POGLED PREKO PLOTA ILI,"BRAVO, KRETENI"!

Crna Gora je samostalna i nezavisna država i njena je stvar kako će uredjivati svoje unutrašnje odnose.Namera mi nije da zavirujem "iza plota" naših komšija i dojučerašnje braće i u detalje objašnjavam, kakave sve to oni nestašluke rade u svome dvorištu.

Ono što želim u nekoliko rečenica da primetim,a siguran sam da je većina vas sa čudjenjem otpratila večeršnji Dnevnik i gledanu rubriku o sukobu,skoro pa tuči u parlamentu, nekada mjestu čojstva, mudrosti, sve pameti i nedokučive intelegencije.Sadašnji vladar,car i apsolutni gospodar ove malene države sa nešto više od 600 hiljada stanovnika, konačno je izgubio kompas, nadmenost, nevidjenu prepotentnost i otvoreno ušao u sukob sa opozicijom nagrdivši je popularnom uličarskom izrekom "bravo, kreteni"!!! 

"Bravo,kreteni"!

To je zapravo bila njegova reakcija na glasne povike opozicije "Milo lopove",ono što se uostalom već mesecima čuje pod prozorom predsenika vlade iz grla na desetine hiljada poniženih i uvredjenih Crnogoraca suočenih sa neizdrživo teškim životom s jedne i bahatom mafijaško- izdajničkom politikom Mila Djukanovića s druge strane i nekolicine njegovih klimoglava i odanih poslušnika spremnih da zbog sebe, svog džepa i sve raskoši u kojima ne zasluženo žive, podrže čoveka koji im je to omogućio.

Za Milu-"Britvu",potlačeni narod nema ni jednu drugu reč sa kojom bi objasnio njegovo ogromno bogastvo koje se u medjunarodnim krugovima renomiranih kapitalista svrstava u sam vrh rang liste najbogatijih na planeti.Crnogorci veruju da on to nije zaradio nego da je od svog naroda pokrao.Zato sa lakoćom i bez griže savesti, izgovaraju"Milo lopove" !

Šta bi im prognani Njegoš,genije bez premca, na sve ovo rekao ako ne ovo:

Čašu meda još niko ne popi
što je čašom žuči ne zagorči
čaša žuči ište čašu meda
smiješane najlakše se piju.

SKANDALI !

U dva dana, dva užasna skandala, koji iz temelja drmaju svako društvo u kome žive normalni i civilizovani ljudi. Nažalost, sumnjam, da če se kod nas bilo šta dogoditi zato što smo duboko srušili i pogazili sve principe kulturne usto i nazovimo je demokratske zajednice, i zato, što prethodni, slični incidenti, nisu nikada sankcionisani.

Najpre, su izvesni likovi, koji se predstavljaju kao navijači Partizana brutalno i svirepo pretukli čoveka koji svoj hleb zaradjuje radeći kao portir na ulaznim vratima stadiona JNA. Batine su bile namenjene predsedniku kluba a kao koleteralna greška nastrado je nedužni portir.

Bile su to užasne scene koje su primorale sve voditelje informativnih blokova da ozbiljno upozore osetljive osobe na svirepost scena vidjenih zahvaljujući bezbednosnim kamerama. A videli smo trojicu mladih i obesnih ljudi koji su najpre nokautirali čoveka a onda ga je jedan od njih,dok je ležao u besvesnom stanju nogom kao maljem, udarao po licu.Naredne scene su bile još užasnije. Gledali smo kako nesretni čovek pokušava iz potpuno grogiranog stanja da se podigne i stane na noge.Usledio je još jedan udarac nogom u glavu.Potresno, da ne može biti potresnije.

Ivić-Obradović,tandem iz "snova"

Ono što je vidjeno ne može se drugojačije nazvati nego namera da se čovek unakazi i tako prebije a ako preživi, ostatak života provede sa trajnim posledicama.Dogadjaj je do te mere uzburkao javnost da evo skoro 24 sata pošto se zbio, ne silazi sa naslovnih strana medija i narod o njemu ne prestaje da govori. Kakav će zakonski epilog biti, svih sedam miliona stanovnika ove zemlje, sa velikim nestrpljenjem čekaće da vidi ono elementarno: da li je PRAVDA uspela da doskoči i adekvatno obeleži živote aktera ove svirepe epizode ili je još jednom pala na ispitu.

Drugi neprijatan dogadjaj vidjen se u sali gde je RIK završavala brojanje glasačkih listića sa prethodnih izbora. Kada je shvatio da je matematika pokazala da Dveri padaju ispod cenzusa za jedan glas, lider ove stranke Boško Obradović, pretvorio se u zver i time javno otkrio lice agresivca i primitivca preobučenog u "jareću kožu",spremnog da bije i užasno vredja članove ovog nezavisnog republičkog tela. On želi po svaku cenu u parlament i jasno stavlja do znanja da u poslaničkim klupama neće biti mira ni spokoja dok on bude sedeo u njima.

Jedan lik sličan njemu iz njegovog radonog grada, sišao je sa političke scene a Čačane će brukati drugi, još gori i agresivniji. Ima li zakona za njega ili će mu biti progledano kroz prste do sledećeg incidenta na koga nećemo dugo čekati.Naravno,ako ova koalicija predje cenzus pa makar falio i jedan promil a ne ceo čovek.

KURVE I STARLETE,LAŽOVI I POLITIČARI !

Da li ste samo pre godinu dana verovali da će mediji širom otovoriti vrata i time dozvoliti da se u naše živote tako snazno ušunjaju obične uličarke koje u narodu nemaju drugo ime od onog narodnog-kurvetine.Ali kako se mnogo toga u životu promenilo ne čudi i visprenost onih "pedantnih" lingvista koji su ovo ružno ime za uvek odbacili na smetlište jezičkog loma i na svet doneli novi naziv.Više to nisu obične kurvetine,sada su te iste dame dobile lepši i intrigantniji naziv: starlete! Devojke lake pameti,bujnih grudi,sa gomilama ugradjenih silikona na otromoljenim usnicama i "zavodljivim" guzicama. 

