VUČIĆ:JA NE LAŽEM !

Pitanje je bilo šokantno:“Rusi i Nemci vam veruju ! Kako ste stekli toliko poverenje?

Odgovor još šokantniji:

Ja ne lažem!

Odjeci intervjua, Aleksandra Vućića datog RTS, a pogotovo ovaj odgovor, kod protivnika nejgovog političkog kursa i opozicije svih boja, već su davno standardizovani. Demokrate koji sa margina pokušavaju da se vrate u žižu javnosti, po običaju prvi naprave intonaciju a onda svi ostali gubitnici to jednoglasno podržavaju.

Oni kažu:

Vučić kad zine-laže!!

Poruka je prožeta strašnim animozitetom,  usudjujem se reći i  velikom mržnjom. Njemu se ništa ne veruje i sve ovo što on radi nisu naznake izlaska iz krize već uvlačenje zemlje u dalje propadanje i sigurno bankrostvo.

Pred očima naroda naplaćuju se i isteruju neki stari politički računi!  Ispoljava se nepoverenje u političkog  protivnika  po sistemu,“on ne sme proći“!

Opozicija, po logici stvari, nija ta koja treba da se po cenu neznam čega slaže sa vladajućom koalicijom, ali naša, Srpska,opozicija, sve što kažu Vućić i njegovi ljudi, unapred šikanira i satanizuje.

Pajtić bez zadrške konstatuje, da novi Zakon o radu ne podstiče zapošljavanje .Vućić mu odgovara po srpski:“Kako te nije sramota ! Samo u tvoje vreme, bez posla je ostalo 340 hiljada ljudi“!

Saša Radulović, od koga sam lično očekivao više taktičnosti, strpljenja i intelegncije, trudi se da kod svih svojih javnih nastupa, koji su u većini slučajeva samo puko brutalno obračunavanje sa Vučićem, najpre zanemari ove tri nabrojanje osobine koje je on, pre ulasak u politiku, svakodnevno forsirao u svim svojim nastupima i to pred izgubljenim, prevarenim i socijalno uništenim ljudima,  kao prilično uspešni Stečajni upravnik.Valjda je to tako moralo da bude, budući da je Država zakonom odredila da Stečajni upravnici mogu milione da zarada od svakod stečaja koga sa „uspehom“ dovedu do kraja,odnosno do potpunog uništernja i zbog toga što  naši sudovi ne znaju šta su to Planovi reorganizacije i nisu spremi da ih kroz praksu podrže. Politika, medjutim, ništa ne daje, od nje se otima. I tu lekciju, Radulović je dobro savladao.

 

A narod,ko pita narod !

U Parlamentu, demokrate Borko Stevanović, Dušan Petrović i Zoran Živković, koriste svaku priliku, ne da konstruktivnim predlozima javno poraze najbrojniju SNS ekipu, jer to se boduje i pamti,već se nadmeću u odvaljivanju užasnih gluposti.

Borko traži imena poginulih u nedavnim poplavama jer u pozadini očito da još uvek živi uverenje da su obrenovačkim ulicama  plutali brojni leševi! Šapčanin Dule Petrović, tvrdi da je  gradonačelniku, valjda je reč o njegovom čoveku, smešteno smenjivanje sa pozicije  komandanta Kriznog štaba,  tako što su mu na dan kada je sve visilu u vazduhu, poslata iz Vlade jedna instrukcije da bi te iste noći, ona bila razlog za njegovo smenjivanje.To što je Šabac odbranjen,koga više zanima.

Zorana Mihalović,Vućićev glasnogovornik, ovu izjavu Petrovića protumačila je pitanjem koje bi svakog normlanog čoveka pogodilo posred glave :“Znateli vi šta ste rekli ?“

Zoran Živković, bogoradi po Vladi Vućića što je Arapima ustupa zemlju Vojvodine po privilegovanim uslovima i što drugi zainteresovani ne mogu na isti način da dodju do plodnih oranica. Iz Vlade mu putem preporučene ekspresne pošiljke stiže odgovor:“Ti koji si ojadio Državu, imaš obraz o tome da govoriš“!

