PROLOM BANJA

Prolom banja:tako je počelo

Od pamtiveka su tri topličke banje,Kuršumlijska,Lukovska i Prolom,bile i ostale objketivne razvojne šanse koje su ovaj potpuno siromašni nerazvijeni kraj Srbije,mogle da poguraju u red bogatih regiona Evrope. Nažalost,decenijama,da ne kažem vekovima,ova konstatacija se ponavlja a u stvarnosti se praktično ništa nije menjalo.Danas,medjutim,o ovim banjam može da se govori iz sasvim jednog drugog ugla.

Posle dugih početnih muka i kriza,menadžment kompanije"Planinka" privatizuje banje i sada je većinski vlasnik Radovan Raičević,koji je uspeo da točak razvoja ozbiljno pogura napred.Lukovska Banja,polako ali sigurno preuzima primat u banjskom turizmu Srbije o čemu svedoče ozbiljni statistički podaci koji ukazuju da su u prošloj godinu hoteli i privatni smeštaj bili popunjeni 365 dana.Ista situacija je i u ovoj godini budući da su već sada sve rezervisano do kraja godine i pored toga,što je pušten u rad još jedan,treci po redu,hotel sa 50 soba.Identična situacija je i u Prolom Banji,čijim novim modernim kapacitetima i novo izgradjenim otvorenim bazenom je priključena i destinacija"Djavolje varoši" jedan od atraktivnih geoloških lokaliteta svrstanih u red stotinak najvećih svetskih čuda.

Posle dugih sudskih maratona,nazire se i kraj propadanja Kuršumlijske Banje jedne od najstarijih i nalepših srpskih banja.Banju će preuzeti "Planinka"na dalje upravljanje i gazdovanje.Biće to treća banja u vlasništvu Radovana Raičevića.Kada svemu ovom dodamo i blizinu Kopaonika kao i jako bogato kulturno nasledje sa vremenskim rasponom i to od Neolita pa do današnjih dana,onda nikoga ne treba da čudi što će se ovaj kraj konačno,brzo i uspešno razvijati.Svemu ovome, sa velikom radošću, priključujemo i podatak da će posle 323.godine oživeti dve najstarije Nemanjine zadužbine,manastiri Sv.Nikola i Sv.Bogorodica, za koje je Sinod SPC dao odobrenje da se grade i obnavljaju sa ciljem da u što skorije vreme postanu jedan od centara duhovnog preporoda  ovog kraje bez čega je nezamislivo očekivati i brži ekonomski oporavak.Kao dokaz svemu ovome rečnom u nastavku,pročitajte i malu priču o nastanku Prolom Banje sa sjanom slikom koja prati ovaj tekst. 

 Sve je počelo kao u mnogim drugim banjama.Te 1963.god.napravljena je ova ograda od dasaka a mnogo godina ranije,bio je to otovoren prostor sa blatom koje se stvaralo od vode koja je izviral na tom mestu.U Topličkom kraju,takva blatna "kupatila",narod zove" kašilima".Tu su se najčešće kašile malene i jako dlakave crne svinje sorte "moravka" koje su davale 60 posto masti a svega 40 posto mesa.Te svinje,u mnogome liče na današnje "mangulice",čije meso i mast je narod,malte ne,proglasio "lekovitim"! Naravno,u ovakvim kašilima nisu se samo rashladjivale svinje.Stara legenda,koja se stalno menja i dopunjuje,o ovoj lekovitoj banji kaže,da je u blato,skoro na izdisaju,zalegao jedan maleni brdski konjić,čije teleo je bilo prekriveno otvorenim ranama.Konj se ubrzo podigao i otkaso kao nov. Poživeo još desetak godina i   verno je služio svome gazdi.Ta priča se raširila kod naroda i svake godine je počelo da dolazi sve više i više ljudi koji su patili od reume,vena a po nogama imali skoro otvorene rane.Za dve nedelje mazanja blatom,kućama su se vraćali zdravi i izlečeni.Potanje labaratoriske analize su potvrdile da je blato zaista bilo lekovito ali da voda koja je nedaleko odatle izvirala u izobilju,bila izuzetno  u lečenju bubrežnih problema.

