Ne prodje dan a da nas Vučić ne
šokira! Do juče uveravanja da u Banatskom Dvoru imamo pod zemljom gasa za
najmanje tri meseca, a taj gas nam dolazi iz Rusije, danas šokantna izjava: tražimo
alternativu Ruskom gasu što se da protumačiti, tražimo novog snabdevača jer nam
Ruski gas nije dobar a usto je i preskup ili je možda nešto treće u pitanju što
se, kao i sve,krije od nas.
Meni sve ovo ukazuje na njegovu mentalnu
nestabilnost, nezrelost da se bavi odgovornom politikom ili njegovu ljudsku i
političku prevrtljivost. Ko ima takav uticaj na njega da ga primora da radi
protiv želje i interesa vlastitog naroda? Našta sve to liči? Da li bi on imao
snage da to već jednom objasni ali bez onog njegovog propratnog glumatanja, gestikuliranja, vikanja, laganja, spinovanja,
izmišljanja. Pa ljudi, mi smo u dužničkom ropstvu! O nama odlučuje bord MMF, ove
svetske lopuže nam odredjuju šta će da poskupi, kako ćemo da živimo, nastojeći
da nateraju Vučića da na vreme izmiruje obaveze prema njima. Da li je i u ovom
slučaju prste umešao bord MMF gurajući nekog svog klijenta preko koga će se lakše
naplaćivati ? !
Čovek je za Holivud ! |
Struja poskupljuje da bi Srbija mogla da servisira
dug prema MMF. Oborili su nam penzije i plate i ja sada verujem da je Vučić pristao
da nas dalje ubija i trebi on i bord MMF. Da li će nam otkidati i dalje od plata
i penzija? Ubedjen sam da hoće! Pokušaće a videćemo da li će uspeti. Da li je
to normalno da na sve te laži ministar Vujović javno kaže: jesmo lagali, ali
smo lagali da vas ne bi uznemiravali !!!
Na ovakve izjave, piše u svom
komentaru Slobodan Antonić, koje su toliko suprotne čitavoj našoj stvarnosti da
se čovek mora upitati – „ko je ovde lud?“ pogotovo što iza ove konstatacije,
stoje i ovi podaci: „realna zarada je manja za 3 odsto, bruto nacionalni dohodak je pao za 2,5 odsto,
a industrijska proizvodnja 7 odsto, da je javni dug Srbije povećan sa 59,6 na
72,2 odsto BDP“.
U premijerovim nastupima ima
jedno mesto zbog kojeg se uvek iznerviram. Reč je o njegovoj omiljenoj temi –
kako moramo da se odučimo od lenstvovanja („moramo se izlečiti od
samoupravljanja“) odnosno kako treba da sviknemo „da mnogo više radimo“. Ta
vrsta ruženja naroda – kako smo mi, valjda, nekakav lenjiv i razmažen svet,
koji se mora naterati na posao – često je mesto ne samo kod naših političara
bez dana staža, već i kod naših kapitalista bez dana stvarnog tržišnog
preduzetništva.
No, ta priča o lenjosti – kao što
je već odavno primećeno – ima funkciju da se ubrza prodaja strancima onog
poslednjeg što nam je još preostalo: Telekoma, EPS-a, PKB-a i drugog što ima
ozbiljnu vrednost. To je posebna tema, ali ovde ću da kažem samo ovo:
sistematski se stvara atmosfera kako „ovaj lenji narod“ mogu da spasu jedino
„strane gazde koje će nas naterati da radimo“, kaže u svom komentaru Antonić a
ja se nadovezujem i rečenicom da je medju prvim sa korbačom u ruci u Beograd
pristigo Toni Bler i Alister Kembel, ljudi koji su razvijali i sprovodili
strategiju bombardovanja, ubijanja i uništavanja, upravo da nas nauče kako
treba da radimo!!!
Ovo se zove ponižavanje zemlje i nacije. .... Boljeg učitelja od Blera nisu mogli da nađu, pa čovek se
dokazao 1999 godine, pita se naglas ministarka Zorana Mihajlović zbog čega će
najverovatnije dobiti “pedelu” iz Vlade.
Šta ovo radi Vučić, pitam se glasno
i jasno pokušavajući da nadjačam veliki
huk naroda koji na sve ove njegove izjave, a njih je i previše, skače kao
oparen i javno pokazuje svoje nezadovoljstvo i negodovanje zbog nejasne i prevrtljive politike
Aleksandra Vučića.
Нема коментара:
Постави коментар