One su danas stvarnost i ako želite da putem brojnih društvenih mreža svakodnevno istražujete, morate se pomiriti sa činjenicom, da će vas iza svakog ćoska sacekati Mimi "Oro" i Stanije čija tela mediji čereče na sto jedan način a  zivotnu "psihologiju" rado preporučuju kao predjelo svakom našem ručku. Hoceli nas ta pošast pratiti jos mnogo godina,pitanje je za našu savest i želju da živimo u nekom boljem i uredjenijem društvu ili u večitom blatu i brlogu.

Zašto i čemu ovako grub i surov stav pogotovo,što nam poruke koje svakodnevno stižu sa tog demokratskog i razvijenog Zapada,ova sve izraženija i važnija socijološka grupacija, biva u mnogim zemljama,sa te strane sunca, sve brojniji i sve važniji društveni činilac,bez čije podrške,pameti i znanja,Zapad nikada ne bi bio Zapad.Valjda,baš zbog  tog "raskošnog" života,ništa nije bitnije i važnije osim posla i biznisa.Lova je merilo svega!Od ružnog,naopakog, Zapad je napravio i primenio estetiku ružnog!

U tom globalističkom svetu vladaju principi neukusa i nemorala a dokaz tome su brojne sušne godine u svim oblasima  ljudskog napretka i kulture!Kuda ide  književnost,slikarastvo,filmska umetnost i mnogi drugi kulturni pravci bez kojih normalan čovek nije prepoznatljiv.Šta nam se nudi da čitamo,gledamo,čemu da se divimo, koga da poštujemo i veličamo?Refleksije svega toga vidljive su i kod nas.Novine su prepune estrade i jevtinih tračeva a na televizijama dominiraju rijaliti programo gde je nemoral suština izražavanja!

Civilizacija nikada u istoriji nije bila dovedena do ivice propasti baš upravo kroz tu globalističku politiku koja je zapravo suština i smisao vladanja svetom.Jedna zemlja,jedan gospodar!Duboko verujem da je Amerika izgubila taj rat i da svetom neće vladati takvi ljudi kakvi su brojni lideri koji žive u zaledjini Duboke države potpuno zaštičeni sa dva ogromna okeana.Ljudi koji truju svet,otimaju,vodeći politiku strahopoštovanja i potpunih ucena.Njihova pamet i kultura ogledaju se u zelenim novčanicama koje se danonoćno štampaju da bi se male zemlje zaduživale dajući svoje bogate resurse za taj nevredni novac.Rudnike,plodne oranice,bogate rezerve gasa i "crnog zlata" i sve rezerve hrane!

Amerikanci su samo od Ukraine oteli 17 miliona  hektara zemlje "A" klase a zato dali zastarelo oružje i živote jadnih Ukrainaca i sve to platili ogromnim količinama sveže ofarbanih dolara.Obeležje ove Bajdenove demokratske politike u potpunosti je identično sa njegovim mentalnim statusom-senilnog i potpuno izgubljenog starca.Sve je laž,pručuju ljudi okupljeni oko Donalda Trampa i tim sloganom pozivaju,čak dve godine pre izbora,da Amerikanci daju svoj glas čoveku koji će izvesti Ameriku iz velike moralne,političke i ekonomske krize.

Unapredjene u čin "starleta"

Ništa bolje nije ni na političkoj estradi.Par dana pre tih fatalnih izbora povlače se poslednji potezi.Igra se otvorenih karata i skoro da svi akteri imaju svoj adut u rukavu,da udare,ubede ili slažu.

Vučić je na meti!Tuku ga sa svih srana i to sa dogovorenom i usaglašenom porukom koja dolazi iz usta lidera novih demokratski frakcija a glasi:on je lažov! Vučić im uzvraća,da svi oni žive u prošlosti da ne razumeju a i ne mogu da dobace,ni pogledom,ka toj novoj i bogatoj Srbiji.Uz ove reci, on bi po običaju na oltar časti,rada i politike koju predstavlja, prinosio koji novi kilometar auto-puta,kamen temeljac neke fabrike ili ugovor konačnom oživljavanju Železare, teške i neizlečive rane domaće privrede. A oni bi išli za njim i uvek ponavljali onu poznatu Gebelsovu misao: "laž,ponovljena sto puta,postaje istina"!!! Vreme,niko drugi nego vreme,pokazaće ko je u pravu."Lelemudi" koji se bore za vlast da bi krali i živeli nestvarnim životom ili ljudi ozbiljnog formata sposobni da zemlju grade,podižu i u svakom pogledu- menjaju!

Ko je tome poverovao, videcemo vec u nedelju odmah posle zatvaranja biračkih mesta, mada nam vec sada,"sa vrha,"stižu upozorenja, "ne sekiraj te se,Vučić će vladati i narednih četiri godine sa više od 65 posto poslaničkih mandata"! Kladioničari na ove "glasine"ne daju visoku kvotu što je signal da i oni veruju da su izbori završeni pre nego što su i počeli.

Da neko ne bi pomislio da je  i ovo jedna u nizu praznih priča, obelodaniću na čemu ja zasnivam svoju predizbornu matematiku. Analitičari tvrde da će SNS osvojiti 50,9 posto  glasova, njegov, najverovatniji koalicioni partner, SPS 12,3 posta i naconalne manjine 4 posto. Kada se sve to sabere, to je 67,2 posto mandata čime će nova vlada obezbediti aposolutnu većinu u parlamentu. Naravno, ostupanja +- 10 posto su uvek moguća. 

To je to,pa izvolite !

A iskreno govoreci,Vučko, nije ni imao ozbiljnog protivnika, pogotovo što je javnost bila u prilici da dobro vaga sve njegove i njihove grehove iz prošlosti.Njega kao ekstremnog radikalnog nacionalistu a njih, kao političke folere i čiste jajare, kako ih inace, narod naziva.

Boris, alijas Džordž Kluni, u Evropi je ostao upamcen kao zgodan šarmer a u zgradi na Andrićevom vencu kao neradnik i veliki švaler.Priča se, da je oborio mnogo dobrih riba jer su na njihovom privodjenju svakodnevno radili dr.Krle i maleni Šaper.To im je bio posao !

