ČUDESNE PRIČE OVO ZEMALJSKE!

Rano jutro poslednjeg dan jula, nagoveštavalo je  prelepl letnji dan.Sunce na istoku  još se nije pojavilo a na termometru 25. podeok.Svaki detalj dana koji se budio, uklapalo se u Božije i ljudsko verovanje da baš tako treba da bude na dan praznovanja Svete velikomučenice Marine, u narodu poznatoj, kao Ognjena Marija. 

O njoj ljudi jako malo znaju pa je red da upamtimo ovih nekoliko redaka iz njene životne biografije.

Rodom je iz Antiohije Pisidijske. Kao hrišćanka, dovedena je pred starešinu Olimavrija, da prinese žrtvu idolima i da se odrekne Hrista. Pošto to nije htela da učini podvrgli su je mučenju i na kraju ubili. Beše to oko  270 godine.Spomen svetoj velikomučenici Marini pravoslavna crkva daje 30.jula.
Krećem!

Zamnom su ubrzo ostajli kilometri vijugovag puta koji se ka brdima Kopaoničkih visova probijao samom dolinom  reke Toplice po čijem imenu je i čitav kraj u dužini od 167km. od njenog izvora pa do ušća u Južnu Moravu,dobio ime Toplica.I zbog toplih sumorovitih izvora Lukovske,Kuršumlijske i Jošaničke banje.

Cilj mog puta je jedno skoro mistično vekovima od naroda,baš na ovaj dan,posećivano a da se na njemu ništa nije ni gradilo ni menjalo u odnosu na ono što je priroda i božija ruka  narodu darivala,da se tu okupi, pomoli  bogu  za zdravlje i životnu radost. 

Ulazak u podzemni raj

 U potrazi za ogovorom zašto se baš ovo mesto zove “Gužvenik”,nisam nigde našao ni jedno objašnjenje a niti  ime  kraja ili mesta sa sličnim toponimom.Ostaje mi da po nahodjernju  svog životnog iskustva, logike a i samog  izgleda terena, zaključim, da je neko,a taj neko mogao bi da bude samo narod, ime ovom mestu dao po njegovom prirodnom izgledu. U dubini gustih i jako visokih bukovih stabala od kojih sunce nikada nije uspelo da ogreje  ovo mesto a tik uz obalu malenog planinskog potoka po imenu “Žalički”, gde voda lagano skakuće s kamička na kamičak, sve je naprosto nagurano na jednom mestu,na jako malom prostoru pa vam se logično čini da je priroda “zgužvala” i šume i brojne strmine i mali potočić da se tu  tiskaju jedno uz drugo.Od tih geoloških gužvi narod je istkao i ime ovog  mesta-Gužvenik. A zašto je ovo mesto važno i zašto ga baš na Ognjenu Mariju posećuje toliki svet.

Tu nema velike mistike.Bežeći od onih koji nisu priznavali našu  pravoslavnu veru zbog čega su nam hramove rušili i palili,narod je  potražio tako skrovito mesto da se  Bogu pomoli ali i da svojim bolesnim očima potraži leka.Usred ovog jako nepristupačnog  kraja u korenima jedne  stoletne bukve,kojoj ni vreme ni  vekovi ne mogu ništa,priroda je izgradila “hram” lepote i naterala ljude koji mu prilaze da to urade na kolenima provlačeći svoje telo kroz  jedan uzani prolaz nastao izmedju  dva  stare žile  bez kojih bi ovaj “hram” sigurno nestao.

Kada provučete svoje telo kroz taj uzani prolaz,ne moj te to nikada činiti u strahu i grču,jer onaj koji vas je pozvao i okupio,znaće i da vas zaštiti.Neće bukva baš tada pasti i neće se obrušiti na vaše pogureno telo.

 Prostor iza ovog  uzang ulaze čine dve  malo veće sale, površine ne veće od  deset kvadrata.Sve je u belom krečnjaku izliveno i uradjeno rukama božijih vajara poput Fidije i njegovih sledbenika.Na prvom malenom platou je veći bazen u kome se u kapima sliva voda iz malenih stalagmita izniklih iz samog korena  ovog  stabla.Odatle  u blagom padu voda se razliva u tri manja bazena u kap ravnomerno.U ta tri bazena,vernici koji  su došli  u Gužvenik,uzimaju vodu u svojim malenom  flašama i lagano se  povlače unazate,ali  ne sa glavom napred već sa nogama.Vodom ispiraju svoje  bolesne oči,skidaju naočare i pred svima  u glas,skoro uz vrisku,saopštavaju  da  sada  vide sve,da im se vid izoštrio i da im naočare više nisu potrebne.Bogu se zahvaljuju na tom daru ostavljajući svoje stare naočare tu negde na padini,uverni da im one više neće biti potrebne.

