Ovo bi moralo da bude slikano prvih godina posle rata.U prvom planu je Ivićeva
strugara,ili "Bandina" drvara..Na skladištu je dosta ogrevnog drveta
ali i bukove gradje za dalju preradu.Jedan od glavnih proizvoda su bili
"šliperi",odnosno drveni podmetači za postavljanje železničkih
šina.Razrušenoj zemlji je tada trebalo mnogo pruga i koloseka i takoreći
gradilo se na svakom koraku.Foto reporter koji je zabeležio ovaj kadar slikao
je to sa "Vojničke česme" ili stotinak metara iznad.
"Vojnička česma"nalazila se tačno preko
puta Ivićevce strugare a do nje se dolazilo preko mosta koji je povezivao jednu
i drugu obalu Banjske na mestu gde se sada nalazi portitnica ŠIK Kopaonik.To
je bila i "ranžirna" rampa,odnosno mesto gde su se parnjače punile
vodom a iz vrelih ložišta izbacivala sagorerla šljaka koja se tu na deponiji
dugo,dugo dimila dokle nije pregorelo i poslednje parče uglja.Voda na
"Vojničkoj česmi" bila je najlepša voda koju je Kuršumlija imala.Tu
se dolazilo tri puta dnevno.Ujutru u podne i u suton.Mi klinci,po
običaju,trčali smo sa po dve testije zatvoreno lišćem od leske ili kukuruznim
šišarkama.Znalo se da je to bio naš zadatak i on je morao da bude odradjen.
Železnička stanica je bila lepa i skoro svakog
proleća krečena i doterivana.U središnjem delu je bila biletarnica,kancelarija
otpravnika vozova i druga kancelarija gde su odmarali kondukteri,mašinovodje i
ostali članovi posade,Levo,gledano iz ovog ugla, bila je čekaonica koja je zimi
bila zagrejavana poznatom "Kraljicom peći" a leti skitnice i
probisveti grčevito su se borili za svoju klupu na kojoj bi prespavali.Jedan od
najpoznatijih "stanara" čekaonice bio je legendarni Ljuba
"Bunardžija".
Putnički vozovi su u stanicu pristizali pre podne
u 10h i tu bi se ukrštale kompozicije koje su iz Kosova Polja išle ka Nišu i
obrnuto.Posle putničkih, stanicom su krstarile teretne kompozicije koje su u grad
dovlačile sve što je bilo potrebno za život.Od igle do lokomotive.Popodne,negde oko
18h, ponovo su se tu ukrštali vozovi. Od Niša ka Kosovu Polju i
obrnuto.Postojala je i noćna tura, koja je iz Niša polazila oko 23h a u
Kuršumliju pristizala oko 2,30h.Ovim vozom su dolazili radnici iz druge
smene,učenici,studenti a i mladež koja je bila na neku od sjajnih pozorišnih
predstava u niškom Narodnom pozorišu.Koju godinu kasnije,uveden je i "šinobus" koji je dolazio u 16h a ujutru u 5 vraćao se iz Kosova
Polja.Bila je to veoma frekventna pruga pa se često dešavalo da u
vagonima nije bilo mesta ni za stajanje.
Na ovoj razgledenici,prva kuća bila je kuća porodice
Vićentijević a iza je poznata "Ivkova kafana,"vlasništvo porodice
Ivić.Danas je tu upravna zgrada" Planike".Skroz levo je kuća popa
Milorada sa pomoćnim prostorijama i njegov veliki voćnjak.Do samog voćnjaka je
zgrada u vlasništvu železnice i tu su stanovali otpravnici vozova ili šefovi
stanioca.
Prema Borovnjaku nije bilo ni jedne kuće a na mestu
"rupe"bio je verliki vojni magacin i skladište.Tu su izmedju ostalog
bile i štale za mazge kojima se vojska u to vreme služila za vuču svega i
svačega ali, na kraćim relacijama.U daljini su Mikuljanska brda a do njih, imanja
žitelja sela Dankoviće.
Kada je ovo slikano,verovatno prvih godina posle rata, bile su to prave puste goleti.Danas su ova brda prekrivna borovom šumom koje smo mi iz moje generacije (upisali Gimnaziju 1963/1964.god) i generacija posle naše, zasadili dobrovoljnim radom kao pravi i korisni "Gorani".Žao mi je što se sa tim akcijama stalo jer već danas čovečanstvo počinje da vapi za novim zelenim površinama i šumama.Kuće su bile pored puta i u dolinu Toplice a na brdima
imanja i voćnjaci.E, to je ono što sam ja pročitao i zabeležio na ovom lepom
snimku.
Нема коментара:
Постави коментар