MARTOVSKI IZBORI NA KURSU PREVARA ILI PREPORODA ?

Saša Radulović, ministar privrede u ostavci i vođa predizborne grupe "Dosta je bilo",kaže: - Ovi izbori su naprasno zakazani, bez ikakvog razloga. Odnosno, razlog je da jedna politička ličnost, pre no što počne sunovrat, dobije dovoljan broj glasova kako bi osvojio što veću vlast. Aca Vučić, ima nameru da "preuzme je taj sistem i prilagodiga  za sebe.

 Radulović  je statističkim podacima ilustrovao o kakvom sistemu se radi.

“U Srbiji je zaposleno 1,7 milion ljudi. Od toga, više od 700.000 u javnom sektoru. Zatim imamo pola miliona ljudi u mikro preduzećima, oko 200.000 u malim preduzećima i 300.000 u srednjim i velikim preduzećima - naveo je on.  U javnom sektoru su plate najviše. U tom sektoru je višak zaposlenih najveći. Partijski zaposleni, ako računamo samo 15 posto, na godišnjem nivou nas koštaju 1,5 milijardu evra što je veličina srpskog deficita. Pored partijskog viška, imamo i čitavu "burazersku ekonomiju" koja je povezana s političkim strankama koje i dalje izvlači novac iz sistema”- ukazao je bivši ministar privrede.

Ako pripadate nekoj političkoj opciji i ako obožavate lidera svoje stranke,ovo što je rekao Radulović, neće vam prijati. Ljuti na njega, verovaćete da on na ovaj način krči sebi mesto pod političkim suncem Srbije po poznatom i uigranom sistemu-"sjaši Kurta,da uzjaše Murta". Moram da vas razočaram, ovaj čovek govori  ISTINU ! Ovo su labaratoriske analize našeg krvnog sistema koje jasno ukazuju koliko smo kao društvo zastranili i propali. Sve ide naopako i bez ozbiljnih rezova nije moguće amputirati maligne PARAZITE. Politika nas je dovde dovela a po izbornoj kampanji i po onome šta govore Vučić, Dačić, Tadić, Jovanović, Djilas, Dinkić, Koštunica i ostali, nema nam oporavka a ni izlaska iz pakla. O boljem i lepšem životu moćićemo samo da sanjamo i da verujemo da će tamo neka druga deca,neki drugi "srpčići",uspeti sve ovo da promene svesni saznanja da  domaće političke partije već decenijama vode otvorenu politiku protiv razvoja i napretka a politički lideri tih partija na reforme gledaju kroz lična bogaćanja i otimanje svega što im padne napamet. Da izdvojim samo jedan primer te parazitske ideoligije bez namere da druge amnestiram a njega nagrdim. Reč je o Čedi Jovanoviću,čoveku bez dana radnog staža,pošto se politika kod nas ne računa u privrednu delatnost,pardon,u ozbiljan posao ! Možete li kada ustanete, umijete  oči hladnim mlazom vode, da se pogledate u ogledalo i mirne duše "operete" kapital-kapitaliste Jovanovića ? On je HIBRIDNI Srpski kapitalista, koji se obogatio od politike i preko politike pa mu nije bilo teško da  otme od naroda i prisvoji fabriku testanina-Fidelinku. Da ne bude zabune. Moj revolt nije zbog fabrike koju je  Jovanović kupio ili zakupio, ja sam očajan,a verujem i mnogi drugi,što je jedna takva nedorečena ljudska opcije uz politiku toliko uznapredovala dok su pošteni i radni ljudi 

propadali,dok je Srbija propadala.

Takav vid privatizacije koja se ne može drugačije nazvati osim pljačkaraškim, ostavio je na stotine poštenih radnika bez posla, bez penzija i doveo ih do ruba najminimalnije ljudske ekzistencije. Njihove fabrike i njihov minuli rad, jednostavno se pretočio u džepove spretnih i glagoljivih mangupa koji su do cilja dolazili uz i sa političkom retorikom. Primenom takve formule,dogodilo se da u jednom malom gradu na Jugu, grupa narkodilera kupi firmu bud-zašto, a onda radnici te firme koji su u nju ulagali i po 40 godina, morali su da od tih ljudi otkupljuju svoju imovinu stečenu radom i izdvajanjem iz usta. Pa kako normalan čovek može tu privatizaciju da nazove osim pljčkaroškom.

