RAT ZBOG GASA!

Robert Kenedi

Iako boljim poznavaoima svetskih zbivanja ovaj podatak nije nepoznat, trebalo bi s njime upoznati i širu javnost, a za to će dobro poslužiti članak nećaka bivšeg američkog predsednika, pravnika i publiciste Roberta Kenedija mlađeg, u američkoj novini „Politico“.

„Naš rat protiv Bašara Asada počeo je ne sa mirnim građanskim protestima „arapskog proleća“ 2011. godine. On je počeo 2000. godine, kada je Katar predložio izgradnju gasovoda vrednog 10 milijardi dolara kroz Saudijsku Arabiju, Jordan, Siriju i Tursku“, piše Kenedi.

Taj gasovod osigurao bi sunitskim monarhijama Persijskog zaliva odlučnu prednost na svetskom tržištu gasa i osnažio bi Katar kao bliskog američkog saveznika u regiji. Kenedi dalje piše, kako su baš u toj zemlji izgrađene dve velike američke vojne baze i Centralni komandna baza SAD za Bliski istok.

U članku se dalje navodi kako je, štiteći ruske interese, sirijski predsednik Asad odbio da potpiše saglasnost o izgradnji gasovoda te se opredelio za izgradnju drugog gasovoda, koji bi išao iz Irana u Liban preko iračke i sirijske teritorije, čime bi glavni izvoznik gasa za Evropu postao šijitski predvodnik Iran, a ne Katar. To se protivilo interesima sunitskog arapskog istoka te su, odmah nakon Asadovog odbijanja, obaveštajne službe SAD, Saudijske Arabije i Izraela počele pripremu za ustanak u Siriji s ciljem Asadovog rušenja. Počele su da finansiratju opoziciju, a Kenedy prilaže i informacije o tajnim računima.

Tako je, kaže on dalje, CIA poslala 6 miliona dolara britanskoj televiziji Barada za izradu sižea u korist svrgavanja Asada. I to sve usprkos tome što je sirijski režim bio puno umereniji od onih iz sunitskih monarhija. Sirija je bila svetovna država, s pluralističkom vlašću, Asad se zalagao za liberalizaciju, a nakon terorističkih napada 11. septembra CIA je dostavljao i sve nužne informacije, navodi autor teksta.

U 2013. godini sunitske monarhije, čiji su energetski interesi visili o koncu, predložile su Vašingtonu da pokrije sve rashode ako SAD smeni sirijskog vođu.

“Ustvari, neki od njih su izjavili, ako SAD budu spremne da obave posao, kako smo mi to radili ranije na drugim mestima (u Iraku), oni će na sebe preuzeti sve rashode“, priznao je i američki državni sekretar Džon Keri na saslušanju u Kongresu. Katar, koji je više od svih bio zainteresovan za svrgnuće Asada, investirao je u obuku ‘ustanika’ 3 milijarde dolara i pozvao Pentagon na treniranje boraca na svojoj teritoriji.

„Stratezi američke obaveštajne službe od samog su početka znali kako se služe rukama radikalnih džihadista, koji, verovatno, grade za sebe novi islamski kalifat od sunitskih regija Sirije i Iraka“, piše Robert Kenedi.

Sledeći američke naftne i gasne interese, CIA je iskorišćavala džihadiste za smenu bliskoistočnih režima praktično od svog osnivanja 1947. godine, kaže autor. Američke vlasti smatrale su radikalne religiozne snage perspektivnim protivnikom uticaju Sovjetskog Saveza. Već 1957. godine SAD su bezuspešno pokušale izvršiti državni udar u Siriji i svrgnuti demokratski izabranu svetovnu vladu, a na tome se nisu zaustavile. Osnivanje „naftne kriminalne organizacije“ „Islamska država“ rezultat je duge istorije američke umešanosti, navodi američki publicista Robert Kenedi mlađi.

