказа за њихово процесуирање. Режим је све то обуставио. Режим је пре више година, досманлијски пре овог напредњачкога, напредњаци су то наставили, обуставио сва потраживања Србије према Хрватској. Та потраживања достижу огромне износе.

        С једне стране, Хрватска условљава улазак Србије у Европску унију, променом границе на Дунаву, доделом десет хиљада хектара површине са леве обале Дунава, које су наводно по катастарским општинама у саставу хрватских општина са десне стране. Хрватска одбија да исплаћује српским предузећима све оно што је било у њиховом власништву. Хрватска непрекидно потражује од Србије. Последње што Хрватска потражује из Србије тиче се енергетског сектора. Она чак захтева да јој се исплате неки високи износи поводом њеног наводног учешћа у финансирању Термоцентрале у Обреновцу.

        Међутим, ми ћемо вам данас изнети неке податке који сведоче да су српски политичари били поткупљени да Хрватима праве уступке. Овога пута је реч о Млађану Динкићу, док још није побегао из Србије“.

        Одмах у наставку је додао и прецизирао:

         „Још 1977. године потписани су неки самоуправни споразуми о оснивању Загребачке банке. То је било 1977. и 1985. године, и Југобанка (београдска) је суоснивач и сувласник Загребачке банке и власник две милијарде и двеста милиона евра акција. То су вероватно ондашње немачке марке, сада прерачунате у евре, или је извршена процена на бази данашње вредности.

        У јулу 2008. године, на тужбу српског држављанина Пашка Качинарија, Јавно правобранилаштво је тврдило да нема доказа и да загребачки суд није надлежан, па су одбацили иницијативу да се утврди српско власништво над половином акција највеће банке у Хрватској.

        Правобранилаштво је такав допис проследило у име Агенције за осигурање депозита и њеног тадашњег директора Милорада Џамбића.

        Љубиша Милановић, тадашњи отправник послова у амбасади Србије у Загребу, покушао је да заинтересује државни врх за случај Загребачке банке и сву документацију је проследио Министарству спољних послова.

        Загребачку банку је 2005. године купила италијанска Уникредит банка, која има експозитуре и у Србији. Интересантно је да је током рата у Босни и Херцеговини, Осама Бин Ладен преко Загребачке банке опрао више од 900 милиона долара. Новац је у кешу стигао из арапских земаља преко такозваног Саудијског високог комитета у Загребу, и уплаћиван је у банку, одакле је дистрибуиран муџахединима у Босни и Херцеговини.

        Главни кривац зашто је Србија изгубила 2,2 милијарде евра је Млађан Динкић, који је укинуо српске државне банке, па и Југобанку, а и државно руководство Србије се 2008. године одрекло тог капитала.

        Зато Српска радикална странка захтева од садашње Владе Србије да хитно покрене поступак утврђивања имовине државе Србије, односно Југобанке у стечају и о имовини, односно капиталу, Загребачке банке преко њеног правног следбеника, а која се процењује на тих речених 2,2 милијарде евра.

        Ми посебно позивамо Снежану Продановић, Републичког јавног правобраниоца, да хитно покрене овај поступак и о томе обавести јавност. Сви актери претходног и актуелног режима који су у овом послу својим чињењем или нечињењем оштетили државу Србију за наведени износ, морају бити кривично гоњени и морају сносити кривично-правне и материјалне санкције због тога. И сви они који стају у њихову одбрану, који спречавају кривично гоњење, који спречавају отварање истраге, заправо су саучесници у овом криминалу“.

        Шешеље је поново јавно прозвао два висока функционера напредњачке власти:

         „Ми смо вам и прошли пут говорили о криминалним радњама Маје Гојковић, Игора Мировића, везаним за АТП Војводина. Вучићев режим се прави луд. Нико ништа не говори, нико ни на шта не реагује. Једино што Маја Гојковић хистерише по Народној скупштини, што је потпуно одлепила, и више буквално не зна шта да ради. Демонстративно напушта седницу Народне скупштине. Требало би је што пре стрпати у притвор, пре него што себи нанесе и неку озбиљнију штету.

