ZAŠTO SAMO TUČETE PO PENZIONERIMA ?

Kako  će se razvijati drama oko smanjenja penzija i plata, znaćemo sledećeg meseca kada na kućne adrese stignu umanjni čekovi i platne liste. Ne priželjkujem i neprizivam zlo ali, imajući u vidu činjenicu, da je moralni kredibilitet stanovniša u potpunosti izmenjen, bez muvanja neće moći ! Vodiće se, i te kako, računa da partijski aktivisti ne dobiju otkaz i da im plate ne budu umanjene! Na drugom mestu su rodbinske i burazerske veze gde će, sasvim normalno, svako štititi svoga i na kraju, proradiće i korupcionaški kanali, u čemu smo prvaci sveta, pa će stanovništo biti preokupirano raznim nemogućim pričama na koji je sve način izblamirana ova Vladina mera.

 

Pavle Petrović: penzioneri moraju pasti !

Ono što u ovom momentu Vučić sigurno ima "na meniju" to su penzije i hiljade penzionerskih sudbina. Oni su jednostavno priterani uza zid i o tome, koliko će i kada, primati svoje penzije zaista, odlučuje  samo jedan čovek u Srbiji. Pošto je penziski Fond ispražnjen i blagovremeno opljačkan, penzioneri su sada, ne svojom krivicom, prinudjeni da sva svoja čula okrenu ka budjetu  države, nadajući se da tu ima još neke mervice za njih. Prazan budjet ili budjetska rupa, nije problem najstarijih žitelja Srbije, koliko je problem neodgovornosti svih aktera iz prethodnih i sadašnjih vlada i ministarstava.

 Zašto Vučič, a i mediji koji su pod njegovom kontrolom, izbegavaju da progovore i o drugim varijantama, a pre svega o novcu i imovini otetoj kroz tokove  kriminalne  privatizacije i bez pogovornog i momentalnog otpuštanja svih onih koji su se negde ugurali, ne na bazi svoje kvalifikacije, već na bazi partijske pripadnosti i partijske legitimacije. To je najprirodniji način da u jednom potezu dodje do zamene nekorisne i neproduktivne  radne snage sa školovanom  i obrazovanom radnom snagom koja godinama čami na biroima pišući svoje kitnjaste CV koje niko ne čita.

Za ovaj potez, koji nije u opciji, niko nema hrabrosti bojeći se, da će već sutra dan na izborima biti isviran od sopstvenog članstva. Samo su u Srbiji političari dresirali svoje sledbenike da mogu nečemu da se nadaju  ako njihov lider dobro prodje na izborima. Vreme je da se prekine sa tom praksom po cenu i da ne budu više glasačka mašina već da budu jasno i ubedljivo biračko telo koje razmišlja svojom glavom.Ako ovako ostane, ne može se pobeći od konstatacije, da su birači lako potkupljivi i da sa njima može da manipuliše svako ko ima para a kasnije i sa monopolom na zapošljavanja.

Da je tako uradjeno, onda sigurno onaj jadni nesrtenik Pavle Petrović, predsednikm Fisklanog saveta, ne bi u svojoj sumanutoj i agresivnoj kampanji čak 1800 puta pomenuo smanjenje penzija kao  nužnost oporavka i enormno povećanje   PDV,  cena struje, naftnih derivata i gasa.

To i samo to, bez obzira na posledice koje su već sada vidljive, a to je  u slučaju penzionera, spuštanje praga egzistencionalne izdržljivosti u memlu,smrad i neopisivu vlagu onih donjih zapuštenih podruma. Otuda moja potpuna zabezeknutost i sasvim opravdano pitanje: Pavle nesretniče, za koga ti radiš, čije to naloge revnosno odradjuješ i to na štetu vlastitog naroda koga na ovaj način teraš da se na silu prordjuje i nestaje. Uveren sam da je svaka bezpogovrna poslušnost oligarha i zelenaša iz MMF i Svetske banke, a na štetu vlastitog naroda, težak zločin, za koga će morati nekada i da se odgovora. 

Teza o daljem “stezanju kajša” u slučaju srpskih penzionera je nehumana i neodrživa i ja zaista molim sve te “prepametne”ekonomiste, da se osvrnu za sobom i odgovore ovom narodu na samo jedno pitanje:kojom ste ekomomskom merom ovom narodu omogućili da živi bolje,bez obzira koliko je to u jednom času izgledalo bolno ? Od Milke Planinc i kasnije Ante Markovića, ne volim što njih pominjem, sve ekonomske reforme  su bile nenarodne i svaka na svoj način, ugradjene su u temelje našeg današnjeg ponižavajućeg položaja.