Sa Stražilova Branko i danas inspiriše:
"Od kolevke pa do groba, najlepše je djačko doba"!
Zaustavljam sat. Brojčanik vraćam unazat. Slike su na zidu. Svi smo na njima i oni, kojih više nema. Hodam po vremenu spakovanog u ormanu punog nostalgije i uspomena. U njega zavirujem samo ja kada me želja odvuče daleko,daleko...
Mi smo ti, maturanti Gimnazije „Radoš Jovanović Selja“ iz Kuršumlije, školske 1966/67. godine. Slovimo, kao druga generacija. Ako ste raspoloženi, pružite mi ručicu da vas provedem kroz vreme generacije idealista, zaljubljenih entuzijasta rodjenih 1948.godine sa verom da svetom hodaju i žive dobri, časni, nasmejani i vazda zaljubljeni ljudi.Od prvog do poslednjeg, bili sm letelo kao kada lupite dlanom o dlan! Punih PEDESET godina,dragi moji,a ništa nije izbledelo.Gasim svetla i na velikom belom platnu gledam kako jedna za drugom izranjaju na videlo slike iz te majske večeri 1967.godine.
Kafana "Prepolac", Kuršumijska Banja. Hladna i kišovita majska noć.
Prvo odelo, prva kravata i neizvestnost da li ćemo stići da se doteramo i obučemo. Do kasnog popodneva svi smo u radnji Ljubiše Vasovića. Čekamo da udari poslednji štep, ušije dugme i opegla ivicu na pantalonama od gabardena.Kako je sašiveno ? Da li je dugačko ili kratko,ušivene ili samo prišiveno, nema veze. Ima vremena da doterujemo i popravljamo, samo večeras da ostane na nama.
Pogledaj te sliku, svi smo isti, kao jaje jajetu.Ne bih da vam kvarim zadovoljstvo dok sami ,gledajući te naše požutele slike, dočaravate priču onako kako vi želite. Ono što vam predlažem,na yutjubu pronadjite kompoziciju "Perke,perke",hit iz te godine, koju je pevala nenadmašna Rita Pavone pa sa muzičkom matricom,zajedno sa nama,odšetajte u tu majsku noć.Joj kako smo bili nevešti u tim prvim koracima tvista,igre koja će zapaliti celu planetu.Valjda je tako trebalo.Njišete kukovima,mlatarate rukama ali ne ovako kruto kako sam ja to činio.Slobodnije i mnogo veselije.Hajde da to večeras ponovimo.Perke,perke...
Ponoć je davno prošla,valjalo je poć.Kiše nerma.Stala je!Banjom se razvlači neodoljivi miris ozona pomešan sa vrelinom sumporovitih voda koje su izvirale na svakom koraku.Iza tamnih oblaka probijao se pun mersec nagoveštavajući da tek dolazi ono pravo i ono glavno.
Pevamo,grlimo se,po koja suza na licu dok se autobus i skoro tiho i bešumno kotrlja po neravnom putu.Tu smo u gradu. U gradskom parku, zagrljeni, raspevani,rasplakani obećavamo jedni drugima nezaboravnajlepših dana našeg života. Nestašluke,radosti,prve ljubavi,suze i tuge istkane u četiri zajedničke zime,proleća i jeseni u klupama Gimnazije tek osnovane,ambiciozne i poletne,onoliko koliko smo mi bili ambiciozni i poletni,željni znanja i života a rešeni da uspemo. Ništa ne sme da se zaboravi!
Jutro je svitalo nad Kuršumlijom a umilno majsko sunce provlačilo svoje zrake kroz olistale grane zelenog Samokova.Prolećna rapsodija zaljubljenih slavuja se tek zahuktavala dok smo korak po korak odlazili svojim kućama puni emocija i utisaka ni svesni da će nam prvo vidjenje biti za deset pa za dvadeset i eto,na kraju za pedeset godina. Smem li tako da kažem i pomislim ili ćemo možda od danas učestati vidjenja,svakog proleća i jeseni,svake godine…Evo nas tu gde je sve počelo sa mnogo bora i sedih na glavi.Ponovo se gledamo,prepoznajemo i podsećamo na najlepše dane u našim životima.
Ovo je muški deo ekipe odeljenja IVb kuršumlijske gimnazije "Radoš Jovanović-Selja".Slikali smo se pred kraj školske godine ispred škole posle časa predvojničke obuke koju nam je predavao Rajko Lakićević,otac mog pokojnog duga Radeta Karla Lakićevića.Pokušaću da se prisetim imena svih na slici i da po nešto prokomentarišem iz njihovog privatnog života,budući da se ovih dana navršava 50 godina od kada smo završili srednju školu.
S leva na desno.Ko je prvi na slici u beloj košulji ne mogu da se setim.Do njega je Miroljub Simić rodom iz Žuča koji je završio srpski jezik na VPŠ i predavo je do penzionisanja u OŠ u selu Ostrvo na sredokraći puteva izmedju Požarevca i GradištaTreći po redu je Spasoje Paja Šejić,rodom iz Samokova.Završio je književnost i zaposlio se kao profesor srpskog jezika u obrenovačkoj gimnaziji.Bio je nadareni pisac i pod uticajem Ivana Ivanovića zaplovio je u književne vode.Već na samom startu, posle objavljivanja svog prvog romana "Crveni krugovi" (1975.god) skrenuo je pažnju na sebe i režimu ali i izdavačima.Ovaj roman nije objavljen ali zato već naredne godine ime Spasoja Šejića postalo je poznato celoj jugoslovenskoj književnoj javnosti.Silovito je na književnu scenu tadašnje Juge nadolazio jedan mladi i izvan svega,talentovani pisac.