Ministarstvo poljoprivrede je 2007. godine bivšem premijeru Srbije Zoranu Živkoviću dalo bespovratnu subvenciju od 41 milion dinara, što je tada bilo čak 525.000 evra! Državne pare Živkoviću su poklonjene za podizanje 47 hektara vinograda u Krčedinu!  Živkoviću su pare date „strogo u skladu sa zakonom", ali ipak nije jasno kako je to bivši premijer od države dobio tolike pare kada neki od najboljih srpskih vinara kažu da od države nisu dobili ni dinar subvencija?! Takođe, vrednost Živkovićevog vinograda procenjena je na skoro 1,5 miliona evra, pa se i dalje ne zna, otkud bivšem premijeru preostalih milion evra za podizanje vinograda?!

Imalo bi još mnogo toga da se nabraja jer trenutna politička slika naše zemlje ukazuje da na jednoj strani imamo razigranu vladajuću koaliciju koju predvodi Vućić rešenu, barem je to utisak sa svakog  javnog nastupa i brojnih medjunarodnih kontakata, da zemlju izvuče iz “devetog” kruga pakla, spasi je  od “sigurnog” bankrostva i za koju godinu uvede u mirniju i stabilniju ekonomsku i političku situaciju. Razbijena opozicija u to ne veruje i svoj povratak na scenu vidu i svakodnevnom kompromitovanju onoga što oni rade svodeći sve rečeno i uradjeno na konstataciju:”Oni lažu”!

Na trećoj strani je narod !

Ovako kako se oni medjusobno obračunavaju i kako nas svakodnevno dovode u strašnu zabludu, izgleda da je shvatanje o “glupom i zatucanom narodu” prihvaćeno kao nešto normalno i potpuno razumljivo, zbog čega se ne treba,do sledećih izbora, ni obazirati na njega !

Dakle, priče koje nam dolaze iz tabora Aleksandra Vućića, kod naroda bez nada i motivacije, a u suštini opozicija na tom projektu  radi svakodnevno, nemaju podršku i razumevanje. One se dočekuju sa mnogo emocija i vere da će bolji dani sami doći a sa malo radnog elana i stvaralačke energije. Da li bi Nemci ikada bili prvaci sveta u fudbalu da iza njih ne stoji jedna jaka i moćna ekonomski i politički stabilna zemlja! Naravno da ne bi, kao što je i potpuno jasno, da sve to Nemcima nije palo s neba. Koliko smo puta ovde pljuvali i gazili po svome a ponizno se klanjali i molili na tudjoj zemlji u tudjoj kafani,gde smo sa litrima piva prolivali suze pune čežnje i nostalgije za svojim rodnim krajem!

Ja ne navijam za Vućića! Ne kritikujem u njegovo ime, ja navijam za Srbiju, moju i vašu porodicu i u njegovim nastupima čitam iste misli i prepoznajem iste ciljeve ! Očekujem da se rečeno i obećano dogodi u protivnom i ja ću konačno dići ruke od svega. Srbija nema alternativu i varaju se svi koji misle da je negde “tamo daleko” bolje nego ovde.Nije !

EH, TAJ FUZBAL !

Moja generacija nije jurila za krpenjačom.Umesto nje,pojavile su se gumene a ubrzo i plastične lopte.O fudbalu,mogli smo samo da sanjamo.A meni se posrećilo! Dosanjao sam svoj san zahvaljujući  dobrom ocu koji je jednog popodneva ušao u kuću sa prvim koferom a u njemu i sa pravim fudbalom.

Živeli smo tada u Kuršumlijskoj banji. Otac je bio upravnik a ja, njegov najstariji sin, vlasnik jedinog fudbala koji je izazivao i budio čežnju kod svih dečaka željnih da pokažu svoj talent dok su bosi jurcali za tom kožnom igračkom koju sam ja držao pored svog uzglavlja u strahu da je neko ne ukrade dok sam i spavajući naglas uzbunjivao roditelje izvikujući: Pero, vrati mi fudbal, on je moj,moj...