Radulović je imao nameru da sve to razobliči i pokuša da vrati u normalu.Vučić mu to nije dozvolio verovatno i zbog toga što je ustanovljavanje procesa reformi i oporavka veliki marketinški dobitak za nekoga ko se opredelio da celog života ubedjuje narod da za njega glasa. Ako Vučić u tome uspe,Saša Radulović će pasti u zaborav,kao da ga nije ni bio ali, ako je sve to maska za dalje propadanje i gacanje po živom blatu,onda je Vućić obrao “zelen bostan” čega je inače,i on svestan.

I da zaključim ! Ovo izbori će proći sa ogromnom dilemom koja glasi:da li će apsolutni pobednik SNS,što je već sada svima jasno, nastaviti kurs političkih prevara i podvala kao svi pre njih,ili će smoći snage da sve okrene za 360 stepeni i Srbiju,tek sada, uvede u 21. vek budući da su nas tajkuni,politika i političari unakazili i vratili najmanje sto godina unazat.To je pitanje svih pitanja i na odgovor nećemo dugo čekati !Uz rizik da me neko sa pravom proglasi naivnom budalom,opredelio sam se za varijanu da kratko pamtim i brzo zaboravljam pa i to, da je upravo pomenuti Aca Vučić, bio dugi niz godina jedna od važnih i velikih poluga mnogih prethodnih režima.Beogradska,ogovarčka čaršija,na sve ovo, ima svoj originalni odgovor.Nama samo Bog jedini može pomoći,pod uslovom, da nam i on nije okrenuo ledja !

ZAŠTO ELITA NEĆE U POLITIKU ?

Mladja,Ivica i Aca

Srpska politička scena ostaće i na ovim izborima bez podrške intelektualne elite.Prognoze su, da će malo njih izaći na izbore a jedini novi kandidat koji se bori da prikupi potpise i izadje sa svojom političkom opcijom „Dosta je bilo”- parazitskog sistema,Saša Radulović,proterani Ministar privrede,javno se žali na sve izraženiju pasivnu ulogu mnogih koji bi mogli da pomognu a jednostavno neće jer se gade politike i likova koji već decenijama vršljaju po političkoj sceni Srbije.Dakle,niko neće da troši snagu i pamet i da lomi koplja sa Mladjanom Dinkićem,čovekom bez trunke morala i poštenja.On, koji nas je udavio i bukvalno pobio u svakom pogledu, usto stvorio zakonske uslove da zemljom vršljaju takuni i lopovi svih fela,danas, u svojem pokušaju da ponovo uhvati cenzus,poručuje “dosta je bilo stezanja kajša”.Čoveku ništa drugo ne ostaje nego da se upita –da li je sve ovo moguće ? Ko će sa takvim čovekom bez obraza u politiku u reforme u velike državničke poslove? 

Ko će sa Čedom?Foler koji je u proteklim decenijama izučio sva pravila najprljavijeg političkog marketinga.Čovek koji je baveći se politikom sve oko sebe satirao  da bi sebi obezbedio visok  poslovni status i zvanje kapitaliste-industrijalca !I on bez stida i srama poziva Srbiju da glasa za njega jer,kako kaže, “vreme je za LDP” a ustvari. pokušava da odigra na kartu kratke pameti srpskog biračkog tela i totalne zaboravnosti pa uz malo miksa glume i prazne retorike,nada se, da će ipak, ponovo uzbudite babe iz kruga “dvojke” da glasaju "za malog i slatkog Čedicu".

Mali  Čedica

Da li će posle svega Djilas, konačno shavatiti u kakvoj je zabludi bio onoga časa i onoga dana kada je odlučio da udje u politiku.Rečinica koja mu je otovrila vrata pakla, bila je ona kada je u ime studenata Beograda “podviknuo” Miloševiću da ne može više tako.Uživao je i bogatio se na tim lovorikama i postao je jedan od bogatijih Evropljana sa oreolom milijardera na čemu mogu da mu pozavide i veliki biznismeni sveta.Tri puta se ženio i razvodio dokazujući svoju mušku moć a možda i nemoć.No kako je došlo vreme da se računi svode i to bez podrške i zaledjine nekada moćne partije “žutih”,nisam siguran kako će izgledati druga polovina trećeg čina njegovog životnog opusa.Ono što je u ovom času izvesno,rejting mu pada iz minuta u minut a stranka se rastače na više partija.

Tatin sin!

