Косово је амерички пројекат дроге, годишња зарада три милијарде еура!
Директор руске Федералне службе
за борбу против трговине наркотицима Виктор Иванов изјавио је да су
Косово и Метохија главни транзитни пут за опојне дроге из Афганистана за
Европу и да преко Космета годишње прође 60 тона хероина вредног више од
три милијарде еура.
Према овом извору, главни део авганистанског хероина (преко 70 посто)
иде у Европу преко Косова и Метохије, тачније, преко албанских
мафијашких група.
Према речима директора руске Федералне службе за борбу против
трговине наркотицима постоје око 15 великих картела за дрогу, преносе
портали lajmi.net и indeksonline.net.
Као највећи проблем означена је производња и промет хероина и кокаина из Авганистана и Јужне Америке.
Даље стоји да килограм хероина у Таџикистану и Авганистану кошта
1.000 до 2.000 еура, а на Космету, 10.000 еура, док у Западној Европи,
цена иде и до 150 хиљада еура.
“На Косову и Метохији је килограм дроге 10.000 еура, а у земљама ЕУ
цена достиже и 150.000 еура. Приход од продаје је већи за 1.500
процената. Незапосленост на Космету је 35 одсто. Зато није ни чудо да је
Космет постао наркотичка енклава у Европи”, рекао је Иванов.
Косовом одавнина кружи једна прича коју здушно причају и Срби и шиптари.И једна и друга стран тврде да је до наглог погоршавања односа дошло онога часа када су угрожени центри за промет и производњу дроге."Фисови" који су деценијама радили овај посао забринуто су гледали на своју будућност па су интензивно почели да размишљају како да зауставе све оне акције које прете да успоре или потпуно онемогуће посао од кога су стицани милиони.Страна која је највише била заинтересована да се у посао не дира, била је Америчка страна.Да ли би шиптарска револуција била заустављена или одложена на једно дуже време да је којим случајем Српска страна окренула леђа и почела да се прави слепа и глува у случају посла са другом,питање је којим се бави чаршија.
Рат се догодио,много је невиних и недужних жртава али оно што је више него видљиво за своког ко и мало познаје Косовске прилике је to, да је некадашња Јужна покраина испарцелисана утицајним шиптарским породицама које сада несметано настављају посао са дрогом. Када овоме придодамо и проституцију видљиву на сваком кораку, онда никога ни мало не чуди што на Косову привреда не построји и не ради а у оптицају се врти огроман новац. Ускороће све бити јасно. Да ли ће шиптарска елита наставити са овом праксом а потпуно занемаривати потребе све сиромашнијег народа који шансу за преживљавањем једино види у масовном бегу у богате земље Запада. Недавно је у околини Хоргоша ухваћена група младих Албанаца пореклом са Косова који су настојали да под окриљем мрака пређу границу са Мађарском и тиме себи ошкрину врата од неког бољег живота него што је то живот на Косову. Нису успели, враћени су за Приштину али само до неке нове прилике.
MESEC DANA KASNIJE !
Danas je 8. februar ! Na dnevniku RTS saopštavaju da je naša pogranična policija uhvatila 500, pretežno mladih Albanaca, a medju njima i veliki broj porodica sa maloletnom decom. Odmah su im izrečene mandatne kazne i svi će biti vraćeni na Kosovo. Istovremeno, preko 1.500 Kosovara je uhvaćeno u Madjarskoj . O njihovoj daljoj sudbini odlučivaće vlas našeg severnog suseda ali do tada, svi Evropski mediji brujaće o ovoj strašnoj migracionoj aferi, koja je nastala na bazi totalnog ekonomskog kraha Kosovske privrede, bede i nemogućnosti da se preživi ni jedan dan.To je posledica delovanja mafijaške vlasti koja svojim gradjanima, umesto rada i ekonomskog napretka, kao alternativu, nudi rat i mržnju prema preostalim Srbima.
Jedne autobusi vraćaju put Prištine
a drugi pristižu u dugim konvoima.U opticaju je i podatak da je do sada
prebeglo preko 50 hiljada šiptara i da su mnoga sela u Podujevskoj
opštini preko noći opustela.