                                                                               Novi velnes centar u Prolom Banji

Danas je Prolom banja jedan reprezentativni zdravstveno-rekreativni centar koji se širi i modernizuje.Koliko je Banja popularna,najbolje govori podatak da je već sada rezervisano polovina smeštajnih kapaciteta za doček nove 2018.godine.

NOVA VREMENA TRAŽE NOVE LJUDE, A NJIH NI OD KOROVA !

Mnogo je neformiranih ljudi ušlo u politiku na velika vrata. Skoro trideset godina oni "vladaju" Srbijom. Narod ne zna šta i kome da veruje a najcrnje od svega je, shvatanje, da je zapravo Srbija-Beograd i da sve ostalo nije važno. Važno je Beograd "uštirkati i našminkati" a to, kako će se živeti u Nišu, Kikindi, Prokuplju ili Kuršumliji, koga je to briga. 

Provincija je nestala sa pametnim ljudima koji su trbuhom za kruhom odlazili i veće centre bez namere da se vrate. Ostajali su ljudi kratke pameti svikli samo, na političke provokacije i manipulacije. Njihov jedini posao je bio, jedne da smenjuju, sebe na vlast da dovode. Kralo se sve što je bilo u vidokrugu pa čak i zardjali ekser iz trulih taraba. Sada je došlo vreme da se pokrenu najpre dobri,kreativni usto i pametni ljudski reusursi da bi mogla da se realizuje i najobičnija investicija. 

Malinjak ne možete da posadite tu gde vam se svidja a da prethodno niste uradili elementarnu analizu zemljišta. Plastenik sa navodnjavanjem, kap po kap, traži jako obrazovankog čoveka a kafići  u estetskom smislu moraju da budu projektovani i uradjeni kao dnevne sobe jer tu se provodi više vremena nego kod svojih kuća. Birtije nisu u modi. Za sve to su potrebni neki drugi ljudi, obrazovani i ljudi koji su u svakom vidljivom pogledu doživeli potpunu evoluciju.Tih ljudi, nažalost nema. O moralnom kredibilitetu da i ne govorimo. Narod se zavukao u sebe i jedina zabava mu je rialiti šou gde  provodi naveći deo života i to jedni pored drugih, od babe i dede pa do unuka i praunuka. Gledaju se bljuvotine, skidaju “fazoni” pamti jedan vokalublar koji nema osnove a ni korene u srpskom jeziku.  Mladi upijaju svaku reč i veruju, da se osim kradje, ovde ništa dobro neće desiti. Glavne teme u razgovorima su loše teme i teme i svere apsolutne teorije zavere. Svi znaju sve, svi imaju svoje specijalne izvore i spremni su da se zakunu da će se to ipak dogoditi. 

Bez njih nema budućnosti

Jeste, Vučić je u pravu kada ukazuje na vidna  oštećenja  svesti našeg stanovništva. Ali objektivno govoreći i Vučić je u svemu tome dao svoj nesebični doprinos iz vremena njegovih opozicionih dana. Doduše, on se danas javno kaje i ukazuje gde je grešio i zašto danas pametnije usto i zdravije gleda na mnoge stvari nego u to vreme. Slažem se, da će promene u toj sveri ići sporo i dugo ali kada smo već kod toga, za razliku od teze da je Beograd sve i svja, ja sam sada mišljenja, da taj talas promena mora da potekne iz Beograda, pod uslovom, da smanjenje prostora svakojakoj nekulturi i šundu, nije uskraćivanje demokratskih i kulturnih prava da čovek bude onakav kako se to njemu dopada. Ja, pa ja! Neobrazovan, primitivan, agresivan i siledjiski nastojen. Ne može da se govori nakradanim kovanicama i da se  svako, pa bilo to žensko ili muško,oslovljava  sa “brate”.Gde si brate, šta radiš brate, kako živiš brate…Tog i takvog ćoveka politika ne sme više da forsira i on ne bi smeo celog života da buda politički statistički broj ili kako se to u žargonu kaže "mašna za glasanje". Ne možete ga više terati da se stranački dokazuje, da se pentra po banderama, lepi plakate, razbija glave konkurenciji a za uzvrat dobija poslaničko ili ministarsko mesto. Ako nema znaja i kreacije da li baš obavezno da on pošto –poto bude u prvom planu. Za stranke i ljude u njima, koji menjaju život na bolje,neće glasati samo članovi. Glasaće svaki normalan i pametang gradjanin ove zemlje. E da bi to stranka bila, njoj se ne isplati da forisra primitivizam na uštrp pameti i kreativnosti. Koliko bih ljidi iz te svere poželelo da ih “mune” politička karijera Velje Ilića. Kad je mogao on, kažu ti mladi i napušteni ljudi, zašto ne bi smo mogli i mi.I, krug se zatvorio.

