GRAD DUHOVNOG POKAJANJA I UZDIZANJA

СТЕФАН НЕМАЊА

Рођен око 1113.године у Рибници,тадашњој Дукљи а данашњој Црној Гори. Његов отац Завида био је српски властелин и Велики жупан (титула „Велики жупан“,била је титула коју су носили српски владари у XI и XII веку).Као млађи син Великог жупана Завиде,Стефан добија на управљане област око данашњих река Топлице,Ибра и Расине.У долини реке Топлице Немања гради свој двор,а на територији данашње Куршумлије,подиже два велелепна манастира. Манастир Свете Богородице подиже око 1159.године,на ушћу реке Косанице у Топлицу,а други манастир Светог Николе подиже у периоду од 1165. до 1168. године)на узвишењу изнад данашњег градског насеља Куршумлије. Због трошења велике количине средстава у изградњи ових манастира Стефан долази у сукоб са својим оцем Завидом и братом Тихомиром,који га побеђују и бацају у тамницу. Заточен у тамници, безнадежан и заборављен од свих, Стефан се посвећује молитвама и уз помоћ молитви и Светог Ђорђа,Стефан излази из тамнице, успева да се домогне слободе и са својим следбеница успева да победи брата и оца, око 1168. године преузме титулу Великог жупан и збаци власт Византије. Стефан се окреће стварању српске државе и проширује је на територије осталих српских земаља: Косова,Зете,Травуније,Захумља и Неретванске области. Данашња Топлица и Косаница имају изузетан значај за развој Немањићке државе као и значај за развој српске државности и духовности.После добијања аутокефалности српске цркве 1219. године од цариградског партријарха Манојла,Сава Немањић (Свети Сава) успоставља Топличку епископију,а за седиште Топличког епископа Сава одређује манастир Светог Николе.Због великог значаја за српску духовност,након успостављања Српске патријаршије 1346. године, Топлички епископи су добили почасни наслов МИТРОПОЛИТА" 

                                            Sv.Nikola danas,posle rekonstrukcije severne kule

                                                         Sv.Nikola pre rekonstrukcije

                                                                      Sv.Bogorodica

  Moja duhovna inspiracija

 Sa dubokim poštovanjem odnosim se prema njegovoj svetosti Patrijarhu. Medju vladikama imam dosta prijatelja a poštujem i cenim pametne, vredne i marljive sveštenike koji dobro i verno služe bogu i narodu svome. Ne glumim versku zanešenost kada udjem u crkve da upalim sveći i da se bogu pomolim.Moja vera je pravoslavna i to je moj život, moja duhovna inspiracija, moja životna filozofija. Znam svoje korene, svoje poreklo, svoje roditelje i sve svoje daleke pretke. Imam svoje porodično stablo i jasno mi je odakale smo došli u ove krajeve, gde sam se rodio i zašto sam kroz gene mojih predaka prihvatio amanet da nemam druge zemlje,vere i da nemam drugi narod.Toplica me je iznedrila i ona ćeme prihvatiti kada za to dodje vreme.Zemlja mojih predaka,mog oca i majke,zemlja Nemanjića, stolećima gradjena i pustošena.Ljudskim nemarom, bahatošću, političkim epizodama pustahija raznih fela, boja i zastava, gažena i ponižavana. ___________________________________________________________________________                 

                             Ovo je situacije posle završetka Srpsko-Turskih ratova 1878.god.

Sve je bilo opustošeno. Sam grad je izgledao stravično. Ono malo stasnovništva što je bilo Arnauti su pobili i osekli glave i nabili na kočeve.Tako i prof.Milićević opisuje opustošene Bele Crkve. Više to nisu bile "bele" već crne popaljene i sve u žgarištu i Crkva Sv.Nikole i Sv.Bogorodice. Ovo je i slika koja se retko vidja i zaista je značajan dokument izradjen u poznatoj beogradskoj fotografskoj radnji kod Moše Kojena. Osim toga, ova fotografija svedoči i o zverstvima Arnauta i Turaka nad srpskim svetinjama koje su nemilice rušene i paljene do temelja. 