Jedan krak “žutaća” odlučio je da se odvoji od "lopovskog krila" i pozove sve poštene demokrate u Novu demokratsku stranku da pod kišobranom promašenog političara i državnika,maminog i tating sina, Borisa Tadića,pokušaju da spasu neke reslove od nekadašnje deceniske moći srpskih demokrata.
Problem Ivice Dačića je što već 20 godina promoviše sebe i svoju partiju kao najbolje političko rešenje za jadnu Srbiju.On jeste sve bucmastiji ali u političkom smislu ostavlja utisak iscedjenog limuna koji nema šta novo da kaže.Doduše,istorija će morati da mu prizna državničku mudros u sredjivanju poslerartnih prilika na Balkanu zašto postoje objektivni razlozi i nada da mu se i Evropa na tome zahvali uručenjem Nobelove nagrade.Ako mu se to dogodi,onda je on u odnosu na ostali domaću političku bratiju,sebi i SPS obezbedio najviše moguće mesto u domaćim i svetskim političkim analima.Drugim rečima,ušao je na velika vrata u istoriju.Posle toga,on više i ne mora da se bavi politikom.
Za razliku od Dačića, Vućić,sujetno i uvredjeno kreće u pohod ka totalitarnoj vlasti.On želi sve i vlast i priznanja i novac.Na opšte zaprepašćenje,čovek spočetka ove priče,Saša Radulović,usudio se da u vreme njegove apsolutne moći ustvrdi, da je upravo on, Aleksandar Vućić, glavni kočničar ozbiljnih privrednih reformi i da u sveri nagoveštaja boljeg života od njega ne treba ništa očekivati jer, čovek se u to ne razume i o tome malo zna.Vučić je ljut kao ris valjda i zbog toga što su konstatacije bivšeg ministra veoma ubedljive i usto sto posto tačne, pa je odabrao taktiku ćutanja da završetka izbora i proglašenja njegove apsolutne pobede.Tada će ili odlučiti da se žestoko obračuna sa ljudima sa svoje rang liste  koji koče referme ili će na opšte zaprepašćenje Radulovića, hrabrog i odvažnog čoveka, čije reformatorske ideje svi u regionu otimaju i prisvajaju kao svoje,da ponovo pozove u svoju Vladu i dodeli mu mesto ministra privrede i finasija a mladog Krstića,kao promašenu personu,otprati prvim avionom za Ameriku.U Srbiji je sve moguće pa i ovo što sam napisao, ali nije moguće pokrenuti intelektualnu elitu da olako satre svoj mukotrpno stican ljudski i moralni kredibilitet i uključi se u politiku sa ljudima labilnih psihičkih osobina i nikakavog ljudskog i političkog rejtinga.Ide se čak toliko daleko da ne postoji nikakva cena po kojoj bi neko ušao u duele sa pomenutim likovima i od birača zatražio da prepoznaju dobro od lošeg,miris od smarada,zlo od ljudskog poštenja i onog hiljadu puta rečenog-živi i umri kao čovek!

PISMO BEZIMENOJ PEVALJKI !

Na estradi nema mira!

"Zagledani u golišave pevaljke i očarani  zvucima dugmetare, gradjani su uspešno anastezirani i pripremljeni za političku manipulaciju iza kojih su ostali samo grobovi, spaljene kuće, uništerne sudbine".
Ona i dalje "razvaljuje" a deca koja se predstavljaju kliču: „ti si naš život,ti si nama sve”! Čak na desetak televizija, što sa ružičastim što nacionalnom ili sa lokalnom frekvencijom, održavaju se  javne audicije za izbor prvog glasa.Cela Srbija peva, sve što hoda čeka u redu da pokaže svoj "ogromni"talenat.
Estrada se podmladjuje! Narod u očajanju upozorava:menjaj te pravila,pogledaj te sat 5 je do 12h!
Rezultati minulog rada Cece "nacionale", Zorice Brunclik, Vesne Zmijanac(sretna vam 1915.) Harisa Džinovića, Šabana Šaulića, Miroslava Ilića i Džeja, zašto da ne,izlaze na videlo dana. Neko peva a neko imitira i svi misle da su najbolji.

