Rano jutro poslednjeg dan jula, nagoveštavalo je prelepl letnji dan.Sunce na istoku još se nije pojavilo a na termometru 25. podeok.Svaki detalj dana koji se budio, uklapalo se u Božije i ljudsko verovanje da baš tako treba da bude na dan praznovanja Svete velikomučenice Marine, u
narodu poznatoj, kao Ognjena Marija.
O
njoj ljudi jako malo znaju pa je red da upamtimo ovih nekoliko redaka iz njene
životne biografije.
Rodom
je iz Antiohije Pisidijske. Kao hrišćanka, dovedena je pred starešinu
Olimavrija, da prinese žrtvu idolima i da se odrekne Hrista. Pošto to nije
htela da učini podvrgli su je mučenju i na kraju ubili. Beše to oko
270 godine.Spomen svetoj velikomučenici Marini pravoslavna crkva daje
30.jula.
Krećem!
Krećem!
Zamnom
su ubrzo ostajli kilometri vijugovag puta koji se ka brdima Kopaoničkih visova
probijao samom dolinom reke Toplice po čijem imenu je i čitav kraj u
dužini od 167km. od njenog izvora pa do ušća u Južnu Moravu,dobio ime Toplica.I
zbog toplih sumorovitih izvora Lukovske,Kuršumlijske i Jošaničke banje.
Cilj
mog puta je jedno skoro mistično vekovima od naroda,baš na ovaj dan,posećivano
a da se na njemu ništa nije ni gradilo ni menjalo u odnosu na ono što je
priroda i božija ruka narodu darivala,da se tu okupi, pomoli
bogu za zdravlje i životnu radost.
U
potrazi za ogovorom zašto se baš ovo mesto zove “Gužvenik”,nisam nigde našao ni
jedno objašnjenje a niti ime kraja ili mesta sa sličnim
toponimom.Ostaje mi da po nahodjernju svog životnog iskustva, logike a i
samog izgleda terena, zaključim, da je neko,a taj neko mogao bi da bude
samo narod, ime ovom mestu dao po njegovom prirodnom izgledu. U dubini gustih i
jako visokih bukovih stabala od kojih sunce nikada nije uspelo da ogreje
ovo mesto a tik uz obalu malenog planinskog potoka po imenu “Žalički”, gde voda
lagano skakuće s kamička na kamičak, sve je naprosto nagurano na jednom
mestu,na jako malom prostoru pa vam se logično čini da je priroda “zgužvala” i
šume i brojne strmine i mali potočić da se tu tiskaju jedno uz drugo.Od
tih geoloških gužvi narod je istkao i ime ovog mesta-Gužvenik. A zašto je
ovo mesto važno i zašto ga baš na Ognjenu Mariju posećuje toliki svet.
Tu
nema velike mistike.Bežeći od onih koji nisu priznavali našu pravoslavnu
veru zbog čega su nam hramove rušili i palili,narod je potražio tako
skrovito mesto da se Bogu pomoli ali i da svojim bolesnim očima potraži
leka.Usred ovog jako nepristupačnog kraja u korenima jedne stoletne
bukve,kojoj ni vreme ni vekovi ne mogu ništa,priroda je izgradila “hram”
lepote i naterala ljude koji mu prilaze da to urade na kolenima provlačeći
svoje telo kroz jedan uzani prolaz nastao izmedju dva stare
žile bez kojih bi ovaj “hram” sigurno nestao.
Kada
provučete svoje telo kroz taj uzani prolaz,ne moj te to nikada činiti u strahu
i grču,jer onaj koji vas je pozvao i okupio,znaće i da vas zaštiti.Neće bukva
baš tada pasti i neće se obrušiti na vaše pogureno telo.
Prostor iza ovog uzang ulaze čine dve malo veće sale, površine ne veće od deset kvadrata.Sve je u belom krečnjaku izliveno i uradjeno rukama božijih vajara poput Fidije i njegovih sledbenika.Na prvom malenom platou je veći bazen u kome se u kapima sliva voda iz malenih stalagmita izniklih iz samog korena ovog stabla.Odatle u blagom padu voda se razliva u tri manja bazena u kap ravnomerno.U ta tri bazena,vernici koji su došli u Gužvenik,uzimaju vodu u svojim malenom flašama i lagano se povlače unazate,ali ne sa glavom napred već sa nogama.Vodom ispiraju svoje bolesne oči,skidaju naočare i pred svima u glas,skoro uz vrisku,saopštavaju da sada vide sve,da im se vid izoštrio i da im naočare više nisu potrebne.Bogu se zahvaljuju na tom daru ostavljajući svoje stare naočare tu negde na padini,uverni da im one više neće biti potrebne.
Prostor iza ovog uzang ulaze čine dve malo veće sale, površine ne veće od deset kvadrata.Sve je u belom krečnjaku izliveno i uradjeno rukama božijih vajara poput Fidije i njegovih sledbenika.Na prvom malenom platou je veći bazen u kome se u kapima sliva voda iz malenih stalagmita izniklih iz samog korena ovog stabla.Odatle u blagom padu voda se razliva u tri manja bazena u kap ravnomerno.U ta tri bazena,vernici koji su došli u Gužvenik,uzimaju vodu u svojim malenom flašama i lagano se povlače unazate,ali ne sa glavom napred već sa nogama.Vodom ispiraju svoje bolesne oči,skidaju naočare i pred svima u glas,skoro uz vrisku,saopštavaju da sada vide sve,da im se vid izoštrio i da im naočare više nisu potrebne.Bogu se zahvaljuju na tom daru ostavljajući svoje stare naočare tu negde na padini,uverni da im one više neće biti potrebne.
