RASULO!

 Uglavnom,ovaj termin iz naslova, dominirao je u skoro svim medijskim izveštajima koji su se bavili smenom Jugoslava Ćosića i odlaskom Jelene Zorić sa N1 televizije.Dvojac, bez kormilara, godinama je uredjivao ovu televiziju u koju je grdne novce uložio overeni domaći tajkun Dragan Šolak.Poznato je, da je on televiziju registrovao u Luksenburgu uveren, da će na taj način sprečiti Vučića da ga ometa u radu i zgrtanju miliona čime je svima stavio do znanja, kakvu će uredjivačku politiku imati i za koje političke ideje će se boriti. Ali, ono što niko sa ove televizije nije želeo da poveruje niti da uvaži kao glavnu zamerku,to je njena slaba,da ne kažem,nikakva gledanost.

Studio N1

Ako zanemarimo Beograd,gde je informativu i sve pljuvačine Ivana Ivanovića,totalnu sterilnost Olje Bećković,uglavnom gledao onaj isti broj ljudi koji su se okupljali oko Djilasa i deklarisali se kao udarna pesnica opozicije,već na 20. km od Beograda prema Jugu, tu televiziju niko živ nije gledao.Zanimljivo je da uredjivački koncept ruženja i pljuvanja Vućića nije ni mogao da bude privlačan brojnim pristalicama SNS i poštovaocima dela predsednika Srbije,koji su sva ta vredjanja,ponižavanja i pakovanja stotine neproverenih laži, prožete teškom mržnjom, doživljavali kao ličnu uvredu.

Uglavnom,redovno su targetirani penzioneri kojima su za dobro jutro i laku noć, upućivane reči prekora prepune sarhastičnim otrovom a po nekada i direktnim pretnjama. Prosto je bilo ne shvatljivo i ne razumljivo, da nikome nije palo napamet da ni jednoga časa uporedi brojna istraživanja, raspoloženje i naklonost biračkog tela, koje nikada nije bilo ispod 50 posto na strani Vućića a po nekada prelazilo je čak i 65 posto.Za tako veliki broj gradjana Srbije koji nisu niti glup,ni naivan a po najmanje zatucan i potpuno politički zaludjen od jednog čoveka,skoro ni u jednoj emisiji N1 televizije nije bilo ni jedne normalne, da ne kažem, lepe reči!

Oni nisu ljudi,to su Vučićevi botovi-čulo se najčešće u skoro svakom novinarskom komentarisanju trenutne političke klime u zemlji.Ivan I. je sa „botovima“ otišao toliko daleko da je tu svoju,nekada gledanu emisiju,mirne duše mogao da nazove i „botovizijom“.Dok je on vredjao Vučićevo biračko telo,odgovor mu je stizao u vidu „ne gledanja“ ili potpunog zaobilaženja programa ove televizije.Brojni provajderi, koji su ovu televiziju narodu u nudili u „paketu“ sa drugim televizijama, imali su grdnih muka da opstanu na tržištu.

Tandem koji je napustio N1 televiziju:J.Ćosić i J.Zorić

Retko kada, na toj televiziji narod je mogao da dobije i po delić informacije o otvaranju brojnih autoputeva,novih fabrika,mostova,pruga a o velelepnim objektima koji su nicali u glavnom gradu,čule su se samo kritike a ako je bilo nagoveštaja i neke afere,e,to je bio bingo u emisiji.Na njihovo kolektivno redakcisko gadjenje nailazila je rečenica: "Da ova Srbija,ni po čemu, ne liči na onu vašu“.

Predsednik Srbije je redovno bio vučen po blatu a svoju novinarsku karijeru u otvorenim svadjama sa njim,na press konferencijama, izgradila je i Žaklina Tatalović koja je sama sebe okačila na zid redakcije kao“ slavsku ikonu“.Odlaskom čuvenog Juge i nesnošljive brbljivice Jelene Zorić,lik i delo Žakline Tatalović,vinuo se u nebo N1 televizije. Sada je ona „bog i batina“ a to je dovoljna garancija, da proces propadanja ove televizije neće se zaustaviti već,naprotiv,krenuti da tone sve dublje i dublje.Sve češće glasine tipa „Šolak, đabe si krečio“ ili „Ne bacaj novce u bunar“,prate ovu kadrovsku vrtešku od koje vajde neće biti pa makar se sve „okrenulo na glavu.“Ne razumljivo je zašto ljudi sa ove televizije misle da jedna mediska kuća koja nije u saglašću sa drugima i koja izražava svoje profesionalne stavove i svemu,nije poželjna svakom političkom sistemu,pa i ovom Vučićevom, koga su oni na silu i za potrebe Dragana Djilasa stavili u žižu svojih interesovanja prenaglašeno forsirajući sve metode ne novinarskog izražavanja koje su se ogledale u ruženju i pljuvanju preko svake pristojnosti i lažnom predstavljanju brojnih istraživanja koja su ukazivala da Vučiću pada rejting a Djilasu raste iz minuta u minut!

