DRŽAĆEMO KOLINDU ZA INTERES !

Hrvati su dobili ono što su želeli-Kolindu !

Na njenoj inaguraciji klicalo se Tudjmanu a fuckalo Josipoviću i Meseću. Ovacijama je pozdravljena svaka rečenica koja je podsećala na rat, ratnu retoriku i vreme NDH-azije. Držim do toga da će im se to, kad-tad, obiti o glavu.
Ono što je indikativno, osiromašene zemlje  Evrope prestrojavaju svoje političke redove ka ultra levoj orjentaciji koja teži ravnopravnosti i smanjenju razlika izmedju prebogatih, s jedne i siromašnih, s druge strane. Hrvati su, medjutim, odlučili da vrate točak istorije unazat ili ako ništa drugo, da ga uspore.
Ponovo je na snazi retorika desnice i ono što ja iz tog programa i onoga izgovorenog juče u Zagrebu od srca pozdravljam to je „velika misao“ gospodje Kitarević  koja je u jednom dahu rekla sve: „Sa Srbima, sprovodićemo politiku čistih računa“! 
Za pohovalu, poštovanje i iskreno verovanje da će tako i biti.

Ja želim i korak više, a siguran sam da moje mišljenje deli 99 posto Srba.  Njapre,  da u jednom, verovatno, jedinstvenom zakonu u svetu kojim se regulišu „dobrosusedski“ odnosi u prvom članu bude ugradjena ova rečenica koju je  nadahnuto izgovorila Kolinda a podržali svi prisutni medju kojima je najviše bilo “domobranitelja“. Ali već u drugom članu, tog nužnog pravnog akta, moralo bi da stoji: Srbima se, pod pretnjom doživotne robije, zabranjuje upotreba svih prideva koji ispoljavaju emocije, sažaljenje, izvinjenja, podrške, kajanja, razumevanja i tome slično. Naravno kada su u pitanju Hrvati !

Neko će reći, a šta ćemo sa Srbima koji žive u Hrvatskoj ? Ako već nisu, neka pod hitno promene taktiku ponašanja i sve okrenu ka interesima. Osim onoga „Bog, susjed“ sve emocije u fioku!

Kolinda i Vučić

Zamolio bih moje  sunarodnike da se uvek, kada to mogu, klone  velikih požuda temperamentnih hrvatica čija je životna želja, da makar jednu noć, provedu sa  pravim Srbinom, pa sutra neka bude što mora biti. Navijače da ne izazivaju nerede i tuče jer  s druge strane imaju purgere koji  na tudjem terenu ćute i predu kao male mace a na svom Maksimiru  reže kao besni psi. Njih treba ignorisati a pogotovo odvratnu rasističku  i genocidnu himnu „snv“ jer istorijske činjenice govore da su „hrabri i neustrašivi“ bojovnici svoje junaštvo dokazivali nad iznemoglim starcima koje su zaticali na samrtnim posteljama tokom te njihove hvaljene "Oluje" ili logorašima Jasenovca, Gradiške  i brojnih jama, uvala i vrtača, po bepućima Hercegovine.

No, vreme je, ako ne slažu, da okrenemo novi list, ali ovoga puta da ga stvarno okrenemo i krenemo u ispisivanje  istorije izmedju Srba i Hrvata, koja će se zvati ISTORIJA INTERESA.

Zahvalan sam predsedniku Vučiću, najpre na odluci da ode u Zagreb jer to je bez sumnje bio dobar politički potez što su mnogi mediji jednoglasno podržali.Ja verujem da će Vučićevo prisustvo i razgovori sa zvaničnicima Hrvatske, suspendovati  svaku dalju predizbornu „srbofobičnu“ marketinšku strategiju. Niko više neće moći da gradi sebe i svoju političku veličinu na retorici mržanji i izgovorenim lažima o Srbima. A kako je izvesno da će do parlamentarnih izbora u Hrvatskoj uskoro doći, uverenja sam, da se u čudu našao  i Zoran Milanović koji već nekoliko meseci zaoštrava odnose izmedju jedne i druge strane  sa namerom da homegenizuje svoje biračko telo na Srpskom pitanju. Čini mi se, da mu je taj adut istrgnut iz ruku. Uz sve to, umešale su se i ekstremne  ustaše na čelu sa „bezglavim“ Branimirom Glavašom, „šokačkom“ budalom. Njihova meta je  Milorad Pupovac  lider  Srba u Hratskoj. Ta podvala je pročitana a o svemu tome upoznata i uvažena gospodja  Kitarević.