Fudbal je  moja velika ljubav, kao uostalom i drugim dečacima iz moje i ko zna koje generacije. Sa uzbudjenjem sam slušao glas Radivoja Markovića koji je onako nadahnuto dočaravao dogadjaje sa terena ostavljajući nama da u svojoj mašti gradimo lik velikog Beare, Šekularca, Galića i mnogih drugih. Bože, uvek sam se pitao ko su ti ljudi, koja majka ih je rodila i  da li oni znaju koliko ih mi volimo i poštujermo. Zaljubljivao sam se u njihove likove sakupljajući sličice koje su nam pomogle da ih gledamo dok bi Raća  treštao   sa kućnog radio aparata  marke  „Nikola Tesla“.

“Ovo nije dribling,ovo je slalom Dragoslava Šekularca.Prvi, drugi, treći i gol, gol...“

Joj kako je ključalo u mojim venama dok sam ovo slušao. Koliko sam se radovao pobedi mog tima i tugovao porazima. Sanjao sam dan kada ću prekoračiti kapije stadiona i u živo gledati utakmicu o kojoj sam samo slušao preko radio aparata one velike i zvučne najave reportera snažnog glasa, neverovatne jezičke spretnosti, šarma i sjajnog smisla za duhovitost.Ko se još ne seća one poznate najave sa talasa Radio Beograda u emisiji„Nedljeno sportsko popodne:“Gol,gol,gol...Dobar dan, poštovani slušaoci, naši reporteri javlja će  se danas  sa stadiona JNA u Beogradu, Maksimira u Zagrerbu, kišovite Kantride a biće vruće i kraj „plinare“ u Splitu gde razigrani Hajduk dočekuje prvoplasiranu Zrvenu Zvezdu“...

Klovis Fernandeš:kakva je to patnja !

Fudbal je  život i ljubav, strasna ljubav. Voleo se više od svega na svetu a zbog njega se patilo dugo i bolno. Onako potresno kako sada pati ceo Brazil.Moželi se na licu Klovisa Fernandeša  izmeriti ta tugo. Ne može,jer samo on zna koliko je njegovo srce teško podnelo fijasko protiv nadmenih i nemilosrdnih Nemaca.Onako kako pati Klovis,pati ceo Brazil.Ta strašno velika zemlja, sa 70 miliona stanovnika, posvećena fudbalu,sambi,suncu i moru, probodena je oštrim bodežom “Pancera” posred srca koje će dugo krvariti.Na stadionu Minerao u Belo Horizonteu viđena je istorijska utakmica po mnogim parametrima, ali će ova generacija Brazila sigurno ostati obeležena katastrofom.8.jul 2014.god pamtiće se kao crni dan u istoriji brazilskog fudbala

8.jul 2014.god pamtiće se kao crni dan u istoriji brazilskog fudbala

Nije ovo patetika jer dok ispisujem tu rečenicu tuge, kroz glavu mi prolaze scene iz  naše sjajne serije “Montevideo bog te video” i to oni detalji,a jesu autentični,sa  utakmice sa Urugvajem,kada  Brazilski sudija pita Milutinca: “Hoćeteli vi da mi živi izadjemo sa ovog stadiona”!!!

Urugvaj,zemlja sa 3,4 miliona stanovnika čiji predsednik Hoze Muhika nema telehoranitelje a ni službeni auto.Na posao dolazi svojom starom “folcikom” i voli fudbal kao i svi Urugvajci koji svojim španskim jezikom fodbal zovu “fuzbal” a fudbalere “fudbalisti”.Ne ljuti se stari dobri Hoze  ni malo  na Luisa Suareza,što je proteran sa prvenstva jer je ponovo počeo da “ujeda”! Strado je  Italijan Đorđe Kjelini kao pre par godina naš Branislav Ivanović u meču Čelzi Liverpul.Prejako je to reći”Suarez ponovo ujeda,” jer ovaj sjajni fudbaler,dobar čovek ali iznad svega veliki patriota, u stanju je da se zaboravi i da ga ljubav prema fudbalu ponese tako snažno da mu se ponekada dese i takvi prekidi.Brazil pati kada gubi ali niko to ne radi kao Urugvajci, oni plaču,dugo,dugo…

Eh, taj fuzbal !

