Slučajno sam bio u blizina kada je jedna
grupa "bosanaca"(ništa direktno,podsmešljivo) sa kištrom
pive u najručju delila političke packe Tomislavu Nikoliću.Pominjali
su mu sve živo što postoji i svaku kletvu i nezamislivu psovku, zalivali
gutljajima piva.Vrhunac njihvog cinzma je konstatacija."e,da
jebu materu,sad će izgubiti i Vojvodinu" !!!Najednom, to više nisu bili
oni ljudi,ni oni Srbi !Pivo,totalna nacionalistička zatucanost iz
njihove duše isterali su zlo i to ono zlo koje samo jedan strašni
gradjanski rat podržava i rezume.Činilo mi se da imaju i previše pogonskog gorivo zaostalog iz rata i da su spremni na sve.
Kad pivo progovori !
Tek radi posećanja da kažem da je u tom ratu važilo pravilo, da je samo svirepo i strašno dobro, a sve ostalo, neodrživo.A kada prodje pomračenje uma i kada se krug zatvori,ostaju grobovi,mrežnje i večita pitanja: kome je i zašto ovo trebalo.Za vek i navek patnja i bolna sećanja.Ne čudime što ovi ljudi na gest Nikolića reaguju sa podozrenjem i što im mržnja i netrpeljivost izbija u trenu.
Predsednika Srbije proklinju što je smogao snage da prekine taj crni niz od zla i mržnje,što je smogao sange da se u ime svog naroda pokloni i izvine žrtvama zla i to ne radi sebe,njegove, moje ili generacije ovih polupijanih nesretnika,već radi dece kojima ne smemo da ostavimo u nasledje arsenal oružja za nove gradjanske ratove. Moramo se pomiriti sa činjenicom da su to generacije sa sajbert platforme koje nisu operisane od patriotizma, dobrog i pozitivnog nacionalizma, od vere u svoju veru.To su budući ljudi koji žele da žive u miru u jednoj dugoj eri tolerancije, poštovanja i uvažavanja.
Mi smo naše osvirali.Koncept te politike a sa njom i naše mladosti,pao je u vodu.Izgubili smo sve i snosimo apsolutni krivicu što nismo uspeli da se odupremo da Jugoslavija sazdana u ratu i krvi, doživi svoj kraj i krah u istom ambijenu. Krivi smo što danas ratni profiteri bolje žive od jadnog naroda i što svojim prljavim parama, uvak kada im se za to ukaže prilika, podpaljuju sećanja na zverstva.Ti ljudi ne mogu više proći, otuda moje iskreno klanjanje Nikoliću za gest koji je on učinio u moje ime.
Kad pivo progovori !
Tek radi posećanja da kažem da je u tom ratu važilo pravilo, da je samo svirepo i strašno dobro, a sve ostalo, neodrživo.A kada prodje pomračenje uma i kada se krug zatvori,ostaju grobovi,mrežnje i večita pitanja: kome je i zašto ovo trebalo.Za vek i navek patnja i bolna sećanja.Ne čudime što ovi ljudi na gest Nikolića reaguju sa podozrenjem i što im mržnja i netrpeljivost izbija u trenu.
Predsednika Srbije proklinju što je smogao snage da prekine taj crni niz od zla i mržnje,što je smogao sange da se u ime svog naroda pokloni i izvine žrtvama zla i to ne radi sebe,njegove, moje ili generacije ovih polupijanih nesretnika,već radi dece kojima ne smemo da ostavimo u nasledje arsenal oružja za nove gradjanske ratove. Moramo se pomiriti sa činjenicom da su to generacije sa sajbert platforme koje nisu operisane od patriotizma, dobrog i pozitivnog nacionalizma, od vere u svoju veru.To su budući ljudi koji žele da žive u miru u jednoj dugoj eri tolerancije, poštovanja i uvažavanja.
Mi smo naše osvirali.Koncept te politike a sa njom i naše mladosti,pao je u vodu.Izgubili smo sve i snosimo apsolutni krivicu što nismo uspeli da se odupremo da Jugoslavija sazdana u ratu i krvi, doživi svoj kraj i krah u istom ambijenu. Krivi smo što danas ratni profiteri bolje žive od jadnog naroda i što svojim prljavim parama, uvak kada im se za to ukaže prilika, podpaljuju sećanja na zverstva.Ti ljudi ne mogu više proći, otuda moje iskreno klanjanje Nikoliću za gest koji je on učinio u moje ime.
Нема коментара:
Постави коментар