Mi danas ne radimo. Slavimo  Dan državnosti  a Hrvati su od ranog  jutra krenuli  u novi život, sa ženom  punom elana i velikih obećanja. Što se nas tiče, ostaje nam da je držimo   za INTERES !

JESTELI VI RAZUMELI VUČIĆEVU IZJAVU ?

Budni i napeti, do ranih jutarnjih sati,  očekivali smo završetak pregovora  u Briselu uvereni,  da će i Srpska strana dobiti onoliko koliko i Tačijejeva-mafijaška. U izjavi predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, čuli smo mnogo toga a razumeli malo ili ništa. Predsednik se potrudio da nam saopšti ono što bi trebalo da nas  raduje ili  sa mnogo manje nervoze pošalje u krevet na počinak posle dugog bdenija.Bila je to nepromišljena izjava umornog i isrpljenog čoveka koji je pominjao neke brojke sudova i sudija koje smo dobili u ovim pregovorima a namerno ili slučajno zaobišao da izgovori istinu ovog  dugog i mučnog nadmudrivanja sa šiptarima.Jeste dobili smo sudove i sudije,sekretarice i ostalu administraciju ali će svi ti ljudi i te ustanove morati da rade po zaknu Kosova i pravdi šiptara.Ako je sudstvo jedan od stubova svakog ustavnog poretka,onda ga Srbi na Kosovu više nemaju  i to je istina.

Kada sam se izbudio i ponovo čuo na vestima izjavu Vučića,  tek tada sam shvatio da nam zapravo nije rečeno ništa i da je suština onoga o čemu se pregovaralo, barem u ovoj prvoj izjavi, prikrivena.

 Zašto ?

Resetujem sebe u nameri da sa malo bistrijim i odmornijim umom pokušam da udjem u suštinu izjave našeg uvaženog Premijera. Ne ide. Ili smo svi mi potpuno otupeli ili je politička komunikacija  toliko odskočila da je zapravo njeno razumevanje skrenulo u nerazumnu sveru manipulacija, laži ili nekakvih stranačkih kalkulacija i da je normalo što narod to ne razme. Ali, ako je to normalno, nije normalno da onaj koji to govori, veruje da je u svojim namerama uspeo. OK, ne mora sve da se sazna odmah, saznaće se sutra ili za koji dan, ali, izvesno je, saznaće se! Sve to što nije saopšteno a trebalo je da bude, raspaliće istrživačku vatru kod svih, a po najviše kod protivnika režima, koji će u nastavku učiniti sve da narod uvere da sadašnja vlast ne nudi ništa dobro i pametno i da je, normalno, treba što pre proterati. Korak po korak i doći će se do novih izbora ali sada razočarani i depresivni, neće tako olako dati svoj glas kao kada su na izbore sa velikim obećanjima izašli politički “divovi” SNS u koje je narod bio zaljubljen i kojima je iskreno verovao da mogu sve pa i to da  pomakom čarobnog štapića u jednom trenu oteraju sve muke i probleme gomilane decenijama. Kad ono, neki ministri, kao onaj “čarapan” Gašić, već pola godine dokazuju da Vučićev brat nije izazvao incident već da su to uradili oni bahati policajci. I umesto da skrate muke i javno kažu Andrej Vučić  je zasrao i pogrešio, oni, da bi se dodvorili Vučiću, uveravaju  da niko nije taj incidet, koji je direktno prenošen na TV, bolje video od njih, pardon od Gašića. Pa dajte ljudi, uzmite se u pamet.

Ono što bih na kraju želo da podelim sa vama,  sadržano je u pitanju: kakve smo mi to kurate sreće da poslednjih decenija sve izabrane srpske vlasti, iz “ljubavi” rade za svoje strane naredbodavce a iz muke i moranja za vlastiti narod !!!

