KURŠUMLIJE KOJE VIŠE NEMA!

 

Ovog detalja Stare čaršije setiće se stariji kuršumličani.Tu se danas nalazi Apoteka,poslastičara i super market.Sve je to izgradjeno sredinom šezdesetih godina kada se i krenulo sa rušenjem Stare čaršije.Zbog toga je ova slika dragoceni dokument jednog vremena koga više nema.

Na uglu je Trifunova pekara gde se pekao dobar domaći hleb ali,čini mi se,da su u sećanju ipak,ostale poznate Trifunove lepinje ili kako smo ih mi zvali topančići!Bili su fantastični i u njima je najlepše pristajala Krstina pljeskavica ili dobra kašika starog kajmaka.Prste da poližeš.Znate li vi šta se dešavalo u duši gladnog i promrzlog dečaka koji je, na putu prema školi, čežnjivom pogledom gledao gomilu vrućih, tek ispečenih -topančića?Čežnja, strašna čežnja, da će i on, taj maleni čovek, umotan u majčino pletenče, imati jednoga dana toliko novca da kupi sve tople lepinje i pruži ih svakom gladnom i promrzlom detetu da barem jedan tren uživa u lepoti zalogaja.

Pored pekare je staro Borovo,prodavnica obuće koju je držao Mile Gutin,čovek koga sam upamtio po bujnoj crnoj kosi i fruzuri koju je forsirao Avra.Uglavnom,ovde smo se svi obuvali.Jeftine, mekane, gumene usto i ne promičive čizme.Po koja prava cipela sa masivnim kožnim džonom i obavezno blokeji na petama,sa strane i napred.Da zveče po gradskoj kaldrmi i traju barem godinu dana pre,nego što stignu na pendžetiranje, u neku od brojnih obućarskih radnji. Mi klinci smo čeznuli za plavo-belim patikama koje su bile za oko prelepe dok su bile nove.Već posle prve jurnjave za loptom,one su bile stare i pohabane.

Na mostu:Iva,mali Miki,Caga i ja

Na ušću.sv Petka:Znali smo da stojima na temeljima Srbije!

Bezbrižna mladost:Iva,ja i Aca !

Čekali smo da vozovi prodju

Letnja sedeljka u parku:Granja,Lula,Peda,Miku Ruta,Iva i Caga

Svakog jutra na stanici:u prvom planu Lula,Straško Ikić,Iva,Ljubiša Simonović a u pozadini prepoznajem Zorana Joksimovića i maldića u tamnoj košulji Dragana Kontića-Kontu,sina šefa stanice.

Caga,čovek koji je voleo motore

Januarski dan u parku:svi smo tu!

Letnji dan u parku.Prozivka je mogla da počne

Do Borova,tačnije ispred Borova, je bila Avrina frizerska radnja "Foto Avra" gde su zanat učili mnogi budući frizeri,zezatoru,tračari i veliki ribolovci.Setih se Vlade Kitića i Šokija.Oni su bili momci za sve i svja.Tu, pred radnjom, se okupljala sva mladež odakle se dobro kibicovala situacija na korzou. Nećete verovati,svi ti momci bili su obučeni u tamno plava odela doterana i pod konac ispeglana.Bila je obavezna bela štirkana košulja, tamna mašna i bele maramica koja je virila iz malog džepa na sakou.Često se čula mandolina, gitara i lepo složeni glasovi dobrih pevača koji su se trudili,dok su pevali onu čežnjivu morsku pismu "Ta divna Splitska noć"da zvuče kao prava klapa.I sve tako, dok se najednom korzo nije prepolovio! Jedni su otišli u bioskop a oni drugi, koji su ostali da se vrte u krug, čekali su da se pun mesec pojavi na vrh Samokova pa da krenu svojim kućama.I sve bi u trenu utihnulo i sklopilo umorne okice do sutra.Do još jednog lepog i toplog letnjeg dana.

U produžetku ovog bloka bila je Kosaničina prodavnica "Samokovo" koju su držali Božina majka Anka kolega Slobodan i gradska Biblioteka.Ništa čudno što je baš KNJIGA bila u centru pažnje. Bilo je tu dosta knjiga koje su se čitale u velikom broju.U jednom času,medju mladima je vladala prava pomama za dobrom knjigom. Jednostavno, narod je voleo da čita a mi smo se takmičili i ko će više i najviše da ih pročita!Na drvenim ramovima bile su okačene sve dnevne novine.Listali smo ih i to, od poslednje strane. Vladala je velika jagma za "Spotom" koji je bio jako čitan i to naročito one stranice gde su se isticali tekstovi o Zvezdi i Partizanu.

Eto,tako se nekada živelo u Staroj čaršiji koje više nema osim na ovoj davno požuteloj slici.