Kad
udjete u zonu jedne teške socijale čije posledice već pola veka vučete na
svojim ledjima,sasvim je normalno i očekivano, da mora da svane jutro kada sebi,
dok sa pažnjom gledate nove bore na licu,kažete: dosta je bilo! Nešto
moram da uradim,da pokušam da promenim jer nemam više vremna za čekanje.
Svakodnevno na ulici srećem ljudske fugure koje se
povijaju pod teretom godina,ostarele i izmučene od života, koji ih nije u
nićemu poštedeo i obradovao.To su žrtve izdisaja jednog poratnog režima kojima su
radna mesta popaljena i porušena,kasetne bombe bačene u bašticu gde su radjali
prvi strukovi mladog luka, puni odjaci krompirića, tek zavezali krastavčići...U
fabriku se nije moglo.Samoupravljači su bili razvlašćeni,a lopovi su nagrnuli
da nose sve što su mogli da ponesu.Sa ljudima prepušteni bedi,buvljim pijacama u
preprodaji zadnjih rezervi,srce je pucalo,bolest je nadirala,sa lica nekada
gordog i ponosnog Titovog samoupravljača, gasio se i poslednji osmeh.
 |
| Radilo se i živelo bolje ! |
Skrivao se od ljudi u neokrečenim kvadratima svoga stana
koga je čekao punih trideset godina,samovao i dušu punio zlobom.Predao se i od
svega digao ruke.Krivicu je tražio u komšiji koji je sa švercom i preprodajma
svakog dan pričinjavao zadovoljstvo svojim ukučanima punim tanjirima dobre
pileće supe,bogatim ručkom i vanglom šnenokli.On je imao i umeo, jer je bio
uvek lopov i ulizica,politički poltron,policiski doušnik,grmeo je stari i
iznemogli samouravljač svojoj zanemeloj i posustaloj ženi.Plakala je,kidala
dušu,deleći poslednji zalogaj sa decom koja su tražila i zadnji cvanjcik od
bedne penzije.
Za
njih više nije bilo nade.Nije bilo života a glogov kolac u njegovo posustalo
aritmično srce zakovali su novi zakoni koji su išli na ruke onima koji su
večito otimali i krali pa kada su te fabrike nekadašnjih samoupravljača počele
da se prodaju, proklinjao je čas što još mrda i živi,što gleda svog bivšeg
direktora koji je postao vlasnik fabrike,sin dirktor proizvodnje a žena glavni
i jedini kadrovik.Za ćerku nije valjao ni jedan fakultet u Beogradu,Novom Sadu,
Nišu, Kragujevcu. Ona je morala u London,Njujork.Njena "prelepa i
prepametna glavica" tražila je sebe u lepoti svetskih metropola,daleko od
svih gadosti koje su se dogadjale iz minuta u minut na brdovitom Balkanu.
Ništa
se ovde u potrazi za novim i sretnijim životom,bogatijim i
dostojanstvenijim,nije dogodilo.Vučić je gradio puteve,otvarao stotine
fabrika,punio hale decom bivših samoupravljača koji su pristajali na najniže i
najbednije.Turci,Nemci i ostali iz EU dobijali su subvencije i radnike koji su
nemo i poslušno izvršavali svaki zadatak i obavezu.Nema bolovanja,nema pauza,nema
povećanja plata ni regresa.Odmor dve nedelje i povratak u vrelu
halu.Proizvodnja je išla,veliki kapitalista uvek je bio spreman da uzima ali ne
i daje a ako je neko baš navaljivao,selio je celu fabriku u Bugarsku, Albaniju,Rumuniju.
Zemlja
se menjala i to niko ne osporava a politika je svakoga dana uvodila siromašni
narod u novu i neizvesnu noć rialiti prestava.
Predsenik
zemlje i ljudi oko njega se hvale povećanjem plata i penzija od pet posto pa do
neverovatnih deset .A to na svu bedu po čoveku se kreće od 1.500 do 3.000
dinara.Ništa, ni za utehu,ni za času hladne kisele vode.Duga i bedna agonija
života u totalnom siromaštvu,sa mnogo gladnih očiju željnih života,tražila je
mnogo više. Duplo,troduplo tek da se zatvore neke rupetine i tračak nade ponovo
udje u sumorne domove.Biće,ali ne sada.
Put od
sadašnjih 250 do neverovatnih 500 za one najugroženije je dug od pet do deset
godina.Za plate od 500 do 1000 EU, koliko se zaradjuje u u okolnim
zemljama,,treba čekati kraj svojih televizora kada će neko novi, narodu
reći:sretna vam bila 2030.godina.I to pod jednim uslovom, da se radi i gradi,da
najbolji najpametniji preuzmu upravljanje zemljom i da se više nikada narod ne
obmanjuje i sa njim manipuliše da bi Srbiji bilo loše i da bi na vlast došli
kupci diploma,doktorskih disertacija, provereni i sigurni lopovi, jurišnici sa poklikom "ubi lopova",pedera,manijaka,narko
dilera,nakupca i prekupca metkovima,raketama i bombama.Ubi,ubi…
Нема коментара:
Постави коментар