Na veliku radost svih nas Srba i ostalog kulturnog sveta, posle 323 godine, ponovo će oživeti porte i ponovo će narod u ovim svetim bogomoljama,sagradjenim 37 godina pre Hilendara, dolaziti svevišnjem Bogu da se pomoli. Da se zadužbine Stevana Nemanje, manastiri Sv.Nikola, na slici i Sv.Bogorodica,na ušću Kosanice u Toplicu,grade,obnavljaju, živopisuju, velika je i od istorijskog značaja odluka Sinoda SPC, poverena Vladiki niškom Jovanu. Novoformirano bratstvo, učiniće sve na motivaciji svih Srba a pre svega Topličana koji žive u ovim krajevima a i medju onima koji su davno napustili svoja vekovna ognjišta, da kroz duhovnu obnovu izmene i ekonomski izgled kraja koji je od pamtiveka važio za jedan od najsiromašnijih. Moje lične procene su da je ovaj dogadjaj za Toplicu i vascelu Srbiju ravan investicijama koje je teško uklopiti u bilo kakve monetaren iznose, jer su ne merljive na taj način ali jesu merljive kroz duhovni preporod koji se ne uzdiže i dogadja parama. Jeste, novac je važan da bi se gradilo i obnavljalo ali, dušu i telo napuštnu od Boga, moramo sami da podižemo i obnavljamo i to generacijama.

 Došla su vremena da se Toplica gradi i uzdiže ! 

“Ovo mesto treba da bude srpskom narodu duhovno uporište,koje će prizvati na pokajanje, ujedinjenje i duhovno uzdizanje.Obnovom ova dva bisera, koji se zovu Sv.Nikola i Sv. Bogorodica, doći će do duhovne i materijalne obnove ovoga grada,jer svaka kriza pa i materijalna dolazi od duhovne krize-besedi namesnik Roman, rodom iz Čajniča, jedno vreme živeo u Priboju a teologiju je završio u Foči.Dok je studirao, bio je na poslušanju u Ostrogu, gde se napajao verom živom i učio od velikih duhovnika.Tu je upoznao sadašnjeg vladiku niškog Jovana. Potom je kratko bio iskušenik u manastiru Sukovo kod Pirota a zatim se zamonašio u manastiru Sv. Roman kod Đunisa (Markovine), odakle je određen da kao mlad monah i perspektivan teolog dođe u prvu Nemanjinu prestonicu i oživi manastir Sv.Nikolu”. Ako, Bog i vera imaju snage da nas uzdignu i vrate na pravi put, onda je red, da svi moji sugradjani snagom najveće ljudske ljubavi i dobrote, prihvate ovu vest kao božiji dar. Nebesa su se otvorila i bog nam je posle 323. godine čekanja označio put preporoda, pokajanja i duhovnog vraćanja našim korenima.

Misli mi se razdanjuju, snaga mi se vraća

Dok ovo pišem, osećam, na telu mi igra svaki damar. A imamo li pravo, sada kada je izvesno da će ponovo oživeti najvće i najvažnije srpske svetinje da zaboravimo koliko smo zla naneli dalekoj i bliskoj prošlosti rušeći sve pred sobom ostavljajući zastrašujuću materijalnu i duhovnu pustoš. Grad je, a sa njim i šaka preostalih poštenih ljudi, bio prepušten ne formiranim ljudima, nevernicima, strašnim neznalicama, običnim ljudskom šljamu ili kako to Andrić jednostavno opisiju u jednoj reči-pašibozluku.