Bilo je i završilo se 20. Svetsko prvenstvo u fudbalu.Nemci su se sa svojom kancelarkom Angelom Merkel vratili kući gde će naredne četiri godine njihove vitrine krasiti “Zlatna boginja” napravljena od  18-karatnog zlata, visine 36,8 santimetara  a  teška šest kilograma.Biće tu sve do 2018.godine, kada se  seli za Rusiju.Na stadionima širom ove lepe i velike zemlje,zakazani su novi fuzbalski obračuni i namirivanje dugova iz nekih starih  vremena.Domaćini obećavaju feštu za nezaborav kakvu samo “Baćuške” mogu da prirede:"Чтобы играть, петь и пить. Ура друзья" !

Dobro došli u Rusiju na,  21.Svetsko fudbalsko prvenstvo,dobro došli u zemlju fudbala !

DUBAI-VILA NA POKLON !

Počela je sezona godišnjih odmora.Neće biti kao ranijih godina.Većina će more gledati na tv ekranima i neki na slikama iz starih albuma.Za utehu svima nam,evo jedne lepe reportaže iz Dubaia.Negde se ipak lepo živi a negde  ceo život prodje u večitoj patnji.

Ne postoji ni jedan grad na svetu koji bi bio iole nalik Dubaiju, jednom od sedam emirata koji čine Ujedinjene Arapske Emirate (UAE).
U ovom emiratu sve što vidite ima prefiks "naj". Dubai je rekorder po mnogo stvari, a sve što je u njemu je najskuplje, naraskošnije, najveće, najlepše....
Ukratko, Dubai je grad rekorda. Kada razmišljamo o ekonomskom razvoju i napretku gradova ili država uopšte, prvenstveno mislimo na ekonomske i razvojne potencijale.
I, naravno, to su osnovne pretpostavke za razvoj. Međutim, pokretač svega mora biti čovek s vizijom koji će biti toliko samosvestan i sposoban da nikakve kritike neće uticati na njegova nastojanja da razvije svoju zemlju.
Najočigledniji primer takvog liderstva je šeik Rašid bin Saed, vladar Dubaija koji je, od 1971, nakon ujedinjenja sedam emirata: Abu Dabija, Ajmana, Dubaija, Fujairaha, Ras al-Khaimaha, Šarjaha i Um al-Kaivaina u UAE, iskoristio visoku cenu nafte i zahvaljujući prirodnim nalazištima ovog energenta, preokrenuo Dubai iz temelja.
Do kraja osamdesetih, Dubai je već imao izgrađenu luku Džebel Ali i najveći "suvi dok“ na svetu za pravljenje i popravljanje brodova, a uveo je i takozvanu zonu bez poreza, a što bi značilo da svi oni koji će doći sa svojim kompanijama u Dubaji, ne moraju platiti nikakav porez.