                                                                               Žiri je rekao "da"

U dugim i nepreglednim redovima čekaju deca od 15 godina, zrele devojke i mladići, prekaljene pevaljke sa Ibarske magistrale, uplakane majke i očevi, unezverene strine i stričevi. Samo još jedan korak, još jedno glasno i jednoglasno  žirijevo "da", pa cirkus muže da počne. Život iz snova  polagano se pretače u život iz stvarnosti.
Šta je bitnije, dobro dupe, silikoni na usnicama, nabrekle grudi, lažan i zavodljiv osmeh ili malo talenta i "grebavog" glasa iz donjih laga, sa malo ukrasa i obaveznim vibratom, pitanja su koja okupraju budući svet sa estrade, dok upiljeni pokušavaju da uhvate svaki detalj i svaku reč Cece Ražnjatović. Ona je uzor u svemu, njena karijera, njen privatni život to je danas obrazac uspeha, raskoši i bogastva. Sin isti kao "slavni" otac, ćerka lepša i pametnija od majke.
"Doktor muzičkih nauka" Haris Džinović, udara tačku na "i". Sjaj pozornice i vreli reflektori televizije Pink ! Na sve strane pljušte uvrede. Evo kako je odreagovao  muž jedne nabedjene pevaljke.

Kad je saznao da mu Tatjana nije prošla, počeo je da se dere sa svog mesta.“Uaaa žiri, kompetentni ste da ne kažem koliko, uaaa”.  Onda kad je žiri krenuo ka bekstejdžu, počeo je da dobacuje  Harisu:
„Koji si ti faktor, ti si kao pevač veliki, pa moju ženu ne puštaš, sram vas bilo, bando jedno“, a ništa bolje nije prošla ni Marina. Obična alkoholičarka. 

A da li je sve tako i da li je  život na estradi posut laticama ruža ili snopovima trnja,mirisima droge i alkohola,sjajem lažnog zlata i jevtinih haljina.Ona, JK, pevala je u kilotama i obećala da će uskoro pevati poptpuno gola čak i bez tih traka koje se bolno uvlače u guzicu?

 Ja sam to doživeo ovako!

Ona u mojoj priči nema ime. Bezimena je i živi od estrade. Para ima pa je umislila da je najbolje da raspiše javni konkurs za izbor dadilje  svoje maloletne dece. Konkurs je objavljen i  posle par dana stigla je prva gomila pisama. Zabezeknula se kada su se pred njenim očima našla  dva CV. Jedan je potpisao lekar a drugi-stomatolog!

Zabezeknuo sam se i ja u pokušaju da pronadjem odgovor na pitanje koje me je danima proganjalo! Da li ovaj slučaj ukazuje da marginalci postaje cilj i obrazac života a intelektualci teret i balast? Srbija jeste u mnogo čemu čudna zemlja pa nikoga ne bi trebalo da začudi da njom danas "vladaju" pevaljke, političari, silikonske lepotice dok u potrazi za koricom osušenog hleba, traga na stotine hiljada mladih, tek svršenih, intelektualaca.

Ne mogu preko ovoga olako da prodjem. Hoću i moram nešto da napišem. Pitam! Šta ti je bilo potrebno da imaš od obrazovanja da bi pevala onakve gadosti koje pevaš? Odgovora nema jer ta rubrika večno ostaje prazna-bez obrazovanja!

 Ali to nije razlog da sebe  ne predstaviš kao "majstora" za izradu "velikih muzičkih projekata". Pazi, slušao sam te kada si više puta bez srama i stida ponovila-“radim na projektu”…Šta ti projektuješ? Smrad i najnižu intelektualnu bedu! Živiš na platformi raskoši i nevidjenog bogastva a ispod tebe, za goli život se bore inženjeri, lekari, ekonomisti, hemičari, biolozi, fizičari… Godinama mukotrpno rade  da bi jednom u životu objavili da su uspeli da završe projekat zgrade, mašine, programa, novog leka za opake bolesti i mnogo toga. Za njih nema ni prostora ni mesta kao što nema ni za jednu mladu Milenu koja je nedavno i to sa 26 godina doktorirla sa zvanjem doktor biohemije i trenutno bez nade da će ovde naći posao šalje CV svuda po Evropi gde je potreban jedan ovakav mladi istrživač. Ti se bez kompleksa  pojavljuješ  na televiziji dva tri puta nedeljno i uvek objavljuješ da radiš nove “projekte”.Pre nekoliko dana jedna malena sisata pevaljka koja likom podseća na "pekinezera" ponosno je obavestila svet da ona  na zahtev svog muža nikada ne nosi gaćice dok šetaju po gradu. On to voli a i meni se svidja. Sjajno, e, sada vidite gde se nalazimo!