Srbijom ovih dana hoda  duh jednog dokonog američkog kongresmena Krisa Marfija, koji gde god stane širi laži i nemoguće propovede po sistemu one dobre domaće poslovice: “Što je dedi milo, to se babi snilo“! Marfi kaže, da će Amerika učiniti sve da izbaci Rusiju sa Balkana a kao dokaz da Vašinkton ima ozbiljne namere, navodi primer propasti projekta „Južni tok“ na čemu su oni predano radili. Dalje, on poručuje da će američki gas zameniti ruski, odnosno, da je alternativa potencijalni uvoz iz SAD, uz novi terminal u Hrvatskoj.

Naravno, za verovati je da Marfi  nema dilema kako će se gas isporučivati domaćinstvima i privredi. Kao nekada coca-cola u metalnim bidonima a kasnije i u plastičnim bocama od litre i po. To je jedan od savremenih i modernih marketinških  poduhvata zemlje iz koje smo navikli da nam u proteklim vekovima stižu neverovatna „naučna“ dostignuća,  uz dužno i iskreno poštovanje prema svemu onome, što je za civilizaciju Amerika učinila.

REKOH,NIŠTA SE NE DA SAKRITI !

Sporazum o pravosuđu koji je potpisan u Briselu nije dovoljan za otvaranje poglavlja 35, koje je posvećeno Kosovu, u pregovorima Srbije i EU. Postoji bar još šest obaveza iz Briselskog sporazuma koje do sada nisu ispunjene.

Potrebno postići dogovor o Zajednici srpskih opština, dogovoriti pozivni broj za Kosovo, razgovarati o energetici, odnosno EPS i jezeru Gazivode, o stalnim graničnim prelazima, postići dogovor o civilnoj zaštiti na severu i otvaranju mosta na Ibru u Mitrovici.

 

Nemačka insisitra da prvo poglavlje u pregovorima Srbije i EU bude upravo poglavlje 35 koje je posvećeno Kosovu.

Kao uslov za otvaranje ovog poglavlja navodi se puna primena Briselskog sporazuma.

Cediće nas i ucenivati na sto načina. Proveravaće našu izdržljivost i tu prekomernu ljubav prema EU. Već skoro godinu dana govori se o početku pregovora  na jednom od najavljenih poglavlja i sve se to odlaže od danas do sutra. Najnovija optimistička najava je da će se valjda u ovoj godini o nečemu pregovarati. Što se mene tiče, sva ta odlaganja mogu da potraju što duže. 

ЈОШ ЈЕДАН КОМЕНТАР


Потписан је само још један у низу пораза.
Убацујућу неколицину српских судија у судове на Косову и Метохији, споразумом о судству „наша“ делегација предала је шиптарима у руке кључ од судства на окупираним територијама.

Према писању шиптарских медија, судови који ће бити оформљени у четири српске општине, функционисаће у складу са шиптарским законима. Овим је српска делегација признала још један атрибут шиптарске државе – правосуђе.

У прилогу прочитајте текст споразума:

BUNT !

Kako preživeti ? Odgovor na ovo pitanje je više nego jednostavan: više rada-više para. Mnogi će pomisliti, pa to isto govori i Vučić a narod svuda pa i na društvenim mrežama, procenjuje da je ta njegova tvrdnja cinična jer je u direktnoj koliziji sa njegovim brojnim obećanjima o novim radnim mestima i boljem životu koji se očito preselio u režimske medije i koristi se kao stub prljavog političkog marketinga.

Bunt gladnih i poniženih

Prva jutarnja  pomisao,  svakog od milion nezaposlenih  je posao. S druge strane, oni koji rade sa strahom odlaze u firme jer se boje da će ih na stolu sačekati otkaz ili obaveštenje da plata kasni. Muku muče i oni koji primaju po 25 hiljada dinara i od rada na crno još 15 hiljada, kako da se prezivi? Sve priče na ove teme su crne, depresivne i teške za slušanje. Gledaš čoveka koji nazdravo puca, razdire se i sve dublje tone u živo blato bez nade i u strahu da  mu niko neće pruziti ruku.

