TRAGEDIJA !

Subota veče u maloj i mirnoj topličkoj varošici,ušuškanoj u senci Jastrepca i Kopaonika,ne razlikuje se mnog od drugih večeri u nedelji. I protekle subote, ništa nije nagoveštavalo strašnu tragediju od koje srce puca!

Nada Bogićević je dete koje je željno čekano punih 17 godina a od svojih ponosnih roditelja negovana i brižno čuvana samo 13, brutalno je ubijena nasred glavne ulice svoga voljenog grada u naletu automobila za čijim volanom je sedeo njen potpuno pijani sugradjanin Nikola Bošković tek zašao u 24. Trenutak ludila, koje je dugo tinjalo u duši bahatog Nikole, bilo je dovoljno da jedan život koji je tek iskoračio bude pokidan i prekinut za uvek.Blace puca od tuge. Nikola je u zatvoru u memli samice gde će provesti dobar deo svoga života večno progonjen najstrašnijom grižom savešću koja može da spopadne normalnog čoveka.

 

Blace,glavna ulica !

Moj život i život moje porodice, neraskidivo je vezan za Toplicu i sve njene gradove. Znam kako je teška tuga kada se tuguje i znam da se mnogo toga prašta i zaboravlja ali ovakvi nasilnički zločini ostaju dugo da žive u svesti ljudi koji nisu spremni ništa da zaborave i još manje praštaju.

Nažalost, moram ovom prilikom da kažem nešto što će na čas poremetiti ovaj moj emotivni ritam. Ovo nije  ni prva a verovatno ni poslednja tragedija koja se dogodila na putevima Toplice.U suludoj vožnji i pod dejstvom alkohola ginuli su mladi i u Prokuplju, Kuršumliji, Blacu o čemu svedoče spomenici krajputaši koji obeležavaju ali i upozoravaju.Na ulicama je previše jakih automobila čak toliko da je parking mesto prava retkost.Te ljute i jake mašine, isključivo se koriste kao dokaz neke sulude i umišljene moći i prestiža o kome se u gradu priča.Glancaju se i doteruju za izlazak a onda od kuće do grada voze jedva stotinak metara.Posle svake završene žurke, a one su subotom i nedeljom, u gradu zavlada haos. Milicija se po običaju skloni negde sa strane a obesni mladići krenu sa turiranjem i vožnjom svojih “audija”,”benveja”,”folcvagena” i “mercedesa”.Upućeni kažu,nigde veće bede i siromaštva a nigde boljih i luksuznijih automobila u odnosu na broj stanovnika!

Bio sam svedok dok je prošloga leta glavnom ulicom Kuršumlije svoj motor za brdsku vožnju  sumanuto turirao i vozio mladić svojih 15-16 godina.Niko mu nije smeo ništa.Da ne nabrajam i ne podsećam, jer oni koji će pročitati ovaj tekst upozorenja, znaju dobro o čemu govorim. Zelim da kažem i ovo.Nažalost, život u provincijama, nekada ponos Srbije, je kranje monoton i opterećen brojnim socijološkim pitanjima medju kojima dominira pitanje elementarne egzistencije, zaposlenje a time i harmoničan porodični život, što je nekada bila priviligija življena u provincijama. Danas, nažalost, ljudi se snalaze kako znaju i umeju. Mladji najčešće prodaju drva za ogrev a dosta nih su se vratili na imanja gde sade nove plantaže šljiva, malina i kupina.Veruju da će od toga moći da žive.Ostali sede po kafićima i maštaju o odlasku u veće gradove i neki bolji život.Svi se snalaze kako znaju i umeju ali u svakoj od ovih priča Države, koja bi morala da pomogne i promeni strategiju prema siromašnim sredinama  ni reči.Uglavnom, kao i ranije, politički aktivisti i neki ljudi iz "vrha",sada će uoči izbora doći da ih vide i ubede da glasaju baš za njih. Mogućeje da će biti asvaltirana neka ulica, postavljena gradska rasveta, dok ne prodju izbori. A onda sve po starom.Siromašni će ostati da žive u svojoj bedi i snalaze se kako ih muka na to natera.Beograd će nastaviti da se hvali kako se svakog dana gradi i napreduje a u samoći i bolu Blaca, živeće oni koji se tu radjaju,rastu i umiru.Tiho, kako  je  živela i tužno nastradala mala Nada Bogićević. Neka joj je  večna slava i laka toplička zemlja !