        Ми опет прозивамо режим због тог криминала, чији су главни актери у његовим редовима, у врху државе, чији су главни актери на месту председника Народне скупштине Србије и на месту, је ли још увек, потпредседник Скупштине Војводине Игор Мировић, и шеф посланичке групе њихове у војвођанској скупштини? Добро, није битно, високи је функционер Српске напредне странке. Ко да им попамти све те функције, кад се непрекидно ротирају“.       

 

BRUKA KOJU NE MOGU DA PREBOLIM !

Kakva bruka i to pred očima publike na prepunom stadionu JNA,pred očima milionskog TV auditorijuma a onda udarac u zdrav razum, narodu koji ništa nije video i ništa nije razume. Press konferencija u FK Partizan, po svojoj sadržini i vrhunskim manipulacijam, ostaće zapamćena kao jedan od najdrskijih i najbezobzirnijih medijskih dogadjaja koji sam po sebi govori o stanju u našem fudbalu ali u ovom slučaju, o stanju u FK Partizan.

Ko zapravo vlada i odlučuje u ovom klubu i ko se skriva pred licem javnosti, da o onome što je vidjeno, jasno i glasno, progovori kao što ceo grad i cela Srbija govori. A narod kaže, da je to nevidjena bruka i drskost vodje navijačke grupe koji je jednostavno preskočio ogradu i skinuo kapitensku traku sa ruke mladog centarfora Šćepovića  time ga ponizio i kao fudbalera potpuno degradirao. Danas, mi koji smo prisustvovali ovom nasilju nad fudbalom, nismo ništa videli jer fudbaleru niko nije skinuo traku već je on to kapitensko obeležje dobrovoljno predao vodji navijača pa otuda i njegovo logično pitanje:"čemu ovolike buke,kada se ništa nije dogodilo". OK,ništa se nije dogodilo, to potvrdjuje i Albert Nadž, direktor kluba i ostali klupski zvaničnici, koji su pobegli glavom bez obzira i neka ostane ta crna mrlja  zapisana u analima ovog časnog i ponosnog sportskog kolektiva koji je u dugoj fudbalskoj istoriji ostavio debelog traga, ne samo u domaćem, Evropskom već i Svetskom fudbalu. Nek stoji ta mrlja dok ne dodju mladji i pametniji i jednostavno je iz stida i neverice izbrišu.

                                   

                                  Kakav blam !

Ćutanje i nedostatak elementarne profesionalne hrabrosti da se o slučaju govori na način kako su to kameri i oči videle, je još jedna jasna poruka o kakvom bolesnom balastu je reč.Uvek spremni da se pred drugima borimo i branim svoje nacionalno dostojanstvo, a naročito pred onima koji se drznu da nas napadnu i ošamare,palo je u vodu u naletu domaćeg lokalnog primitivizma pred kojim iz straha od osvete i mogućeg maltretiranja sa teškim posledicama, ne usudjujemo se ni reč da kažemo, ni slovo da izustimo istinu da podupremo. Ma gledaj svoja posla,rećiće ljudi koji ne propustaju priliku da se zakljinju u patriotizam ali kada su ovakve prilike i ovakvi opasni momci koji ne prezeju od ničega,najbolje je biti po strani i čutati. Ćutiš i gledaš dok prebijaju nedužnog čoveka u  gradskom prevozu,dok te oblepljuju salvama užasnih psovki u saobraćaju,dok te maltretiraju u bašti kafića,na stadionu,hali,bazenu, Adi Ciganliji. Šta nam ostaje i čemu možemo da se nadamo posle svega ovoga.