Posebna prica je Čeda Jovanovic.On se borio i izborio da sedne na poziciju "jedan" kao najveci srpski hedonista svih vremena.Čovek- bitanga, kako su ga nazvali mnogi iz njegove blizine, trošio je i otimao a u svojoj kampanji ostao dosledan poručujući narodu:i još ću!

Čanak je hteo da dogura do dobre penzije kao večiti poslanik. I u tome ce uspeti više nego sigurno jer u protivnom, ako bi ostao bez leba i bio primoran da radi, on bi odmah prekosutra umro a nama bi izbio pare za venac. I tu bi nas zeznuo.
Pajtić, siroma bez pameti i vizije, mislim pre svega u njegovo ne verovanje da ostatak života, ipak, neće provesti u pržunu, cepa po Vučku dok mu ovaj pribira papire za sva zlodela učinjena po Vojvodini u mandatu dužem og jedne decenije.

Eto,tako vam je to kada se u zemlji pitaju i najviše pričaju penzioneri dok mladi u naponu snage vade karte i lete na sve  strane sveta.Neki kažu, vratićemo se, a ovi drugi-brojniji poručuju: "a sad adio i  nikad više",jebali vas izbori,Mimi oro i Stanija...

HVALA NA SAVETU, JA ĆU PO SVOME !

Vaše je pravo za koga ćete glasati! Vaše je pravo čiju kampanju ćete podržati! Vaše je pravo da pozovete „zabludeli“ narod da  glasa poput vas jer vi iskreno i duboko verujete u  sposptvenu lidersku moć koja ne kopni i ne nestaje već   traje. Činjenica da je vreme neke od vas davno pregazilo i da ovo što sada činite, činili ste već nekoliko puta uveravajući nas da su vaše  političke opcije i životna menica za narod su ono pravo i jedino što može Srbiju da izvuče iz sadašnjeg brloga. Zaboraviliste samo jedno, da vi više nemate prvo na to jer ste nas  do sada više puta slagali, prevarili na isti način kao što pokušavate da uradite  i kroz ovu kampanju najavljenu jakim zvučnim signalima  na skoro svim medijima u Srbiji. Kada sam video, ko je sve poptisao ovu inicijativu, moja konačna odluka je,  da sa indignacijom odbijem sve  sugestije i glasam  za sve druge ali ne za DS. Pitam se da li ste vi zaista promotori  ljudi   koji su 13 godina imali a potom potpuno zlopupotrebili naše  veliko poverenje   na najpogrdniji i najprizemniji način pljačkajući  nas i to  radi sticanja enormnog bogastva u novcu, zlatu, nekrtetninama, bogatom voznom parku, dugim i skupim letovanjima , visokim školarinama, otimanjem fabrika, firmi i obradivih površina, kroz pljačkški sistem privatizacije koga ste vi ozakonili u Skupštini a dobro ste znali da su takvi zakoni dobri samo za vas a katastrofalni za državu i bivše vlasnike tih preduzeća- za narod, za radničku klasu. Vi, demokrate Srbije, niste ljudi i ne zaslužujete da vam iko na ulici glavu okrene a nekamoli da vam da svoj glas i ponovo vas vrati u poziciju da nastavite  da nas uništavate i pljačkate. Koliko se medjusobom ne podnosite i mrzite najbolje govore vaše nove političke frakcije, sada partije, napravljene  sa ciljem da pobegnete jedni od  drugih i da na taj način, u jednoj ili dve kolone, ponovo zbunite  i prevarite narod.

Mnogo je mladih ruku željnih života !

Ko nas to zaprvo ubedjuje da sve što se dogodilo u proteklih 13 godina to se ustvari nije dogdili? To su zablude, to su priče za malu decu i ako nešto kod ovog naroda „vredi“, tvrdite vi srpske demokrate, to je njegova zaboravnost. Vi ste više nego sigurni da je narod sve zaboravio i oprostio i da je baš upravo sada, dve nedelje uoči izbora trenutak, da ga „napadnete“ ili bolje reći  „prepadnete“ u uterate mu strah  u kosti  na pomisao da bi SNS i Vučić mogli da budi na čelo  zemlje  i narednih 4 godine. I u toj računici ste se prevarili. Ništa nismo zaboravili i nećete nas  naterati da ponovo glasamo za  vaše laži poturajući  „autoritete“ nekadašnjih autoriteta  a sada samo iskompromitovanih i olinjalih staraca, lezilebovića, folera i pijandura. Sve su to samo velike ništarije, mitomani, zaljubljenici u Soroševe  dolare i domeokratiju zemlje gde je ojadjenih i obespravljenih  na pretek. Dok su „žuti“operativci nemilice krali, vi  ste ih gospodo, pokrivali u dugim medijskim seansama napravljenim i uredjenim samo za vas. Nema  čoveka na ovom spisku, koji nije barem nekoliko puta kroz „Utisak nedelje“ solio Srbima pamete i zabijao vrelo vreteno u zdravo oko. Pogledaj te mejling lisu  Olje Bećković  uz obavezno pitanje, kako da se baš oni nalazite na njoj. Bilo je to ipak, vaše vreme i njega sada više nema. Prohjujaliste sa vihorom i vi i vaši tekstovi, brdo ispisanih nebuloza i kada se konačno shvatili da sve to ipak mora da se nadje na smetlištu one vaše Srbije, krenuliste u paničnu i paranojičnu kapmanju pozivajući narod  da se ortrezni, šutne Vučića  a vama pruzi slamku spasa. Ne Srbiji, ona je ne bitna,  vi ste bitni!