Svi oni, na pitanja novinara, odgovaraju na jako lošem Srpskom jeziku, samo jednu rečenicu: "Tamo nema ništa, sve je propalo...ne vraćamo se na Kosovo".
U prilici sam da prenesm i ovu reakciju Johana Gudenusa (Johann Gudenus),
predsednika poslaničkog kluba Slobodarske partije (FPÖ) u Bečkoj gradskoj
skupštini,
 |
Samo što dalje od Kosova |
SAD ima odgovornost da
prihvati sve izbeglice sa Kosova, jer je na kraju krajeva upravo
Amerika duhovni i stratški otac ove države, kaže Johan Gudenus
predsednik poslaničkog kluba FPÖ u Bečkoj skupštini
 |
| Johan Gudenus |
BEČ - Johan Gudenus (Johann Gudenus),
predsednik poslaničkog kluba Slobodarske partije (FPÖ) u Bečkoj gradskoj
skupštini, pita se iz kojih razloga sve veći broj građana beži sa
Kosova, kad ono ne predstavlja ni ratnu, a ni kriznu teritoriju. Gudenus takođe naglašava da državljani Kosova treba da traže azil od SAD, jer je upravo Amerika najodgovornija za njegovo otcepljenje.
„SAD ima sada odgovornost da prihvati sve izbeglice sa Kosova, jer je na kraju krajeva upravo Amerika duhovni i stratški otac ove države“, podvukao je Gudenus.
On je takođe dodao da je otcepljenje Kosova, kako se pokazalo, bila greška, a najbolji primer nesamoodrživosti Kosova kao samostalne države je upravo veliki broj azilanata.
„Otcepljenje Kosova od matice Srbije je sprovedeno bez narodnog referenduma i samim tim je pogrešno i nepravedno“, ističe Gudenus.
Gudenus dalja naglašava da ako Austrija i dalje bude primala ovoliki broj azilanata, koji samo koriste reč ’azilanti’ da bi ušli na njenu teritoriju, ova republika neće biti u mogućnosti da pruži pomoć onima, kojima je ona zaista i potrebna.
Iz tog razloga je prema njemu još važnije da se ukine šengenski sporazum, da se uvedu rigoroznije granične kontrole, i da ilegalne doseljenike što pre vraćaju u zermlje odakle su došli. Gudenus se na kraju zapitao zašto je u poslednje vreme došlo do očiglednog porasta broja muslimanskih doseljenika, Čečena, Avganistanaca i Kosovara.
Reka izbeglica se ne smanjuje. Svakog dana put Subotice se upućuje po desetak autobusa. Odatle počinje drama. Samo njima poznatim putevima,vodiči za dobre honorare,sprovode na desetine šiptara a medju njima i mnogo maloletne dece.Oni koji su se dograbili Madjarske veruju da su glavni deo puta uspešno prevalili. Znaju i oni da su u zabludi ali i mnogi mediji u Prištini koji sve otvorenije pišu o ovom putu kao"putu teških zabluda". Samo 1 posto emigranata moždaće uspeti da se domogne "boljeg" života,ostali biće pre ili kasnije ponovo transportovani u svoje zavičaje ali ovoga puta sa zabranom da u narenih deset godina neće moći ni da pomisle o legalnom prelasku bilo koje granice EU. U ovoj istini,čini se ,da leži i odgovor na pitanje:da li je sve ovo organizovana migracija potpomognuta suludim političkim odlukama mafijaške vlasti Kosova.Ti ljudi po povratku na Kosovo postaju taoci političara-mafijaša i moraće da rade sve ono što im oni naredjuju da bih preživeli.
A realnos na Kosovu je surova ,piše jedan od uticajnih medija.
„Nјihоvа јеdinа inspirаciја је dа kаdа vidе dа nа Kоsоvu i Меtоhiјi diplоmirаni, čаk i trеćеg stеpеnа nа pоstdiplоmskim studiјаmа nе mоžе prоnаći pоsао, nе mоžе nаći sеbе i prisilјеn је dа rаdi kао kоnоbаr ili čаk fizički rаdnik, а kаkvа budućnоst оčеkuје оnе kојi nisu škоlоvаni, а tаkvih је vеliki brој nа Kоsmеtu i оd оvаkо stvоrеnоg stаnjа dоlаzi dо migrаciје, јеr su izgubili nаdu i strplјеnjе i pоlаzе nа tеžаk put u pоtrаzi zа bоlјim živоtоm“.