Da ćutimo i trpimo torturu,da glas ne podižemo a pogled nemo da držimo zakovan za crnu zemlju i da legnemo sa molbom-izvolite,preko nas,preko mene, ne mojte slučajno da ukaljate vaše čiste cipele.Gazi rodjeni, jer si pred licem javnosti pokazao da nemaš lica i da se ničega ne stidiš i time otovreno pozvao sve svoje istomišljenike da krenu u doterivanje društva i nedoteranih pojedinaca, po meri i ukusu baraberije. Ovo je vaše vreme, jer oni za koje smo mislili da su naši sportski idoli su niko i ništa,oni su samo veše krpe i vaše mete za potkusurivanje.

Vučiću,tebi se obraćam u prvom licu, u nameri da te podsetim na izjavu koju si dao pre nekoliko dana a ona glasi"Niko nije jači od Srbije"! Razmisli pa još jednom reci,da li je to

PRIČA O JEDNOM TOPLIČKOM SELU KOJE NESTAJE !

Kako se sudbina poigrala.Onaj ko je prvi izgovorio Žalica, ni slutio nije, da je tim imenom iskovao sudbinu ljudi rodjenih u vrletima Kopaoničkih visova gde se uvek želelo i žalilo za boljim i lepšim a mirilo sa onim što vam pripada i što vam je sudbina u životnom romanu ispisala. Svega je bilo po malo,tek da raspali veru i nadu ali radosti i porodične sreće nigde kao ovde. Danas, kada je i ovo srpsko selo osudjeno da nestane, kao i mnog druga, ono malo ljudi koji tu još žive i ono malo što o Spasov danu dolaze na vidjenje i prebrojavanje, jednu priču uvek priča iz početka uz malo dodataka i  promena.Iz tih težačkih brakova, prepunih ljubavi i poštovanja, rodilo se dosta lekara, inžinjera, profesora, pravnika, ekonomista a tu je u zavičaju svoje majke stasala i najbolja rukometašica sveta Bojana Petrović-Popović.I to su te nijanse.Svake godine ovaj prebogati spisak pametnih ljudi,dopunjavao je neko iz mladje generacije koja tek stupa na scenu.Ali...

Krenite samnom put Žalice!

Odmah, ili je bolje reći, čim predjete drvenu klecajuću ćupriju na Toplici u selu Merćez, put pravo vodi za Lukovsku banju a puteljak desno za Žalicu.

Pet kilometra vožnje sa prilično uspona, nekada se prodje brzo i lako a nekada, dugo i mučno.Ovaj put, sa pravom se zove „Mićin put“ jer čovek sa tim imenom, uz povremenu pomoć Milinka Brankovića,brine bigu o njemu. Za Spasov dan,kada selo obeležava svoje Litije, bilo je teško doći jer su danima i mesecima kamioni „Srbija šuma“ izvlačili  bukovu gradju i od puta napravili običnu jarugu.Danas, kada će za koji dan krenuti reka vernika ka „Gužveniku“ da u jednom od prirode sazdanom verskom objektu, obeleži Blagu maru,brige sa putem neće biti. Ponovo je moj brat Milivoje Pavlović uložio mnogo truda da ova prelepa šumska magistrala to zaista i bude.

Selo se formiralo, kao i sva Toplička sela, posle srpsko-turskih ratova 1878.god.U napuštene planinske katune, u kojima su živeli Turski begovi i njihve sluge Arnauti, pristigle su porodice iz Crne Gore.Medju njima:serdar Jole Piletić i vojvoda Peko Pavlović, Žarko Lješević vojvoda iz Pive, Krsto Turudija, brigadir i Blagota Turčinović, oficir Crnogorske vojske, zatim, Radoje Kontić iz Pješivaca, Radoje Plavšić iz Vasojevića. Tu se obreo i Sava Ivanović, raniji dvorski oficir knjaza Nikole.

Legenda kaže, da je selo dobilo ime kada je jedan bahati Turčin ubio mladića koga je celo selo volelo.Danima su seljaci za njim plakali i žalili ga sve dotle dok se za uvek ta teška tuga i žalost nije pretočila u ime sela- ŽA LI CA.

Spasovdanska trpeza

Ovaj stoletni starac samuje na Žaličkom  brdu!