Ružica Džindžić,samo žena ubijenog  premijera.Nikada nije smogla snage da narodu objasni, kako je moguće da se živi od nerada?  Branka Prpa, ljubavnica svirepo ubijenog Slavka Ćuruvije, osoba koja se  samo našle na pogrešnom mestu i ništa više. Branislav Lečić, čovek koji je gura glavu kroz sve pukotine  ako se tamo vide dolari i guzice dobrih riba. Borka Pavićević  deo te  mutave i nejasne  Srbije koja nikada nije dobacila ni metar iza Avale. Branko Cveć, Bane Bumbar, mamino zlato. Lezilebović! Gordana Suša, ćerka pukovnika UDB-e Šilje Mihalovića, koji je  na „Goli otok“ oterao na desetine nedužnih ljudi. I da ne nabrajam, gospodo,hvala vam na savetima ali što se mene tiče,većina vas je davno izgubila pravo da nekoga savetuje  za koga će glasati i u kakvoj Srbiji će živeti. Što se više busate u grudi, time sve više zatvarate prostor mladim ljudima, da oni  odluče  u kojoj zemlji će živeti i kojoj političkoj opciji će dati svoj glas. Neka oni otvoreno  Vučiću kažu da u novu vladu, ako je on sastavlja, udju  najpametniji Srbi, ministi sa kojima ćemo se ponositi a ne  sprdati, ne njegovi poltroni i klimoglavci, jajare i ljudske ljušture, koji će nam pojesti  još ćetiri godine života. Ja nešto imama utisak da bi  on takvu inicijativu rado prihvatio jer zna, da se jedino tim putem  stiže do istorije dok svi drugi  vode na smetlište. Ljudski vek je prekratak da  bi  čovek i kod ovakvih prilika, pravio kardinalne greške i to je ono što se kod naroda čuje glasno i jasno, ako ništa drugo,“stićiće ga naše  suze i kletve i neka takav ide bogu na istinu“!

KUM DAČA !

Kum Dača sa kumom Mirom  i kuma Dragicom !

Moram ti se ispovediti,kume moj!Kao ocu i majci,kao nekom mom najbližem, kome uz šaptaj duše  mogu reći sve. Prazno je i tužno oko nas od kada si za uvek otišao. Znam i hoću da verujem, da ti je tamo bolje nego nama ovde!Da si  našao svoj mir i da živiš sa istim onim dostojanstvom kao što si skoro devet decenija živeo i hodao sa nama po zemaljskim prostranstvima,po vlažnim travnjacima,snegom pokrivenih bregova i livadama prepunih šarenog mirisnog proleća.Bio si takav kakvog te je narod voleo i opisivao i to odmah,istoga časa,kada bi zamakao ulicom Kosovskom.

Bože,kakav je to divan čovek.Nikada nije prošao  a da se ne javi i pitao za zdravlje, za život, za muke i radosti...Pravi gospodin! Pogledaj ga! Volim to njegovo dobro veče, laku noć, dobro jutro...Niko tako toplo i srdačno to  nije znao da izgovori kao doktor Dača..

Još jedan pogled ka njegovoj figuri koja je tiho i nečujno odmicala. Hodao je kao preplašeni srndac, skoro nečujno. Da nekog ne prekine u mislima i razgovoru. Nije se klatio ni povijao. Uvek se trudio da izgleda stasito i dostojanstveno .Plenio je svojim krupnim očima, uvek urednom fruzurom i pitomim osmehom na licu. Bio je to pogled čoveka koji je  priželjkivao susretanja, razmenu osmeha i lepih reči. Nikuda nije  žurio  a uvek je stizao. Pravo kao strela iskoračio bi jedan, pa drugi korak,kao jednu pa drugu notu dok je  sklapao  svoju melodiju,koju nikada niko nije čuo, jer je smišljana i pevana za dušu i srce njegovo. Ne, ne usudjujem se da nagadjam koja bi to pesma bila, mada smo mnoge otpevali zajedno. Svaka naredna, sledeća i nova, bila je naša. 

Sve je isto moj kume.Kosovskom idi neki drugi ljudi,namršteni,od nečeg uplašeni. Sve im je teško i sve im je muka pa i to dobro veče,niko ti neće reći,onako kao si ti to govorio,mekano,melodično i toplo ali razumno,čujno i razgovetno.Ne znaju oni mene, ne znam ni ja njih. Ćutimo kao da se nikada nismo videli,sreli ni reči progovorili.A u vazduhu se i dalje oseća onaj isti  miris nagorele  bukovine,dok crni i teški dim kulja iz dimnjaka za koga su neki naši sugradjani imali samo reči hvale, jer bolje je, šaputali bi sebi u bradu, da  on kulja nego  da ga nema. Preživećemo mi to, samo neka  ljudi rade. A bogami kume nije baš tako.Gradom se proširila epidemija kancera.Dešava se da u jednom danu bude po nekoliko sahrana.

Vozovi više ne dolaze. Stanica je davno opustela,a nema ni dečije graje dole u rupi gde  se igrao najbolji fudbal na svetu,čula po neka psovka,poletela ruka na druga,a samo koji čas kasnije kao da ništa nije bilo.Nema toga moj kume,ali  ima  nečeg što je večno i neprolazno. Samokovo se sprema da ozeleni! Proleće samo što nije...

Presvlači se šuma,odbacuje onu sivu i tešku zimsku odoru,a navlači nove zelene  haljine,koje poigravaju  i trepere na dodir nestašnog prolećnog vetrića, koji bi da zaviri svuda, pa i pod suknjicu mlade tek stasale breze. Samokovo je naša duša i naše srce i ako smo se u  nešto na prečac zaljubljivali, to je njegovo ponovno podmladjivanje i radjanje. Sećaš se onog  tihog pa sve jačeg  huka, kada bi  vetar  svirao svoje poslednje  taktove prave prolećne simfonije pokušavajući da nadjača  moćni horski krešendo  slavuja ,dok su u transu ispevavali svoje  ljubavne melodije. A uveče, kada se pun mesec nasadi i to gore na vrhu ozelenele šume i to u deset, tačno u deset, javila bi se i ona naša kukavica, tek da nagovesti da je  pristigla i da će od sada pa do pozne jeseni svake večeri ponavljati  jednoličnu melodiju kuku-kuku-kuku...Ljudi su svašta pripovedali kada bi čulu  poj kukakvice.Te nesreća, te sreća, te ovo, te ono. A ništa se nije dešavalo, život je grabio svojim tokom, jedni su dolazili, drugi odlazili.