Албанци су наставили да улазе у аутобус у Ајвалији, па у Приштини, код Подујева и тако до Мердара. Углавном су то млади људи, као и млађи брачни парови са децом. Улазак неколико Срба код Милошева обрадовао нас је, јер нам се чинило да ћемо бити једине које не иду у Суботицу.
Масовно одлазе, буквално преко ноћи нестају. Нико од Срба не зна шта им је одједном, и све оно што сам видела у аутобусу само је потврдило моје, али и сумње многих Срба са Косова и Метохије – а то је да опет нешто муте. Изузев једне жене, која је пут Суботице кренула са супругом и децом и у аутобус ушла уплакана, сви остали су били потпуно безбрижни. Она и њена породица нису остављали утисак напаћених, сиромашних и гладних људи – нису ни остали. Ретко ко од њих је имао пртљаг већи од једног ранца, чак ни они који су са собом водили децу. Понашали су се потпуно опуштено, телефонирали су и смејали се, парови су се љубили, као да сви иду на море и само што нису запевали.
Као да имају задатак.Процедура на Мердару је трајала сатима. На косовској страни прелаза
поздравио нас је полицајац Албанац уз осмех, као да је сасвим нормално
што толики број његових сународника свакодневно одлази. На српској
страни полицајац уздише када је видео скоро пун аутобус Албанца и каже
возачу, који га је питао где је до сада: „Ту сам, не могу да летим“.
Мученик! Треба сваком Албанцу написати и одштампати потврду којом му се
дозвољава кретање кроз остатак Србије, док на стотине њих чека у
аутобусима, плус сви они који пешице прелазе у централну Србију.
Чудим се, ко зна који пут у животу, менталном склопу тих људи који сваких неколико година морају на неки начин да привлаче пажњу. Никако да се смире, организују и живе. Док се сви медији баве тиме колико је њих отишло због „лоше економске ситуације“, питам се ко ли је овог пута притиснуо прекидач и опет их подигао на ноге како би свет о њима причао?
Питам пријатељицу: „Где ови људи иду по овој хладноћи са овом децом? Какви су то родитељи?“
„У Казабланку“, одговори и кроз уздах рече да ћемо сигурно ми, Срби са Косова, бити криви и за ову њихову авантуру.
Чим смо прешли Мердаре, почели су да зову телефоном и да некоме говоре када стижу у Суботицу. Било је и оних који су давали новчанице од 200 евра појединцима у аутобусу, вероватно водичима јер су у Београду послушно ишли за њима.
Чекаће данима, многи са децом – морам то још једном да нагласим – под отвореним небом да преко њива, блата и воде пређу у Мађарску. Шта ће даље бити, немају појма, али на њиховим лицима нема нимало бриге. Као да имају задатак да сви оду до Суботице и Мађарске, па, ако их врате, имају покриће да су пробали да оду. Како другачије објаснити ту њихову безбрижност.
„Goodbye forever“
При повратку из Београда, у аутобусу је било 15 Албанаца који су се враћали из Суботице. Да сте могли само ту срећу да видите. Млада девојка је, силазећи у Подујеву са својим сестрама и родитељима, возачу рекла: „Goodbye forever“. Тако је била весела због повратка, и њена породица исто. То се баш не уклапа у причу о људима који траже излаз из јада и беде који на Косову владају.
Овакво понашање Албанаца видели смо 1999. године, када су у највећем броју глумили да их српска војска и полиција протерују. Тада су, по наређењу западних ментора, напуштали своје домове а западни медији то представљали као хуманитарну катастрофу. Све ово тако подсећа на тај сценарио, као да га исти људи потписују.
Убеђена сам да њихов одлазак везе нема са сиромаштвом, незапосленошћу, лошом економском ситуацијом и осталим причама. Новац који троше да би дошли до Суботице, Мађарске, Црне Горе, Немачке, па чак и Америке, није мали, и нико не поставља питање одакле им у џепу хиљаде евра. Без обзира колико је економска ситуација на Косову и Метохији тешка, нико од њих није толико гладан да се усред зиме смрзава по шумама са децом у наручју. Приче о продаји имања треба узети са резервом.