Za roman "Dok ne stigne Tomas Man" dobio je prestižnu nagradu književne omladine Srbije.Usledila je i pripovetka "Šta će Smaji tolika deca".Pa zatim (1978.) Skica za portret,(1982)Život u dva filma,(1984)Preduzimanje mera i posthumno: (1989)Poslednji lek,(2003)Devojke bele i mezgrovite,(2005) 9 života.
Nije mu se dalo!
Iznernada i neočekivano, u naponu stvaralačke snage,novine su objavile 14.01.1989.god. da se Spasoje Šejić ubio skočivši sa haustora svoje zgrade u Obrenovcu.
Jedan talenat,koji je obećavao,svojom voljom,odlučio je da prekine život u punom naletu.Ostaće za uvek večno pitanje:Zašto?Neopisiva šteta a za našu generaciju ogromna praznina!
Glava koja se vidi iza Šejića je Milisav Mićović, prof.srpskog jezika, koji se pre nekoliko meseci penzionisao u Kuršumliji.Naš razredni starešina Ivan Ivanović danas veliko ime u srpskoj književnosti a počeo je potpuno anonimno kao nepoznati profesor kuršumlijske gimnazije.Tek te 1968.god "Ekspres politika" je objavila preko cele prve strane "Ko je Ivan Ivanović"?pisac romana "Crveni kralj"oko koga se uzbudila cela Jugoslavija.
Do njega sam ja o kome manje više sve znate a ko ne zna, može da pročita moj portret na blogu"Žaoka” i naravno na mojoj fejs strain.Do mene je već pomenuti Rajko Lakićević a pored njega je Slobodan Krca Krstić, pravnik, koji je radio u "Topličanki" dok je ona radila a onda se snalazio za život na razne načine.
Prvi u redu koji čuči je Gvozden Andjelić,rodom sa Samokova .Do smrti je radio kao socijalni radnik u Nišu i ljudi ga pamte i po tome što je stan koji je pripadao njemu ustupio koleginici prvoj sledećoj na rang listi.Živeo je sam a poginuo je u saobraćajnoj nesreći na pružnom prelazu kod gvozdenog mosta,na putu ka svojoj kući.Novica Radojević Spice ceo radni vek proveo je radeći kao dispečer na autobuskoj stanici Laste u Beogradu.Odlično se snašao u ovom poslu i taman kada je poželo da ostatak života provede u svojoj porodičnoij kući u Zebicu,nedaleko od Djavolje varoši,pre nešto manje od godinu dana, preminuo je u svom selu od infarkta.Drugara do njega ne mogu da prepoznam a i loše se vidi.
Ovo je ženski deo našeg IVb razreda.Nekih imena se,nažalost,ne saćam.S desna na levo u gornjem redu: Olga Lukić imena devojke do nje se ne sećam,do nje je Jevdokija Gojković,pa Biserka Najdanović,razredni Ivan Ivanović,Rada Latas,Radosava Nedeljković,Vinka Bajić.U donjem redu,takodje s desna u levo,Dragica Krstić,Milica Vukasnović,treća pok.Svetlana Ceca Zaić i Dragica Dimitrijević.
Radujem se tom 16.junu 2017.godine, svakom zagrljaju i poljupcu koga sam ljubomorno sačuvao za vas generacijo moja,mladosti moja. Ne zamerite na po kojoj suzi,na glasu koji podrhtava,na srcu koje po grudima poskakuje.Hoću svaki pogled da ovekovečim, svaku reč i sećanje da upamtim.
Utišaj te sve šumove da bolje čujem,uklonite maglu sa suznih očiju,da bolje vidim!
Ljubim vas iz sve snag
Zoran Pavlović.
Cepali smo tvist a svirao je "suprafon"
i radio "Nikola Tesla".Brankica, ja i Mišura
|
Dunja,Miljeva,ja,Matke,Aga,donji red:Šeja,Ivan
Ivanović,Simke.Dača i Gaša
|
Maturska eksurzija:Bohinjsko jezero |
Ja,Siniša,Boban,Marko,Miljeva,Pera
Kilibarda,Buka,Krca,Ćeba,Miroslav,donji red:Dunja,Šeja,Ćeleš,Ceca,Vukica,Gaša |
Zajednička slika sa Ohrida |
Siniša,Gaša,ja,Mišura,Šaban,donji
red:Marko,Matke i Pera
|
Ispraćaj
prve generacije na ekskurziju
|
Kumovi:Boban
i ja
|
Uobičajna
letnja slika u gradu.Posle kupanja u Banji,zezancija se nastavlja
|
Puno pozdrava svima koji me se secaju!
ОдговориИзбришиPa ti si, čoveče, živa istorija. To nisam znao, a ne bih ni verovao da ovo nisam pročitao. Bravooo, sokole!
ОдговориИзбришиIskren pozdrav i hvala što si nas sačuvao zauvek.
Marko Slavković
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиImao sam o kome da pišem Sve vas pozdravlja i voli Z.Pav.
ОдговориИзбриши