Na našem brdu, u vilajetu dobrote, ljubavi i neopisivog poštenja i poštovanja, vreme je stalo. Došli  su tu neki drugi ljudi, doneli svoje navike, izradjali decu sa ženama koje još uvek nisu naučili lekciju da im od komšija nema prečeg prijatelje.Ćute komšije kao zaloveni a mi smo,znaš ti to dobro, navikli da vrata ne zaključavamo, da u svaki ručak zavirimo, dobru domaću kafu gustiramo a svako jutro blagosiljamo zašićerenom ljutom rakojom. 

 Naše zajedničko dvorište, gde smo živeli od jutra do mraka, sada je njihov parking. Naredjani automobili ,svuda gde im padne napamet i ljute i namrštene face, ako bi se kojim slučajem drznuli da i mi uparkiramo svoj auto. Na tom dvorištu  smo, moj dragi kume, odigrali sve svadbe i ispevali  mnoge pesme. Najpre sam se ženio ja, pa Milivoje  i onda  Dragoljub. Mi smo se menjali ali ti i Mirjana, Danijela, Dejana  uvek ste bili sa nama.Tri brata, ili kako bi to  pevala moja pokojna majka Raška „Nas trojicu majka ima“ a jedan kum.Trojno kumstvo. Retko gde i retko kada, večno i neraskidivo.

Za uvek će ostati u sećanju krštenje u maloj Svetosavskoj crkvi u Beogradu, kada je  moj tek rodjeni sin Luka, danas svršeni doktor medicine zaposlen na Institutu za reumatologiju, okupio sve nekrštene Pavloviće i Trifunoviće. Pop Ratko, koji je obavio čin  krštenja, čak  devetoro nekrštenih, kaže da u njegovoj karijeri nije imao tako masovno krštenje.

Vuče me  sećanje na to krštenje dok iz pozadine i danas čujem kako tiho i zanosno,svi kao jedan, pevamo pesmu koju smo samo mi znali i pevali "Još mi njena kosa majko na jorgovan miriše"Jednom, pa drugi put, pa stoti put. Kako nas je ta pesma spojila, očarala i za uvek osvojila. Bila je to naša pesma !

Jače od svega,ponovo čujem zov iz našeg dovoriša.Vrati se, završi priču da ne ostane nedorečena.  

Iz tog dvorišta smo, moj kume,  otpratili najpre moga oca Ljubinka, pa bratanca Milana, moju majku Rašku a kada si ti otišao, pre godinu dana, tamo je vreme stalo. Bašte su davno zarasle u korov, stare kuće se nakrivile, dimnjaci pali, sa krova je odletelo po nekoliko crepova. Ne čuje se  ni reč, ne pije se kafa, zašićerena ljuta rakija, ne priča se šta će se posejati u malim lejama. Koliko crnog, koliko belog luka, strukova salate, peršuna, šargarepe a kada dodje vreme poznatog  paradajsa „jabukara“, paprike šilje i onih malih ljutih faferona. Svuda okolo po koji struk blitve, cvekle i po neka odžak krompira. Da li je trešnja cvetala a orah pustio rese. Lagano rilj po rilj, korak po korak, pa onda kafica, priča, popodnevni odmor u hladovini stare kuće, a uveče kada zvezde  bljesnu nad Samokovom, a  pun mesec se  odozdo  prikrada  da zasija punim sjajem, vreme je da se krene  kući. Korak po korak, mirno i dostojanstveno.

Dobro veče doktore i laku vam noć !

Laku noć i vama komšija!

Proživeli smo mnogo godina  lepog, srećnog, radosnog ali i tužnog života. Uvek si bio sa nama i uz nas i zato je ta  praznina  u našim životima, od kako si ti otišao u rajske vrtove, duboka i nepregledana, tužna  i nenadoknadiva. Dok smo živi, živećeš i ti sa nama, dragi moj kume! Neka ti je laka zemlja i večna slava !

ŠUT KARTA ZA MMF !

U svim svojim tekstovima u kojima sam čak i grubo napadao politiku ŠTEDNJE i nenormalnog SIROMAŠENJA stanovništva, uvek sam tvrdio da za tako nešto nema potrebe.Vučić je podlego nekim svojim suludim idejama i odlučio da udari  na penzionere, prosvetu i zdravstvo, OTIMAJUĆI od plata i penzija i poslednji zalogaj. Pravdao je to zahtevima MMF a zapravo radilo se o zahtevima svetskih KOŠTAPLERA koji su sprovodili politiku totalnog DUŽNIČKOG ropstva i POLITIKU koja je sprovodjena u interesu, pre svih, SAD. Njih je u tim famoznim pregovorima zanimalo samo jedno, da li je Srbija sposobna da izvrši svoje obaveze iz naredne tranše kredita. I ništa drugo. Setite se kako su surovo udarali na najosetljivije tačke društva, najpre na penzionere tržeći da im se penzije svedu na  nekih dvesta do 250 EU.

Kada su oni ćutali, u njihovo ima govorio je Paja Petrović, dečko sa Dedinja,za koga njegove kolege tvrde da je bio dobar student Ekonomije ali su uvek prećutkivali da kažu da je on zapravo sin poznatog Titovog aparčika Dušana Petrovića Šaneta, koji je godinama vladao Šumadijom.Ovaj dobri momak oženio se svojom koleginicom sa Dedinja i nikada u životu nije osetio dan a ni minut  najobičnijh životnih muka kroz koje smo prolazili svi mi iz te ili nekih drugih generacija. On je leto provodio na Brionima a mi na Savskoj plaži izmedju dva mosta.On je imao sve, ne zato što je bio bolji i genijalniji od nas već zato što mu je moćni tata to obezbedio. I taj čovek, u liku predsednika Fiskalnog saveta, besomučno je gura ideju ŠTEDNJE i SIROMAŠENJA stanovništva. Prekjuče je bio kategoričan:penzije ne smeju da se podiži najmanje još dve godine... i pazite sada kakav cinični zaključak, U PROTIVNOM, PAŠĆE SVE U VODU ŠTO SMO DO SADA UŠTEDELI ! U čemu je problem i zbog čega se ja suprostavljam OBAVEZNOM provlačenju naroda kroz blato bede i siromaštva? U tome, što nam ti ljudi, na čelu sa predsednikom Vlade, nikada nisu ponudili neku drugu opciju, blažu i realniju. Ovo što oni rade, to je direktno podsticanje ubrzane prirodne- selekcije, umiranja i nestajanja i forsiranje migracionih tokova gde sve što može i zna, odmah beži i zemlje. A sve je počele onako naivno, najpre godina dana a zatim tri i povećanje  penzija od 1,5 posto što na svakom svom javnom nastupu Vučić histerično komentariše ovim rečima: ŠEZDESET posto penzionera, misli na one koji imaju penzije ispod 20 hiljada dinara, NIKADA u životu nisu imali OVOLIKE penzije!!! Ili da pukneš, poludiš ili za uvek zanemiš. Zbog toga ja iz sveg srca podržavam prof.Stivena Keena koji kaže:

