Bezobzirnost šiptarskih bandi na imovinu i ljude nastanjene u selima
Kuršumliske opštine traje mnogo dugo.Ono gorštaka što je ostalo, svedoče o nasilju lopova i šumokradica
koji su do sada posekli i odneli preko 150 hektara najbolje bukove šume. Taj
zulum se sprovodi javno a čini ga
nekoliko porodica iz obližnjih sela susedne opštine Podujevo.I to svi znaju jer
ta šuma završava kao ogrevno drvo na pijaci u Prištini po ceni od 45 EU po kubiku ili kao gradjevinski
materijal.Po rečima Nebojše Mihovilovića, direktora Srbija šuma u Kuršumliji,država Srbija je do sada oštećena za preko 50 miliona dinara ne računajući i učinjenu ogromnu ekološku štetu.Znaju to i u EULEKSU gde se ćuti i reaguje samo kada se dogode malo organizovanije
akcije sa Srpske strane i to akcije na zaštiti života i imovine preostalih meštana koji su inače,prinudjeni da se organizuju u seoske straže ne bi li sačuvali glave na ramenima svojih malobrojnih porodica.
Šiptarskoj bezobzirnosti nema kraja.Po običaju,oni dolaze u smiraj dana
ili u ranim jutranjim satima opremljeni testerama, traktorima, kalašnjikovima i dovoljnom količnim municije za manju vojnu
formaciju.Uz urlanje i psovke,ispaljivanje
celog šaržera u vazduh,dobro uvežbana ekipa
lopova brzo puni duple prikolice od traktora i uz ponovno oglašavanje
kalašnjikova beže sa terena.U ovoj akciji zaplenjeno je čak sedam traktora sa prikolicima,desetak motornih testera i ostalog orudja. I tako više puta u jednoj nedelji,mesecu i godini.
Ne pomažu upozorenja,dopisi,molbe nadležnim licima zaduženim da čuvaju red
i poredak u ime svetske zajednice.Šiptari za tren zaćute pa onda sve iz
početka.
Nije ovo njihov trenutni hir i
ludilo koje teraju svima poznate porodice iz ovih šiptarskih sela.Oni to rade
od pamtiveka.Za njih važi pravilo da više vole da ukradu tudje a pogotovo
srpsko, nego da jedu proju i piju surutku.Upadali su oni od pamtiveka u ova sela, krali šumu, stoku, uništavali
letinu, podmetali požare, pucali na seljake a onda bežali i krili se kao
najobičnije kukavice.Doduše, tada,u to vreme,vladala su neka druga pravila u odnosu na ova današnja.Jedno
upozorenje i kraj !
Istorija beleži da su Ibarske divizije, pod komandom Stevana Biničkog.prodrle u Topicu 1878.godine, oslobodile Prokuplje a sutra dan
i Kuršumliju.Tako je Toplica, posle 423
godine turske vladavine,bila konačno slobodna.Na Berlinskom kongresu,13.jula
1878.godine,Srbija dobija nezavisnost a
sa njom i Toplicu.Na granicu sa Arnautima, a kasinje i sa njihovim naslednicima
Šiptarima, stali su srpski i crnogorski junaci koji
nisu dozvoljavali da se otima i krade ali jesu zagovorali miran život onakav kakav dolikuje
komšijama, bez obzira na veru i običaje.Šiptari su to po nekada poštovali i Srbi
su to znali da cene ali sa lopovima i razbojnicima nije bilo kompromisa.
Jučerašnji događaji jedni su u nizu, stim što su pogranične jedinice
Srbije ovoga puta spremno odgovorile na paljbu šiptarskih lopova.Jedan od njih
je ranjen i odmah transportovan do bolnice a drugi,ostao je na licu mesta mrtav.Ali već danas, u ranim jutarnjim
satim, ponovo je opalila skivena puška sa njihove strane.U glavu je pogodjen mladjani
policajac Stevan Sindjelić koji je oko podneva preminuo na Vojno medicinskoj
akademiji u Beogradu.
Veljko Veljović (24) iz sela Prevetica,čija se kuća nalazi na samo 500 metara od mesta gde je banda Albanaca s Kosova prekjuče ubila Stevana.Veljović živi s babom i dedom, a u njegovom selu žive još dve stare žene.Kaže da ga je tog jutra, nešto pre pet sati, probudila žestoka pucnjava.
- Stevan Sinđelić je poginuo braneći Srbiju.On je branio moju šumu i onu mojih komšija.On i svi ostali pripadnici Žandarmerije brane nas,naše kuće i našu imovinu. Sinđelić je heroj,kao i njegov slavni imenjak i prezimenjak-u dahu izgovara Veljović.
Sindjelić nikome ništa nije skrivio,radio je kao policajac veran svojoj profesiji i zakletvi koju je dao.Bio je uveren da krvoprolića, ratovi i mržanja moraju jednom da prestanu ako ni zbog čega drugog,onda zbog mladih koji dolaze.Oni moraju da pobede i time da trasiraju novi puta saradnje i razumevanja.
Veljko Veljović (24) iz sela Prevetica,čija se kuća nalazi na samo 500 metara od mesta gde je banda Albanaca s Kosova prekjuče ubila Stevana.Veljović živi s babom i dedom, a u njegovom selu žive još dve stare žene.Kaže da ga je tog jutra, nešto pre pet sati, probudila žestoka pucnjava.
- Stevan Sinđelić je poginuo braneći Srbiju.On je branio moju šumu i onu mojih komšija.On i svi ostali pripadnici Žandarmerije brane nas,naše kuće i našu imovinu. Sinđelić je heroj,kao i njegov slavni imenjak i prezimenjak-u dahu izgovara Veljović.
Sindjelić nikome ništa nije skrivio,radio je kao policajac veran svojoj profesiji i zakletvi koju je dao.Bio je uveren da krvoprolića, ratovi i mržanja moraju jednom da prestanu ako ni zbog čega drugog,onda zbog mladih koji dolaze.Oni moraju da pobede i time da trasiraju novi puta saradnje i razumevanja.
Do tada,teško da će ko od nas uspeti da zaustavi
Šiptare u njihovim poganim namerama ako to ne urade oni sami medju sobom.Mirno neće, jer oni dobro znaju jezik sile.Dok
razum ne prevlada, državna granica mora da se čuva "kao zenica oko svoga",kako se
to nekada govorilo i radilo.Posle svega,na ovoj graničnoj liniji izmedju
Srbije i Kosova upozorenja više ne važe !Svako nasilje,teror i lopovluk ima
svoju cenu i to su pravila koja važe na celoj zemaljkoj kugli.Zašto bi Šiptari
bili izuzetak!!! Lopov je lopov a svaka država ima interesa da se bori protiv njih.
Нема коментара:
Постави коментар