Zvezda u usponu:Žaklina Tatalović

Televizija koja služi za zabavu i igru,dobro plaćenim,usto i umišljenim novinarima,koji rade i žive sa uverenjem da su „elita“ bez premca u zemlji,nije ni imala čemu boljem da se nada.Predpostavljam da je u jednoj takvoj atmosveri u kojoj dominiraju sve sami „genijalci“,bilo nesnošljivo popiti i tradicionalnu jutarnju redakcisku kafu.Zavist,ljubomora i apsolutna zagledanost u sebe i svoja dela prekrečena neskrivenom prepotencijom i suludim narcisoidnim komentarima,bili su nepremostiva prepreka u otvaranju i drugih,uglavnom kritičkih osvrta, koje ni jedna sujetna glava nije mogla da podnese.Zbog toga,te jutarnje kafe i normalne kolegijalne teme, bile su izbegavane jer one su samo dolivale ulje na vatru koja je večno tinjala.

 Ko narod pita ili, kako se to na srpskom kaže,“ko narod šiša“! I tu smo gde smo,što nažalost,nije garancija da će se posle treska glavom o ledinu,ekipa opametiti i vratiti poslu pod uslovom, da u medjuvremenu nisu zaboravili i ono što su nekada znali,baš upravo kao mlada početnica na BK televiziji,koja se jednoga jutra tiho i nečujno ušunjala u redakciju sa namerom da uči i nauči a ne da prkosi i preti i lekcije deli svima pa i Predsedniku zemlje, uverena da to tako treba uz izbegavanje da sazna,kako takvi nadobudni novinari prolaze na press „žurkama“ kod Bjadena,Makrona,Merkelove ili ne daj bože,kod Putina u Kremlju!

U to vreme, Djilas je svoje milione zgrtao preko marketinga RTS koga je oteo radnom narodu Nacionalne televizije, uverivši javnost da je to sigurniji i bolji put kojim će stići lova u Takovsku 10.Umesto na ovu adresu,novac je stigao na račune 57 banaka širom sveta ali na ime Dragana Djilasa!Bilo je to vreme kada je i „nemoguće bilo moguće“ pa čak i to, da se u markteninškom prostoru stvori i organizuje monopolista preko koga je išla prodaja vremena za oglašavanje po cenama koje je samo on imao i nudio.Za tu rabotu Ameri su davno izmislili „Alkatraz“ i slične „elitne“ hotele, za dugogodišnji boravak kriminalaca.Tu je svoj život okončao i strašni Al Kapone.

Nažalost,samo u zemlji Srbiji postalo je zabavno i popularno nekoga godinama nazivati lopovom bez presedana a da na to niko živi,koji je za to plaćen,ne reaguje.Ta lopovska kampanja protiv Djilasa traje više godina a da se ni jednom do sada nije čuo glas javnog tužioca koji je bio dužan narodu da objasni da li je ovaj lik zaista lopov ili ne! Tako uporno odlaganje „egzekucije,“ nad likom i delom proverenih lopuža,samo je postaklo i druge da sa slobodno kradu i otimaju i sa ponosom nose lentu „ja sam lopov,pa šta“!

Naravno,oni koji su zgrtali pare a da im niko nije mogao ništa,danas kuju planove kako da dodju do vlasti pa da sa te pozicije nastave da otimaju.U svojim nezajažljivim željama počeli su da izmišljaju svašta pa i to da su već dobili izbore  koji još nisu zakazani i da u promeni nekih izbornih pravila,bilo bi sasvim normalno, da im ljudi uz Evrope pomogu da izmedju ostalih želja prodje i namera da N1 televizija dobije Nacionalnu frekfenciju. Pa čak i to, „nemoguće da bude moguće“,narod neće više gledati ni jedno lice sa N1 televizije.Ta mediska kuća odavno je izumrla na ovom prostoru.

I to se  dogadja i ništa čudnog u tome! Nekada nestaju oni koji su sami sebi „pucali u noge“ a po nekada,kao u vreme BK televizije,gase se i nestaju takvi medijski „giganti“ koji su bez konkurencije,u svoje vreme,bili najbolji i najgledaniji.Bilo je tu malo komešanja,malo suza a onda je vreme i duga hladna jesen prekrila lišćem i osušenom travom priču koju su svi do proleća zaboravili.