 Koliko je samo grehote učinjeno prema onima koji nisu prihvatali politički jaram i torturu, koliko je mladih proterano uz psovke i nevidjeni ljudski cinizam, koliko je gluposti uradjeno da vas je stid nekome sa strane da kažete-“to je moj rodni kraj”! Ništa nije bilo sveto pa ni ovi manastiri koji se sada obnavljaju. Znaju oni koji su ih skrnavili da su to činili dokazujući svoju “političku pamet” i igrajući igru za moćnike kojima su,”gore” u Beogradu, sa ponosom govorili da su u ime partije izvršili svoju “svetu”političku misiju. 

Neka im je prosto, sve što su uradili navlačeći nad topličkom kotlinom tamne oblake, ratove, pustošenja, raseljavanja, ekonomsko propadanje, umiranja i za uvek nestajanja. Mom gradu, kome se bog smilovao posle toliko godina i vekova, danas su potrebni ljudi, osnaženi, uzdignuti spremni na velika odricanja u ime onoga što decu našu čeka. 

Ne mogu a da ovde ne ispišem i jednu jedinu rečenicu koju mi je izgovorio jedan Nemac dok smo sedeli u dalekom Franfurtu i pričali o svojoj zemlji i svom rodnom kraju.-Okružuju nas tri banje i strašno bogata istoriska i kulturna nasledja i to čak od Neolita pa do današnjih dana, rekoh mu ja. A, on, onako germanski, hladno i racionalno, -Pa vi ste najbogatiji na svetu !Nismo, mi smo siromašni, napušteni i ostavljeni, do dana današnjeg !

Izmedju vrata pakla dokopaj mo se vrata raja

Ako putevi spajaju a mržnje i ratovi razdvajaju i razjedaju ljude,evo prilike da Toplica krene sa mrtve tačke.Auto put do Merdara če se graditi i to je izvesno.A šta će ta atraktivna magistrala doneti Kuršumliji? Mnog ljudi i mnogo novih investitora.Radnih mesta i stopostotni procvat banjskog turizma.Etno biznis više neće biti retka pojava nekih hrabrih zaludjenika,Ljudi posle Corone bežaće u tišinu,mir i spokoj.Tražiće se domaća hrana i domaći proizvodi.Etno malina,kupina,jagoda pasulj i krompir sa planina.Med i pčelinji proizvodi.Stvoriće se uslovi da radite u Nišu a živite u Kuršumliji jer će se ta razdaljina prevaljivati za pola sata.

Pruga će ponovo proraditi.Napuštene stanice oživetia. Trebaće mnogo ljudi da opslućuje taj dinamični železnički saobračaj koji će voditi iz "dubokog mora" iz luke u Draču pa dalje ka kontinentu.Do mora ca nepunih tri sata,do skijališta sa sat do pozorišta i filharmonije za pola sata.

Benzinske pumpe,moteli,etno prenoćišta i sve atrakcije naših banja.To je Tolica već od sledeće godine pod uslovom da svi odreda težimo ka budućnosti a ne da večno tražimo spas i inspiraciju u prošlosti.Ratovi su nas uništavali a vreme pred nam treba da nam otovri nove vidike života koga se nećmo stideti i od koga nećemo bežati.

Uz božiju pomoć i veru u boga da će i kod nas pobediti zdrav razum a ne ludilo i mržnja.Neka u prošlosti čame svi oni koji ma je stalo do sile i rata,do kriminala i otimačina,do bede i totalnog siromaštva duha.Nek prevlada pamet nad glupostima i pametni nad glupacima!

 1. ŽAOKA04. јануар 2018. 20:37 Zoran Pavlovic 

Slavica Radivojevic Uh...svaka reč dušu dira. Verujem da će sam Gospod pomoći i narod izvesti na prav put i i udahnuti volju i snagu da se spasi to što se spasti još može. Verujem ,doživeću to... 