Nova vremena, traže nove ljude a njih ni od “korava nema”, kaže jedna mudra narodna izreka. I zato će u sveri promene svesti u Srbiji ići jako, jako teško i sporo.

MIR BOŽIJI,HRISTOS SE RODI!

Ako za trenutak stavimo po strani časne namere dobrih i poštenih ljudi i iskrenih vernika,ova tradicionalna  Božićna poruka ne zvuči iskreno i ubedljivo u mislima i dušama  jednog kasičnog srpskog političara. 

On ima svoj vokabular, svoje tradicionalne pozdrave, manire, svoje metode da nas zavara,dovede u zabludu i kada je napotrebnije ode i okrene ledja.Pa čak ni ovih sedam dana božijeg posta,iskrenog vraćanja tom toliko potrebnom  miru, oni ne miruju.Tuku se za svoje pozicije ali uvek  preko nas i naših ledja.Sumiraju i objavljuju svoje "velike" rezultate uz napomenu da su mogli da budu veći da svi radili onoliko kao što smo to činili "mi". Opozicija to gorko i oporo ismejava, koalicija je u čudu, svojim ušima ne veruje da slede izbori, nove promene i nova prestrojavanja. 

Ni dve godine nisu uspeli da sastave  a evo u ove Božićne dane žestoko uznemiravaju narod novim zahtevima servirajući uobičajni lažni srpski politički meni. Pa kako da im verujem,kako da ih volim i poštujem kako medju njima da prepoznam ozbiljnog i iskrenog državnika? Svi pokušaji i ubedjivanja pojedinaca na kraju su se pretvorili u lične ambicije za što većim materijalnim bogstvom po cenu doživotnog prezira.Izbori,šta će nam to sada?

Šta SNS želi njima da dokaže a da se to već u svakodnevnoj politici ne primenjuje.Vučić je svojom neverovatnom harizmom povukao klatno ka svojoj strani i narod veruje njemu a ne Zorani Mihalović, Nebojši Stefanoviću i sličnim likovima gladnih medijskih nastupa. Ličnog sam mišljenja da se izbori podmeću Vučiću kao kukavičija jaja jer se postavlja logično pitanje:da li ovim izborima ulazimo u partijsko jednoumlje,vlast jedne parije i jednog čoveka.To smo već videli i doživeli . Ja sam da sada političari okrenu svoju pamet ka motivisanju naroda da radi i stvara da u toj funkciju budu i mediji koji bi morali da afirmišu čoveka i njegov rad. Danas je vest i kada mladi seljak postavi svoj prvi plastenik i u njemu proizvede,povrće,bilje ili prve leje skupog cveća.Vest nije za koga će te da glasate i kada se očekuju iozbori.To je beskorisno gubljenje vremena i najobičnije tračarenje.

MARIHUANA PO DRUGI PUT !

Dogodilo se 10. aprila 2014.godine !

Ovaj blog o legalizaciji marihuane u Americi, objavio sam 2.januara 2014. godine. Napisao sam tada: nama ostaje da verujemo u nemoguće, da je Amerika ipak daleko i da nas ovo čudo nikada neće snaći.Ako pak,talas narko “cunamija” stigne brže od naših očekivanja, ništa nam drugo ne preostaje nego da se  priklonimo onima koji zagovaraju, u ime demokratije, sve ljudske slobodo u koje očito ulazi i poglavlje o slobodnom prometu, za početak, samo marihuane. 