Za otvaranje firme potrebna dva dana

I tako je počelo. Viziju voljenog šeika Rašida kojeg u UAE nazivaju ocem Dubaija je nakon njegove smrti nastavio živeti i razvijati sin Muhamed, današnji vladar Dubaija.
Svestan da zaliha nafte uskoro neće biti, Muhamud je još više liberalizovao uslove poslovanja u Dubaiju pa stoga nije ni čudo što preduzeće u ovom emiratu možete otvoriti neverovatno lako i za samo dva dana. Zahvaljujući ovakvoj politici poslovanja, u Dubaiju egzistiraju i rade najveće svetske kompanije, banke, fabrike, niču neverovatni hoteli najpoznatijih svetskih lanaca poput Mariotta, a Dubaji se svakim danom širi i raste.
Ono što je nekada, pre 40-ak godina, bio suvi pustinjski pesak sad je najveća oaza na svetu sa četiri miliona palmi, 1.500 hotela, 3.000 restorana, najvećim šoping centrom na svetu, Dubai šoping centrom koji se sastoji od 1.800 prodavnica i naravno, najvećim akvarijumom na svetu koji se nalazi u sklopu ovog centra.
Dah oduzima i najviša zgrada na svetu (opet, napravljena na pustinjskom pesku), Burdž Kalifa koja sa svojih 868 metara visine i 160 spratova predstavlja vrhunac uspeha inženjera, arhitekata i građevinskih radnika.
Ova zgrada sama drži nekoliko rekorda koji su zabeleženi u čuvenoj Ginisovoj knjizi rekorda. Najviša zgrada na svetu, najviši bazen na svetu, najviše pozicionirana bolnica na svetu, a u ovoj zgradi se nalazi i najbrži lift na svetu koji vas od podnožja do vrha zgrade doveze za 58 sekundi.
U Burdž Kalifi se nalazi i najviši hotel na svetu i jedan poseban hotel koji je osmislio i otvorio čuveni Armani. Ispred Burdž Kalife napravljeno je ogromno veštačko jezero s najvišom programiranom fontanom na svetu koja na svakih petnaest minuta "pleše" uz muziku i svetla stvarajući neverovatne vodene oblike koji oduzimaju dah.
U zakon je ugrađeno da se u Dubaiju ne smeju napraviti dva ista nebodera (ukoliko nisu tzv. tornjevi blizanci) pa su dizajneri i arhitekte pustili mašti na volju i napravili prelepe zgrade koje se stotinama metara nadvijaju nad Dubaijem.

Ostrvo palmi - naizgled nemoguć projekat

Kada je pre 15-ak godina šeik Mohamed naredio pravljenje Ostrva palmi, niko nije verovao da će taj projekat biti izveden do kraja. I, zaista, tek kada se nađete na tom ostrvu možete shvatiti razmere građevinskog poduhvata.
Milioni tona pustinjskog peska nasuti su na morsko dno da bi iz vode izronilo ostrvo u obliku palme na kojemu je danas na stotine privatnih zgrada, kuća, hotela, restorana. Jedan od najglamuroznijih je hotel Atlantis, arhitektonsko čudo od 1.500 soba gde noćenje s doručkom košta 1.000 evra. Hotel je otvoren 2009, a samo za vatromet prilikom otvaranja plaćeno je 30 miliona evra.
U okviru hotela nalazi se najveći vodeni park na svetu koji, osim beskrajnih tobogana, rečica, ogromne plaže i mnoštva ostalih vodenih atrakcija, nudi i poseban doživljaj: plivanje s delfinima u Zalivu delfina. Kao i za sve u Dubaiju, i ovde ćete izdvojiti pozamašnu sumu za 30 minuta druženja s ovim divnim sisarima.
Po dolasku u Zaliv delfina, ljubazno osoblje će vam tražiti rezervaciju (susret s delfinima se mora rezervisati makar dan unapred), naplatiti 250 evra po osobi za plivanje, 80 evra ukoliko želite da vas neko fotografiše u toku ove avanture i dodatnih 150 evra ako želite CD sa slikama.
Ipak, osećaj je zaista neopisiv i ovo je nešto što svakako ne biste trebali propustiti ako vas put nanese u Dubai. Vratimo se raskoši Dubaija. Pre nekoliko godina svet je obišla vest o otvaranju prvog hotela sa sedam zvezdica u svetu - Burdž al Araba.
Noćenje u ovom hotelu iznosi 10.000 evra, a popunjenost mu je neverovatnih 90 odsto! Inače, svi hoteli u Dubaiju, a cene se kreću od 600 evra pa naviše po noćenju, tokom čitave godine beleže visoku posećenost.

