RAT ZBOG GASA!

Robert Kenedi

Iako boljim poznavaoima svetskih zbivanja ovaj podatak nije nepoznat, trebalo bi s njime upoznati i širu javnost, a za to će dobro poslužiti članak nećaka bivšeg američkog predsednika, pravnika i publiciste Roberta Kenedija mlađeg, u američkoj novini „Politico“.

„Naš rat protiv Bašara Asada počeo je ne sa mirnim građanskim protestima „arapskog proleća“ 2011. godine. On je počeo 2000. godine, kada je Katar predložio izgradnju gasovoda vrednog 10 milijardi dolara kroz Saudijsku Arabiju, Jordan, Siriju i Tursku“, piše Kenedi.

Taj gasovod osigurao bi sunitskim monarhijama Persijskog zaliva odlučnu prednost na svetskom tržištu gasa i osnažio bi Katar kao bliskog američkog saveznika u regiji. Kenedi dalje piše, kako su baš u toj zemlji izgrađene dve velike američke vojne baze i Centralni komandna baza SAD za Bliski istok.

U članku se dalje navodi kako je, štiteći ruske interese, sirijski predsednik Asad odbio da potpiše saglasnost o izgradnji gasovoda te se opredelio za izgradnju drugog gasovoda, koji bi išao iz Irana u Liban preko iračke i sirijske teritorije, čime bi glavni izvoznik gasa za Evropu postao šijitski predvodnik Iran, a ne Katar. To se protivilo interesima sunitskog arapskog istoka te su, odmah nakon Asadovog odbijanja, obaveštajne službe SAD, Saudijske Arabije i Izraela počele pripremu za ustanak u Siriji s ciljem Asadovog rušenja. Počele su da finansiratju opoziciju, a Kenedy prilaže i informacije o tajnim računima.

Tako je, kaže on dalje, CIA poslala 6 miliona dolara britanskoj televiziji Barada za izradu sižea u korist svrgavanja Asada. I to sve usprkos tome što je sirijski režim bio puno umereniji od onih iz sunitskih monarhija. Sirija je bila svetovna država, s pluralističkom vlašću, Asad se zalagao za liberalizaciju, a nakon terorističkih napada 11. septembra CIA je dostavljao i sve nužne informacije, navodi autor teksta.

U 2013. godini sunitske monarhije, čiji su energetski interesi visili o koncu, predložile su Vašingtonu da pokrije sve rashode ako SAD smeni sirijskog vođu.

“Ustvari, neki od njih su izjavili, ako SAD budu spremne da obave posao, kako smo mi to radili ranije na drugim mestima (u Iraku), oni će na sebe preuzeti sve rashode“, priznao je i američki državni sekretar Džon Keri na saslušanju u Kongresu. Katar, koji je više od svih bio zainteresovan za svrgnuće Asada, investirao je u obuku ‘ustanika’ 3 milijarde dolara i pozvao Pentagon na treniranje boraca na svojoj teritoriji.

„Stratezi američke obaveštajne službe od samog su početka znali kako se služe rukama radikalnih džihadista, koji, verovatno, grade za sebe novi islamski kalifat od sunitskih regija Sirije i Iraka“, piše Robert Kenedi.

Sledeći američke naftne i gasne interese, CIA je iskorišćavala džihadiste za smenu bliskoistočnih režima praktično od svog osnivanja 1947. godine, kaže autor. Američke vlasti smatrale su radikalne religiozne snage perspektivnim protivnikom uticaju Sovjetskog Saveza. Već 1957. godine SAD su bezuspešno pokušale izvršiti državni udar u Siriji i svrgnuti demokratski izabranu svetovnu vladu, a na tome se nisu zaustavile. Osnivanje „naftne kriminalne organizacije“ „Islamska država“ rezultat je duge istorije američke umešanosti, navodi američki publicista Robert Kenedi mlađi.

Nije u pitanju Putinov hir

Nakon ovih reči teško je šta dodati. Možda jedino to, da bi u datim okolnostima, bilo koji, nacionalnim interesima svoje zemlje veran ruski predsednik, po pitanju Sirije postupio identično predsedniku Vladimiru Putinu.

Jer tu se nikako ne radi o Putinovom hiru, političkim ambicijama, kompleksima. Pa iako sve te osobine u određenoj količini verojatno poseduje svaki političar i državnik, pa tako i Putin, svi u svetu koji to trebaju znati, znaju kako on nije mogao postupiti drukčije nego da pruži punu zaštitu Asadu. Sve su ostalo samo medijski spinovi i spekulacije koje idu u smeru psihološko-propagandnih akcija, u svrhu ostvarivanja geopolitičkih dobitaka.

Sirija je za Rusiju jedini punkt iz kojeg ona „sluša“ čitavo Istočno Sredozemlje, uključujući i Izrael, a da ne govorimo o značaju njene jedine vojno-pomorske baze u luci Tartus, kao i vrednost ugovora o isporukama ruskog oružja sirijskom Ministarstvu odbrane. Aktivnim ulaskom u Siriju Rusija si vraća izgubljeni uticaj u čitavom arapskom svetu.

Asadova vlast snažno je zadužila Rusiju i ona mu to sada vraća. Sve suprotno za Moskvu bi značilo nemogućnost zaštite i svojih najključnijih saveznika te bi je u potpunosti izbacilo iz pozicije uticajne države za rešavanje najvažnijih svetskih pitanja i pretvorilo je u pukog posmatrača odvijanja svetskih procesa.