JA SE BOJIM, A VI ?

Leto mi prolazi u razmišljanjima o Srbiji i nastojanjima Vlade Ace Vućića da pošto poto nadje rešenja za preveliku budjetsku rupu i državu time spasi od sigurnog  bankrotstva videnjog kod naše braće  iz drevne Elade. Svi planovi su okrenuti ka otpuštanju zaposlenih, smanjenju plata i smanjenju penzija. Za sada niko javno ne pominje i neke druge mere a pre svih, meru oduzimanja nelegalno stečene imovine od brojnih domaćih lopova koji su se dobrano nafatirali kroz proces privatizacije.Ta tema se zaobilazi, mediji  o tome ćute ali ne i  obični ljudi koji  se sve glasnije pitaju:

Šta će se dogoditi kada se o trošku osiromašenog naroda,spasi država a uništi narod ?

 E,baš upravo ta apokaliptična slika mi prolazi kroz glavu. Zamišljam većinu nas kako se vučemo po ulicama u potrazi za jevtinom i lošom hranom, po sudovima zbog neplaćene stuje i stanarine, po marketima gde na kasama rade bildovani muškarci angažovani da biju sve one koji  se drznu da  ukradu parče hleba  i malenu „Carneks“ paštetu. Razgovaram sa uplakanom komšinicom kojoj  su neki ošišani momci iz kuće odneli frižider i televizor jer nije uspela da plati kaznu Parking sevisu.Tu na stepenicama i ostareli deda Pera žali se  da nema para da kupi svoj lek za aritmiju koja ga baš ovih dana trese. Kaže da je  primio penziju manje od 200 EU a da mu je za troškove odmah otišlo 150.

-Kako ću sa 50 EU da prživim ? Nemam od koga da pozajmim ! Niko nema,  a ako ima, čuva za crne dane, ako crnjih od ovih ima. Pa nastavlja. Deca mi ne rade. Sin lekar bere  višnje, ćerka arhitekta šalje CV estradnim  kurvetinama  koje  se razmahale u potrazi za bebi sistarkama. Danima im gledam očaj na licima i ogromnu želju da već jednom nekuda odu u nadi da će tamo biti bolje. Ja se razjedam i ne živim. Vegetiram i sve što želim je da sklopim oči i odem sa ovog poganog i pokvarenog sveta. Svi me zezaju i svi mi se smeju u lice. Pa i ta pokvarena  država! Izdala mi je ličnu kartu pre pet godina koju sam morao ovih dana ponovo da vadim. Da čekam u red i platim taksu. Joj,kakva jevtina lopovska logika. Za utehu, ova nova LK važiće mi do 2052. Ja ću tada imati tek 113.godina. Djubrad jedna cinična ali neka ! Zamoliću Sv.Petra da me  „odozgo“ pusti da  im već jednom jebem mater uzduž i popreko,kaže rezignirani deda Pera.

 

 Lepote moje Srbije

Pristajerm na utehu pa čak i na varijantu da je sve ovo samo moj ružni san ali opet, pitam se,  šta je to bolje za dve tri godine ili šta će to biti mnogo bolje 2025.kada nas  neka tamo Angela Merkl primi u tu famiznu Evropsku zajednicu! Izoštravam soćiva  ali, ništa mi bolje ne izlazi pred oči. Sve je tužno, ružno i sivo. Nećemo se mi više nikada najesti hleba i napiti vode. Od onog časa kada nam otmu i ovo NIŠTA i sa time popune tu rupetinu dugova, mi nećemo postojati. Ali, zato, ostaće da žive i svet uništavaju lihvari svih fela i boja. Štampaći dolara i lažnih obećanja, patološke face koje uzivaju u mukama dve trećine svetske populacije koja se davi i umire u njihovim dugovima.Nešto mora da pukne,oni ili svet.Ovako više ne može. Rezultati njihovog delanja su sve vidljiviji.

Ukraina se rastače, i to po njihovom scenariju u najkrvavijem gradjanskom ratu koji se tek razbuktava. Afrika umire od galopirajuće ebole a neki  labaratoriski pacov se hvali kako je on  pustio u „promet“  virus side da  malo rastereti svet od ljudskih likova koji nikome ne trebaju. Farmaceutska mafija krije lek protiv kancera jer u novom leku i formuli ne vidi ni približno svoju zaradu  u odnosu na vreme sadašnje.

Ekonomija je opaka bolest čovečanstva. Sve što se više razvijala čovek je sve više propadao i nestajao. Ona nije u funkciji   zdravog života, školovanog i pameti. Ona pospešuje smrt, ratove i tragične boleštine. Forsira manjinu, uništava većinu.Ta nova ekonomija u prvi plan stavlja  interes, kapital a čovek je samo jedan maleni upotrebljiv šravić koji rukovodi veštaćkim umovima   ka tom cilju. Što je gluplji i što je jevtiniji to je korisniji. I tu je naša greška.

Hteli smo što više školovanih i pismenijih a oni su bacili oko na našu zemlju,rudnike,reke,šume i prostu radnu snagu kojoj ne treba više od 200 EU da bi živela !!! Zatrpavajute svojim prljavim parama,zadužujute do guše i teraju u večno dužničko ropstvo. Hteo- nehteo, moraš da igraš po njihovom diktatu.

Da li je realna ova naša, domaća ekonomska strategija, da DRŽAVU spasimo a narod ubijemo? Nažalost, jeste !