       Odbijte ugovor sa MMF-om,pohapsite bankare i izaćićete iz krize!

Steve Keen, profesor ekonomije i financija na Sveučilištu Zapadni Sydney, ugledni je australski ekonomist, a najpoznatiji je po tome što je predvidio globalnu krizu.

Oštar kritičar ekonomije, teorija i metodologije na kojima počiva današnja ekonomska znanost razvio je model u koji je uključio banke, dug i novac i dokazao da prije velike oluje u ekonomiji vlada bonaca u koju se globalne ekonomije uljuljkaju uoči početka katastrofe. Glavni uzrok kolapsa ekonomije su privatni, a ne javni dugovi, smatra Keen.

Privatni dug, a on je rastao desetljećima i prešao je rast BDP u posljednjih četrdeset godina, u američkom slučaju privatni dug rasao je s oko 25 posto BDP pedesetih godina prošlog stoljeća i došao do 150 posto BDP 2005.

Svijet je postao ovisan o dizanja kredita kao gorivo za ekonomsku ekspanziju, a kad je dug prestao rasti, ekonomija je pala – kaže Keen.

Ovaj ekonomist je još 2005. godine počeo držati seriju predavanja po uglednim sveučilištima sa tezom da je slom globalne ekonomije neminovan. Ipak, premda rado viđen gost i zanimljiv govornik, njegove riječi nisu dopirale do vlada. I tada, kao i danas, glavna briga vlada bio je javni, odnosno državni sud, a ne privatni dug kojeg Keen smatra ključnim.

Privatni dug je važan, jer banke kreditiranjem stvaraju novac i novu potražnju. To je glavni izvor širenja ponude novca u našoj ekonomiji, a novčane zalihe će rasti i ekonomija će rasti ako novi krediti prelaze otplatu starih dugova.

Koji su glavni uzroci globalnog financijskog kolapsa?

Glavni uzrok bio je rast privatnog duga, a on je rastao desetljećima i prešao je rast BDP-a u posljednjih četrdeset godina; u američkom slučaju privatni dug rastao je sa oko 25 posto BDP-a pedesetih godina prošlog stoljeća i došao do 150 posto BDP-a 2005. Svijet je postao ovisan o dizanju kredita kao gorivu za ekonomsku ekspanziju, a kad je dug prestao rasti, ekonomija je pala.

Ali to je proces koji ne može ići zauvijek, jer dug ne može postati beskonačno veći od prihoda. Iako je teško uspostaviti maksimalnu razinu, empirijsko istraživanje koje je proveo američki bankar Richard Vegh utvrdilo je da se svaka kriza u posljednjih 150 godina u svijetu dogodila kad je privatni dug premašio BDP za 1,5x puta. (Hrvatsku tek čeka ulazak u krizu?)

Amerika je doista ispunila te kriterije tijekom dvetisućitih godina, a Kina ih je premašila u posljednjih pet godina. Dakle, kriza u SAD bila je predvidiva, a vjerujem da će se kriza dogoditi u Kini u idućih godinu ili dvije – zaključuje Keen.

Kad je riječ o zemljama koje su najefikasnije isplivale iz krize Keen navodi Island.

Tamo su političari htjeli učiniti ono što su činili svi drugi, da spase banke, a ne dužnike, nametnu mjere štednje. Ali ljudi su opkolili Parlament, predsjednik je odbio ugovore s MMF i pobuna je značila da je Island otpisao svoje dugove, podržavajući dužnike, a ne vjerovnike. I osim toga, procesuirali su bankare.

Island je izašao iz krize bolje nego li bilo koja druga zemlja, iako je u jednom trenutku privatni dug u bankama bio oko 1.000 posto njihovog BDP – zaključuje profesor Keen.

Najgore se s krizom nosi eurozona gdje su nametnute mjere štednje zbog lažnih uvjeravanja da je javni dug pravi problem i da će štednja dovesti do rasta. Ove politike su izazvale drugu Veliku depresiju, smatra Keen.

Nepotrebna patnja Grka

“Najgore prošli ljudi u zemljama poput Grčke, Španjolske, Portugala, koji su morali proći kroz nepotrebne patnje programa štednje koji je pogrešno identificirao problem kao posljedicu javnog duga. Mnogi ljudi počinili su samoubojstvo zbog pogrešnih politika. Trebamo političko vodstvo koje može razumjeti složene sustave, od ekonomije do ekologije”, navodi Steve Keen.

Kako ste uspjeli predvidjeti veliku financijsku krizu koja je od 2008. zahvatila svjetsku ekonomiju?

U kasnim 1980-ima čitao sam radove Hymana Minskog i postao uvjeren da je njegovo objašnjenje kapitalizma točno. Izgradio sam matematičke modele njegove hipoteze financijske nestabilnosti za svoj doktorat i ti su modeli pokazali ne samo da će se kriza dogoditi nego da će se dogoditi kad stopa rasta privatnog duga bude usporena, ali i da će krizi prethoditi razdoblje prividne mirnoće. Kad sam vidio da se ova oba obrasca pojavljuju u podacima – dizanje duga i istovremeno pad nezaposlenosti i inflacije – vjerovao sam da je kriza neizbježna. Počeo sam s javnim upozorenjima da će se kriza dogoditi još u prosincu 2005.

