1.U jednom sasvim solidnom meču, Nole je sa maksimalnim rezultatom deklasirao indisponiranog Verdaska. Analitičari zanemaruju igru u prvom i trećem setu a akcenat bacaju na drugi set, koga je Nole rešio u taj-breku.U njemu se traže slabosti našeg asa a po strani smeštaju činjenica da je do taj-brek došlo zbog nekoliko neplaniranih grešaka u skoro dobijenom gemu. No, bilo,kako bilo, pobedi se ne gleda u zube pogotovu, što ni jednog časa nije bilo nikakve neizvesnosti i u ovom setu. Dake, pobeda čista kao suza.
2.Posle teškog meča sa nepredvidljiv špancem u Doki, mnogi su priželjkivali reprizu i Noletov karah. Želje i stvarnost na terenu su nešto sasvim drugo. Pametni Nole izvukao je pouke iz ovog meča u kome je spasio čak šet meč lopti i ovde od starta dao Verdasku do znanja da zaboravi na reprizu Doke. U nekim detaljima, nažalost, reprize je ipak, bilo. Gestikulacije, gestikulacije i to jako neprijatne gestikulacije, ovog po malo naduvenog i prepotentnog Španca, prevazišle su sve mere i granice ukusa pa je za mirno gledanje nastavka ovog sjajnog grem slema, najbolje što se Verdasko spakova i sa čitavom svojom svitom otputova za Španiju. Lakše nama a lakše i njemu.
 |
| Turnir u Dohi dobar psihološki posticaj za Noleta! |
3.Prvi komentati Vilandera i atraktivne Barbare, nagoveštavaju da ćemo se i ove godine nervirati i u mnogo čemu ne slagati sa njima.Bio je to bledi i kratki komentar u kome niste mogli da osetite ni trunke poštovanja i strasti prema do juče svetskom br.jedan. Sve njihove simpatije okrenute su sadašnjem br.1. Ono što smo ipak, svi primetili, to je Vilanderovo gorko prisećanje na meč u Doki gde je Marej poražen. On bi, čini se, bio mnogo sigurniji i spokojniji, da je Marej došao u Melburn sa "zlatnim sokolom" a ne sa salatarom.
4.Hvatam sebe a znam i mnoge oko sebe, koji pomno prate svaki Noletov meč.Novina je, i to možda poslednjih par meseci, što pored njegove ige, njegovih sjajnih poteza sve više obraćamo pažnju i na govor njegovog tela. Ustresem se na svaki grč na licu, svaki dublji uzdah, pogotovo kada poen potraje duže i kada njegovo krho telo zatraži više kiseonika. Pre i posle svaskog meča, merim ga sa koliko je kilograma ušao a sa koliko izašao i ne svidja mi što su mu nogice sve tanje a rebra sve vidljivija. Možda je to samo urodjen strah od gladi jer ja pripadam generaciji koja je rodjena u tim prelomnim godinama kada nije bilo dovoljno hrane i kada smo svi izgledali potpuno identično, mršavi, neuhranjeni i željni svega. Ovo su ipak druga vremena. U moje vreme, nad nama su bdele brižne majke a danas, naročito u sportu, dominiraju nutricionisti, preparatri i njihove ideje o savremenoj i modernoj ishrane. Sećam se ipak, vremena kada smo drugovali i dosta vremena provodili na Kopaoniku. Hranili smo se u njihovoj piceriji a Srdjan je zbog nas, sebe i malenog Noleta iz Prokuplja angažovao jednog roštiljdjiju koji je pravio bajkovite pljeskavice. Kao danas gledam malenog Noleta, koji malo pa malo otrči po svoju pljeskavicu i pojede je u trenu.Vozio je skije sjajno a kako igra tenis o tome da ne pričam osim što mu želim da po SEDMI put dodje i osvoji finale najprestižnijeg grem-slema u belom sportu.
Нема коментара:
Постави коментар