JELENA MILIĆ !

Leta na Kopaoniku uvek su zanimljiva i puna iznenadjenja.Do podne sija sunce i na jednom, zamuti se iznad Pančićevog i grune jaka letnja kiša. Bivalo je i takvih vrelih dana kada sunce prži. E baš u tim lepim i mirnim sunačanim danima, orlovi pilićari, koji lete visoko i snimaju svaki pokret na zemlji, a pogotovo kretanja svojih omiljenih žrtava, lepih i ukusnih planinskih kokošaka, razigraju se pa seljanima učine velike štete. Bilo je to tako sve dok se jednog dana u kokošinjcu moje bake, nije pojavila jedna čudna i ratoborna kokoška koja je snažno i zaštrašujuće kreštala da se krv ledila u žilamaPriča koja sledi je istinita, osim njenog kraja koga sam ja lično dopisao uveren da je uplašeni orao baš to izgovorio što sam mu ja stavio u kljun.
Sedeo sam na terasi i mirno posmatrao kako se gore visoko na talasima povetarca orao razbaškario kao car u svome carstvu. Jedri sjedne na drugu stranu, malo ponire pa se vine i na čas nestane u snopu sunčevih zraka odakle izroni nalik na siluetu munje spremne da udari tamo gde je privlače. Kokoške su mirno i lenjo kljuckale po dvorištu predvodjene jedinim petlom u koga su skore sve bile do ušiju zaljubljene. Najednom, orlušina prikupi krila i krene u pikiranje. Obično, on bi u brišućem letu, nogama dograbio kokošku i ponovo se sa plenom i dobrom večerom vinuo u nebo.To se ovoga dana nije dogodilo. Kako je on prilazio, ona kokoška spočetka priče, zakrešti iz sve snage, kao nikada do tada.Ponovi to nekoliko puta i toliko zbuni a možda i uplaši orla, da ovaj odluči da odustane i sa žaljenjem, gledajući svoju nesudjenu žrtvu snažnom krikom odgovori: ma nosite se u tri lepe p.m ! Vi niste dostojne mene pa makar krepao od gladi. Ja vas,bas vas, kreštava i odvatna kokoško, ne da neću pojesti, nego neću ni pogledati.

J.M.

Pozdravo sam se sa Kopaonikom i morno pre nekoliko dana aterirao u bučni Beograd.Kao i uvrk,sedim pred ekranom i redom gledam kako koja stanica sumira prethodni dan.Najednom telefon!Umesto da se pravim nagluvim ja požurio da prvi dohvatim sluđalicu.

Prešao sam se. S druge strane, uzbunjujuće i pod hitno vapio je moj kuma,"molim te, okreni Hepi"! Naseo na nagovaranje kad tamo na ekranu ugledam jednu odvratnu kreštavu kokošku, koju ni orlovi neće pa makar pocrkali od gladi, kako se bezobrazno, drsko, nevaspitano i praznoglavo obraća istrošenom i poniženom političkom auditorijumu Srbije samo sa jednim ciljem, da što više na otima za sebe! Shvatio sam, da je to ona JM, koja je iz smrdljive domaće političke kaljuge, mraka i tame u neko jutro, zakoračila ulicama Beograda i tu ostala do danas. Te večeri bila je njena ,uveren sam,poslednja medijska predstava u kojoj je ona odigrala svoju sramnu ulogu potpomognuta urednicima ove televizije koji su joj dali šanu da se nasmeje i naruga neduznim ljudima. I ne samo to. Obećali su joj reprizu jer to je zgodan i dobar komnercijalni momenat. Ne nasedaj te na te provokacije jer ako sam se ja na čas prevario iz čiste radoznalosti, trgajući za večitim pitanjem, dokle ljudska drskos i bezobrazlug dosežu,nemoj te to vi! Ne očekujte od nule da igrom nepovezanih i konfliktnih misli, postane jedinica. Ostavite je da je za koju godinu starost, kraj nekog od beogradskih kontejnera, upita:gde ti je bila mladost JM!