Najpre, da bi se radilo i od rada živelo, taj isti Predsednik i ministri oko njega, moraju sve da učine u stvaranju uslova ili kako se to kaže ambijenta za stvaralački rad, za polet, za promenu navika, za konkurenciju na tržištu rada, za zakonsku zabranu zapošljavanja putem političkih partija, za strogo i bezpogovorno kažnjavanje  poslodavaca koji lažu i podkradaju zaposlene . Svi reformistički zakoni, najavljeni kao istoriski zaokret, nisu ništa dobrog doneli  radniku ali jesu državi koja i dalje zahvata prekomerno i time tera poslodavca da je vara i potkrada. Priča o nekakvim stimulacijama je i dalje nevidljiva i neprimenljiva.

Nema promena bez  ukidanje svih privilegija. Ne može Srbija da ima više službenih automobila od Nemačke, grubu i neracionalnu policiju, loše medije koji olako preuzimaju ulogu javnih potparola jednog čoveka ili jedne partije.

Šta sve tek treba da se dogodi da bi Srbija konačno imala dobar Zakon o poreklu imovine putem koga bi bila napravljena kakva-takva socijalna sihronizacija  svojevremeno ukinuta i to pod naletom armije lakih  luzera i teških kriminalaca preimenovanih u “naše tajkune”. Primenom tog zakona, bilo bi normalno očekivati i  stostruko oporezivanje šunda i svih puteva koji postiču primitivizam i javnu prostituciju. Ko se još ne seća  Cuneta, Tozovca, Mileta  Bogdanovića, Vuleta  Jevtića, Lepe a i mučnog pitanja: da li je normalno da njihova mesta zaposedne Ceca, ratni huškač, folk diva koja je zaludela milione neobrazovane i neuposlene dece. Moguće je, jer u Srbiji se niko nikada nije pozabavio odvajanjem “žita od kukolja” i to ne samo na estradi već u svim oblastima života.

Srbija ne može da bude po strani i da ne zainteresovano gleda na započeti bunt ojadjenih evropskih zemalja koje grcaju u dužničkom ropstvu bez šansi i izgleda da iz njega jednoga dana izadju. Predsednik vlade mora da je na čelu svog ojadjenog naroda a ne da bude jedan od vazala centrima moći koji preko njega sprovode politiku porobljavanja i uništavanja svih privrednih i kulturnih vrednosti  stvaranih vekovima.

Neprekidno me proganja pitanje u čije je ime Vučić u prvim sekundama posle objavljivanje pobede SIRIZE, popljuvao ovu pobedu a njihovog lidera Aleksisa Ciprisa, malte ne, proglasio budalom. Grčka drama je i naša drama i ne vidim ni jedan razlog da ne budemo na njihovoj strani, na strani bunta porobljenih i ojadjenih ljudi koji su ustali, ne iz obesti, već zbog nemaštine i gladi.  

U Evropi se nešto ipak, menja, i nije logično da mi budemo po strani. Rusija i Kina nastoje da razbiju vekovni hegemonizam Amerike koja je sa lakoćom proizvodila krize hiljadama milja daleko od Bele kuće. Levice u Grčkoj, Španiji, Francuskoj  traže promenu pravila u EU i zaustavljanje Nemačke u pohodu porobljavanja malih. Vreme je da se  se stane na put tom ludilu mada će proći mnogo vode dokle se pokidaju svi kraci storuke hobotnice. Kada smo pomislili da to neće ili da je to nemoguće, pojavio se Soroš i kao ptica grabljivica prigrabio nam nekoliko najvitalnijih kompanija od čijih prozvoda zavisi ishrana stanovništva. On nikada nije nigde donosio nešto dobro i progresivno. Oduvek je bio dobar vojnih porodice Rotšild i njegova misija je okrenuta ka još dubljem zaranjanju u dužničko ropstvo.

I dalje je u javnosti neobjašnjena misterija oko masovnog bežanja šiptarske mladeži sa Kosova i to direktno ka Nemačkoj. Da li je reč o ekonomskim migracionim procesima ili se u pozadini sprema neko novo zlo koje za cilj ima paljenje svega što je Srpsko i proterivanje preostalog stanovništva sa teritorije celog Kosova. Zagovornika jedne i druge pretpostavke ime ali nama običnim ljudima još uvek nije objašnjeno šta će država učiniti ukoliko šiptari krenu u neku svoju “Oluju” ?