Najskuplje piće na svetu 36.000 evra

U Burdž al Arabu možete popiti i najskuplje piće na svetu, koktel poslužen u zlatnoj čaši, a koji košta 36.000 evra. Za utehu, nakon što popijete ovo piće, zlatnu čašu možete poneti sa sobom.
Nedaleko od ovog hotela nalazi se najveća (a verovatno i jedina) kolekcija statua zlatnih konja urađenih u prirodnoj veličini. Vladar Dubaija, šeik Mohamed je, posvedočili su mnogi, vrlo jednostavan čovek koji šeta Dubaijem bez pratnje i telohranitelja.
U svom emiratu sve drži pod kontrolom i ne dozvoljava bahatost. Jedan od lokalnih stanovnika Dubaija ispričao je da šeik često obilazi sve institucije, ministarstva, firme. Radno vreme počinje u 08:30 sati i ukoliko šeik ne pronađe u to vreme radnika na svom radnom mestu bez razmišljanja mu daje otkaz.
Žalili su mu se jednom da se dugo čeka na aerodromu (koji je, pogađate, najveći aerodrom na svetu), za ulazak u Dubai i on je pozvao sve rukovodioce Aerodroma Dubai kod sebe u palatu.
U zakazano vreme sureta sa šeikom svi službenici su bili u palati, ali se šeik pojavio tek dva sata kasnije. Prisutne koji, po običaju i tradiciji, stoje sve dok ih vladar ne pozove da sednu, upitao je da li im je bilo prijatno da čekaju.
Nakon što su rekli da nije bilo baš prijatno rekao im je: "Sad vidite kako je onima koji čekaju u redovima na aerodromu". UAE je jedina zemlja na svetu gde je lokalno stanovništvo manjina.
Naime, u Dubaiju, na primer, živi dva miliona stanovnika. Od toga je 1,8 miliona stranaca (220 nacionalnosti) i samo 200.000 lokalnog stanovništva. Ne postoji način da dobijete državljanstvo UAE po bilo kojem osnovu izuzev da vam sam šeik da državljanstvo, a to se ne dešava. Zašto?

Lokalno stanovništvo ima sve pogodnosti

Lokalno stanovništvo uživa sve moguće povlastice koje možete zamisliti. Naprimer, ukoliko se razboli neko od njih i potrebna mu je operacija ili lečenje bilo gde u svetu, šeik Mohamed plaća sve troškove i to ne samo pacijentu već i njegovoj porodici ukoliko žele da otputuju s njim.
Deca "lokalaca" mogu studirati gde god žele, na bilo kojem univerzitetu u svetu. Jedna devojka koja je u Dubaiju završila medicinu, za mesto specijalizacije odabrala je jednu bolnicu u Minhenu (Nemačka). Šeik je ne samo platio njenu specijalizaciju već je i toj bolnici, kao donaciju, uplatio milion evra.
Svaki od "lokalaca" ima vilu od 250 do 500 metara kvadratnih, koju im je poklonio šeik Mohamed. Sam šeik živi u palati do koje vodi stotine metara dugačak drvored palmi, a oko kapije koja podseća na onu Trijumfalnu, slobodno se šeta na stotine paunova.
Do same palate se, naravno, ne može doći, ali dva puta godišnje, za vreme dva Bajrama, vrata svoje palače otvara vladar emirata Abu Dabi i tada svi mogu slobodnu ući, razgledati i biće im uručeno 100 darhama (oko 25 evra).
Dubai je rekorder i u nekim drugim stvarima poput visine jarbola za zastavu. Ovaj jarbol na kom ponosno vihori zastava UAE visok je 168 metara, a za njegovu izgradnju utrošeno je osam miliona evra.
Dubai se može pohvaliti i najvećim pogonom za desalinizaciju na svetu, odnosno pretvaranje morske u pitku vodu.

Sedam traka autoputa simbol sedam emirata

Pravo je čudo i podzemna železnica, metro, inače najpopularnije prevozno sredstvo za stotine hiljada radnika u Dubaiju. Izgrađena je u pustinjskom pesku i ne možete da se ne divite znanju i veštinama građevinara koji su uspeli da je izgrade na takvom tlu.
Neverovatan je poduhvat i autoput koji vodi od Dubaija do Abu Dabija. Reč je o putu sa sedam traka koje simbolišu sedam emirata. Fascinantan je i tzv. Media City koji je dom za sve vodeće svetske medijske kuće: CNN, Reuters, NBC...
Šeik Mohamed je svestan da znanje gradi gradove i razvija zemlje te je u Dubai privukao najbolje IT stručnjake, arhitekte, lekare, bankare, itd.
Svi oni dobijaju priliku da pokažu šta mogu i koliko mogu. I za kraj, u Dubaiju živi 18.000 milionera i hiljadu milijardera, što ga čini rekorderom i po ovom osnovu.

