U drugoj polovini
pedesetih živeli smo u"Vunić mali"na platou iznad današnjeg ulaza u
ŠIK Kopaonik. Gledali smo se sa Jablanovićima a ispod nas tekla
je"reka"našeg detinjstva,naše sreće i naših dečijih radosti. Priglupi
komšija,koji je noću radio a danju spavao,zvao ga je"Šabanov
potok"što nije imalo nikakvog smisla niti logike budući da je on izvirao u
Baćoglavi i posle nekih kilometar i po ulivo se u Banjsku odmah iza ranžirne
rampe.
Baćoglavski
potok! Mirne i tihe vode koje su se tokom letnjih žega pretvarale u tanku
vodenu nit a u vreme velikih letnjih pljuskova i bujica u napast koja je nosila
sve pred sobom.Od ranog proleća visili smo na lijanama pokušavajući da ponovimo
neke scene iz "Tarzana",čekali prvu ljubičicu i visibabu i tek
zarumenele trešnje koje je jedna suluda komšinica čuvala danju i noću od nas
čapkuna željnih svega i svačega.Potok je bio pun krkuša koja je tu dolazila na
mrešćenje pa baš kada bi ponestalo hrane desetak ovih predivnih ribica bile bi
za nas prava gozba.Leti smo imali svoje kolibe i virove a s jeseni čekali raspukle
orahe i tek sazrele jabuke
"djule","kolačare","šumatovke".
Ispod venjaka
pred kućom,na kome je bio jedan rasklimani sto sa nekoliko stolica i dotrajali
šporet,izlazili bi spočetkom aprila a vraćali se krajem oktobra u toplo
predsoble,našu kuhinju,gde je lepo grejao večni "smederevac".Znali
smo sve parnjače koje su tu "pile vodu" i punile se ugljem na svom
putu ka Kosovu Polju ili Nišu.Opijali smo se mirisom šljake koja je dogorevala
hrabreći sebe da i bosi možemo da proletimo preko tog žara.Klimavim mostom, pa
onda izlokanim putem, dolazilo se do "Vojničke česme" sa čijih izvora
smo se raspamećivali hladnom pitkom vodom koja bi vas posle prvog gutljaja
terala na novi obrok,najčešće, dugačku šnitu crnog hleba premazanu svinjskom
mašču, solju i crvenom alevom paprikom.
 |
| Toplica |
Banjska je bila naš izvor života! Reka veća od svih
brazilskih Amazona i ruskih Volgi.Naš okean i naš "zamrzivač" prepun
sveže ribe.Prva pritoka Toplici u čijim toplim vodoma su se mrestile sve rečne
ribe.Klenovi,krkuše,govodarci i one bele kao list a koje smo zvali
pič...poklopci.A kada je reka prebačena u drugo korito, zbog izgradnje ŠIK-a,
onda smo videli u čudu šta je sve od riba živele po tim plićacima i malenim
"ćkaljama".Jegulje! Ličele su na zmije a zapravo bila su to vodena
bića koja su prevalila dug put od nekih mora i okeana da bi se tu
mrestile.Uskoro su pristigli i "skobalji" koji su uništavali sve pred
sobom a na kraju i sebe u potrazi za plićakom gde će ostaviti svoju ikru.
Mi iz Vunić male smatrali smo Banjsku svojim carstvom i
nismo voleli da nam ovde dolaze ribolovci koji su živeli u Kačamak i Jorgovan
mali uz samu obalu Toplice.Toplica je bila njihva a Banjska naša. Kosanicu smo
delili na pola i tu nije bilo problema! Svako je imao o svojoj reci i svoju
priču i velike majstore pecanja koji su znali mamc da ubace u gladna usta
hitrog klena a naročito one poznate ribolovačke fantazije o krkuši od 800 grama
i klenu od 1,2 kg.O litrima ispijenog crnjaka i pune vangle dobro upržene
ribe.I pesme,šale i svih čari zanosnih grudi tek uspaljenih devojčuraka koje su
po celu noć sanjale svog princa,nežna i duga milovanja na proplanku ispod
otvorenog prozora spavaće sobe odakle se čulo jako hrkanje tek usnolog oca i
umorne majke.A tamo u daljini prelepi duet vezo bi melodiju zanose
pesme:"Kod ovakve divne noći a ja moram spavati..."
I noćas miriše precvetala zova,tek pristigle lipe a iz zelenih stabala
olistalog Samokova razbuktava se koncert zaljubljenih slavuja.Svako svoju
ljubav pesmom doziva.
Naše reke su u istinu i naši životi ili kako to eneglezi
kažu "my life".I svima onima koji pomišljaju da nam ih otmu i na
njima grade svoj biznis, moja lična poruka:ne bodite posred srca i duše! Ne
otimaj te nam sećanja i ne rasplamsavaj te strasti jer ostalo nam je toliko
snage da ljubav života odbranimo,ako ste vi naumili neko zlodelo da nam
učinite.
Toplica je moja život!
Нема коментара:
Постави коментар