Umivao sam i ja oči tom vodom i doživeo  one iste  efekte  kao kod očnog lekara koji vam pre svakog pregleda širi zenice da bih sa lakoćom mogao da vidi razloge oboljenja ili  neophodnu dioptriju.Neću da sada tumačim i razglabam ovu priči  sa nikakvog  naučnog ili ma kakvog drugog  aspekta. Ostajem pri uverenju da ova voda sa ovih izvora pomaže, ne smeta i ne odmaže.Ostalo,sve je stvar ličnih psiholoških  uverenja i naravno verovanja.

Nije ovo jedini fenomen koji je vezan za ovaj lokalitet.Na samih desetak metara od  “crkvišta” podno bukve,utvrdjeno je,tvrde oni koji tu dolaze,jako visok stepen  zračenja koje  pozitivno deluje na čoveka u okviru tih famoznih “Najdanovih krugova”

Ako nikada niste čuli za ovaj fenomen-radi se o pozitivnom ili biozračenju,koje navodno dobro deloju na sve bolesti,jer utiče na imunitet ljudi,ako se  dovoljno dugo stoji u krugu.

U tim krugovima tiska se stotinak ljudi tako blisko i tako  intimno pripojeni jedni uz druge da čoveku ništa drugo ne ostaje nego da poveruje u „čudo“ izlečenja ako ni zbog čega drugog onda baš upravo zbog te bliskosti,topline ljudskog tela i jako pozitivne enrgije koja izbija iz svih.Svi stoje,cute  i pogledima šaraju negde  po krajoliku nebeskog plavetnila.

Treska,sa visinom od 1.439.m dominira ovim krajem

Moja priča se ne zvršava tu u tom čudesnom Gužveniku.Desetak kilometara odatle najlepšte trenutke provodim na terasi svoje kuće. Danju  zagledan u let jednog  mladjanog  orla koji jedri nošen strujama blagog letnjeg povetarca  a u prvi sumrak prebrojavam zvezde. Lopov mali, znam da je naumio da zgrabi prvu kokošku koju bude  snimio  sa svog vidikovca. Nažalost,danas će ostati bez obroka.

Često puta,uhvati me i san.Naprosto zamrzne se slika pred očima i vi divno i opušteno odlutate do njenog zagrljaja i slatkih medenih  usana stvorenih za ljubljenje i tiha šaputanja.I kada je nasladje,prohladni  povetarac sa Pančićevog vrha, umilno rashladjuje  nekoliko kapi znoja na mome čelu.Budim se i čekam veče.Nova  uzbudjenja i nove prijatelje.

Jače od svih i pre od svih, zasija „Zvezda Danica“ a potom  na beskrajna  kosmička prostranstva istrčava“Mali medved” ,poznat  po tome što se u vrhu njegovog „repa“ nalazi se baš upravo ona- zvezda  Danica.

I šta ti još ne. Milioni i milioni zvezda zasijaće beskrajnim kosmosom.Tako su mi bliske,skoro na dohvast ruke i ono što poželim to je da ih svučem i da se  tim zvezdanim ćilimom pokrijem.Ali  u toj tišini koja urbanom čoveki smeta i čini se nestvarnom pa po nekada i plaši, sitne svetličave tačke, sa tihim zvukom motora koji se jasno čuje, preleću preko moje glave.

Znam svaki  let koji ide ovim korodorom. Trenutno preleće  avion na relaciji London- Dubaji a samo nekoliko minuta kasnije Frankfurt-Atina.O čemu bih drugom razmišljao i danas, a naročito u vreme dok i ja nisam preletao ove krajeve, nego o uobičajnim prilikama u avionu. Koji su to ljudi koji voze te  čudesne letilice? Šta rade putnici u ovom času? Možda večeraju, slušaju muziku, ispijaju neko piće, čaj, vino, možda ćaskaju ili  krišom oko sa pažnjom odmeravaju svaku oblinu prelepih stuardesa!

Satima bih tako gledao u nebo, slao svoje misli u beskraj tražeći duše mojih najbliužih koji su se davno preseli  negde, tamo gore, u rajske doline. Da ih još jednom čujem, zagrlim, poljubim. Da ih upitam, kako ste, kako živite i da li i vi nas,  po nekada, pogledate? Šta radimo i kako nam protiču ovi zemlajski dani?

Na izmaku ovog vrelog i Božijeg dana, osećam kako me san mami.

Dovoljno je, sasvim dovoljno sve ovo što  stigoh da vam ispričam i ispišem,osim jednom malog ali važnog detalja. Baš sada u ovom času pred očima mi banu lično on, njegovo veličanstvo Fjodor M.Dostojevski sa svojom porukom:

”Tajna čovekovog života, nije u tome samo da živi, već da zna- zašto živi!”
Shvatite ovo sasvim ozbiljno i sanjaj te, samo sanjaj te...

Kako vas volim!