AMERIČKA PREDSEDNIČKA KAMPANJA!

Od kako su se pojavali, kod mene su izazazvali veliku pažnju.Vrebao sam priliku da ih slušam i vidim u živo. Zahvaljujući pažnji moje dece,sinoć sam sa suprugom prisustvovao konceru domaće grupe "The bestbeat", koja svojim izgledom i repertuarom budi sećanja i vraća vas u vreme kada su planetom žarili i palili čupavci iz Liverpula- The Beatles.

Bio je to pravi muzički vremeplov koji vas je u jednom mahu provukao kroz celekupan repertuar grupe koja je po svemu ostala upamćena kao najbolja u svetu. Ali, apsolutno, sve što su uradili Bitlsi, bilo je najbolje i do dana današnjeg smešteno je u okvir muzičkog, obrazovnog, zabavnog, estetskog, avangardnog, profesionalnog  pa i na kraju poslovnog i profitabilnog kao malo koji proizvod sa spiska robe široke potrošnje.

Ovi mladići koji su svoju muzičku karijeru vezali za izvodjenje i tumačenje nečega što je objektivno nemoguće tumačiti u njegovom stopostotnom izvornom stilu, su više nego fantastični. Po meni, oni su ponos Beograda iz dva razloga. Najpre, zbog toga što su se odlučili da ovo rade i od ovoga žive i što su to uradili na jedan više nego profesionalan način.Tačnije rečeno,na jedan perfektan način.

 

The bestbeat

Izgled koji apsolutno podseća na Bitlse.Sredinom pozornice na duplom podijumu dominira bubnjarski set sa vidljivo ispisanim logom  "The bestbeat" a mladić koji je muzicirao privlačio je svojom spretnošću i izgledom skoro kloniranog Ringo Stara.Na levoj strani dominirao je basista Pol Makartni a do njega solo gitara Džordž Harison.Desnim krilom suvereno je vladao,kao i u grupi,veliki i rano preminuli Džon Lelon, kompozitor  i muzičar sa neverovatnim potencijalima.

Jezik na koncetu bio je Engleski a mladići su se trudili da publici prenesu i podsete ih na mnogobrojne izgovorene fraze koje su u najavi numere, na svoj način, izgovarali članovi grupe.Ideja da svaki koncert bude i prava žurka ostvarena je takoreći u prvom minutu koncerta.Cela sala je igrala i pevala a zapanjili su me mladji fanovi koji su znali napamet svaku numeru.U publici je bilo i mnogo dece ili kako reče jedna dama do mene "malo kasne sa početkom koncerta jer se očekuje da pristigne i grupa iz obližnjeg obdaništa"! Naravno,šala ali izgoverone ne bez razloga, imajući u vidu da je na koncertu bili najmanje dvadesetak predškolaraca. Ovo ističem u prilog budućnosti i vere da sve prolazi i sve se menja osim večnih Bitlsa.

Bilo je sve sjajno ali za mene lično kruna konceta i sama karijere Bitlsa je ne sumnjivo večna skoro mitska kompozicija "Hej Džud" u svemu neprevazidjena. Uh kako su to dobro otpevali i naprosto vas naterali da makar načas poverujete da ste bili na jednom sasvim običnom koncetu a iz sale izašli sa ubedjenjem da ste se vratili u mladost i da ste negde u svetu bili na pravom originalom koncetru večitih Bitlsa.