Zoran Pavlovic Ono sto treba znati.Nemanjina zaduzbina je u mnogo boljem stanju nego sto je bila.Nazalost,svestenik Roman,koga spominjem u tekstu je ubrzo otusao.Nasledio ga je takodje jedan vredni svestenik.Crkva izgleda uredno,stalno se odrzava a od nedavno mladi se tu vencavaju,deca kraste,sklapaju nova kumstva a sve vise je i turista.O svakom prazniku sve vise ljudi dolazi da upali svece.Zbog fantasticnog osvetljenja, crkva nocu izgleda velicanstveno. Patrijarh je obecao veca ulaganja najpre u obnovu fresaka i dogradnju severnog zvonika i ono sto je najbitnije,dolazak jedne vece grupe mladih svestenika koji ovde imaju pune ruke posla.Ova parohiha je na udaru islamske najezde.Čuje se glas odže sa minareta u Podujevu. U seriji, ciji autori su se debelo ogresili o Toplicu,videli smo i detalj kada veliki zupan Tihomir hapsi Nemanju jer mu izmedju ostalog zamera sto narodu predstavlja da je zaduzbina Sv.Nikole, njegova a ne zajednicka.I u ovom dijalogu ni reci o Toplicama,kako se tada zvala Kursumlija.Nazalost,taj odnos Beograda prema nama traje mnogo dugo!

 Nebojsa Djukic Pa mi nama i ne vladamo vec ljudi iz okolnih opstina i to traje vec 50 i kusur godina. Polako nas raseljavaju a narod cuti li cuti. I u svojoj cutnji ce i nestati.

 Свиђа ми се • Одговорите • 5 ч. Управљање

 Zoran Pavlovic: Nebojša,ja mislim da se mi lično ne znamo.Ubih se od pisanja na ovu temu.Reakcije su fantastične,čak 5000 pregleda.Ali svi ćute.Raša je razneo celu opštinu.On vlada već 20 godina i učinak je katastrofalan.Banje je privatizavao a opštinu i grad uništio.Ljudi se boje njega i lako pristaju na sve njegove ucene i kombinacije.Priseti se,kako protiču izbori.Flaša zejtina i glas a odmah posle izbora,pun autobus sa kartom u jednom pravcu.Da bi se ovo zaustavilo,on najpre mora da izgubi grad,da mu se uskrati i najmanji politički uticaj a neka sve svoje kapacitete skoncentriše na banje.To je uslov da se otvore nova radna mesta i zaustavi migracija.Ako se to ne dogodi,on će biti multimilijarder,sa parama sa kojima neće znati šta da uradi,a grad će spasti na par hiljada stanovnika.Od dve osnovne škole,teško da će opstati jedna.To je ona tužna slike kuršumlijske realnosti 

ОдговориИзбриши 2. Unknown12. октобар 2019. 09:55 

Slažem se Raša treba samo i jedino da se posveti banjama i turizmu,a politike da se ostavi.On je inače moj suseljanin i bukvalno smo zajedno čuvali ovce nekada davno.Znao sam mu naravno i brata koji na žaliat nihe odavno živ i roditelje.Oni su bili siromašna porodica.Otac je radio na železnici,majka domaćica...1998 god.iz temelja sam podizao srušenu crkvu verovatno još tih 1800-tih godina na mestu zvanom toponimski " paljevo" u selu Pločniku sv.Cara Konstantina i majke mu Jelene pozvao sam ga da predvodi crkveni odbor za gradnju,nije prihvatio.Bile su to godine kada je hapšen po političkoj liniji.Nije smeo da se ne bi eksponirao i ponovo bio nekom trn u oku.Donirao je jedino crep kojim smo pokrili crkvu...vidim da i danas je izgleda opet nekom trn u oku.Moram da konstatujem da je Raša zaslužan za to što banje rade i postoje inače bi ih trava zarasla,ali bih my avetovao i to ću mu reći da se udalji od politike i političara i da se posveti svom poslu u kome je nenadmašan.Inače vaš tekst je izvanredan i prava je šteta što nije publikovan van ove mreže.I pridružujem se inicijativi da Kuršumlija vrati originalno ime Bele vode.Vama srdačan pozdrav i hvala.