Ne znam koliko ga danas ove gradske generacije znaju i poštuju ali u moje vreme,u vreme moje generacije rodjene 48,on je bio važan i jako značajan lik u gradu.Bilo ga je svuda. Pogotovo u svim malim i na izgled ne bitnim poslovima i dogadjaima.
Bane u društvu prijatelja |
Na vreme je izučio zanat kinooperatera kod neprikosnovenog Žiće Aćimovića i to onim istim redosledom kako će naučiti da rade njegovi naslednici.Čišćenje sale,postavljanje panoa i plakata,preuzimanjem filmskog sandučeta na železničkoj stanici.Premotavanje trake,olajisanje,krečenje i besprekorno slušanje glavnog šefa. U to vreme, biti dobar kinooperater je, izmedju ostalog, trebalo poznavati i sve tajne elektro zanata i posedovati vrhunsku spretnost da pravilno poredjaš filmske činove,ušniraš traku,acetonom zalepiš tamo gde se pokidala i pustiš filom da mirno teče svojim tokom.Jer ne malo puta,kada bi usred neke golicljive ili napete scene, najednom došlo do prekida proekcije, iz prepune sala krenule bi salve negodovanja. Uaa Bane,orilo se iz trista grla,dok je on jadnik lomio preste u nameri da "bruku"opere jednim potezom i film pusti dalje da teče.Znam koliko je patio i crveneo zbog toga a da je mogao i u mišiju rupu bi se sakrio.
Ono što je najviše u životu voleo i u tome uživao, su
trenuci kada bi posle svake predstave ispraćao sa stepenica balkona svoju vernu
publiku koja ga je i rečima i osmehom neštedimice nagradjivala.Bravo
Bane...Sjajan film...Isto onako kao što su se ispraćali i dočekivali glumci na velikim festivalima.Sretnici u Kanu su se klanjali Ričardu Bartonu,Elizabet Tejlor,Brižit Bardo a mi,našem Banetu-Branku Manitaševiću!
Bioskop,a pogotova ta naša mala sala sa 312 mesta, bilo je
važno,rekao bih kultno mesto u gradu što je nepobitna činjenica jer drugog mesta za okupljanje nije bilo.Tu se nisu održavale samo filmske
proekcije.Nema pavača iz bivše Jugoslavije koji nije pevao u toj sali.Sećam se
da je čak dva puta kompletan ansambl Radio Sarajeva gostovao u našem malom
gradu.Po prvi put tada smo mogli da i u živo vidim ljude iz radio aparata čije
smo glasove obožavali ali osim na slikama nikada ih u živo nisu vidjali.Safet
Isović,Zaim Imamović,Himzo Polovina,Beba Selimović....i mnogi drugi.Pohodili su
nas i Cune, Tozovac, Mija, Čkalja,Nada Mamula i neki novi glasovi kakav je bio
popularni Kanarinac,Hašim Hučuk Koki.U toj sali prvi put smo u živo doživeli
"Bitlse" u izvodjenju dobrog ansambla iz Prokuplja "Safiri"
koga je predvodio profesor muzike Mileta a ritam gitari svirao Straško
"Ćeleš",kadar naše ekonomske škole.Tu je svoju pevačku karijeru
započeo i Rade Vučković.Bane je bio ljut na nas što smo svi u glas pevali sa
Safirima i u ritmu lupali po stolicama.Hteo je da prekine predstavu ali kada je
video da bi vrag odne šalu, samo se okrenuo, zažmurio na jedno oko a mi
nastavili da do ponoći teramo po svome.
Sala bioskopa služila je i za velike susrete sela,takmičenje
gradova,tu je prvi put zapevala i Ceca iz Žitoradja a imali smo prilike da
uživamo i u pozorišnim predstavama Niškog narodnog pozorišta.Čak je par puta
gostovala i niška Filharmonija.Naravno da je sala korišćena i u političke
svrhe.Veliki "kongresi" SKS ali i veliki politički obračuni.
Zimske predstave su ostavile na sve nas posebne draži.Napolju
je sve pucalo od hladnoće a u sali prava milina.U uglu ispod bine bila je
ogroma bubnjara koja je ludački grejala ali i bila prilika da se umorne duše tu,
u prvim redovima, dobro ispavaju.Cigani su bili verna publika i svi su
učestvovali u kaubojskim obračunima do mile volje.E ti kaubojski filmovi-vestern
premijere,bile su najčešće na repertuaru pored naših domaćih-partizanskih
filmova.Marš na Drinu,Kozara,Neretva i žurnal o našim izvidjačima,u kome sam
jedan od važnih likova bio i ja,gledao se sto puta.Ostala je upamaćena i
premijera filma i „Bog stvori ženu“ sa velikom i prelepom Brižit
Barodo.Po prvi put,u ovom filmskom žanru,videle su se i golišave slike ove lepe
glumice.Sala je bila puna do poslednjeg mesta.Oni koji su film gledali više
puta, upozoravali su na scenu u kupatilu kada se celim svojim obimom pojavljuje, kao od majke gola, Brižitka.Čekala se ta scena i ovacije koje smo unapred
osmislili:Bane,ponovi...Ali,avaj,teška tuga i hladan tuš oblio je sva uzavrela
tela kada je ta scena prošla a ništa se nije videlo.Uaa Bane ,vrištala je cela
sala.A šta je zapravo bilo.Toplički kinooperateri su uglavnom zajednički
naručivali repertuar za celu godinu pa je tako film najpre gledan u Žitoradju,pa
onda Prokuplju i na kraju kod nas u Kuršumliji.I baš taj idiot iz Žitoradja nam
je pokvario merak.Ludak je isekao celu scenu golišave Brižit Bardo i usput nam
poručio "koj vas jebe.Nije toj za vas"! Da pukneš od muke!