Večeras,10. aprila 2014. godine, u emisiji poznate voditeljke Olivere Kovačević jedna od tema bila je legalizacija marihuane! U petnaestominutnom nastupu, Marko Vidojković, mladi talentovani pisac, najpre je ispričao sva svoja iskustva u korišćenju marihuane i ostalih droga koje je konzumirao "iz rekreativnih razloga", kako on kaže, a onda se javno založio za legalizaciju marihuane kao lake drog. Iskreno govoreći, nisam verova da ćemo samo za 4 meseca biti zemlja u kojoj je pokrenuta prva javna rasprava i to na RTS, o legalizaciji kanabisa ili marihuane kako se  u narodu zove ova konoplja.Mali smo, siromašni, ekonomski uništeni, politički i pravno još uvek nekonsolidovani, žurimo i letimo ne bili smo uhvatili vezu sa svetskim čudima i dogadjaima a dobro znamo da nas taj suludi mondijalistički duh nekada jako skupo košta. U Srbiji više ljudi umire nego što se radja. Predvidjanja su da nestajemo i da će  nas za sto godine biti tek da se  poguramo pod krošnjom jorgovana pod uslovom, da nas ovakve pošasti ne prorede mnogo, mnogo ranije. Krenulo je, javna ili ti legalna marihuana je zakucala na sva vrata društva i naše savesti. Šta će se sa ovom pričom dogoditi do kraja godine, videćemo, ali ono što je više nego jasno, dobro biti neće ! Ej,ljudi,nismo mi Amerika !

"Vutra" lek ili droga?Ko će to njima da objasni ?

Ispričano 2.januara 2014.godine !

Amerika, zemlja kontrasti i zemlja čuda.Na današnji dan, dogodio se još jedan iskorak, koji će bez sumnje ući u anale svetske  istorije i to u poglavlju, večite "borbe protiv narkomanije jedne od najvećih pošasti  čovečanstva"! U desetak najvećih gradova u slobodnu prodaju, puštena je marihuana  koja inače,pripada grupi  "lakih droga"!

U dugim, kilometarskim redovima, koji su se ispred prodavnica formirali još tokom noći,stajali su ljudi različitih dobi mirno i strpljivo čekajući da dodju na red i kupe  svoju prvu javnu dozu marihuana od 28 g. 

Svi svetski mediji, propratili su ovaj neverovatan dogadjaj koji je bez sumnje samo preteča u javnim kapitulacijama organa bezbednosti koji su se do juče žestoko borili protiv  svake ilegalne trgovine narkoticima. Svetski pravni poredak, svetske zdravstvene institucije, milioni ljudi koji su bili u funkciji zaštite stanovništva od nasrtljivih dilera, sa današnjim danom i javno su poraženi.

Najpre lake, a onda i sve druge„teške”droge postaju  javni biznis i vodeća privredna grana mnogih nerazvijenih zemalja gde će se nesmetano otvarati plantaže opijata što do duše i sada postoji.Jedni će  javno profitirati a drugi umirati, kao i do sada,stim što više to neće nikoga uzbudjivati. Nama ostaje da verujemo u nemoguće,da je Amerika ipak daleko i da nas ovo čudo nikada neće snaći.

Ako pak, talas narko “cunamija” stigne brže od naših očekivanja,ništa nam drugo ne preostaje nego da se  priklonimo onima koji  zagovaraju,u ime demokratije,sve ljudske slobodo u koje očito ulazi i poglavlje o slobodnom prometu,za početak,samo marihuane.

Ne sme se zanemarivati i mišljenje onih koji u ovom potezu Amerike vide veću šansu da se upotreba droge smanji nego što će se njen promet povećavati.Ovu svoju tvrdnju oni temelje na  primeru "prohibicije" koja je  "obećanu zemlju" zahvatilka  daleke 36. godine,kada se  pilo sto puta više alkohola nego u danima  slobodne prodaje.Zagovornici slobodnog narko tržišta, veruju da će ljudi sami procenjivati štetnost i na osnovu toga, bez moranja i drugih tortura, donositi odluku da nastave ili prekinu.

