KOJIM PUTEM DO BERLINA!

Ova slika autentično dočarava ovaj dogadjaj kod Brze Planke

Priča o potpoljenim Nemačkim brodovima,nedalekood Brze Palnke,je filmski scenario u kome ne treba ništa da se dopisuje.Osim,beleži i pamti! 

Imao sam prilike da sa prijateljima iz ovog kraja odslušam sate i sate svedočenja o brodovima poslaganim jedan preko drugog sredinom septembra1944.godine pošto nisu imali ni minimum šansi da se dalje probiju prema Beogradu a potom Budimpešti,Bratislavi i Beču.Tu su ostali do dana današnjeg da šire strah i otežavaju plovidbu u dane i mesece velikog pada vodostaja ove moćne reke.

Skeleti brodova izranjali su kao aveti iz dubine reke a priče su se množile.Ne toliko o brodovima,o bolnici punoj teških ranjenika koji su se vraćali sa Istoćnog fronta već o brodovima punih opljačkanog ruskog blaga,umetničkih dela i ko zna koliko kilograma čistog zlata.To je bila priča koja je zaokupljala pažnju meštana i prenosila se skolena na kolene kao i hiljade sličnih priča o rimskom,turskom i ko zna čijem zakopanom blagu pod tankom korom srpske zemlje.

Jedni su bili sigurni da je neko iz stare Brze Palnake,pre nego što je potpoljena podizanjem druge brane kod Prahova,pokupio kajmak.Tragao je i pored upozorenja da su baš ti brodovo opasani sa tonama još uvek aktivnih mina i eksploziva i da je svako motanje oko njih značilo i siguran oproštaj od života.Čule su se eksplozije ali nikada se nije dokazalo da su se neki ljudi obogatili samo sa nekoliko sanduka zlata nadjenog na jednom od potpoljenih brodova.Ljudska zloba i zavist bila je kreativna do bola tako da je svako naredno ponavljanje ove priče uvećavalo količinu zlata za duplo.Danas tih priča nema,ne o zlatu jer svi veruju da je ta priča tačna prvi bi stupili u akciju Rusi i vratili u zemlju sve što je oteto.Oni su,doduše odmah posle potapanja uklonili desetak brodova koji su bili smetnja plovidbi zahutale ratne mašinerije koja je hitala ka Berlinu.Više je ih nije bilo što ne znači da se neće pojaviti sada kada krene ozbiljno čišćenje dna Dunava.

Druga čudna priča koju pamte neki ljudi iz ovog kraja, po priči svojih starijih, odnosi se na sanitetski brod,verovatno najveću ploveću bolnicu iz tog vremena u kojoj je bilo preko 1000 teških ranjenika vezanih za postelju.Jedan broj onih koji su mogli da stoje na nogama iskrcao se sa ovog broda smrti a oni koji nisu mogli da se kreću bez tudje pomoći, oni su ostali na brodu na kome je sve bilo spremno za aktiviranje eksploziva i njegov odlazak  na dno Dunava.Svi koji su bili pri svesti znali su da će umreti za ciljeve i ideale velikog Rajha poraženog u ovom ratu u kome je živote izgubilo preko 50 miliona ljudi.Ali čud i vera tih Nemaca bila je jača od svega.Toliko jaka da čovek ni danas ne zna šta da misli o tom fanatizmu koji je svet uterao u rat a njih naterao da do dana današeng budu večiti krivci za zločine učinjene prema čovečnosti.

Imali su samo sat vremena da se oproste od života i odigraju svoju poslednju fašističku ulogu.Većina ih je bila na palubi,pevala himnu Nemačke,salutirala Hitleru i „odleteli“ na dno Dunava.Vrata su bila zatovrena i pitanje je šta će sve isplivati na površinu kada ovaj brod bude izvadjen iz reke.Sve bolničke sobe bile su pune a meštani, pogotovo ribolovci,koji ovde love mrežama,kažu da nije bilo retkos da pored ribe u mreži zateknu butnu kost ili druge delove skeleta.Jedan meštanin nam je to pričao veoma potresen a njegov kolega se seća da je lično „ulovio“i paket konzervi koje su plutale Dunavom.Naravno da smo ih otvorili i probali jako ukusan mesni narezak.A zlato? E,na ovu temu svi sagovornici odlutaju pogledom ka  Rumunskoj obali.Ćute i ponavljaju: “Priča se svašta“.Te ovaj,te onaj izvukao sanduk sa dukatima a jedan sanduk sa zlatnim polugama...

