DAČIĆ DEBITOVAO U UN !

Ako se po jutru dan poznaje,onda je prvi nastup Premijera Srbije na Savetu bezbednosti UN većim delom, radikalni zaokret u politici prema Kosovu.

-Kosovo i Metohija će biti jedan od najvažnijih prioriteta srpske vlade, ali Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, naglasio je Dačić.

Sa te pozicije ili kako bi analitičari rekli, sa te platforme, Srbija otvara novu rundu pregovora gde sve što je od interesa, kako za srpsku tako i za albansku stranu, mora da se nadje na stolu i o tome otvoreno razgovara.

Najpre, svi vidovi revanšizma, bilo sa koje strane da dolaze, moraju da budu oštro sankcionisani. Ratne rane jesu duboke i sveže, ali ako se misli na budućnost, mnoge emocije moraju da budu smirene, a umesto njih da prevlada razum.

U tom delu paketa je i pitanje o ratnim zločinima o ćemu mora da se otvoreno priča a ne da se zločini prikrivaju i stavljaju u  kontekst "velikih" nacionalnih epova. Pitanje trgovine ljudskim organima spada u tu kategoriju zločina i ceo civilizovani svet traži kažnjavanje aktera sa bilo koje strane da dolaze.

- Isto tako, kao što je Srbija učinila sve u postupku rasvetljavanja i procesuiranja svih koji su počinili zločine nad albanskim stanovništvom na Kosovu, Srbija očekuje da se utvrdi puna istina i kazne svi odgovorni za ovaj ratni zločin počinjen nad Srbima na Kosovu - rekao je Dačić. 

Kako će se sve ovo odraziti na Srbe koji nemaju drugog rešenja nego da ostanu i žive na svojoj vekovnoj postojbini?Pristalice ovakve realne politike ima i oni su u većini. Medjutim,treba znati da su brojni politički mešetari podelili srpski narod a svemu tome, kumovala je i dosadašnja politika pregovaranje koja se držala teze "mnogo govora a malo korisnih činjenja". U osnovi Dačićevog nastupa na sedinici Saveta bezbednosti  naglašava se, da samo promena dosadašnje nekorisne i  prazne  ekonomske retorike  znači korak napre. To je ujedno i velika garancija  za opstanak i povratak. 

                                                                    Ivica Dačić: dobro je radio svoj posao

Nekako uporedo sa Dačićevim nastupom pred Savetom bezbednosti, misija Aleksandra Vulina, državnog Sekretara za Kosovo, pokrenula je niz važnih i korisnih pitanja o kojima se razgovara  po kafanma, trgovima, kućama, tamo gde se dva Srbina sretnu, razmene pozdrave i otvore temu sa poznatim naslovom:"Da li je Kosovo srpska golgota ili srpska sramota?", ili "Ko je Srbe "pocepao" na Kosovu?" i "Ko se ovajdio i obogatio na mukama prognanih i na grobovima ubijenih?"Koji su to Srbi koji za tri radna dana na Kosovu primaju velike plate, a vikend provode u svojim kućama i stanovima po Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Smederevu i Beogradu"? Naravno,ima još mnogo direktnih pitanja upućenih na adrese zvučnih političkih imena koji ne bi mogli da se pohvale da su u svom mandatu nešto korisno uradili za narod koliko su učinili za sebe. Jeste, rat je oduvek bio "nekome majka a nekome maćeha" i to se dogodilo na Kosovu. Kako i u kom obimu, jednoga dana će morati  da izadje na videlo.

Ideja da se napravi popis onih koji dole žive i onih koji skupo naplaćuju svaki svoj provedeni minut na "svetoj zemlji",je bez sumnje dobro sračunat politički a i praktični potez koji obećava da će u startu smiriti strasti i otvoriti jednu drugu ali ovog puta pravičnu stranu rešavanja srpske drame. Povlačenjem političkih polutana, pruža se šansa mladima.Sve je veći broj primera koji teže ka razumnijim odnosima u suživotu s jedne i druge strane etničke granice.Ipak,mesta nekom prerteranom nacionalnom optimizmu nema a niti ima potrebe za njim. Otuda i ideja Fadilja Vokrija,centarfora Partizana iz vremena stare Juge a sada predsednika nepriznatog Fudbalskog saveza Kosova, je utopistička i neralna i ne treba da čudi što su se pomenuti akteri slatko nasmejali. Naime, Vokri misli da je normalno da boje Kosova brane i proslavljeni srpski reprezentativci rodjeni na Kosovu, pa tu pominje Djokovića i Krasića. Ovaj primer nije realnost za Kosovo i u to čudo ne treba verovati.

Beležimo za ovo vreme jednu hrabru i smelu misao mladog Srbina iz Mitrovice,koji kaže:" Ako mi je od interesa, radiću u istoj fabrici u istom birou sa Albancima.Sporazumevaću se nekim trećim jezikom... Ako mi nije od interesa,neću i tačka..."Da li je ovo realnost  budućeg života na multi-etničkom prostoru?Ja verujem da jeste, pogotovo kada se svemu tome dodaju i neizbežni  principe tolerancije, uvažavanja  i poštovanja. A ostalo, diktiraće život i prilika u EU gde ćemo se jednog dana sigurno naći.