LOŠE NAMERE!

                                   Zoran Živković                                                 Saša Radulović

                                                             Boško Obradović

Da li sve što radi opozicija mora da bude prožeto lošim namerama? Ili,hoćeli konačno, domaća opozicija povući potez koji će uveriti javnost da su njihove ideje i predlozi bolji od režimskih? Nažalost, blizu sam uverenja, da je u ovakvim okolnostima iluzorno očekivati da politička scena bude mirnija, razumnija i daleko kreativnija od sadašnjeg stanja. Ljudi koji agresivno istupaju u Parlamentu i pred medijima, nisu ljudi čiste savesti i iskrenih namera.Aleksandra Vučića možete da volite,da mrzite da se ne slažete sa njima ali Predsenika Srbije morate da poštujerte.Za njega je glaso narod Srbije i time pokazao potpunu naklonost i poverenje njegovoj politici pogotovo onoj politici koja se  jednostavno zove DRŽAVNA.Umesto toga,opozicija redovno udara po toj politici u samo jednoj nameri da potpuno oslabi državnu poziciju a time i poziciju Predsednika na pitanjima gde bi smo MORALI da budemo jedinstveni.Politizacija,stranačko poturanje i moga  druga  medijska prepucavanja na temu KOSOVA Srbiji ne mogu ništa dobro da donesu.Ne može se preko takvih krucijlnih pitanja lomiti koplja i AV izvrgavati ruglu i to u času kada ga za pregovaračkim stolom očekuje Merkelova,Makron,Tramp,Putin Si Djin.

Tako na primer, Žoran Živković za sobom vuče gomilu ne razjašnjenih i to pretežno trivijalnih afera i slučajeva u kojima on igra glavnu ulogu.Od momenta kada je izašao na političku scenu  ostao je dužan da objasni kojim putevima je sticao politički kredibilitet u okviru tada vladajuće Demokratske stranke gde je glavnu reč držao Zoran Djindjić. Poznajući Djindjića i njegove veoma oštre principe u selektiranju kadrovske politike stranke kojom je on vladao, do dana današnjeg ostaje pitanje, kako se visoko bodovan, tako reći uz skute Djinjdjića,našao Zoran Živković  intelektualno a osim toga i moralno, jako kontraverzna ličnost o kome njegovi prijatelji i zemljaci nemaju mnogo lepih i utešnih reči. Niš ga jednostavno ne voli i ono što je još gadnije-ne poštuje. Obrni-okreni,kako koga  upitate šta misli o Žiletu, sustiže vas bujica pogrda propraćena lošim primerima iz života ovog čoveka koji pak ič ne haje šta Nišlije govore. Naravno da i on ima svoj  komentar-“Ma,koj gi jebe”!!!

 Medjutim, to je sada samo priča i ništa više. Živković je već davno isplivao na samo površinu današnje politike i skoro da ga ima svuda. Ne vedri a i ne oblači ali muti i meša karte baš onako prizemno i prljavo.Toliko je odskočio sa ovom svojom veštinom da se običnom čoveku po nekada zamuti u glavi kada ga čuje kako i šta govori a nisu retki ni komentari: “Povraća mi se”!Ja lično, u njemu ne vidim ništa dobro a ni pozitivno i ne verujem da bi mi taj čovek dao kap vode ako bi mi to značilo za život. A ni vama, pa naravno ni Srbiji, ukoliko bi sve krenulo naopako i njemu se pružila šansa da on odlučuje i vlada u zemlji Sorabiji.!

No,pošto on nije jedini i to krivo nasadjeni političar koji se hrani na ledjima ovog naroda a ne doprinosi ni za ostatak mrvica na stolu posle oskudnog obroka, nikoga ne čudi što su i njegove ideje izvrnute ,podrugljive i više nego cinične. Nastojanje da se u parlament uvede grupa demonstranata je nagoveštaj ništa dobrog a ni korisnog. On želi publicitet i to onaj najgori i najnegativniji da bi političku poziciju Srbije sramotio i bojio crnim tonovima sa namerom da degradira sadašnju vlast. Ideja da je za Srbiju dobro ako život protiče u permanentnoj krizi i sukobima je svojstvena samo njemo i još nekim poslanicima koji su rešeni da do sudnjeg dana osporavaju sve izborne rezultate na nadavnim predsedničkim izborima.To se čini sa toliko prepotencije i upornosti i pored jasnog odgovora naroda izraženog baš upravo u tim izbornim rezultatima.

Saša Radulović je srozao svoj potencijal ispod tolerantnog minimuma zato što je verovao da bi politika mogla da se tumači kroz seriju podrugljivih i uvredljivih pereformansa koji su se naprosto ljudima ogadili koliko za slušanje još više i za gledanje.Stalno ponavljanje da je “Vučić lopov” narod je shvatio tako što je na ponovljenim izborima  budućem predsedniku Srbije dao još više glasova pa otuda i pitanje: da li su za Vučića glasali “lopovi” želeći da preko njega “operu” svoju životnu biografiju.

Kroz potpunu katarzu prolazi i Boško Obradović smešna i žalosna figura naše političke stvarnosti. On uporno glumi slamenu lutku sa maskembala zaboravljajući da ljudi  tu lutku prinose na lomaču uvereni da će time u godini koja počinje od sebe  oterati sve bolesti,tuge i zla.Njegova politika je puna zabluda i laži koje se jasno čitaju sa njegovog lica.Otuda metafora sa “slamenom lutkom” prikačena uz njegovo ime,nije  samo metafora već čini se gola istina jedne zabludele političke karijere.

Ovo nije revolt nekog zabrinutog i povredjenog Vučićevog fana, ovo je moja sasvim spontana i iskrena reakcija na politička izmotavanja, zasmejavanja, ruganja tek da se  učini šteta, prizemno udovolji istomišljenicima a Srbiju i  interes narda jednostavno gurnu u smredljivu rupu.Važno je, da se oni sprdaju a kako je nama, to ih nije briga!

I za kraj, imam  za vas nabrojana gospodo i za sve vaše istomišljenike, samo jedno pitanje:obavestite nas, šta ste do sada korisno učinili  za svoj narod? I ništa više!