Selo je 1968.god imalo 110 stanovinaka a danas, nekoliko dana pre Blage mare ostalo ih je još troje. I on, "stari hrast".Ovaj stoletni starac samuje na Žaličkom  brdu i prkosi samoći.Koliko ga je vetrova i mećava sa Pančićevog tuklo i tuklo a on stoji i neda se.Pod njim su kosači odmarali, crni lebac jeli a čobani skrivali svoja stada od letnjih žega.Sada je sam i napušten.Nema ni kosača a ni čobana.Sve priče ispičane u njegovom hladu su zaboravljene a oni koji su ih pričali, davno su se preselili samo stotinak metara od njega.U svojim večnim domovima za navek su ostali da samuju i da se kroz mećavu i gustu maglu glasom planinskih vihorova dovikuju: oj,oj Apostole, Stanimire, Milisave, Gile, Milorade,oj,oooj...Kao da čujem,oj,oj...

Umiru ljudi, nestaju kuće i okućnice. Nekada rodom bogati šljivici, stoletna stabla onih dobrih i sočnih jabuka i krušaka gube bitku sa hladnim i dugim zimama, jesenjim olujama i vetrovima čiji zastrašujući huk na trenutke prelazi u jauk razigranih vila i vilenjaka čije glasove su seoske vračare jasno i razgovetno tumačeile kao poruke nadolazećih vremena.

I ovo sasušeno drvo na našem porodičnom imanju odoleva vremenu a oni koji su još uvek živi i zbog kojih i selo živi, uporedjuju svoje selo sa njegovim izgledom. Kažu,to je naš simbol, to je naša stvarnost. Takav nam je život, tako nam danas izgleda selo. Opustele i zatvorene kuće, ne pokošene livade,ne uzorane njive,sasušeni voćnjaci. Korov otime njive i proplanke i grabi sve pred sobom.Samo neko nevidjeno čudo moglo bi da spasi ovo selo o totalnog propadanja i nestajanja. Ali kako takvih čuda nema, Žalice, za koju godinu, biti neće! Ostaće upisano,bilo ga je a sada, tog sela nema.Sve je uhvatila tamna zelena mahovina,osušena travuljina i korovi koji gutaju sve pred sobom.

Ostala je još jedna kuće i još jedan stanovnik sela Milinko Branković, iz čijih dimnjaka lenjo i tromo izlazi tanki i jedva vidljivi trag dima a sa nakrivljenih prozora čkilji bleda svetlost davno požutele i skoro pregorele sijalice.I zvanično. od danas,predposlednjeg dana 2021,godine, selo Žalica ima samo jednog stanovnika. Milinko Branković,biće taj, koji će ugasiti i poslednju sijalicu u ovom kopaoničkom selu!

Nedavno je preminuo i njegov komšija Zoran Jovanović  a dok sam prirpemao ovaj tekst za ponovno objavljivanje,stigla je vest da je u kuršumlijskoj bolnici preminuo i Raja Radisavljević, poslednji farmer sa Kopaoničkih visova.Gajio je stoku,prodavo i od toga živeo i skoro stalno bio u sukobu sa vlasnicima retkih malinjaka koje su upropaščavale njegovo poludivlje svinje.Nema više Raje ali ni njegovih svinja,par ovaca i kobile Micke.Došli su nakupci i otkupili sve,bud zašto.Kuća je zatvorena, torovi opusteli a sveža humka na Žaličkom brdu priča još jednu gorštačku priču o čoveku koji je  sam živei i sam otišao sa ovog sveta.Preminuo je 28.12. a sahranjen sutra dan, 29.12.2021. na dva dana pre nego što će i ova godina otići u zaborav. 

Stanovnik  sela,od pre par godina, je i Boba Jovanović, koji sa svojom suprugom uspešno održava i neguje maline na preko 2o ari. Milivoje Pavlović i Radioca Ilić dolaze svake nedelje a ostali, koji žive po Beogradu, kada ko stigne. 