 Velike su tajne koje krije ova plahovita reka.Konačno,posle 76 godina mirovanja,vest da će brodovi sledeće godine biti vadjeni,podigao je pravu buru-cunami na obali, od Kladova pa do Korbova.Vreme je da sve izadje na videlo dana i da se konačno stavi tačka na priče i nagadjanja a ovaj deo plovnog puta  oslobodi od gomile starog gvoždja i tone ne aktiviranog eksploziva sa kojim su mnogi brodovi opasani a neki prepuni rečnih mina tako otišli mir i tišinu reke.Srbija,od koje se traži da sama obezbedi veći deo srestava za čišćenje reke,gubila je godišnje preko 5 miliona eu zbog otežanih prilika na ovom delu plovnog puta.Nemačka i dalje ćuti a biće zanimljivo da li će država ili rodbina stradalih vojnika Vermaha tražiti detaljne DNK analize posmrtnih ostataka .

Imena stradalih se znaju ali sada treba odvojiti i njihove posmrtne ostatke i sahraniti ih na nekom drugom mestu u Nemačkoj,naravno.

Za mene je u ovoj operaciji najkontraverznije ime generala Valtera fon Štetnera,čovek koji je izdao naredbu o potapanju bolnice i moćne ratne tehnike, koja se povlačila sa Istočnog fronta i tu za uvek ostala u grobnici čelika,mina i ljudskih kostiji gde je naslagano preko 200 brodova.

Ovom okorelom fašisti nije oko zaigralo kada je naredio „Potapaj i brodove i ljude“.To su bila pravila izgubljenog rata i jedne pokorene imperije koja je krenula u osvajanje čitavog sveta.Ta operacija dugo se čuvala u tajni a bila je sakrivena u vojnim planovima i arhivama sa poetičnim nazivom: „Dunavski vilenjak“ što me posebno ganulo i asociralo na ime operacije pod kojom je bonbardovana Srbija i bez ikakvih razloga ubijan srpski narod:“Milisrdni andjeo“! Izgleda da su ratni stratezi i ljudi koji su se bave „marketingom smrti“ nastojali da svu surovost svojih akcije pokriju takvim-poetskim nazivima.Ta praksa se i danas nastavlja a ja iz sve snage izražavam gadjenje prema svim tim, ljudima u čijim glavam se začne takva ideja.To su živi idioti,baš kao i ovaj nemački general koji ipak nije stigao da preživi rat. Tokom pokušaja proboja iz obruča,dobar strelac-snajperista,18 okotobra 1944.god,pogodio ga je posred srca i to,tako piše,na padinama srpske planine Avale.Tu je završio ovaj zlikovac.

Šta sve krije rečno dno? Poznati televiziski novinar ,nažalost davno preminuo,Dušan Vojvodić,tragao je za potopljenom bolnicom i naleto na 23 nemačka broda koja su bila u njenoj pratnji. Na nekima od njih – ratni arsenal. Na tom mestu se dan danas nalazi više od 213.000 tona ratne tehnike, koja je bila na brodovima koje su nacisti pokušali da spasu povlačeći se sa Istočnog fronta. Pojedini brodovi puni su eksploziva, u njima se nalaze i dubinske mine koje su i dalje aktivne i koje i dalje predstavljaju ogromnu opasnost. Pretpostavlja se da je potopljeno oko 160 raznih brodova.U tom periodu na delti Dunava bilo oko 300 plovila, a u zoni od Prahova do Mihajlovca oko 200, koji su i potopljeni.

 Rat se bližio kraju,ovaj dogadjaj na Dunavu bio je zadnji krik poraženog bika u ratnoj koridi.Sve je u trenu nestalo i evo istorijskog trenutka da se ova užasna ratna priča još jednom ispriča od početka.Sa brodovima koji će biti vadjeni isplivaće mnoge priče a biće dostupne i tone ratnog materijal.Naravno,završiće se i sva naglabanja o zlatu koje su hitlerovci vukli sa sobom i to zlatu i bogastvu otetog od Ruskog naroda koji je na ovim prostorima Istočne Rusije najpre pregazio Napoleona i njegovu moćnu armadu a pobedom nad Nemcima,posle 4 godine krvaranje i mnogo smrti,okončao Drugi svetski rat.

Na najužem prelazu Dunava sa Rumunske strane, na našoj obali, podignut je spomenik neustrašivim crvenoarmejcima koji su hitali ka Berlinu.Ostala je u sećanju jedna, možda,istinita priča a možda samo anegdota.Sve jedno,meni se mnogo dopala.

Kada je istrčao na obalu i zakoračio Srpskom zemljom,neustrašivi Ruski vojnik, pitao je prvog meštanina koga usput susreto.

-Drug,gde doroga v Berlin?

Samo pravo!

Spasibo i do svidania!