Oni koji su uložili ogroman trud u svoje obrazovanja žele tebi da služe jer nemaju para da prežive pa su primorani da peru guzu tvome detetu,da ga uče ono što ti nikada nećeš moći. Kakve su  to  životne ravnomernosti da ti kao bočna, osrednja po nekada i jadna pevaljka, iskočiš toliko visoko a da oni koji treba da nose ovo drušvo padnu toliko nisko.Ti i tvoja bratija sa estrade koji ste rodjeni kao ratni vokali-muzički huškači (u Hrvatskoj luduju za mrziteljem i ustaškim muzikoklepcem) da pospešujete i hrabrite ljude na frontu, vi ste kulturu i obrazovanje ove zemlje stušili u blato. Umnozavate se kao mačići i agresivno svojim silikonskim izgledom i silikonskom muzikom popunjavate medije ali ne svojim znanjem i talentom nego vaštačkim sisetinama, guzicama otromboljenim usnama i propalim brakovima. Nemate obzira a ni znanja da uvažavate i poštujete. Za vas je  svako pojavljivanje na televiziji prilika da pokažete koliko ste primitivni, koliko ništa ne znate i koliko napadno i bezobrazno širite famu ne za normalnim već čisto životinjskim strastima.

Dolazite gole, prepotentne, nepismene i sa teškom mukom sklapate jednu jedinu rečenicu.Vrtite sve priče sa 20 izanjdjalih reči i sve svodite na pijanstvo, drogu i seks. Svakod dana očekujemo da vaš prvi naredni intrvju pred kamerama prodje sa uzdisajima i seksom  ili sa pljuvačinama zašto vam plaćaju ukoliko ste raspoloženi da par meseci provodete u "konc logoru" koga su producenti i vlasnici televiizija nazvali "Farmama", "Velikim bratom", "Svadbom". Sramoti te nas pred svetom, Evropom, jer ljudi ne mogu čudom da se načude, kako to da jedan osrednji i neobrazovani sloj srpskog naroda, danas gospodari Srbijom zemljom careva, plemića, zemljom gde su se radjali velikani koji su i sto godina posle svoje smrti, ostali prvi gradjani sveta. Žarko želim da vas oduva mnogo jače košave od ove poslednje  i nabiju u mišiju rupu da nas više ne sramotite i ne povredjujete.

Rećiće te, čemu sve ovo kada nas narod voli i hoće ! Tako je, znam da imate svoje fanove, ali zaboravljate da se tim mladim ljudima uzeli dušu i veru da ima boljih uzora od vas i da nije normalno da Cecu gleda 100 hiljade ljudu medju kojima je najmanje 5 hiljada devojčuraka sposobnih da bolje pevaju od nje ili da je tako dobro imitiraju da niko ne može da primeti razliku.Srbijom hoda na stotine muzičkih klonova.To je zločin koga jako dobro opisaju svi jučerašnji mediji na čijim stranicama se našla izvesna profesorica informatike koju je učenik gimnazije nazvao “drompuljom” i ladno je gadjao mobilnim telefonom. Nju niko nije zaštitio, jer je direktorka te škole  učenika proglasila nevinim a nastavnicu-svoju koleginicu,krivom. E, tu smo gde smo !

Evo još jednog teksta koga sam pronašao na internetu koji u potpunosti podržava sve moje teze koje se odnose na sprovodjenje kulturnog genocida nad srpskim narodom i to sa trajnim posledicama.

КРЕТЕНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ 

Подилажење најнижим поривима најнижих слојева друштва зарад веће гледаности, величање глупости,исмејавање поремећених особа и уживање у баналном примитивизму, свађа, туча, воајерисања, срамотних сцена крезавих, сисатих, полуписмених, изопачених, јесте квалитет који се Србији сервира перфидно кроз медије. Некад кад смо били кудикамо нормалније друштво и држава а сподобе које данас виђамо на телевизији су биле тамо где им је место.. од затвора, бордела,луднице, ибарске магистрале до клупа у близини железничке станице. Данас, то су јавне личности, део естраде, булументе медијског мрака и пропасти.

A kada se krug zatvori...

Нажалост, то је само део трагедије у којој живимо после “ослобођења” медија чувеног 5.Октобра 2000. Једноумље је остало, све вести су исте, уређују их стране амбасаде, сумњиве безбедносне службе, невладине организације и странке на власти. Слобода, мисаона именица у земљи Србији окупираној и потлаченој се тумачи тако да је све дозвољено што је штетно, лоше, најгоре.Контрола путем медија, заглупљивање, дезинформисање, дезорјентисање су основне полуге окупатора који испира мозгове младим људима и инпутира им идеју да је пожељно бити лош, бахат, нарцис, себичан.. безосећајан, неискрен.. али то је само део трагедије опет кажем, медијска тортура којој је Србија изложена је много шира и гора. 

