KO NAS PLAŠI?

Osvrt na navodni incident na fakultetu Političkih nauka,tokom predavanja Majkla Devenporta,predstavnika EU.

Ovo je još jedan dokaz na koje sve načine se POLTRONIZAM nama Srbima nameće kao pravilo življenja, ophodjenja i političkog razmišljanja. Ja sam uveren, da ta vremena polako prolaze i da Srbija neće više biti mala vazalna provincija gde o Vladi i ljudima koji će je voditi, odlučuje London i Vašinkton.

Ovakvih odvažnih, pa ako hoćete i demokratskih primera u izboru teme i sagovornika, ima na pretek MEDJUTIM,treba znati da se ljudi, pogotovo starije generacije, pribojavaju da javno govore iz straha  za svoj život i život članova porodice. I sada dolazimo do suštine našeg problema: kome sve u zemlji odgovara da decenijama seje strah i paniku počev od onog najbizarnijeg "komšija, ja ne znam kako je vama, ali meni neko stalno prisluškuje telefon"! Mic po mic, priča do priče, i evo toliko godina posle Drugog svetskog rata, vlada jedno užasno pravilo,"ma ne znam ništa i bolje je da ćutim"!

Tribina na FPN

A onda dodju izborne kampanje,Na vlast dodje druga vlast i vi u mandatu te nove vlasti ne slušate i ne čitate ništa drugo,osim teških kriminalnih dosijea,ko je šta i koliko pokrao. Otišlo se toliko daleko, da većina tih kriminalaca ne daje ni "dva zrna boba" o tome šta se piše i dokazuje o njima. Naprotiv,to postaje suština političkog profila sa kojim se dotična ličnost hvali i narodu se bez trunke griže savesti preporučuje za novi mandat sa veoma jasnom političkim marketingom gde on pobija sve a svog političkog protivnika okrivljuje i ruži za još strašnija krivična dela. Ide se dotle, da takvi likovi koji već sede u Parlamentu, javno kažu: u pravu si, sve što govoriš, ali molim te, daj mi jedan dokaz ! ili, kako to karikira "srpski narodni poslanik" sa imenom Srećko Šojić,daj mi papirić! Ti si Pantiću budala !

Još gora situacija je u užasno ponižavajućim odnosima u kontaktima i komunikacijama u sveri spoljne politike. Da ne idemo daleko, već da se prisetimo onoga što svi dobro znamo. Sedamdeset osam dana manijačkog bombardovanja, ubijanja i uništavanja jednog od najlepših krajolika zemljine kugle. Oni su to nazvali akcijom "Milosrdnog andjela" i jednim sidledžiskim i bezobzirnim nasrtajem na medije i zdrav razum preplašenog stanovništva, taj svoj zločinački akt, preimanovali ga u dobar, human i izvan svega koristan za dalji demokratski preporod Srbije. Došlo se dotle,da svako pominjanje  bombardovanja ljuti i utiče na raspoloženje Klintona,njegove žene,Vesli Klarka,Madlen Olbrajt,Toni Blera,Alister Kembela i stotine drugih.To neraspoloženje, moglo bi da utiče na njihove odluke da nam preko MMF i Svetske banke, pošalju nove tranše kredita i time nas definitivno uvuku u totalno dužničko ropstvo.

Naravno da je to bila i sjajna podloga da nastave sa istom politikom. Na dan kada je Toma Nikolić potpisao Zakon o saradnji sa NATO-m, u Tripoliju su nam ubili dvoje naših diplomata. Sve polemike koje se rasplamsavaju na medijima, povodom ovog slučaja, su tužne i ružne.Ponovo niko ne sme javno da optuži Amerikance za zločin već čitav slučaj je prebačen na domaći teren gde se srpski političari obračunavaju na svoj način.Tadić okrivljuje Dačića, a on Tadića.Vučić ćuti i vreba priliku da odigra svoj poznati “spin” i ubedi narod, što je već uradio,"da ih nisu pobili, mi bi smo ih sigurno spasili"! Za ime boga, prestanite više da nas podcenjujete i ružite. Verujte mi, da u zemlji živo barem 30 posto ljudi pametnijih od vas koji jednostavno ne žele da ulaze u tu vašu političku zabokrečinu prepunu krvoličnih krokodila.

A šta ćemo sa Rusijom? Vreme je da se sa Putinom odigra meč sa otvorenim kartama i da mu se jasno stavi do znanja, ali sada tvrdo i odgovorno bez povlačenja i reteriranja, da Srbija u njima ne vidi samo poslovnog partnera koji nam je otvorio granice da našu robu prodajemo bez preferencijala. U toku je jasno i vidljivo prekomponovanje  geostrateške podela sveta i svaka greška koja se sada učini, koštaće nas skupo i neće moći lako da se popravi. Vućiču, Dačiću, oko vas se vrti sve i kako sada odradite tako će vas istrorija opisati. Ili ćete biti pukovnici ili pokojnici, trećeg nema. Samo vas jedno molim,a to vi volite da činite, ne stavljajte vatu u uši da ne bi ste čuli šta narod govori i šta narod želi. Ne zanemarujte ni ove hrabre mladiće koji su uspeli, ipak, da do javnosti doguraju stav iza koga stoji mnogo, mnogo, više ljudi nego što bi mogle da prime tri Marakane.