Mi Pavlovići se i dalje okupljamo 30.jula za Blagu Maru, kada je i poznati sabor u Gužveniku. U hladovini našeg oraha dočekujemo drage gosti a druženje nastavljamo uz jagnjeće i praseće pečenje, prelepe pite koje maestralno pravi moja snaja Olga, obilje svežih salata a sve to zalivamo dobrom domaćom rakijom poznatom "Žaličankom", koja se peče u podrumu moga brata Milivoja.Bilo je tako i ove godine. Oni koji su pozvani a nisu došli, imaće za čim da zažale, a oni koji su bili sa nama, verujem, da su se prijatno osećali i da su iz Žalice poneli jednu lepu i nezaboravnu uspomenu. 

Ovu priču dopisujem na dan pre nego što će konačno otići u zaborav 2020.godina,najtužnija godina,godina smrti i tuge u celom svetu.Nezapamćena pandemija Corone virusa zahvatila je blizu sto miliona stanovnika .Epidemiju je do ovg časa prebolelo više od polovine zaraženih a statističari prognoziraju da će bitku izgubiti preko 3 miliona zaraženih.I kod nas je do ovog časa od Corone preminulo preko 3 hiljade ljudi.U naponu ove zastrašujuče epidemije,u kojoj je živote izgubilo i  mnogo naših zemljaka iz Toplice,Žalica je odigrala važnu ulogu u zaštiti svojih malobrojnih stanovnika.Svi su se sklonili u svoje kućerke gde je bilo najbezbednije.Niko nije dolazio a i kod nikog se nije išlo u goste.

I dok je trajla ova epidemija,mediji su često objavljivali reportaže o ljudima koji su spas potražili u selima i na planinama.Kuće i imanja su se prodavala bud zašto a novi vlasnici su pokušavali da se sviknu i organizuju na seoski način života.Možda je to samo jedna mala iskrica,da bi sela mogla da dožive i svoje ponovno radjanje.Možda!

Ne ulazeći pretereno u mnoge istoriske detalje vezane, kako za selo tako i za čitavu Toplicu, pozabaviću se jednim,više nego sigurno, fenomenom koji sam po sebi govori o kakvom narodu i ljudima je reč.

U 15 razbacanih domaćinstava nekada su živeli:Ilići, Pavlovići, Radosavljevići, Radisavljevići, Milenkovići, Jovanovići, Radovanovići, Vučići, Milutinovići, Brankovići. Verovatno ni u jednom Topličkom selu, nećete naići na primer da je iz takog malog broja domaćinstava fakultete, više i srednje škole završilo 65.mladih medju kojima je čak  8 lekara, dva inžinjera, jedan profesor  univerzitzeta, tri profesora fiskulture i četiri farmaceuta.Tu je rodjena i Jela Milenković-Petrović, majka najbolje rukometašica na svetu, Bojane Petrović-Popović.

Pogled sa 1070m nadmorske visine

Evo tih Žaličana uz dužno i ogromno poštovanje i prema ostalima o kojima ću pisati u jednom od narednih izdanja "Žaoke".

Naročito će biti zanimljiva tema:”Kako je selo skrivalo i spasilo od sigurne smrti  desetak članove jevrejske porodice Kojen iz Beograda, koja je u ovoj zabiti provela Drugi svetski rat

1.Ljubinko Pavlović,pravnik, sudija za prekršaje,preminuo 1998.god.

