PREDSEDNIČKI KANDIDAT!

Prvi  je istrčao na teren i pozvao narod da ga sledi u pokušaju da „otetu državu“ ponovo vrati u ruke njenim jedinim  vlasnicima-narodu zemlje Srbije!

Ja sam odlučio,na vama je da i vi odlučite i time konačno uskratimo pravo da Država služi interesima jednog čoveka, kaže Saša Janković,dojučerašnji zaštitnik oštećenih i napaćenih gradjana ove zemlje. Nema šta, bombasto i veoma  jasno. U jednoj rečenici čitav predizborni projekat koji će u narednim nedaljama biti detaljnije razjašnjavan  od Horgoša pa do Preševa. 

Ako više od 50 posto Srba zaista veruje da im je neko pred očima ukrao Državu i da ona ovakva kako sada funkcioniše, nikome drugom ne služi, osim Aci Vučiću i Tomislavu Nikoliću, Janković ima razloga da sa optimizmom gleda na vreme pred njim. Dok se tako nešto ne dogodi i dok sadašnji vlastodršci ne odu ili ne budu proterani sa vlasti, sučeljavanje sa stvarnošću Jankovića i njegovih zaštitnika iz žute kolacije, biće neminovno. A današnja  slika, možda će je neko nazvati iskrivljenom a neko potpuno realnom, ukazuje na surovu realnost. Dojučerašnji zaštinik a sada pretendent na na mekanu predsedničku fotelju u palati na Andrićevom vencu br.1, ima podršku tek nešto više od 8 posto biračkog tela, čak 4 posto manje od direktnog konkurenta Vuka Jeremića, koji već danima obilazi Srbiju u pratnji svoje supruge, nekadašnje prve spikerke RTS i BK televizije, sa nešto modifikovanom idejom u odnosu na Jankovićev slogan, koji bi po meni mogao da glasi „ kljukana dinastija, svastikin but“ sa jasnom aluzijom na tupavog sredskog kapetana Jerotija Pantića, koga su njegova „oštroumnos i sjana politička procena“  naterali da prema  Beogradu uputi šifrovani telegram sa opasnim upozorenjem da je „dinastija napadnuta i država ugrožena“. A  ispostaviće se, da je taj rušitelj dinastije, bio niko drugi, nego njegov budući zet, apotekarski pomoćnik Djoka, doterani gradski finfirić, koji je sebi dupuštao luksuz da čak miriše i na promincle.

Da budem jasan. Meni lično niko nije ukrao a niti oteo Državu i ja nemam razloga da se zbog takvih, rekoh, bombastih najava, ni malo uzbudjujem. Da ne bih zazvučeo kao glasnogovornik nekog drugog predsedničkog kandidata, a pogotovo ne Tome ili Ace, želim javno da saopštim svoj stav o Jankoviću i ljudima koji stoje iza njegovih ledja.

 Puna tri mandata u trajanju po četiri godine, Srbijom su vladali Šutanovac ,Živković i brojna bratija iz „žutog tabora“ i za to vreme pretvorili Srbiju u najodvaratniju privatnu prčiju gde su sva prava imali oni, njihove porodice, švalerake a i njihovi mentori iz mnogih renomiranih zvučnih ambasada kojima niko, osim samih njih, nije dao za pravo, da vršljaju po malim zemljama Balkana i da rade šta hoće i kako hoće, upravo onako, kako sada neki  američki ambasador, radi u Makedoniji. Ja se stidim tog vremena i  politike vodjene protiv  vlastitog naroda i vlastite države. U potpunoj zamni teza, danas ti isti ljudi, okreću ploču i iz sveg  glasa upozoravaju, „narode, na noge lagane“, ovi  su nam ukrali Državu! Propadamo brzinom sidra bačenog u more sa broda koji je pristao u mirnu luku pa ni tamo ni ovamo. Tako kliče domaća, nažalost, iskompromitovana, opozicija koja nikako da shvati da je prošlo premalo vremna da bi im narod zaboravio ubijanje, potkradanje i prebijanje Srbije na način kako to rade  elegantno doterani i presvučeni koštapleri koji za razliku od Nušićevog Djoke ne mirišu na promincle već, na parfeme izvedene iz muke i znoja gladnog i u zdrav razum ubijenog naroda. Ubedjan sam, da su zbog svega toga, šanse Saše Jankovića, da izvuče neki glas, južno od Avale, male i nikakve.  A upozoravam, da ovo nije izbor gradonačelnika Beograda a ni predsednika Vračara, već izbor, predsednika Srbije.   

Janković i zaštitnik Šutanovac!

To je prvi razlog, zašto moj glas neće otići prema imenu  bivšeg zaštitnika. Drugi razlog, koji mnogo jasnije objašnjava moj opravdani revolt prema Jankoviću,vrti se oko imenice „zaštitnik“. Zašto? Zato, što onda kada je trebao da nas zaštiti, on nas je ismejao i jednostavno iskidao i poslednju nadu da postoji neko u ovoj zemlji koji bi morao otvoreno da stane u zatitu preko dve hiljade gradjana prevarenih i pokradenih za celih 20 miliona EU.

Kao predsednik  Udružena „1000 oštećenih“ i prevarenih kupaca stanova na lokaciji „Filmski grad“ usred Košutnjaka, predvodio sam delegaciju posramljenih i uvredjenih ljudi na „putu nade“ prema kancelariji Zaštitnika gradjana. Primljeni smo sa osmehom, popili  poznatu kancelarisku kafu i hladni sok i čuli iz usta Saše jankovića, ovo:

Osim kafe i soka, ja ne mogu ništa više da učinim za vas! Hvala vam na poseti i dovidjenja. Oprostite, žurim!

To je živa istina i tu strašnu, ponižavajuću šamarčinu, svi mi prisutni nosimo duboko u duši. Pogotovo što u to vreme vladavine demokrata ona nije bila jedina. Isto nam je to uradio tadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Džilas, ministarka Malović,ministar Dulić, šef specijalne policije Miljko Radisavljević i druga brojna boranija iz ove političke opcije, pred čijim kolenima smo bili prinudjeni da klečimo i molimo za pomoć. Ti isti ljudi  ponovo nasrću na vlast na pozicije odakle će lakše i jednostavnije dupuniti svoje ispošćene  budjete dok bleje kao opzicionari, uvereni, da ih narod čeka raširenih ruku. E pa, neće biti tako. Ovakava (zlo)dela se teško i nikada ne zaboravljaju!

 Mi smo danas mirniji i spokojniji. Konačno smo se uselili u svoje stanove, izmedju ostalog i zbog toga, što na vlasti nije više  „žuta mafije“, što su došli drugi ljudi, koji su odlučili da sa lica ove zemlje i ovog grada, skinu ljagu kriminala koja je  ubijala i razarala nedužne ljude uverene da u demokratskoj Srbiji sve može da se dogodi ali da se pojavi ekipa, pod zaštitom i okriljem države,koja će nonšalantno oteti 20 miliona EU i 46 hiljade kupljenih kvadrata, to ipak, ne može! Prevarili smo se, dogodilo se! Izbori su tu i prilika, da zajednički svedemo račune!