SA SVIH STRANA PLJUŠTE ŠAMARI !

Beograd trese fudbalska i policiska groznica.

Zvezda doživljava  najteže dana u svojoj prebogatoj sportskoj istoriji.Sve što je godinama gurano pod tepih,odlagano za neka druga vremena sa uverenjem da će se i evropski vladari fudbala ponašati isto kao i korumpirna srpska fudbalska kamarila.Nije se dogodilo,mada je Fudbalski savez u liku glavnog i najvećeg krivca za krah klupskog fudbala, starca sa severa Bačke,dao nekakve garancije da će se Zvezda i njena uprava poporaviti,platiti sve dugove i dati tvrdo obećanje da nikada više neće gaziti po odlukama UEFE.Prevara nije uspela i nekadašnji prvak Evrope  izbačen je iz ovogodišnjeg takmičenja za najbolji tim starog kontinenta.

 

                     Stadioni su postali njihova "zabavišta"!

Ta vest je odjeknula kao bomba ali samo za one preemotivne zaljubljenike u crveno-belu boju, dok je ostali deo domaće populacije mirno sačekao njeno objavljivanje.Po cenu,a to je voma moguće,da se ceo tim raspadne,da klub bankrotira i da se čak zbog toga prebaci  u  nizi rang takmičenja,fudbal će se i dalje igrati.Zvezda će se voleti a svetski trgovci decom koja trčakarju za loptom i dalje će pomno pratiti sve one koji se ovde uporno i namerno radjaju.

Koliko su moćni i nadareni talentom za najlepši sport na svetu,  svedoči i utakmica sa Brazilom u kojoj su Srbi,usred zemlje fudbala, bili ne samo bolji već su na nedelju dan pre početka Svetskog fudbalskog prvenstva očitali fudbalsku lekciju višestrukom prvaku kontineta moćnom i velikom Brazilu.

Biće muke ne sa fudbalom i talentima već sa onim ljudima iz prvog ešalona koji  se bore za mesto u upravi,na klupi u svlačionici a da sa fudbalom malo šta imaju zajedničko.Ne samo sa fudbalom,već i sa životom.Njih možete da prebacite u bilo koji  rang,oni će se ponovo dići i nametnuti tako snažno i uporno da čovek pomisli kako su neuništivi.Ti mešetari, a ne UEFA, došli su Zvezdi glave i medju nevine i zaludjene navijače tima sa najviše šampionskih i kup titula, unelu strašnu dozu patnje i bola.Gledao sam tu decu punu srdjbe i revolta, očiju punih suza i alkohola,ljute i namrgodjene, otrovane željom da se kući Evropskog fudbala kad-tad naplati dug za ovaj zločin nad voljenim klubom.A zapravo,ovde je reč o  poštovanju elementarnih pravila u poslovanju vrhunskih klubova koji su isti za sve i za one najbogatije i one najsiromašnije.

Klupski moćnici Zvezde,što zbog nemaštine,siromaštva,kradja i nemanja novca, a što zbog bahatosti i primene lokalnog rezona „ne može nam niko ništa-jači smo od sudbine“ćute i veruju da se revolt navijača,ipak,neće okrenuti protiv njih ! Čak šta više.

U danim dok se bila ova odlučujuća bitka za čast Zrvene Zvezde i mnogih ponosnih generacija koje su igrale u njoj,Nebojša Čović,klupski moćnik iz vremena današnjeg,bez mnogo razmišljanja i pameti, odlučio je da se javno obračunava sa nekom novinarskom  spodobom koja je svojevremeno u emisiji sa njim javno uztvrdio da njemu procenat duguje za dolazak na kormilo Zvezde, slovenački trener srpskog porekla, Saša Srtojanović !

“On meni mora da da novac jer ja sam njegov tata,kao što sam tata i bivšeg Zvezdinog trenera Saleta Jankovića.I jednog i drugog ja sam doveo na kormilo Zvezde,“kaže, meni nepoznato novinarsko prezime- Andjus.Čović je sve ovo nazvao reketiranjem i upozorio na moguće sankcije.Od tada je krenuo otvoreni rat na njega i njegovu porodicu.