Кретенизација Србије је очигледан део плана, глобалног плана сурове контроле народа. Интелигентан, здрав, образован, свестан, информисан, продуховљен народ, којој влади треба? којим тајкунима, криминалцима, корпорацијама (којима је само профит битан) треба народ који зна и верује да новцем не можеш све да купиш? да новац није једина вредност, да постоји нешто што нема цену.. наравно да им такав народ не треба и зато данас можемо чути да је Србима потребна промена свести!? болни резови.. и слично. Језиво. Задатак медија је да све то што је настрано и језиво лепо упакују и сервирају измученом народу као нови квалитет, као стандард, као истину и оно што је добро за њихову децу.

Порука је јасна, порука је универзална.. негде Кућа Пос’o! а негде Гангам Стајл! 

Заштитите своје ближње и себе од кретенизације.

Нема адекватног начина заштите гледалаца телевизије осим једног, а то је избацити телевизор из куће.

                                 ŽIVOT NEMA SMISLA AKO NISI PROMISKUITETAN,
                                    PIJAN, TETOVIRAN, IZBUŠEN I GLUP KAO NOĆ

Piše: Mirjana Bobić Mojsilović

Sa druge strane, mediji se gotovo utrkuju u promociji besmisla – pornografija nasilja, materijalne oblapornosti i stvarne pornografije (na društvenim mrežama sve vrvi od golih zadnjica i grudi) samo doprinosi ludilu koje ovde uzdrmava sve društvene segmente. Iako često akteri, mladi ljudi su zapravo žrtve.

Neverovatno je koliko neopaženo, i skoro bez ikakve reakcije prolaze koncepti „modernosti“ koji se kroz razne stereotipe o mladima proturaju kao novi poželjni modeli ponašanja. Jedna kompanija, na primer, u svojoj reklamnoj akciji ovih dana poziva mlade ljude da fotografišu svoje tetovaže i svoje pirsinge, a „najbolji“ (najluđi?) će kao nagradu dobiti kompjuterske igrice, mobilni telefon ili neku sličnu modernu i prestižnu igračku. Nema zbora da je ova akcija usmerena ka klincima, a onome ko zaista želi da vidi poruka je jasna: u jednom olakom, prividno opuštenom tonu, deci se sugeriše da je veoma šarmantno ako su tetovirani ili izbušeni. Normalnom čoveku se od ovoga diže kosa na glavi – nije teško pretpostaviti da će neka deca potrčati da se tetoviraju ili buše obraze, da bi dobila kompjuter na poklon.

Uopšte me ne bi čudilo da uskoro pokrenu akciju poklanjanja digitalnih fotoaparata za konkurs za tinejdžerke za najbolji selfi sopstvene zadnjice. Skrivena poruka glasi – budi majmun i radi šta ti se kaže, a za uzvrat ćeš dobiti nagradu. U čemu je tu izuzetnost, osim u psihologiji stada – najbolje ovce, najbolje prolaze?

Do duše, to je samo trend koji stiže iz epicentra Velikog Brata, u kome je pornografija i sredstvo i cilj: idol mladih je tetovirana i besprizorna Majli Sajrus koja, isplaženog jezika, bukvalno jaše ogromni penis na svojim nastupima. Koncept besprizornosti i kao „političko sredstvo“ je i pokret FEMEN, čije članice, gole, vrše nuždu po slikama političkih protivnika u istočnoj Evropi, i za to su gromoglasno podržane od globalističkih medija kao „prava stvar“ i borci za demokratiju.

Ogavno postaje normalno, a pornografski diskurs u savremenoj kulturi ne vidi samo onaj ko je slep. Pa ipak, zanimljivo je kako ovde niko nije reagovao na pokušaj „suptilnog“ preoblikovanja mladih, po standardima koji stižu sa globalnih mreža. Skandalozan primer može se videti u jednoj ovdašnjoj reklami u kojoj nekoliko lepih i mladih devojaka vrši malu nuždu nad pisoarima u muškom toaletu. I, kako jedan mladić meri svoj penis. I kako nekoliko devojaka u donjem vešu jure jednog gologuzog dečka, verovatno na ekskurziji. I kako jedan mladić masturbira. I kako su na nekoj pijanoj žurci jednog dečka lepljivim trakama zalepili za plafon. I kako je sve to, ono što mora da se uradi pre tridesete godine. I kako to znači da si uradio nešto o čemu će svi pričati.

