EH, TAJ FUZBAL !

Moja generacija nije jurila za krpenjačom.Umesto nje,pojavile su se gumene a ubrzo i plastične lopte.O fudbalu,mogli smo samo da sanjamo.A meni se posrećilo! Dosanjao sam svoj san zahvaljujući  dobrom ocu koji je jednog popodneva ušao u kuću sa prvim koferom a u njemu i sa pravim fudbalom.

Živeli smo tada u Kuršumlijskoj banji. Otac je bio upravnik a ja, njegov najstariji sin, vlasnik jedinog fudbala koji je izazivao i budio čežnju kod svih dečaka željnih da pokažu svoj talent dok su bosi jurcali za tom kožnom igračkom koju sam ja držao pored svog uzglavlja u strahu da je neko ne ukrade dok sam i spavajući naglas uzbunjivao roditelje izvikujući: Pero, vrati mi fudbal, on je moj,moj...

Fudbal je  moja velika ljubav, kao uostalom i drugim dečacima iz moje i ko zna koje generacije. Sa uzbudjenjem sam slušao glas Radivoja Markovića koji je onako nadahnuto dočaravao dogadjaje sa terena ostavljajući nama da u svojoj mašti gradimo lik velikog Beare, Šekularca, Galića i mnogih drugih. Bože, uvek sam se pitao ko su ti ljudi, koja majka ih je rodila i  da li oni znaju koliko ih mi volimo i poštujermo. Zaljubljivao sam se u njihove likove sakupljajući sličice koje su nam pomogle da ih gledamo dok bi Raća  treštao   sa kućnog radio aparata  marke  „Nikola Tesla“.

“Ovo nije dribling,ovo je slalom Dragoslava Šekularca.Prvi, drugi, treći i gol, gol...“

Joj kako je ključalo u mojim venama dok sam ovo slušao. Koliko sam se radovao pobedi mog tima i tugovao porazima. Sanjao sam dan kada ću prekoračiti kapije stadiona i u živo gledati utakmicu o kojoj sam samo slušao preko radio aparata one velike i zvučne najave reportera snažnog glasa, neverovatne jezičke spretnosti, šarma i sjajnog smisla za duhovitost.Ko se još ne seća one poznate najave sa talasa Radio Beograda u emisiji„Nedljeno sportsko popodne:“Gol,gol,gol...Dobar dan, poštovani slušaoci, naši reporteri javlja će  se danas  sa stadiona JNA u Beogradu, Maksimira u Zagrerbu, kišovite Kantride a biće vruće i kraj „plinare“ u Splitu gde razigrani Hajduk dočekuje prvoplasiranu Zrvenu Zvezdu“...

Klovis Fernandeš:kakva je to patnja !

Fudbal je  život i ljubav, strasna ljubav. Voleo se više od svega na svetu a zbog njega se patilo dugo i bolno. Onako potresno kako sada pati ceo Brazil.Moželi se na licu Klovisa Fernandeša  izmeriti ta tugo. Ne može,jer samo on zna koliko je njegovo srce teško podnelo fijasko protiv nadmenih i nemilosrdnih Nemaca.Onako kako pati Klovis,pati ceo Brazil.Ta strašno velika zemlja, sa 70 miliona stanovnika, posvećena fudbalu,sambi,suncu i moru, probodena je oštrim bodežom “Pancera” posred srca koje će dugo krvariti.Na stadionu Minerao u Belo Horizonteu viđena je istorijska utakmica po mnogim parametrima, ali će ova generacija Brazila sigurno ostati obeležena katastrofom.8.jul 2014.god pamtiće se kao crni dan u istoriji brazilskog fudbala

8.jul 2014.god pamtiće se kao crni dan u istoriji brazilskog fudbala

Nije ovo patetika jer dok ispisujem tu rečenicu tuge, kroz glavu mi prolaze scene iz  naše sjajne serije “Montevideo bog te video” i to oni detalji,a jesu autentični,sa  utakmice sa Urugvajem,kada  Brazilski sudija pita Milutinca: “Hoćeteli vi da mi živi izadjemo sa ovog stadiona”!!!

Urugvaj,zemlja sa 3,4 miliona stanovnika čiji predsednik Hoze Muhika nema telehoranitelje a ni službeni auto.Na posao dolazi svojom starom “folcikom” i voli fudbal kao i svi Urugvajci koji svojim španskim jezikom fodbal zovu “fuzbal” a fudbalere “fudbalisti”.Ne ljuti se stari dobri Hoze  ni malo  na Luisa Suareza,što je proteran sa prvenstva jer je ponovo počeo da “ujeda”! Strado je  Italijan Đorđe Kjelini kao pre par godina naš Branislav Ivanović u meču Čelzi Liverpul.Prejako je to reći”Suarez ponovo ujeda,” jer ovaj sjajni fudbaler,dobar čovek ali iznad svega veliki patriota, u stanju je da se zaboravi i da ga ljubav prema fudbalu ponese tako snažno da mu se ponekada dese i takvi prekidi.Brazil pati kada gubi ali niko to ne radi kao Urugvajci, oni plaču,dugo,dugo…

Eh, taj fuzbal !

Bilo je i završilo se 20. Svetsko prvenstvo u fudbalu.Nemci su se sa svojom kancelarkom Angelom Merkel vratili kući gde će naredne četiri godine njihove vitrine krasiti “Zlatna boginja” napravljena od  18-karatnog zlata, visine 36,8 santimetara  a  teška šest kilograma.Biće tu sve do 2018.godine, kada se  seli za Rusiju.Na stadionima širom ove lepe i velike zemlje,zakazani su novi fuzbalski obračuni i namirivanje dugova iz nekih starih  vremena.Domaćini obećavaju feštu za nezaborav kakvu samo “Baćuške” mogu da prirede:"Чтобы играть, петь и пить. Ура друзья" !

Dobro došli u Rusiju na,  21.Svetsko fudbalsko prvenstvo,dobro došli u zemlju fudbala !