Narvno,da je teško u ovakve pretpostavke poverovati jer oštećeni organizam ima svoje zavisne prohteve i čoveku ništa drugo ne preostaje nego da sluša komande svoga tela. Za kraj,prisetih se onog divnog filma "Bilo jednom u Americi", zadnjeg filma Serđa Leonea iz 1984. s Robertom De Nirom i Jamesom Woodsom u ulogama mladih Jevreja koji od dečaka iz jevrejskog geta u New Yorku,izrastaju u vodeće ličnosti njujorškog organiziranog kriminala. Priča govori o počecima stvaranja velikih narko kartela a današnja vest iz Amerike nagoveštava jedan novi početak pisanja scenarija za drugi deo filma "Bilo jednom u Americi". Živi bili pa videli!

ČESTITKA !

 

Ako smo i večeras na ovoj liniji,želim da vam preko nje isporučim pregrš najlepših želja za sve što će te reći da je bilo lepo,zdravo,pametno i dobro.Imam medju vam dobrih i iskrenih prijhatelja sa kojima se ne čujem tako redovno ali osećam svakodnevno,imam i takvih sa kojima delim najsentimentalnije i najiskrenije trenutke u našim komunikacijama nastojeći da život, po nekada, učinimo lepšim nego što je on u stvarnosti.Ali šta mi imamo od toga da nas tuga stalno vuče u tamu depresije i lavirint odakle se teško ili nikada izlazi.Želim da verujem u ono što je lepo i najlepše pa makar po nekad to bilo i virtualno,nedokučivo i nestvarno.Hoću da se smejem,neću da tugujem i suze gorke sa lica brišem.

Po običaju,kako godine idu sve više i više sam se vraćao svojim korenima,svom zavičaju i ljudima koje nikada ne mogu da zaboravima.Pisao sam mladjima o nama o tom vremenu i životu, o toj mladosti koja nije živela u senci ovakvih ekonomskih,političkih manipulacija koje jednostavno ubijaju i satiru.Niko od nas nije ni znao a kamoli naslućivao, da će svet biti zashvaćen takvom globalnom ekonomskom krizom koja nije ništa drugo nego dobro izmišljena i primenjena formula jedne male grupe drskih pripadnika čovečanstva rešene da sve stavi u funkciju svojih interesa i svog besumučnog bokaćenja.Otimajuću ili ubijajuću,sasvim je sve jedno šta su odabrali da bi došli do cilja, izgovarajući onu odvratnu misao “da svaki cilj opravdava i sredstva”. Svakog dana izmišljaju nove i užasne principe kako dalje da prave sve dublji jaz izmedju 1 posto bogatih i 99 posto siromašnih.Do sada im  je ta prevara uspevala ali neki nagoveštaji porobljenog čovečanstva govore da će i tome ubrzo doći kraj.Svet nije i niti može biti trezor jedne ili dve nenormalno bogate banke i s druge strane praznih kazana socijalno nemoćnih.

Ostajemo u zdravlju i veselju na mreži da i dalje uzivamo u našim svakodnevnim životnim promenama,porazima i dostignućima.Ostajemo da se divim lepim i šarmantnim ženama,pametnim pripadnicima muškog pola i onima koji su izvan naših uobičajnih ljudskih mogućnosti postali prvi i najbolji u svom poslu,struci ili sportu kojim se bave.Nole je je oličenje svega toga i svako od nas ima pravo da bude presretan što živi u vreme kada ovaj momak srpske krvi i porekla, dokazuje  koliko moć i umeće naderanih može pozitivno da deluje na dve trećine čovečanstva.Taj um i to nadljudsko dostojanstvo ne može se parama platiti ali se ne može ni umanjiti zavidnošću onih koji imaju bogatsvo i pare a nemaju talenta i predispozicija da budu pa makar samo jedan minut u životu Nole Djoković.Izmedju Noleta,bogatsva i moći glasam,biram i opredeljujem se za Noleta.