Osim što niko normalan ne želi da vidi bilo koga na klozetskoj šolji, ni u životu ni na televiziji, radi se o mnogo perfidnijoj stvari. Šta devojke smaknutih gaća traže nad pisoarima u muškom ve-ceu? I zašto treba da se uradi nešto o čemu će svi pričati? Priča o devojkama u muškom ve-ceu, zaslužuje poseban esej (i u skladu je sa aktuelnim i vrlo moćnim pokretom ukidanja razlike među polovima), ali ništa nije slučajno. Ovo je samo deo globalnog pokreta koji uči generacije koje stižu – ne da je važno do tridesete naučiti bar jedan strani jezik, završiti neku školu, biti najbolji u nekoj veštini, u sportu, nego da život nema smisla ako nisi promiskuitetan, pijan, tetoviran, izbušen i glup kao noć.

To je život koji se reklamira.
A u stvari, jedino što svaki mladi čovek mora da uradi pre tridesete godine je – da ukapira šta mu rade mediji.

STRUJNI UDAR !

Na naduvene reačune žalilo se preko 40 hiljada gradjana Srbije a nezadovoljstvo u duši nose i ostali,da ne kažem svi,svi,svi...Moćnici u EPS-u izgleda, da su odlučili da se kola slome na čitačima brojila i da oni budu kažnjeni otkazima.Nemam ništa protiv toga,jer sam se lično uverio da je radna disciplina toliko pala da nikoga ne treba da čudi zašto se upisivanje stanja na brojilima čita ili u opšte ne čita.

 
                                          Da li oni dobro rade svoj posao?

Medju tim ljudima ima i onih, za koje se zna da su korumpirani pa ili čitaju manje ili ne čitaju u opšte jer se boje „psa” a skloni su da previde  na mnogim strujomerima vlasnika velikih kuća,ugradjene magnete koji usporavaju potrošnju struje.Na terenu funkcioniše sistem kako se krade struja a s druge strane vodi se precizna evidencija koliko se struje proizvede a koliko potroši.Za sve to EPS lokalnim distributerima fakturiše tačne iznose duga a ovi,zbog sve većih kradja na terenu,to ne mogu da pokriju param.Iza toga sledi ovo što se dogodilo a oni to u žargonu nazivaju "šamaranje kupaca".Pošto su sada preterali, usledio je odgovor naroda.Naravno, da čitači treba da plate glavom za haos i kradje koje su počinili ali afera ne može da prodje bez pitanja: a šta je sa ostalim koji rada u ovom monopolističkom preduzeću zbog čega su zaštićeni kao medvedi od otpuštanja i ostalih šikaniranje kroz koja je prošlo preko milion radnika.

Zašto se već decenijama izbegava da se račun za plaćanje struje uprosti i očisti od svih nerazumljivih rubrika za koje se ispostavilo da su proizvod lopovske psihologije kreatora naplatnog sistema u EPS-u.Narod želi jedinstvenu cenu  kilovat sata,kao uostalom i kubika vode,litre benzina,tone smeća i tome slično.Druga rubrika je kolika je potrošnja bila prethodnog meseca a kolika ovog.Dobijenu razliku pomnožite sa cenom kilovata i to platite.Čist račun podstiče i na štednju jer jasno je vidljivo koliko si manje potrošio ako sijalica nije gorela i ako je gorela.Drugo,jasna informacija je laka i jednostavna tema u svakoj kući pa otuda,treba očekivati da i rezultat štednje bude  zajednički, odnosno- porodični uspeh.

Deke i bake tada ne bi bili ismejavani od ostalih ukučana što stalno trče za njima i gasa sijalice koje nepotrebno gore.Sve ovo o čemu mi potrošači maštamo  je mašta i o jakoj-pravnoj i organizovanoj državi, a ne o državi gde vam iz EPS-a javno poručuju-“Da,bilo je kradje”! Potrebno je pokazati dobru volju i veoma ozbiljno uvažiti narod koji je ljut i razočaran,ne samo zabog otovrene kradje već i zbog stalnog ataka na zdrav razum.Ne može više da se u Srbiji živi od kriminala,korupcije i otovrenih kradja koje se najviše demonstriraju u javnom sektoru a onda kao logična posledica prelivaju i na ostale delove sistema i društva.Struja je veliki ispit ali po onome što se vidi na medijima, malo je onih koji su spremni da taj ispit pred narodom i polože,počev od ministarke Zorane Mihalović pa preko njenih pomoćnika i ostalih direktora u sistemu snabdevanja i naplatea i na kraju,do tih čitača brojila. 

