NIJE DOVOLJNO-STEŽI JOŠ !

Aleksandar Vučić,  danas je put Atine odaslao depešu sa neobičajnom diplomatskom notom koja neće ostaviti ravnodušne  braću Grke ali ni nas Srbe, koji smo verovali da pobeda ultraleve Sirize nije a niti može biti dogadjaj  od lokalnog karaktera, već prvorazredni politički dogadjaj koji trese Evropu.

Ja sam po pitanju ekonomije, kaže Vučić, bliži Nemačkoj i Austiji nego Grčkoj zato što  verujem u težak rad u promenu svesti i navika kroz  mukotrpno ozdravljenje privrede. 

Od mene  nećete čuti da narod ne treba da plaća struju i da ću  javnom sektoru odmah   povećati platu za 70 evra a da to nije zaradjeno.

Svestan sam oduševljenja kod Srba ali ga ja ne delim, uztvrdio je Vučić.

U slobodnom prevodu to bi značilo “džabe ste birali” ili  ono po srpskom “džabe ste krečili”. Po tom tumačenju pobeda Sirize  nije ništa drugo nego pokušaj povratka na reforme bez rada i muka i na lagodan neradnički život  koji Grcima neće doneti ništa bolje. Na život u totalnom komunizmu onako kako su to zamišljali Marks i Engels-svima po malo i za svakog po nešto ! Dakle, bez malo, 40 posto biračkog tela Grčke je u totalnoj zabludi i ova pobeda, sa prevelikom cenom, mogla bi, da se  po ugledu na legendarnu  “Pirovu pobedu”,nazove “Aleksisovom pobedom” !

Da li će Aleksis kao Pir,pošto se stišaju emocije i istina izadje na videlo  reć,”Još jedna pobeda i ja sam izgubio”,znaće se vrlo brzo. 

 

Neskriveno oduševljenje Grka !

Ja lično ne verujem da su Grci toliko naivni i toliko zaludjeni i da na jedan prostački način budu izvarani i ismejani i na kraju još dublje i crnje upadnu u probleme. Najpre u teške i bezizlazne ekonomske probleme,  jer sa dugom od 300 milijardi EU nema nade niti perspektive osim sigurnog i “ugodnog” dužničkog ropstva i potpune rasprodaje  svih vrednih nacionalnih resursa.A zatim,ovakva politika vodi u direktan sukob sa drugim članicama EU i sasvim izvesno ,u slučaju njenog potpunog kraha, i u dugo sedenje u “magarećoj klupi” sa prezirima i teškim rečima.

Ako bi se ovaj scenario obistino, onda su se Grci opredelili za potpunog laika i ludaka koji će ih samo pogurati u još dublji ambis. Da li nekome  Aleksis Cipris liči na laika i ludaka i da li je on samo jedan ultralevi zanesenjak koji još uvek živi sa uverenjem da je povratak komunizma moguć.

 Grčki narod ima najsvetliju misiju koje mu je čovečanstvo poverilo. Da čuva i održava sve tekovine svetske civilizacije započete na prostorima stare Heleda odakle se svet i dana današnjeg inspiriše i  napaja na temeljima  izvornih ideja  ugradjenih u svim naučnim disciplinama. Verovati da su to nedovršena i nedorečena ljudska bića sa kojima je moguće manipulisati i na ovak način, to je u najmanju ruku- čudno.

Ovu dilemu, što se meni tiče, najbolje razjašnjava  Janis Varufakis novi ministar finasija, čovek koji već svojim   robusnim izgledom, uliva nespokoj kod većine feminiziranih državnika  Evrope. 

Varufakis je doktor ekonomije, britanski đak, bloger, gejmer i čovek koji bi mogao da protrese temelje moderne Evrope. Sebe opisuje kao „libertarijanskog Marksistu“, a mere štednje Evropske unije finansijskim pandanom metodama mučenja CIA.

Nakon parafraziranja velškog pesnika Dilana Tomasa i reči „grčka demokratija odlučila je da ne ide tiho u tamnu noć, već da se žesti i besni da se svetlo ne ugasi“ na svom blogu zbog izborne pobede Sirize, Varufakis je poručio:

„Uništićemo grčke oligarhe, uništićemo osnove na kojima su oni iz decenije u deceniju gradili ovakav sistem, mrežu koja zlokobno isisava energiju i ekonomsku moć iz svih drugih u našem društvu.“

Jasno je, Grci  će najpre pokušati da otvore pitanje svih kradja i pljački i da od tih Grka koji su se obogatili na muci vlastitog naroda povrate sve što je oteto,  krenu u mukotrpan rad i teške  ekonomske reforme kojima smo se i mi nadali budući, da je upravo ova činjenica bila glavna Vučićeva predizborna poruka.