Vremena su teška i gadna.Živimo u strahu izbijanja Trećeg svetskog rata i nade da će prevladati razum moćnih koji će se teško pomiriti da barem za nijansu stišaju svoje gramežljive ambicije i time omoguće preostalom svetu da sa malo više kapaciteta krene da radi i da se obnavlja. Ono što je izvesno, niko me ne pada namamet da dobrovoljno prinese vlastitu glavu na panja okrutnim dželatima.

U PITANJU JE SRBIJA !

I ovo je Srbija !

„Umеstо dа nаm pоmоgnе dа stvоrimо еfikаsаn pоrеski sistеm, „trојkа” је rаzоrilа i оnај kојi smо imаli i dоvеlа dо pаdа svih nаših indеksа nа bеrzаmа. Тimе је pоdstаklа bеkstvо kаpitаlа iz Grčkе i оd Grčkе, štо sе prеtvоrilо u sоciјаlnu drаmu cеlе zеmlје”,kaže novi premijer Grčke Aleksis Cipris.

Po ovom istom modelu i domaći tajkuni su izneli svoj kapital van Srbije.Na našu nesreću,ne samo tajkuni, već i namanji lopovi. Došlo je vreme da Vučić, poput Putina, zatraži od njih da novac vrate u zemlju.

Dobro sam upamtio jedan detalj iz razgovora Putina sa Ruskim oligarsima. Jedan od njih se usprotivio i javno rekao:
"Vi, gopsodine Vladimire Vladimiroviču, nemate pravo da to tražite od nas!
Znam da nemam to pravo, uzvratio je Putin, ali  sada je u pitanju Rusija i ja to činim.Uostalom, vi ne morate da vratite svoj kapital u zemlju ali više ne računajte na Rusiju da će ona za vas učiniti bilo šta kada vam je to potrebno".

U sali je nastao dug i mučan tajac !

Aleksandar Vučić se redovno zaklinje u znanje i to je odlično. Evo prilike da ono što ne zna, nauči od Putina i Aleksisa Ciprisa.

Srbija je u pitanju Aleksandre Vučiću i tu pardona nema, a pogotovo nikakvih izuzetaka, pa makar vam iz oka ispali.

МЕЛБУРН ПО ПЕТИ ПУТ !

Франкфуртер алгемајне цајтунг је Ђоковићеву победу назвао „историјском“.

„Шкот Мареј је допустио да га збуни психолошка игра Србина у финалу“, констатује немачки лист питајући се како назвати Ђоковића после меча у коме је освојио своју пету титулу у Мелбурну.

„Сфингом? Дивљом мачком са седам живота? Суперменом? Новаку Ђоковићу је то било свеједно; он је узео оно што је могао да добије“, закључује франкфуртски лист.

Лист пише да су током два и по сата овог меча сви остајали без даха.
„Његовој супрузи и мајци њиховог сина, удаљеној 10.000 километара, није било ништа боље. Током прошле недеље, Јелена Ђоковић је из Монте Карла слала охрабрујуће поруке, али је овога пута, пред крај трећег сета на Твитеру написала да више не може да издржи напетост и да ће зато изаћи из собе“, преноси немачки лист.

Франкфуртер даље пише да је посматраче у Род Лејвер арени „само претња силом евентуално могла да натера да не прате меч“.
 

У стилу "дивље мачке"

„Ђоковић, еластичан као ниједан други конкурент, проклизавао је на терену тако да је понекад изгледало да се једва држи на ногама. Мало га је болела рука, мало нога, а онда би излетео из кривине као гепард. Повремено је изгледао тако да је само још могло да се очекује да из угла неки секундант из његовог тима баци бели пешкир на терен, али је на крају деловао тако свеже и орно, као да је он био у шетњи Монте Карлом, а не његова супруга. На крају, није победио јер је побољшао сервис или неке друге техничке детаље, већ зато што је он писао сценарио, а противник није могао да следи његове изненадне преокрете. Српска сфинга, брза и паметна, освојила је титулу.“, закључује немачки лист.