Umivao
sam i ja oči tom vodom i doživeo one iste efekte kao kod
očnog lekara koji vam pre svakog pregleda širi zenice da bih sa lakoćom mogao
da vidi razloge oboljenja ili neophodnu dioptriju.Neću da sada tumačim i
razglabam ovu priči sa nikakvog naučnog ili ma kakvog drugog
aspekta. Ostajem pri uverenju da ova voda sa ovih izvora pomaže, ne smeta i ne
odmaže.Ostalo,sve je stvar ličnih psiholoških uverenja i naravno
verovanja.
Nije
ovo jedini fenomen koji je vezan za ovaj lokalitet.Na samih desetak metara
od “crkvišta” podno bukve,utvrdjeno je,tvrde oni koji tu dolaze,jako
visok stepen zračenja koje pozitivno deluje na čoveka u okviru tih
famoznih “Najdanovih krugova”
Ako nikada niste čuli za ovaj fenomen-radi se o pozitivnom
ili biozračenju,koje navodno dobro deloju na sve bolesti,jer utiče na imunitet
ljudi,ako se dovoljno dugo stoji u krugu.
U tim krugovima tiska
se stotinak ljudi tako blisko i tako intimno pripojeni jedni uz druge da
čoveku ništa drugo ne ostaje nego da poveruje u „čudo“ izlečenja ako ni zbog
čega drugog onda baš upravo zbog te bliskosti,topline ljudskog tela i jako
pozitivne enrgije koja izbija iz svih.Svi stoje,cute i pogledima šaraju
negde po krajoliku nebeskog plavetnila.
Moja priča se ne
zvršava tu u tom čudesnom Gužveniku.Desetak kilometara odatle najlepšte
trenutke provodim na terasi svoje kuće. Danju zagledan u let jednog
mladjanog orla koji jedri nošen strujama blagog letnjeg povetarca a u prvi sumrak prebrojavam zvezde. Lopov mali, znam da je naumio da zgrabi prvu kokošku koju bude snimio sa svog vidikovca. Nažalost,danas će ostati bez obroka.
Često puta,uhvati me i
san.Naprosto zamrzne se slika pred očima i vi divno i opušteno odlutate do
njenog zagrljaja i slatkih medenih usana stvorenih za ljubljenje i tiha
šaputanja.I kada je nasladje,prohladni povetarac sa Pančićevog vrha, umilno rashladjuje nekoliko kapi znoja na mome čelu.Budim se i čekam
veče.Nova uzbudjenja i nove prijatelje.
Jače od svih i pre od svih, zasija
„Zvezda Danica“ a potom na beskrajna kosmička prostranstva
istrčava“Mali medved” ,poznat po tome što se u vrhu njegovog „repa“
nalazi se baš upravo ona- zvezda Danica.
I šta ti još ne. Milioni
i milioni zvezda zasijaće beskrajnim kosmosom.Tako su mi bliske,skoro na
dohvast ruke i ono što poželim to je da ih svučem i da se tim zvezdanim
ćilimom pokrijem.Ali u toj tišini koja urbanom čoveki smeta i čini se nestvarnom
pa po nekada i plaši, sitne svetličave tačke, sa tihim zvukom motora koji se
jasno čuje, preleću preko moje glave.
Znam svaki let
koji ide ovim korodorom. Trenutno
preleće avion na relaciji London- Dubaji a samo nekoliko minuta kasnije
Frankfurt-Atina.O čemu bih drugom razmišljao i danas, a naročito u vreme dok i
ja nisam preletao ove krajeve, nego o uobičajnim prilikama u avionu. Koji su to
ljudi koji voze te čudesne letilice? Šta rade putnici u ovom
času? Možda večeraju, slušaju muziku, ispijaju neko piće, čaj, vino, možda ćaskaju
ili krišom oko sa pažnjom odmeravaju svaku oblinu prelepih stuardesa!
Satima bih tako gledao u nebo, slao svoje misli u beskraj tražeći duše mojih
najbliužih koji su se davno preseli negde, tamo gore, u rajske doline. Da
ih još jednom čujem, zagrlim, poljubim. Da ih upitam, kako ste, kako živite i da li
i vi nas, po nekada, pogledate? Šta radimo i kako nam protiču ovi zemlajski
dani?
Na izmaku ovog vrelog i Božijeg dana, osećam kako me san mami.
Dovoljno je, sasvim dovoljno sve ovo što
stigoh da vam ispričam i ispišem,osim jednom malog ali važnog detalja. Baš sada
u ovom času pred očima mi banu lično on, njegovo veličanstvo Fjodor
M.Dostojevski sa svojom porukom:
”Tajna čovekovog života, nije u tome samo da
živi, već da zna- zašto živi!”
Shvatite ovo sasvim ozbiljno i sanjaj te, samo sanjaj te...
Shvatite ovo sasvim ozbiljno i sanjaj te, samo sanjaj te...
Kako
vas volim!
Нема коментара:
Постави коментар