Ne da ništa nije na tom planu uradio nego je otvorio još prostora da se Mišković i njegova kamarila bogati i otima. O obećanom  Zakona o poreklu imovine da i ne govorimo. Od toga neće biti ništa.

Za razliku od Ciprisa, čije  programe i ekonomske projekte još nismo ni videli, naš predsednik Vlade u svojim ekonomskim reformama i finasijkoj konsolidaciji uradio je sve ono zašta je u predizbornoj kampanji govorio da mu neće pasti napamet.

Od samnjenja penzija u budjet će godišnje ući  210 miliona evra otetih iz usta gladnih, kojima penzije nisu pale sneba već su stečene  posle  četrdesetogodišnjeg rada. U regionu, gde su svi u krizi, takav ekonomski lom nikome nija pao napamet. 

I sa smanjenjem plata, prihodi u budžetu su minimalni a šteta u prosveti, zdravstvu, državanoj upravi ogromna. Fisklana konsolidacija, po rečima analitičara, do ovog časa nije dala nikave rezultate a tamo gde je primenjivana ostavila je  pravu pustoš. To ne tvrdim ja, već nobelovac Džozef Štiglic, profesor na Kolumbija univerzitetu.

Ono što svi vidimo to je da nam politika stezanja kajša do ovog časa nije donela ništa dobro. Opšta potrošnja je i pored velikih akciza i povećanog PDV, visokih poreskih stopa, u konstantnom padu. Ljudi zaradjuju toliko da u proseku mogu od 30 dana da pokriju jedva deset a sve ostlo moraju da trpe. Da gladuju i da posramljeni gledaju kako se, na svakom koraku, nad njima sprovodi tortura. Vučića nije briga što se umire mnogo više i što nezaposlenost raste, što se male firme zatvaraju i što je većina domaćih poslodavac već davno upala u dužničko ropstvo, što je samo proterkle godine 800 lekara otišlo put pečalbe. Nisam čuo da je neki penzioner uzeo 1,6 miliona dinara na proviziju i mito ali jesam vidideo da je policija uhapsila političara-  kriminalca, kome je partija na vlasti, omogućila da se tako ponaša.

Da rezimiramo. Nisam  a niti hoću da budem veći Grk od Grka. Oni su odabrali svoj put koga ja ne vidim kao moj predsednik Vlade tako lošim i tako neravnim. Ja verujem da je to put početka neizbežnih reformi u okviru EU gde diktat drži Nemačka a svi ostali rade za nju. Evrpska i svetska oligarhija  zauzima tek 1 posto  populacije, gradeći svoju moć na finasijskom porobljavanju zemalja Trećeg sveta i primenjujući principe štednje i odricanja od svega radi izmirenja dugova prema onima koji ne znaju šta će sa parama. Nije li došlo vreme da se siromašni i ekonomski porobljeni narodi okupe i zatraže promenu pravila u podeli tog ekonomskog kolača. 

Vučić je zaigrao na svoju kartu i veru da je njegov ekomski program dobar i dopadljiv baš tim svetkim oligarsima i da je za njega važnije da se njima dopadne  a ne narodu. On veruje da su političke manipulacije i laži bolji lek za narod nego povećanje standarda i otvaranje novih radnih mesta. Za njega će biti dovoljno da ga na predstojećim izborima podrži milion penzionera, jer je  on  njih zaštitio, čija primanja ne prelaze 25 hiljade dinara, pa eto još jednog dugog mandata a do tada, troškariće se  dobijeni novci od prodaje Telekoma,Bora,EPS-a i još po nečeg.

Meni ništa  teže nije palo od  gledanja  onih dugih pregovora sa MMF i naših  poniznih ministara koji su oduševljeno obavestili narod da ćemo dobiti milijardu iz predostrožnosti a to je dokaz da nam oni veruju i da smo na dobrom putu. Voleo bih, naravno, da verujem da je naš put bolji i uspešniji od Grčkog i da ćemo za koju godinu bolje živeti ali nažalost stvarnost sve to dermantuje. Dugo ćemo još mi živeti po njihovom diktatu a igraćemo po notama slogana:”nije dovoljno-steži  još”.