Zašto mainstream ekonomija nije predvidjela ovu krizu?

Mainstream ekonomija zanemaruje privatni dug uz argument da je “dug novac koji dugujemo sami sebi” – odnosno da pozajmljivanje povećava dužnikovu potrošačku moć, ali smanjuje vjerovnikovu, međutim uz mali ukupni učinak. To je točno za situacije kad jedna osoba posuđuje novac drugoj jer se onda radi o izmjeni postojeće, stalne količine novca. Ali, to nije istina kod bankovnih kredita, koji stvaraju novi novac i potražnju kad je kredit realiziran, ali uništavaju novac i smanjuju potražnju kad se dug otpla­ćuje. Ignoriranjem ove bitne značajke kredita banaka, ignorirali su i uzroke krize i prividno blagostanje koje se pojavilo uoči krize.

Zašto je privatni dug tako važan za razumijevanje financijskog kolapsa i same financijske sfere?

Privatni dug je važan, jer banke kreditiranjem stvaraju novac i novu potražnju. To je glavni izvor širenja ponude novca u našoj ekonomiji – a novčane zalihe će rasti i ekonomija će rasti ako novi krediti prelaze otplatu starih dugova. To je bio slučaj tijekom šest desetljeća od 1945. do 2008.: svake godine novo kreditiranje prekoračilo je otplatu duga, te je ukupni dug rastao brže od BDP-a za tih 60 godina. Ali to je proces koji ne može ići zauvijek, jer dug ne može postati beskonačno veći od prihoda. Iako je teško uspostaviti maksimalnu razinu, empirijsko istraživanje koje je proveo američki bankar Richard Vague utvrdilo je da se svaka kriza u posljednjih stotinu i pedeset godina u svijetu dogodila kad je privatni dug premašio BDP za 1,5 puta ili kada je omjer porastao za oko 20 posto – na primjer sa 135 posto do 155 posto tijekom pet ili manje godina. Amerika je uistinu ispunila te kriterije tijekom dvijetisućitih, a Kina ih je premašila u posljednjih pet godina. Dakle, kriza u SAD-u bila je predvidljiva, a vjerujem da će se kriza dogoditi u Kini u idućih godinu ili dvije.

Što mislite o studentskim pokretima koji zahtijevaju izučavanje alternativnih ekonomskih znanosti umjesto neoklasične?

Mislim da su zahtjevi studentskih pokreta izvrsni. Alternativne poglede kako kapitalizam funkcionira treba izučavati sve dok ne evoluira pristojna paradigma. To bi moglo trajati desetljećima, a u međuvremenu neoklasična ekonomija nema pravo na monopol nastave na sveučilištima.

Što je rješenje za ovu krizu i stagnaciju?

Moramo drastično smanjiti privatni dug: samo kad se vrati na razine koje smo imali 50-ih i 60-ih godina prošlog stoljeća, kapitalistička ekonomija će opet snažno rasti – mada se sada, naravno, moramo nositi i s ekološkim ograničenjima rasta. To bi se moglo postići onim što ja nazivam “jubilejem modernog duga”, ili “kvantitativnim olakšavanjem za narod”. Iskoristili bi se kapaciteti vlade – kroz središnju banku – kako bi se stvorila novčana podloga za otpis dugova na način da se ne pravi razlika između štediša i dužnika. Oni koji nemaju dug dobili bi novčanu injekciju, oni koji imaju dug trebali bi ga, uz pomoć, otplatiti; i trebalo bi zaustaviti situaciju da banke kreditiraju kako bi financirale špekulacije, a ne investicije.

Što bi svijet, ili globalna zajednica, trebali naučiti iz ove krize?

Najvažnija je lekcija shvatiti kako se lako stvara privatni dug – stvarno nastaje “ni iz čega” te kako banke lako mogu stvoriti previše duga. Moramo prestati razmišljati o dugu kao o nečemu što se događa između dva pojedinca – u situaciji u kojoj onaj koji je štedio novac može taj novac posuditi, a mogućnost da onaj drugi ne vrati taj novac smatra se krađom – i razmišljati na način da je banka poput tvornice koja teži što više proizvoditi, i mora povremeno otpisati dug koji nikad ne bi trebao biti stvoren. Konačno, neekonomisti moraju naučiti da je konvencionalna ekonomska teorija vrlo loše model kapitalizma jer zanemaruje novac, dug i neravnotežu – a sve ove kategorije definiraju aspekte kapitalizma. Trebamo novu teoriju ekonomije koja uzima pojmove novca i duga vrlo ozbiljno, a vidi ekonomiju kao kompleks koji je daleko od ravnoteže sustava.

Koje su posljedice koje osobno smatrate najgorima? Kako će – i hoće li – promijeniti društva u kojima živimo?

Najgore je pojedincima koji su izgubili prihode te u mnogim slučajevima životne ušteđevine zbog ove krize. Možda su još gore prošli ljudi u zemljama poput Grčke, Španjolske, Portugala, koji su morali proći kroz nepotrebne patnje programa štednje koji je pogrešno identificirao problem kao posljedicu javnog duga. Mnogi ljudi počinili su samoubojstvo zbog pogrešnih politika.

Je li kriza pokazala da postoji potreba za novom vrstom vodstva? Na koji način?

Trebamo političko vodstvo koje može razumjeti složene sustave, od ekonomije do ekologije. Naši politički sustavi su dizajnirani kad smo trebali “plemensko” vodstvo protiv drugog plemena. No, ovih dana najveće prijetnje našem opstanku dolaze iz složenosti prenapučenog svijeta u kojemu živimo i potrebne su nam odluke koje su suprotne od onoga što su plemenske vođe sklone učiniti. Na primjer, da bismo sada riješili ekonomsku krizu, moramo smanjiti privatni dug i mi imamo kapacitete da to učinimo. Javni dug je porastao jer je privatni dug prvo postao prevelik, a onda je prestao rasti – čime je uklonio izvor potražnje iz gospodarstva. Ali naši političari jednostavnog načina razmišljanja primjenjuju uvijek jednostavan lijek pokušaja izravnog smanjivanja javnog duga i time gospodarstvo pati. To je jedini rezultat. Povlačim analogiju između naših političara i onoga što oni rade s amaterskim vozačima automobila koji pokušavaju skrenuti desno na cesti i zbog toga voze automobil u krug. Njihov je refleks da i dalje drže volan udesno, ali zbog toga još više proklizavaju – jer zapravo trebaju okrenuti volan ulijevo kako bi se izravnali.