Тешко ми је да поверујем да су преко ноћи сви схватили да на Косову нема перспективе, и да им је једини спас одлазак. Иза овога се нешто друго крије. О чему се овог пута ради – не знам. Знам само да, кад год се узмувају, причају сви исту причу, а не делују ни мало искрено, када власти углавном ћуте или кажу тек понешто, када западне земље млако реагују – Срби најскупљу цену плате. И зато не ликујем због њиховог одласка. Напротив, ја се плашим.
Дај Боже да грешим!
Јања Гаћеша
„SAD ima sada odgovornost da prihvati sve izbeglice sa Kosova, jer je na kraju krajeva upravo Amerika duhovni i stratški otac ove države“, podvukao je Gudenus.
On je takođe dodao da je otcepljenje Kosova, kako se pokazalo, bila greška, a najbolji primer nesamoodrživosti Kosova kao samostalne države je upravo veliki broj azilanata.
„Otcepljenje Kosova od matice Srbije je sprovedeno bez narodnog referenduma i samim tim je pogrešno i nepravedno“, ističe Gudenus.
Gudenus dalja naglašava da ako Austrija i dalje bude primala ovoliki broj azilanata, koji samo koriste reč ’azilanti’ da bi ušli na njenu teritoriju, ova republika neće biti u mogućnosti da pruži pomoć onima, kojima je ona zaista i potrebna.
Iz tog razloga je prema njemu još važnije da se ukine šengenski sporazum, da se uvedu rigoroznije granične kontrole, i da ilegalne doseljenike što pre vraćaju u zermlje odakle su došli. Gudenus se na kraju zapitao zašto je u poslednje vreme došlo do očiglednog porasta broja muslimanskih doseljenika, Čečena, Avganistanaca i Kosovara.
NOVI DETALJI !
 |
Nova zastava Kosova |
Reka izbeglica se ne smanjuje. Svakog dana put Subotice se upućuje po desetak autobusa. Odatle počinje drama. Samo njima poznatim putevima,vodiči za dobre honorare,sprovode na desetine šiptara a medju njima i mnogo maloletne dece.Oni koji su se dograbili Madjarske veruju da su glavni deo puta uspešno prevalili. Znaju i oni da su u zabludi ali i mnogi mediji u Prištini koji sve otvorenije pišu o ovom putu kao"putu teških zabluda". Samo 1 posto emigranata moždaće uspeti da se domogne "boljeg" života,ostali biće pre ili kasnije ponovo transportovani u svoje zavičaje ali ovoga puta sa zabranom da u narenih deset godina neće moći ni da pomisle o legalnom prelasku bilo koje granice EU. U ovoj istini,čini se ,da leži i odgovor na pitanje:da li je sve ovo organizovana migracija potpomognuta suludim političkim odlukama mafijaške vlasti Kosova.Ti ljudi po povratku na Kosovo postaju taoci političara-mafijaša i moraće da rade sve ono što im oni naredjuju da bih preživeli.
A realnos na Kosovu je surova ,piše jedan od uticajnih medija.
„Nјihоvа јеdinа inspirаciја је dа kаdа vidе dа nа Kоsоvu i Меtоhiјi diplоmirаni, čаk i trеćеg stеpеnа nа pоstdiplоmskim studiјаmа nе mоžе prоnаći pоsао, nе mоžе nаći sеbе i prisilјеn је dа rаdi kао kоnоbаr ili čаk fizički rаdnik, а kаkvа budućnоst оčеkuје оnе kојi nisu škоlоvаni, а tаkvih је vеliki brој nа Kоsmеtu i оd оvаkо stvоrеnоg stаnjа dоlаzi dо migrаciје, јеr su izgubili nаdu i strplјеnjе i pоlаzе nа tеžаk put u pоtrаzi zа bоlјim živоtоm“.