Taj novinar je bio Čovićeva meta i provokacija zato što je u emisiji ovog puta popljuvao Nebojšinog  sina koji igra košarku u FMP,klubu iz Železnika.E pa Dr.Čoviću,kada si sve izdržao,nisi morao ni smeo sada da pukneš.Ali dobro,pokao si i za to ćeš odgovorati a nadam se, da će sa sobom iz Zvezde, u tri lepe pizede materine, povući i ostale mangupe koji sede u upravi dok brod sa napuklim koritom lagano tone u tamu morskih dubina.

Rekoh:

opet će se   kotrljati lopta,opet će se u  Srbiji  fudbal igrati a da li će država imati moći i snage da se ozbiljno pozabavi uspostavljanjem reda i nove organizacije u našem fudbalu, e, od toga zavisi, da li će ljudima sa prezimenima:Terzić,Karadžić,Djorić,Kokeza,Zečević,Čović,Antić,Tončev,Vujošević... biti zabranjen pristup na stadionima a nekamoli u upravama fudbalskih veličina kakve su Zvezda,Partizan,OFK Beograd,Vojvodina...

Druga beogradska, a time i Srpska omiljena priča, koja ovih dana drma medijima je već vidjena i sto puta do sada primenjivana.

Svaki dolazak novog čoveka na čelo policije, kao po pravilu u samom vrhu moćnika  naše bezbednosti, pokreće velike turbolencije.Istog momenta se stvaraju dva tabora od onih koji ostaju  i onih koji sigurno odlaze.

Poltroni  se, kao i uvek, sa lakoćom adaptiraju na novog ministra, a oni koji to ne znaju ili ne umeju, vadili bi iz fioka već unapred pripremljene provokativane materijale koji imaju za cilj da da prvog čoveka MUP-a kompromituju i time eventualno spreče njegov dolazak na čelo policije.Ovi drugi ga normalno brane ! U ovom slučaju, reč je od doktorskom radu Nebojše Stevanovića,novog ministra,odbranjenog pre dve godine na "Megatrendu".

Javnost se uzburkala oko pitanja, da li je rad plagijet ili je to njegovo istraživačko delo.I kako to obično biva,dok su se kritičarti bavili Stevanovićem,u mrežu je uleteo Mića Jovanović vlasnik i rektor"Megatrenda".Ispostavilo se da je i on nešto petljao sa svojim doktoratom a kao epilog čitave afere usledila je njegova ostavka na mesto rektora ovog Univerziteta i to na izričito traženje Ministra prosvete. Ali to nije kraj.Stevanovićev rad je zaboravljen a Jovanović je odleteo u London da donese kompletnu dokomentaciju o odbrani svoga rada i da u Beograd privede jedinog živog člana komisije koji će to potvrditi.Ko će se ovde naći u neprilici? "Žuta" opozicija i neki listovi koji od prvog dana  vladavine Alerksandra Vućića i Tomislava Nikolića, uporno tragaju za nekim njihovim slabostima sa ciljem da ih uzdrmaju i uvere javnost da je progrešila kada je toliku naklonost, na proteklim izborima, upravo dala njima. Para i posla ni na vidiku a zabave i zanimacije na pretek. 

Objektivno govoreći, u policiji nam ne ide sve kako bi trebalo,a gde ide ? I tu bi morala da se dogodi čistka kao ova u fudbalu pod uslovom, da kazne izrekne neka Evropska policiska unija a ne domaći ministri i direktori koji i pored toga što mnogi misle da su cveće u vazni, ipak, nose deo krivice za ovo stanje a nikako im ne ide ni od ruke da  jedan deo ukaljenog lica očiste i operu.

Stara uigrana domaća praksa, koja nas košta propadanja i stagnacije a glasi:“dajte pogrešnog čoveka na pravo mesto“ni izdaleka se neće,ne bar još neko vreme menjati po cenu, kako to lepo i slikovito kaže srpski pametni narod, „pa makar svi pocrkali „!