Možete li navesti nekoliko dobrih i loših primjera kako su različite vlade rješavale krizu?

Vjerojatno je krizu najbolje riješio Island. Način na koji su to oni učinili uključivao je političko djelovanje cijele zajednice – što je lako u zemlji koja ima tako malo stanovnika. Politički lideri htjeli su učiniti ono što su činili svi drugi – spašavati banke, a ne dužnike, nametati mjere štednje… ali ljudi su opkolili Parlament, predsjednik je odbio potpisati ugovore s MMF-om i pobuna je značila da je Island otpisao svoje dugove – podupirući dužnike, a ne vjerovnike. I osim toga, procesuirali su bankare. U konačnici, Island je izašao iz krize bolje nego li bilo koja druga zemlja, iako je u jednom trenutku privatni dug u bankama bio oko 1000 posto njihova BDP-a.

Najgore se sa krizom nosi eurozona gdje su nametnute mjere štednje zbog lažnih uvjeravanja da je javni dug pravi problem i da će štednja dovesti do rasta. Ove su politike izazvale drugu Veliku depresiju.

TRAGEDIJA !

Subota veče u maloj i mirnoj topličkoj varošici,ušuškanoj u senci Jastrepca i Kopaonika,ne razlikuje se mnog od drugih večeri u nedelji. I protekle subote, ništa nije nagoveštavalo strašnu tragediju od koje srce puca!

Nada Bogićević je dete koje je željno čekano punih 17 godina a od svojih ponosnih roditelja negovana i brižno čuvana samo 13, brutalno je ubijena nasred glavne ulice svoga voljenog grada u naletu automobila za čijim volanom je sedeo njen potpuno pijani sugradjanin Nikola Bošković tek zašao u 24. Trenutak ludila, koje je dugo tinjalo u duši bahatog Nikole, bilo je dovoljno da jedan život koji je tek iskoračio bude pokidan i prekinut za uvek.Blace puca od tuge. Nikola je u zatvoru u memli samice gde će provesti dobar deo svoga života večno progonjen najstrašnijom grižom savešću koja može da spopadne normalnog čoveka.

 

Blace,glavna ulica !

Moj život i život moje porodice, neraskidivo je vezan za Toplicu i sve njene gradove. Znam kako je teška tuga kada se tuguje i znam da se mnogo toga prašta i zaboravlja ali ovakvi nasilnički zločini ostaju dugo da žive u svesti ljudi koji nisu spremni ništa da zaborave i još manje praštaju.

Nažalost, moram ovom prilikom da kažem nešto što će na čas poremetiti ovaj moj emotivni ritam. Ovo nije  ni prva a verovatno ni poslednja tragedija koja se dogodila na putevima Toplice.U suludoj vožnji i pod dejstvom alkohola ginuli su mladi i u Prokuplju, Kuršumliji, Blacu o čemu svedoče spomenici krajputaši koji obeležavaju ali i upozoravaju.Na ulicama je previše jakih automobila čak toliko da je parking mesto prava retkost.Te ljute i jake mašine, isključivo se koriste kao dokaz neke sulude i umišljene moći i prestiža o kome se u gradu priča.Glancaju se i doteruju za izlazak a onda od kuće do grada voze jedva stotinak metara.Posle svake završene žurke, a one su subotom i nedeljom, u gradu zavlada haos. Milicija se po običaju skloni negde sa strane a obesni mladići krenu sa turiranjem i vožnjom svojih “audija”,”benveja”,”folcvagena” i “mercedesa”.Upućeni kažu,nigde veće bede i siromaštva a nigde boljih i luksuznijih automobila u odnosu na broj stanovnika!

Bio sam svedok dok je prošloga leta glavnom ulicom Kuršumlije svoj motor za brdsku vožnju  sumanuto turirao i vozio mladić svojih 15-16 godina.Niko mu nije smeo ništa.Da ne nabrajam i ne podsećam, jer oni koji će pročitati ovaj tekst upozorenja, znaju dobro o čemu govorim. Zelim da kažem i ovo.Nažalost, život u provincijama, nekada ponos Srbije, je kranje monoton i opterećen brojnim socijološkim pitanjima medju kojima dominira pitanje elementarne egzistencije, zaposlenje a time i harmoničan porodični život, što je nekada bila priviligija življena u provincijama. Danas, nažalost, ljudi se snalaze kako znaju i umeju. Mladji najčešće prodaju drva za ogrev a dosta nih su se vratili na imanja gde sade nove plantaže šljiva, malina i kupina.Veruju da će od toga moći da žive.Ostali sede po kafićima i maštaju o odlasku u veće gradove i neki bolji život.Svi se snalaze kako znaju i umeju ali u svakoj od ovih priča Države, koja bi morala da pomogne i promeni strategiju prema siromašnim sredinama  ni reči.Uglavnom, kao i ranije, politički aktivisti i neki ljudi iz "vrha",sada će uoči izbora doći da ih vide i ubede da glasaju baš za njih. Mogućeje da će biti asvaltirana neka ulica, postavljena gradska rasveta, dok ne prodju izbori. A onda sve po starom.Siromašni će ostati da žive u svojoj bedi i snalaze se kako ih muka na to natera.Beograd će nastaviti da se hvali kako se svakog dana gradi i napreduje a u samoći i bolu Blaca, živeće oni koji se tu radjaju,rastu i umiru.Tiho, kako  je  živela i tužno nastradala mala Nada Bogićević. Neka joj je  večna slava i laka toplička zemlja !