2.Milen Ilić,Viša kriminalistička škola u Novom Sadu gde je bio i predavač,

3.Dragan Radisavljević,VEŠ,
4.Dobrivoje Radisavljević,VEŠ,
5.Milivoje Pavlović,komercijalista,
6.mag.Zoran Pavlović,Filozofski fakultet u Beogradu,
7.dip.ing.arhitekture Jelena Pavlović,
8.dr.Luka Pavlović,
9.dr.Dragoljub Pavlović stomatolog,specijalista implantologije,
10.dr.Jovana Pavlović,stomatolog,preminula 2007.god,
11.diplomirani specijalista farmacije Milica Pavlović,
12.dr.Ljiljana Arsenijević,devojačko Pavlović,specijalista i direktor Doma zdravlja u Kurpumliji,
13.dr.Marko Arsenijević,
14. Marija Arsenijević,pedagog
15.prof.Ivana Pavlović,
16.Milan Pavlović,komericijalista,preminuo 2006.god,
17.prof.Slavoljub Pavlović,
18.Novica Milenković,VEŠ,
19.dr.Jelena Jovanović,lekar spc.u Lukovskoj Banji
20.Miloš Jovanović,dipl.ing.gradjevine
21.Bojana Petrović-Popović,najbolja rukometašica sveta,
22.dr.Marija Petrović,stomatolog,
23.prof.Milan Milenković,
24.Aleksandar Pavlović,ekonomista,
25.Ilić Dragoljub,ekonomista,
26.Ilić Dejan,komercijalista.
27.Marina Petrović,politikolog
29.Milenka Petrović,teh.meteorolog
30.Dragana Miletić,ekon.tehničar
31.Vera Vučićević VEŠ
32. Stana Djokić, dipl.ekonomista
33.Stefan Đokić-dip.ing Elektronike
34. Marija Vučićević,dipl.ekonomista
35. Katarina Vučićević,psiholog
36. Marina Milenković,dipl.saobraćajni ing.student generacije
37. Jasmina Milenković-dip. Farmaceut 
38. Ivana Petrović,student Farmaceutskog fak.
39. Milena Petrović,Medicinski fak.
40. Marija Miletić,ekonomista
41. Milica Miletić, dip.ing.Tehnološki fak. Beograd
42.Boban Pavlović,vlasnik i šef benda "Akapulko bend".
43.Ognjen Petrović,student III godine Medicine u Beogradu.
44.Danica Radisavljević,dip.ing elektrotehnike ETF i reprezentativka   Srbije u vaterpolu.
46.DobrivojeRadisavljević,šsv
47.Dragan Radisavljević,všs
48.Rajko Radisavljević,všs
49.Radovan Todorović,etš,pred.SO Grocka 2010.god
50.Vesna (Radisavljević) Inić,dip.pravnik
51.Saša Radisavljević,SSS,vla.priv.fir.“Ažurnost“
52.Ana Minić,FON
53.Nemanja Minić,FON master
54.Marina Todorović,FPU
55.Ana Todorović,FPU
56.Jovana Todorović,Filo.fak.
57.Jelena Petrović,VPŠ
58.Marija Inić,dip.pravnik
59.Teodora Inić,dip.ekonomista
60.Stefan Radisavljević,DIF,OFKBeog.tre.mladj.ka
61.Nikola Radisavljević,PTT škola
62.Đorđe Tomić,polj.fak.
63.Jelena Milivojević,pravnik
64.Marija Ognjanović,Megatrend
65.Marko Simić,Viša škol.MUP-a

Kada ovom broju svih nas koji smo  rodjeni ili u krvnom srodstvu sa nekim rodjenim u Žalici, dodamo supruge i muževe, onda nas ima mnogo više.

1.dip.farmaceut Dragica Pavlović,supruga Zorana Pavlovića,

2.primarijus.Tomislav Arsenijević,suprug Ljiljane Arsenijević,

3.Olga Pavlović,komecijalista,supruga Milivoja Pavlovića,

4.Branka Pavlović,politikolog,supruga Dragoljuba Pavlovića,

5.dr.Ljiljan Cvetković-Pavlović,specijalista,supruga Slavoljuba Pavlovića.

6.prof.Predrag Spasić,prof.fiskulture,suprug Ivane Pavlović Spasić

Postoje realne mogućnosti da sam slučajno nekoga preskočio ili da u ovom času nisam imao podataka.Naravno,njima moje izvinjenje uz napomenu, da će mo spisak dopuniti odmah kada dobijem neophodne podatke.