U vreme moje mladosti Jugoslavija
je bila tim od šest republika, okružen „BRIGAMA“: Bugarskom, Rumunijom,
Italijom, Grčkom, Albanijom, Mađarskom i Austrijom, tako da smo znali gde smo i
s kim imamo posla! Danas smo okruženi „HAMMGBRC“, evropskim galimatijasom, tako
da danas ne znamo uopšte ni šta smo ni na čemu smo – kaže, za „Novosti“,
Ljubivoje Ršumović, poredeći nekadašnje i sadašnje doba. U 75. godini života, i
posle 57 godina rada, Ršum je ostao vidno predan dečijem svetu. Za svoje
„Vidovite priče“, koje mu je ilustrovao stari saborac Dušan Petričić, dobio je
„Dositejevo pero“ za najbolju knjigu, po oceni stručnog žirija sastavljenog od
đaka iz beogradskih osnovnih škola. Nagradu će primiti u utorak, u podne, u
Udruženju književnika Srbije.
Pesnik čije stihove znaju napamet
i deca i roditelji, otkriva šta nam sve fali, ne računajući ale, govori o našoj
pameti i gluposti, ćudima i čudima, kulturi i sudbini, o novim svetskim
odnosima i Srbiji između dve provalije…
Prošla je jedna parada, očekuje nas druga. Kako vidite Srbiju između ta
dva događaja?
- Evropa bi otkinula samo da je
nekome palo na pamet da spoji te dve parade! Odmah bi nas primili tamo negde u
nešto! Ovako, sve će ostati po starom. Srbija je poslednji put bila između dve
svečanosti kada je Davičo otpevao da je „među šljivama“ i „na njivama“. Sad se
nalazi između dve provalije: jedna se zove bela kuga, a druga – crna Evropa! To
je ona Evropa koja je Srbiju, što znači samu sebe, bombardovala da bi se
dodvorila američkom Novus ordo seclorum-u. Danas ta slugeranjska Evropa
hoće-neće da nas primi u Evropu! Sve se okrenulo naglavačke.
Šta nam je potrebno da zakrpimo, kako jednom rekoste, sve „rupe na
mentalitetu“, da korisno upotrebimo naše „ćudi i naravi“?
- Potrebno je, za početak, da
ponovo uvedemo u osnovne škole predmet „lepo pisanje“, da opismenimo budući
narod, da time u njih usadimo jedan viši estetski i etički prag! Zatim da
učiteljima vratimo titulu „učitelj“ i da ispoštujemo Konvenciju UN o pravima
deteta, koju smo potpisali i ratifikovali, pa da svaku ideologiju, pa i
konfesionu, izbacimo iz škola, a veronauku preselimo u hrišćanske hramove, gde
joj je mesto, baš kao što je pozorišnim predstavama mesto u teatarskim
hramovima. I najzad, da Ministarstvo prosvete zakonom zagarantuje Zavodu za
udžbenike monopol na štampanje udžbenika, baš kao što je Ministarstvo finansija
dalo monopol Zavodu za izradu novčanica da štampa novac i hartije od vrednosti.
Udžbenici su vrednije hartije od vrednosti od novčanica! Zloupotrebe u
izdavanju udžbenika prave veće štete srpskoj naciji od zloupotreba u
proizvodnji novčanica! Znači, moramo od početka. Rupe na mentalitetima nas
matorih ostaće dok je nas, ali da bar buduće generacije pokušamo da spasemo!
Нема коментара:
Постави коментар