VAPAJ ZA GRADOM KOJI NESTAJE

Poštovani prijatelji,želim vam ovom prilikom reći i ovo:
Jako sam tužan i razočaran kako danas izgleda naša Kuršumlija.To je verovatno jedini grad u Srbiji gde je vreme u svemu stalo. A sve to i te kako govori da gradom već duže vreme upravljaju i vladaju ljudi koji ga ne vole a i ne poštuju.

 KURŠUMLIJA

Zgrade u centru su prepuštene zubu vremena, razrovane ulice zatrpane su automobilima, trotoari kaficima. Park i spomenik poginulim junacima u Prvom ratu potpuno zapušten. Mali dečiji park u rasulu. Najlepša ulica Sv.Ane i najlepši deo grada u kompleksu sa gradskom crkvom, zapostavljena. ”Evropa” davno ne radi a u Pivnici nije se ništa promenilo dobrih 30 godina. Bila je jadna a sada je još jadnija. 

Za divno čudo u gradu nema ni jednog-jedinog obeležja a ni dokaza da se tu u nalazi Upravna zgrada ugostiteljskog preduzeća "Planinka" firme koja gazduje Lukovskom, Prolomskom a od skora, nadamo se, i Kuršumlijskom banjom.Velika je to sramota za ovu firmu i njenog vlasnika Rašu Ričevića koji već decenijama uredjuje sve odnose u gradu.On je gospodar ovih banja ali i čovek koji se o svemu pita kada je na dnavnom redu i najmanji detalj u gradu.

 Predsednik opštine je siva eminencija i on je tu samo figura i o ničemu ne odlučuje.Ovako kako danas izgleda grad je strašna i neopisiva bruka za njih.Stiče se utisak da glavni čovek u gradu koristi svaku priliku da iskali bes i nepoštovanje prema bogatoj istoriji grada, prema mnogim generacijama koje su ovde rodjene i stasavale a mnogi od njih sahranjeni na mesnom groblju koje je svojim izgledom velika bruka i sramota za prve ljude Kuršumlije. 

Nepoštovanje prema brojnim kuršumličanima koji žive po mnogim gradovima Srbije i sveta.Oni su za sadašnjeg gospodara Kuršumlije nebitni i najbolje je za njih da nikada i ne dolaze u svoj rodni kraj.Ogromna većina njih je još uvek radno sposobna i spremna da u svemu pomogne ali šta vredi,niti ih ko zove, niti se zanima za njih. Koliko je samo u Beogradu osvedočenih Kuršumličana sahranjeno a da od svog grada nisu udostojeni ni jednom umrlicom ili telegramom.

Raičević zanet izgradnjom svojih banja i sve većom popularnošću,uzeo je sebi za pravo da u gradu postavlja ljude koji samo njemu odgovaraju.On dobrih dvadesetak godina menja političke opcije, organizuje izbore u kojima se unapred zna da je on pobednik.Takva politika a pogotovo takva kadrovska politika, gradu ništa dobro nije donela. Kuršumlija iz dana u dan propada i ono što je najcrnje, ljudi sve više odlaze u druge gradove, prodaju svoju imovinu razočarani i nezadovolji ovakvim načinom života.

Grad se raseljava, škole svake godine primaju sve manji broj učenika a u crkvi je sve manje krštenja a sve više sahrana. Koliko sve to uzbudjuje Raičevića i koliko ga tera da promeni svoj kurs u kome najveću cenu plaća grad osnovan na ovim temeljima još u vreme Rimljana kao jedna od usputnih stanica sa imenom „Ad fines“ na veoma važnom vojnom putu
.
Ova priča je rezultat opšte apatije zbog stanja u kome se nalazi Kuršumlija.Ona nije intonirana da svadja i unosi zlu krva a niti je okrenuta protiv prosperiteta Prolom i Lukovske banje. To jeste veoma važno i dobro uradjeno ali evidentno je da grad od toga nema nikakve vajde! Ova priča je nopisivi žal za gradom koji je žrtvovan od strane bahatih i zaboravnih ljudi koji u sebi ne nose ni malo ljubavi i poštovanja prema Kuršumliji i osvedočenim kuršumličanima.

AKO VAS NEKO PITA

Mi smo deca Kuršumlije
i nikada ne zaboravljamo.
niti se odričemo.
svog rodnog grada,
naših reka mezimica
Toplice,Banjske,Kosanice,
"Vojničke česme",
našeg bazena,
senovitog korzoa
i dobrote
koju nosimo u svojim dušama
od kolevke pa do groba,

Ako vas neko pita,
zašto baš ovde
na ušću reka,
u podnožju hrama Sv.Nikole,
zadužbine velikog župana Stefana Nemanje
a samo koji korak dalje,
na ušću Kosanice u Toplicu,
u crkvi, nalik na pticu raširenih krila,
gde je živela i bogu se molila,
majka Vukanova, Stefanova i Savina,
presveta mučenica Ana.
U magli sumporovitih banja
Lukovske, Kuršumliske i Prolom,
u gustim šumarcima nežnih i blagih padina Kopaonika i Jastrepca,
tu gde su se radjali legnendarni junaci Gvozdenog puka...
Zašto baš ovde ?

Ako vam nekada u priči
o ljubavi govori
tamo neka
Dragica,Slavica,Smilja,Spomenka,Verica i suncem ogrejana Sunčica,
veruj te im
jer one ljubiti znaju.

Ako vas neko pita:
ko danas tu živi,
recite slobodno.
da žive i radjaju se
dobri i časni ljudi
Kuršumličani !

Zoran i Rade Vučković