BUNT !

Kako preživeti ? Odgovor na ovo pitanje je više nego jednostavan: više rada-više para. Mnogi će pomisliti, pa to isto govori i Vučić a narod svuda pa i na društvenim mrežama, procenjuje da je ta njegova tvrdnja cinična jer je u direktnoj koliziji sa njegovim brojnim obećanjima o novim radnim mestima i boljem životu koji se očito preselio u režimske medije i koristi se kao stub prljavog političkog marketinga.

Bunt gladnih i poniženih

Prva jutarnja  pomisao,  svakog od milion nezaposlenih  je posao. S druge strane, oni koji rade sa strahom odlaze u firme jer se boje da će ih na stolu sačekati otkaz ili obaveštenje da plata kasni. Muku muče i oni koji primaju po 25 hiljada dinara i od rada na crno još 15 hiljada, kako da se prezivi? Sve priče na ove teme su crne, depresivne i teške za slušanje. Gledaš čoveka koji nazdravo puca, razdire se i sve dublje tone u živo blato bez nade i u strahu da  mu niko neće pruziti ruku.

Najpre, da bi se radilo i od rada živelo, taj isti Predsednik i ministri oko njega, moraju sve da učine u stvaranju uslova ili kako se to kaže ambijenta za stvaralački rad, za polet, za promenu navika, za konkurenciju na tržištu rada, za zakonsku zabranu zapošljavanja putem političkih partija, za strogo i bezpogovorno kažnjavanje  poslodavaca koji lažu i podkradaju zaposlene . Svi reformistički zakoni, najavljeni kao istoriski zaokret, nisu ništa dobrog doneli  radniku ali jesu državi koja i dalje zahvata prekomerno i time tera poslodavca da je vara i potkrada. Priča o nekakvim stimulacijama je i dalje nevidljiva i neprimenljiva.

Nema promena bez  ukidanje svih privilegija. Ne može Srbija da ima više službenih automobila od Nemačke, grubu i neracionalnu policiju, loše medije koji olako preuzimaju ulogu javnih potparola jednog čoveka ili jedne partije.

Šta sve tek treba da se dogodi da bi Srbija konačno imala dobar Zakon o poreklu imovine putem koga bi bila napravljena kakva-takva socijalna sihronizacija  svojevremeno ukinuta i to pod naletom armije lakih  luzera i teških kriminalaca preimenovanih u “naše tajkune”. Primenom tog zakona, bilo bi normalno očekivati i  stostruko oporezivanje šunda i svih puteva koji postiču primitivizam i javnu prostituciju. Ko se još ne seća  Cuneta, Tozovca, Mileta  Bogdanovića, Vuleta  Jevtića, Lepe a i mučnog pitanja: da li je normalno da njihova mesta zaposedne Ceca, ratni huškač, folk diva koja je zaludela milione neobrazovane i neuposlene dece. Moguće je, jer u Srbiji se niko nikada nije pozabavio odvajanjem “žita od kukolja” i to ne samo na estradi već u svim oblastima života.

Srbija ne može da bude po strani i da ne zainteresovano gleda na započeti bunt ojadjenih evropskih zemalja koje grcaju u dužničkom ropstvu bez šansi i izgleda da iz njega jednoga dana izadju. Predsednik vlade mora da je na čelu svog ojadjenog naroda a ne da bude jedan od vazala centrima moći koji preko njega sprovode politiku porobljavanja i uništavanja svih privrednih i kulturnih vrednosti  stvaranih vekovima.

Neprekidno me proganja pitanje u čije je ime Vučić u prvim sekundama posle objavljivanje pobede SIRIZE, popljuvao ovu pobedu a njihovog lidera Aleksisa Ciprisa, malte ne, proglasio budalom. Grčka drama je i naša drama i ne vidim ni jedan razlog da ne budemo na njihovoj strani, na strani bunta porobljenih i ojadjenih ljudi koji su ustali, ne iz obesti, već zbog nemaštine i gladi.  

U Evropi se nešto ipak, menja, i nije logično da mi budemo po strani. Rusija i Kina nastoje da razbiju vekovni hegemonizam Amerike koja je sa lakoćom proizvodila krize hiljadama milja daleko od Bele kuće. Levice u Grčkoj, Španiji, Francuskoj  traže promenu pravila u EU i zaustavljanje Nemačke u pohodu porobljavanja malih. Vreme je da se  se stane na put tom ludilu mada će proći mnogo vode dokle se pokidaju svi kraci storuke hobotnice. Kada smo pomislili da to neće ili da je to nemoguće, pojavio se Soroš i kao ptica grabljivica prigrabio nam nekoliko najvitalnijih kompanija od čijih prozvoda zavisi ishrana stanovništva. On nikada nije nigde donosio nešto dobro i progresivno. Oduvek je bio dobar vojnih porodice Rotšild i njegova misija je okrenuta ka još dubljem zaranjanju u dužničko ropstvo.

I dalje je u javnosti neobjašnjena misterija oko masovnog bežanja šiptarske mladeži sa Kosova i to direktno ka Nemačkoj. Da li je reč o ekonomskim migracionim procesima ili se u pozadini sprema neko novo zlo koje za cilj ima paljenje svega što je Srpsko i proterivanje preostalog stanovništva sa teritorije celog Kosova. Zagovornika jedne i druge pretpostavke ime ali nama običnim ljudima još uvek nije objašnjeno šta će država učiniti ukoliko šiptari krenu u neku svoju “Oluju” ?

Vremena su teška i gadna.Živimo u strahu izbijanja Trećeg svetskog rata i nade da će prevladati razum moćnih koji će se teško pomiriti da barem za nijansu stišaju svoje gramežljive ambicije i time omoguće preostalom svetu da sa malo više kapaciteta krene da radi i da se obnavlja. Ono što je izvesno, niko me ne pada namamet da dobrovoljno prinese vlastitu glavu na panja okrutnim dželatima.