Ovaj strujni udar nije bio mali a ni bezazlen i samo naivci i bezkrupolozni likovi pokušaće preko toga sa lakoćom da prodju,kao da se ništa nije dogodilo.E,neće biti tako ! Verujem, da će narod već na ovim izborima znati da pokaže kako se pravilno i provereno čitaju birački spiskovi.

           

MOĆ I LOVA !

Ranka Savić                                              Ljubisav Orbović                                                      Branislav Čanak

 

Da je bilo sreće,kao što nije,Srbija bi se danas ponosila sa svojim sindikalcima.Nije mala stvar oboriti jednog ministra i praktično izazavati krizu u Vladi koja je samo dan kasnije bila primorana da padne.Tu snagu sindikata,imao sam prilike da vidim u Parizu kada su štrajkovali djubretari i vodovodžije.Bio sam u njihovoj centrali i sa pažnjom proučavao organizaciju  jednog tako glomaznog i dobro organizovanog štrajka  u trenucima kada je temperatura u Parizu dnevno prelazila trideseti podeok.

Za samo dva dana,osim glavnih ulica,sve ostalo je bilo zakrčeno djubretom,pacovima i nepodnošljivim smradom.Zahtev je bio da se uslovi rada komunalaca poboljšaju i da ministar za ekologiju, koji je jednom svojom izjavom uvredio ovaj stalež,odmah i bez pogovorno podnese ostavku.U kriznom štabu,radila je jedna izuzetno operativna, usto i nadarena ekipa sindikalnih poverinaka koja je vodila brigu o integritetu štrajka i reakcijama javnog mnjenja  a pre svega medija.Sve je bilo dozirano i isplanirano a pogotovo uzbuna se digla kada je prostrujao glas da su se u jednom kvartu pojavili štrajbreheri koji su počeli da uklanjaju smeće sa ulica i da pozivaju narod na akciju protiv štrajkača.Joj,kako su odmah odreagovali  timovi ili bolje reći vojnici u tim timovima,koji su imali spremne odgovore na pokušaj obaranja štrajka i skretanja pažnje medija na drugu satranu.Odleteli su kao ptice do tog kvarta i bez neke veće gužve i pompe, jednostavno, zbrisali štrajbrehere.Posle deset dana,što je inače granica izdržljivosti za jednu i drugu stranu,vlada je popustila.Sindikalci su otišli na pregovore  a  na  press konferanciji su objavili da su svi njihovi zahtevi prihvaćeni,

Bilo je to negde oko 16,30h.Do ujutru,kada su parižani krenuli na posao, sve je bilo sredjeno.Sa ulica i trotoara uklonjeno je na desetine tona smaće i činilo se da se štrajk nije u stvarnosti ni dogodio.Naravno, da su mediji pozdravili ovu akciju sindikata i njihovih lidera a glavna poruka je prostrujala Parizom i celom Francuskom,da se sa sindikatima nevalja igrati.

Vlada je dobila verliki minus i narvno,već na sledećim izborima bila je kažnjena.Da to je priča o sindikatu,glavnog grada Frncuske a priča o sindikatu glavnog grada Srbije,svodi se na lični ili prsonalni uspon sidikalnih lidera koji sve akcije,kada ih organizuju,to čine u funkciji sopstvenog marketinga radi udvaračko dodvorničkog pozicioiniranja kod aktuelene vlasti.Današnje novine pišu o materijalnoj moći lidera tih sindikata.

"Како наводи Блиц, пример високих зарада су Љубисав Орбовић, председник СССС и Бранислав Чанак, председник УГС “Независност”, чија укупна месечна примања износе по 200.000 динара. Нешто мање зарађују Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања, 125.000 и Ранка Савић, председник АСНС, 105.000 динара.
Осим пословног простора, службеног аутомобила, мобилног телефона и секретарице, што имају право да затраже од својих послодаваца, њихова основна месечна примања се због овакве позиције увећавају за 15 до 30 одсто.

Поред свог пословног задужења у компанији и звања вође синдиката, сваки синдикални председник има и функцију члана различитих надзорних или управних одбора, што додатно увећава приходе за 45.000 динара месечно."