Dakle,kao što rekosmo,venčanje veka je dogadjajkoji će
trajno ostati u srcima mladencima Jasmini Izedbegović i njenom izabraniku
Ćamilu Humačkiću, biznismenu iz Nemačke, proteklo je u najboljem redu uz ogromnu
medijsku pokrivenost celog regiona koji je ima prilike da prati dogadjaj od
samog početka pa do njegovog kraja.
I tu bi se okončalo moje interesovanje za ovu svadbu a po
najmanje za stotine tračeva koji su odmah prvog dana izašli na videlo i koji će
narednih nedelja biti glavna tema lokalnih medija.Ono što je privuklo moju
pažnju i što ću pokušati najplastičnije da izrazim u ovom tekstu je jedna opšta
slika, ili bolje reći, „grupni portret“ svih zvanica sa ove svadbe koji su,
svako na svoj način, poslalo bezbroj poruka ljudima koji su nekada živeli u
Sarajevu,neki se tu školovali a mnogi naprosto bili zaljubljeni u ovaj
gostoprimljiv i živopisan gradić usred brdovite Bosne, gde ste mogli za mnogo
važnih pa i životnih detalja da budete uskraćeni ili iznenadjeni ali, za gostoprimstvo
i ljubaznost-nikada!
Ja pripadam tim ljudima,koji su,ispostaviće se,celog svog
života živeli u zabludi verujući u tu svoju ljudsku i morlanu predpostavku sve
do časa dokle me surove prilike teškog i poražavajućeg gradjanskog rata nisu u
svemu demantovale a po najviše u saznanju da smo mi obični prolaznici i
ljubitelju Baš Čaršije,Hasine ćevabdžinice,fantastične kafane Nurije
Palate,muzike neprevazidjenih Indeksa i najlepših šlagera Djordja Novkovića a
pogotovo, onog vremena kada je Sarajevo živelo za veliki derbi izmedju Želje i
Sarajeva i kada su se na nebu YU estrade pojavili neprevazidjeni Zdravko Ćolić
i Kemal Monteno i svojom muzikom i pesmama obojili obale Miljace i cele Jugoslavije
za vek i večeta vremena.To je samo jedan segmen značaja i važnosti ovo grada za
sve nas koji smo mu često dolazili i to po sistemu "hajdemo na kafu do
Sarajeva" a druga neprevazidjena katedra života i kulturu u zemlji „bratsva
i jedinstva“ je bila ona koja se bavila proizvodnjom i emitovanjem
najlepše narodne muzike emitovane iz grla neprevazidjenih glasova koji se
pamte doklekle bude ljudi i čovečanstva.Zaim Imamović, Safet Isović, Himzo
Polovina,Beba Selimović,Nada Mamula,Zora Drempetić… i neprevazidjeni zvuk
narodnog orkestra Jovice Pavkovića,rodjenog Smederevca, upamćenog
kao i boksera velter kategorije inače, dugo godina i zvaničnog prvaka Jugoslavije u
ovoj plemenitoj veštini.
Tog Sarajeva se ja sećam i u radosti ga nosim u svome srcu i ovaj teks pišem bez namere da bilo koju ružnu reč izgovorim na adresu današnjeg venčanja ali ne mogu da prećutim a da ne kažem.U šoku sam!!!
Verovao sam da se mnogo toga,posle grubog raspada Jugoslavije promenilo ali da se ovoliko u svemu u Sarajevu promenilo da čovek ne primeti a niti oseti ni jednu draž pa čak ni jednu vezu ili kopču sa onom Bosnom i onim gradom koga apsolutno više ni u tragovima nema ni na vidiku.Sarajevo je samo bleda kopija velikih i jakih islamskih gradova kakav je celim svojim obimom milionski Istambul ili možda neki drugi gradovi Saudiske Arabije,Kuvajta pa čak i Jemena.
Ženski deo sveta morao je da se ravna po haljini majke Sabije. Ona je nosila dugu haljinu u
boji fuksije sa raskošnim zlatnim detaljima. U istoj boji bila je i njena
marama kao i torbica.Haljina je deo brenda modne kreatorke Marine Rinaldi
a koštala je 1700 EU.
Druga pravila,drugi ljudi i sasvim jedan drugi narod.Nije to
više onaj grad koji je dušom i srcem privlačio,sada je to grad muslimanske elite
koja se trudi da hvata kopču sa životom u velikim metropolama Turske i ostalih
bogatih islamskih zemalja.Ovaj deo Bosne živi svoj život koji malo a možda ni
mali nema dodirnih tačaka sa onim delovima zemlje gde žive pravoslavni Srbi i
Hrvati.Zna se to dobro i nema potrebe da se ja bavim tim nacionalnim i
političkim zabludama ljudi koji se iz
sve snage zalažu da jedinstvena Bosna ostane pošto-poto a zapravo, sve
rade da je do najsitnijih detalja
razbiju u param parćiće.Otac izvodi mladu!
Sarajevo danas |
Mali trag nekadašnje sarajevske lepote |
Нема коментара:
Постави коментар