Магазин Шпигл онлајн пише да је Ђоковићев тренер Борис Бекер недавно у једном интервјуу хвалио нову офанзивност и прецизнији сервис свог пулена.

„Све те мале промене су комплетирале играча који готово савршено влада игром са основне линије. Дефанзивно оријентисан, а ипак доминантан, агресиван у ретерну и кад сервира. Када Ђоковић игра свој најбољи тенис, на тврдим подлогама је скоро непобедив“, наводи Шпигл.
Швајцарски дневник Ноје цирхер цајтунг пише да мачке, како се каже имају седам живота, али да Ђоковић има – осам.

„Двадесетседмогодишњи Србин је борац, и то у овом тренутку можда највећи у мушком тенису“, истиче швајцарски лист.

                  OVO SE NE ZABORAVLJA !

Novak Đoković je definitivno sportista o kojem se trenutno najviše priča na svetu, međutim poslednjih godina naš teniser je takođe ostvarivao zavidne uspehe, o kojima svedoče i ove fotografije koje nikada nećemo zaboraviti. Međutim, njemu nije bilo ni približno lako da osvoji sve ove trofeje, s obzirom da je igrao ukupno 28 sati i 26 minuta kako bi ih se dokopao.

 

2008. Australijan open

Novak Đoković, Foto: A.P.

Ova godina je zaista posebna za Đokovića, ali i za srpski sport, s obzirom da je Novak tada osvojio svoj prvi grend slem i to upravo u Australiji. On je tada u finalu pobedio Vilfreda Congu 3:1 u setovima, nakon tri sata i 10 minuta borbe.

2011. Australijan open

Novak Đoković, Foto: A.P.

Ćekao je Novak pune tri godine na sledeći pehar, a on je ponovo došao na poznatom australijskom tlu, kad je Đoković u finalu pobedio Mareja 3:0 u setovima. Meč je trajao jako kratko, samo dva sata i 39 minuta.

2011. Vimbldon

Novak Đoković, Foto: A.P.

A onda je usledio najveći turnir od svih, Vimbldon. U finalu su se ponovo sastali Đoković i Nadal, a naš teniser je ponovo trijumfovao sa 3:1 u setovima, nakon čega je po prvi put zauzeo i prvo mesto na ATP listi.

2011. US Open

Novak Đoković, Foto: A.P.

Novak je uhvatio odličan zalet pred američki turnir, gde ga je u finalu čekao Rafa Nadal. Bila je to epska borba, iz koje je Đoković izašao kao pobednik sa 3:1 u setovima, nakon čak četiri sata i 10 minuta igre.

2012. Australijan open

Novak Đoković, Foto: A.P.

Ponovo Australija i ponovo Nadal. U ovom epskom meču koji je trajao skoro šest sati (5 sati i 53 minuta), Đoković je uspeo sa 3:2 da savlada Španca i još jednom mu ispred nosa uzme prestižni pehar.

2013. Australijan open

Novak Đoković, Foto: A.P.

Izgleda da su Marej i Nadal glavne žrtve našeg tenisera u velikim finalima, a ništa se nije promenilo ni 2013. godine kad je Đoković sa 3:1 savladao Britanca nakon malo više od tri sata igre.

2014. Vimbldon

Novak Đoković, Foto: A.P.

Pobeda protiv "kralja Vimbldona" Rodžera Federera je definitivno bila slatka na njegovom terenu, a Đoković je to uspeo u trileru od pet setova (3:2 za Noleta). Ova pobeda je značila više i zbog ponovog pozicioniranja na mesto prvog reketa sveta. Njemu nije bilo nimalo lako da ostvari pobedu, s obzirom da je meč trajao čak tri sata i 47 minuta.

2015. Australijan open

Novak Đoković, Foto: A.P.

I to nas dovodi do njegovog nedavnog uspeha - pete uzastopne pobede na Australijan openu kojom je postavio rekord. On je u finalu ponovo pobedio Mareja sa 3:1 u setovima nakon tri sata i 39 minuta.