РЕПОРТАЖА
У аутобусу са Шиптарима који одлазе са Косова и Метохије
Тако безбрижно не изгледају људи који заувек напуштају огњишта.Кад сам у рано јутро са пријатељицама кренула за Београд и на аутобуском стајалишту у Грачаници угледала групу Албанаца, схватила сам да ће путовање трајати бар три сата дуже, али и да ми се пружила прилика да видим ко су ти људи који одлазе.Албанци су наставили да улазе у аутобус у Ајвалији, па у Приштини, код Подујева и тако до Мердара. Углавном су то млади људи, као и млађи брачни парови са децом. Улазак неколико Срба код Милошева обрадовао нас је, јер нам се чинило да ћемо бити једине које не иду у Суботицу.
Масовно одлазе, буквално преко ноћи нестају. Нико од Срба не зна шта им је одједном, и све оно што сам видела у аутобусу само је потврдило моје, али и сумње многих Срба са Косова и Метохије – а то је да опет нешто муте. Изузев једне жене, која је пут Суботице кренула са супругом и децом и у аутобус ушла уплакана, сви остали су били потпуно безбрижни. Она и њена породица нису остављали утисак напаћених, сиромашних и гладних људи – нису ни остали. Ретко ко од њих је имао пртљаг већи од једног ранца, чак ни они који су са собом водили децу. Понашали су се потпуно опуштено, телефонирали су и смејали се, парови су се љубили, као да сви иду на море и само што нису запевали.
 |
Шта је у позадини овог егзодуса ? |
Чудим се, ко зна који пут у животу, менталном склопу тих људи који сваких неколико година морају на неки начин да привлаче пажњу. Никако да се смире, организују и живе. Док се сви медији баве тиме колико је њих отишло због „лоше економске ситуације“, питам се ко ли је овог пута притиснуо прекидач и опет их подигао на ноге како би свет о њима причао?
Питам пријатељицу: „Где ови људи иду по овој хладноћи са овом децом? Какви су то родитељи?“
„У Казабланку“, одговори и кроз уздах рече да ћемо сигурно ми, Срби са Косова, бити криви и за ову њихову авантуру.
Чим смо прешли Мердаре, почели су да зову телефоном и да некоме говоре када стижу у Суботицу. Било је и оних који су давали новчанице од 200 евра појединцима у аутобусу, вероватно водичима јер су у Београду послушно ишли за њима.
Чекаће данима, многи са децом – морам то још једном да нагласим – под отвореним небом да преко њива, блата и воде пређу у Мађарску. Шта ће даље бити, немају појма, али на њиховим лицима нема нимало бриге. Као да имају задатак да сви оду до Суботице и Мађарске, па, ако их врате, имају покриће да су пробали да оду. Како другачије објаснити ту њихову безбрижност.
„Goodbye forever“
При повратку из Београда, у аутобусу је било 15 Албанаца који су се враћали из Суботице. Да сте могли само ту срећу да видите. Млада девојка је, силазећи у Подујеву са својим сестрама и родитељима, возачу рекла: „Goodbye forever“. Тако је била весела због повратка, и њена породица исто. То се баш не уклапа у причу о људима који траже излаз из јада и беде који на Косову владају.
Овакво понашање Албанаца видели смо 1999. године, када су у највећем броју глумили да их српска војска и полиција протерују. Тада су, по наређењу западних ментора, напуштали своје домове а западни медији то представљали као хуманитарну катастрофу. Све ово тако подсећа на тај сценарио, као да га исти људи потписују.
Убеђена сам да њихов одлазак везе нема са сиромаштвом, незапосленошћу, лошом економском ситуацијом и осталим причама. Новац који троше да би дошли до Суботице, Мађарске, Црне Горе, Немачке, па чак и Америке, није мали, и нико не поставља питање одакле им у џепу хиљаде евра. Без обзира колико је економска ситуација на Косову и Метохији тешка, нико од њих није толико гладан да се усред зиме смрзава по шумама са децом у наручју. Приче о продаји имања треба узети са резервом.
Тешко ми је да поверујем да су преко ноћи сви схватили да на Косову нема перспективе, и да им је једини спас одлазак. Иза овога се нешто друго крије. О чему се овог пута ради – не знам. Знам само да, кад год се узмувају, причају сви исту причу, а не делују ни мало искрено, када власти углавном ћуте или кажу тек понешто, када западне земље млако реагују – Срби најскупљу цену плате. И зато не ликујем због њиховог одласка. Напротив, ја се плашим.
Дај Боже да грешим!
Јања Гаћеша
Нема коментара:
Постави коментар