Sivilo i monotonija male varoši s juga, isti ljudi, iste piče sa
previše tuge i suza a premalo radosti, potpuno su je izbacile iz koloseka. Od
nekada energične i dinamične osobe, kojoj je uvek falilo par sati da sve
postigne i doradi, najednom je otromavila, usporila se, okačila koje kilo a sa
pričama i razmišljanjima otišla u neki daleki i nedokučivi svet. Ima i ona svoje
prijatelje, svoju fb stranicu na kojoj poput drugih objavljuje slike iz
mladosti, sa prvih dečijih rodjendanova,venčanja, krštenja, djačkih ekskurzija
ali nikako slike iz današnjeg života. Boji se šta će drugi reći, da li će je
prepoznati a tek kakvi će biti komentari...Ne,ne bih da iskušavam!
Beograd je njen grad, tu je studirala, tu se zaljubljivala u
njemu su joj ostale najlepše godine.Mnogi aprili prepuni mirišljivih lipa, uredjeni
parkovi i vreli poljubci na nekoj od klupa u senci racvetalih bagremova.
 |
| Prelepo ! |
 |
| Čarobno ! |
 |
| Nostalgično ! |
Strašno se uznemiri kada ga neko vredja, ruži, ispisuje svakakve grafite, bezrazložno huli i kritikuje.Celog leta se naslušala i nagledala mrzovoljnih i nervoznih dama, dečaka i penzionera kako im sve smeta,kako ih vredja ova vlast što im ruši stari a gradi novi trg na Slaviji,popravlja dotrajale ulice,tranvajske šine,kako zgrade na obali Save,tamo gde je bilo najveće smetlište i najveća ljudska sramota,umesto da se grade u visinu one iz dana u dan“tonu u dubinu mulja”!!! Kako je sve to politika i laž, kako ovaj naš sadašnji predsednik,o kome sam se naslušala toliko svega i svačega, kome se iz minuta u minut nadevaju nova imena i nadimci sve ružniji do ružnijeg. A ja vidim,on radi,on se trudi a to nekome smeta.Naježim se na priču o Mihajlu Obrenoviću,onom srpskom obnovitelju i graditelju,kome je grad podigao spomenik kada je ubijen a u narodu,do dana današnjeg,ostao upamćen ne kao spomenik Mihajlu Obrenoviću već spomenik "kod konja"!
U Skadarskoj sam susrela neka usplahirene dokone dame koje su
specijalno tog jutra sručili na sebe pola litra toliko jakog i mirišljivog
parfema da su se ljudi i sa druge strane ulice okretali za njima.Jedna je još
uvek bila dobro stojeća,utegnuta i premazana slojem pudera.Šarala je očima po
svakom dečkiću koji bi tuda prošao uz komentar "mali je sladak ko
šečer,rado bih ga probala..." Usta nisu zatvarale. Bogorade po nekom Siniši što im je uništio kaldrmu
na kojoj je jedna od njih čak dva puta iščašila zglob.A priče da kradu,otimaju,da ništa pod milim bogom ne znaju i da im niko nije dao za pravo da raskrče
najveću balkansku deponiju pored Save,razjure zmije otrovnice i pacove kao
balvane,važnije su od svake priče o budućem Beogradu,njegovoj privlačnosti,estetici,šarmu.Pljuju po lepoti jedne prelepe zvučne fontane iznikle na mestu najružnije
tačke grada.
U žaru političke borbe,tužna i slabačka opozicija,dovija se na stotinu načina ne bi li što uspešnje doskočili do glavnog čoveka,ujeli ga za srce,popljuvali i otišli uvereni da im je i tog dana, rejting otišao u nebo.Za tu priliku,anagažovali su jedno nesretno političko blebetalo,dali mu megafon,ličnog frizera,po nešto od garderobe i ugravirali priču koju treba da izdeklamuje pred novinarima.I ona to čini svakoga dana prezentirajući različite optužbe,sumnje...Pre neki dan je ipak,i pred ljudima i pred Bogom,teško ogrešila svoju jadnu napaćenu dušu.
Stala je ispred nove bolnice u Batajnici gde se u tom času za život borilo 270 teških bolesnika napadnuti virusom Corone. "Ovo iza mene su Potemkinova sela.Sve što je uradjeno je"fuš".Još ništa nije završeno a narodu se predstavlja da sve blista i sve funkcioniše.To je Vučićeva politika".Laž do laži,beščašće do beščašća.Usta puna teorija zavere,mržnje i uterivanja straha narodu pod kožu.Da li je to politika ili je reč o čistom ludilu?Ja bih rekla da je o ludilu reč.Jer,možete misliti,da ljudska olupina,žena-ubica,politički zlikovac sa imenom Madlen Olbrajt,u ime šiptara i za njihov račun,traži da Srbija bezuslovno prizna Kosovo uveravajući prisutne da u Beogradu ima ljudi koji tako razmišljaju i njih nova Bajdenova administracija mora da podrži.
Ej,Beograde,ej,Srbijo!Ta žena je sve činila da nas nema,da nas bombama pobiju što više.Noću,usred dana kao što su to učinili u Grdelici i po Niškim ulicama.Ona podigla glavu i u njene oči, sa nadom da će se dograbiti vlasti ako Amerika pomogne da se Vučić ukloni sa trona,širom otvorenih zenica gledaju domaći opozicinari! Na sreću,ovaj narod, niti je glup a ni slep.Ovu izdaju i ovu prevaru debelo će platiti na prvim narednim izborima.
Dok oni maštaju i sanjaju,Srbija se gradi i menja.Beograd je lepši nego ikada.Sve dobija novi sjaj, novu privlačnost i po svemu podseća na London, Pariz,
Rim. Sve se menja osim dokonih "beogradjana" koji do besvesti sede na izandjalim
stolicama u nekom od brojnih prestoničkih kafića i ogovaraju, lažu i izmišljaju
uz obavezno upozorenje."jutros mi reče jedan čovek". Vučić uzeo, brat
ukrao, kum razvaljuje, Arapi odneli, Kinezi nadiru, decu ubijaju vakcinama, Beograd na vodi tone ,Fontana...kome to treba a njega, njega bi trebalo proterai da ga
nema...
Razočarali ste me. Odlazim iz Beograda u tu moju malenu južnjačku
provinciju gde ako ništa drugo, ljudi ne lažu i ne izmišljaju tako strašno i
odvratno kao neki koji sebe nazivaju "beogradjanima" a u stvari nisu
ništa drugo nego mali istrošeni čovečuljci, išarani od glave do pete i glupi
kao tamna noć.
Beograd je nekada bio
istinska prestonica u kojoj se uspevalo
onoliko koliko si ti kao čovek
vredeo.A danas, to je grad u kome jedni
rade a drugi pljuju po tome i kritikuju uvereni da i tim putem može da se dodje
do vlasti i do para. Neko im daje tu nadu. Od nekuda pristižu prljavi novci i
obaveze sa njim. Ne miruju, lažu i pričaju, samo pričaju. Što gore, to bolje ! Neko se nešto i ogrebe.Namaknu neku sitnu lovu ali većina i to ogomna većina, živi po receptu, kako je to jednom lepo napisala Mirjana Bobić Mojsilovič: "život nema smisla, ako nisi promiskuitetan, pijan, tetoviran i izbušen sa svih strana"!!!
Нема коментара:
Постави коментар