Bio je važna poluga u timu Kosanice.Ovaj visoki markatni lik je Branko Bane Manitašević |
Bane je vešto rukovao gradskim razglasom koji je išao iz njegove blagajne.Pustao je muziku,narodne pesme,vrteo svoje ploče i radio prenose fudbalskih utakmica, pogotovo onih koje je igrao njegov Partizan za koga je navijao toliko strasno i glasno da je sve pucalo od sreće kada bi "grobari" pobedili a krio se kada bi gubili i to onu glavnu u derbiju.Imao je dobar glas dok je čitao najavu za večernju predstavu. "S početkom u 19,30 h,bioskop "Proleter," prikazuje spektakularnu vestern premijeru "Obračun kod OK korala".Glavne uloge:Bert Langester,Ronda Fleming i Kirk Daglas.Karte po ceni od 20 dinara možete kupiti na blagani bioskopa".I tako više puta a u tim njegovim javljanjima i obaveštenjima, koje je svako u gradu čuo,nisu bila retka i ovakva obaveštenja."Prase crne dlake,teško 25 kg,nestalo iz dvorišta.Molimo poštenog gradjanina da prase vrati porodici Pavlović,ul.Kosovska 108.Sledi nagrada"!
Bane je bio nezaobilazna figura u svIm važnim dogadjaima u
gradu.Bez njegovog ozvučenja nije mogla da se dočeka i isprati ni jedna
štafeta,organizuje slet ili sahrana.Proprate mnoga narodna veselja a ni jedan veliki narodni miting pred "Evropom".
U svojoj mladosti bio je i prvotimac, tada jake
"Kosanice" i to na poziciju desnog beka,pomalo grubog i prgavog a
naročito prema onima kojima je trebalo vratiti dug za dobijne batine na livadi
u Žitoradju,Medjurovu,Malošištu...Voleo je da mu se skandira "Isti si Jusufi"
a nije podnosio uvrede i podsmejavanja od domaćih navijača kada bi izgubio duel
i preko njegove strane Lela primi drugi gol.Ova slika koja ilustruje tekst je iz
iz tih fudbalskih dana.Bane je taj markantni visoki momak koji je sve davao i
život,barem je tako govorio, za Partizan i Kosanicu.
Čujem ovih dana da je uspešno preboleo prokleti Covid i sada
se oporavlja kod svoje kuće.Želim mu još mnogo godina života jer on je jedan od
tih mojih zemljaka koji je obeležio jedno vreme naše mladosti.Šaljem i velike
poljupce i pozdrave njegovoj supruzi Milji, jednoj od brojnih devojaka koje su
iz koloniziranog Parabuća-Ratkova, došle u svoj rodni kraj na školavanje,zaljubile
se i tu do veka ostale.
Bane je i moj zemljak.Njegovi su poreklom iz Blaževa a moji
iz Žalice.Udaljenost,što bi neko u šali rekao,na pola sata u zečijim kasom u
pratnji opasnog lovačkog kera.
Ima još mnogo toga da se piše o Branku Banetu Manitaševiću!Da,zaista ima.I evo, tokom mog nedavnog boravka u Kuršumliji,sasvim slučajno sam se sreo sa Banetom u ukusno uredjenoj piljari preko puta Hale sportova.Bane je bio u svom elemntu.Po malo pričao,pa pitao i sve to filovao svojim karakterističnim osmehom. Skoro ritmičkim.Kako si,kako zdravlje pa smeh...Šta ima drugog novog,pa ponovo smeh...To je,sada se može reći,Banetov stil ophodjenja prema ljudima,bez izuzetaka.Ali,nije uvek baš tako.Pomenuo sam Coronu i pitao ga zar je morao da prodje kroz sve te muke i da u krajnjem slučaju,na ivici samo žileta,sačuva glavu na ramenu?Zašto se nisi vakcinisao?Eh,zašto.!
Moj kućni prijatelj i po rodbinskoj liniji jako blizak nama Manitaševićima a usto vrsni doktor i hirurg,bio je izričit u stavu da ni pod razno ne primim vakcinu! Imao je svojih stručnih objašnjenja i meni ništa drugo nije ostalo nego da ga bezpogovorno poslušam.I bi šta bi.Moja odluka,koju sam doneo po savetu uvaženog doktora,bila je pogrešna i malo je falilo da me košta glave!
Čuvaj se Bane.Valja još koju godinu proživeti u zdravlju,radosti i veselju a usput, poruči dokoru da mu je antivakserski stav u koliziju sa stavom i mišljenjem svih onih koji su primili vakcinu i preživeli Coronu.A njih je u svetu,do ovog časa.preko 3 milijarde i prava je sreća da nisu naseli na brojna antivakserska ubedjivanja!
Za tebe,stari moj druže i uvaženog doktora,imam jednu zanimljivu,usto i poučnu informaciju.U svim bogatim zemljama Zapada vakcinisano je u proseku preko 85 posto populacije!A u zemljama Istoka,gde se i mi kotiramo,ispod 50 posto.U Rusiji,jedva 40 posto!Nemam objašnjenja,zašto je to tako ali u nekom slobodnom ćaskanju bez ustezanja bih rekao da je problem u naopakom mentalitetu i naopakom inatu koji je u ovom slučaju okrenut protiv nas sa Istočne strane života!
Нема коментара:
Постави коментар