Nije u pitanju Putinov hir

Nakon ovih reči teško je šta dodati. Možda jedino to, da bi u datim okolnostima, bilo koji, nacionalnim interesima svoje zemlje veran ruski predsednik, po pitanju Sirije postupio identično predsedniku Vladimiru Putinu.

Jer tu se nikako ne radi o Putinovom hiru, političkim ambicijama, kompleksima. Pa iako sve te osobine u određenoj količini verojatno poseduje svaki političar i državnik, pa tako i Putin, svi u svetu koji to trebaju znati, znaju kako on nije mogao postupiti drukčije nego da pruži punu zaštitu Asadu. Sve su ostalo samo medijski spinovi i spekulacije koje idu u smeru psihološko-propagandnih akcija, u svrhu ostvarivanja geopolitičkih dobitaka.

Sirija je za Rusiju jedini punkt iz kojeg ona „sluša“ čitavo Istočno Sredozemlje, uključujući i Izrael, a da ne govorimo o značaju njene jedine vojno-pomorske baze u luci Tartus, kao i vrednost ugovora o isporukama ruskog oružja sirijskom Ministarstvu odbrane. Aktivnim ulaskom u Siriju Rusija si vraća izgubljeni uticaj u čitavom arapskom svetu.

Asadova vlast snažno je zadužila Rusiju i ona mu to sada vraća. Sve suprotno za Moskvu bi značilo nemogućnost zaštite i svojih najključnijih saveznika te bi je u potpunosti izbacilo iz pozicije uticajne države za rešavanje najvažnijih svetskih pitanja i pretvorilo je u pukog posmatrača odvijanja svetskih procesa.

KO NAS PLAŠI?

Osvrt na navodni incident na fakultetu Političkih nauka,tokom predavanja Majkla Devenporta,predstavnika EU.

Ovo je još jedan dokaz na koje sve načine se POLTRONIZAM nama Srbima nameće kao pravilo življenja, ophodjenja i političkog razmišljanja. Ja sam uveren, da ta vremena polako prolaze i da Srbija neće više biti mala vazalna provincija gde o Vladi i ljudima koji će je voditi, odlučuje London i Vašinkton.

Ovakvih odvažnih, pa ako hoćete i demokratskih primera u izboru teme i sagovornika, ima na pretek MEDJUTIM,treba znati da se ljudi, pogotovo starije generacije, pribojavaju da javno govore iz straha  za svoj život i život članova porodice. I sada dolazimo do suštine našeg problema: kome sve u zemlji odgovara da decenijama seje strah i paniku počev od onog najbizarnijeg "komšija, ja ne znam kako je vama, ali meni neko stalno prisluškuje telefon"! Mic po mic, priča do priče, i evo toliko godina posle Drugog svetskog rata, vlada jedno užasno pravilo,"ma ne znam ništa i bolje je da ćutim"!

Tribina na FPN

A onda dodju izborne kampanje,Na vlast dodje druga vlast i vi u mandatu te nove vlasti ne slušate i ne čitate ništa drugo,osim teških kriminalnih dosijea,ko je šta i koliko pokrao. Otišlo se toliko daleko, da većina tih kriminalaca ne daje ni "dva zrna boba" o tome šta se piše i dokazuje o njima. Naprotiv,to postaje suština političkog profila sa kojim se dotična ličnost hvali i narodu se bez trunke griže savesti preporučuje za novi mandat sa veoma jasnom političkim marketingom gde on pobija sve a svog političkog protivnika okrivljuje i ruži za još strašnija krivična dela. Ide se dotle, da takvi likovi koji već sede u Parlamentu, javno kažu: u pravu si, sve što govoriš, ali molim te, daj mi jedan dokaz ! ili, kako to karikira "srpski narodni poslanik" sa imenom Srećko Šojić,daj mi papirić! Ti si Pantiću budala !

Još gora situacija je u užasno ponižavajućim odnosima u kontaktima i komunikacijama u sveri spoljne politike. Da ne idemo daleko, već da se prisetimo onoga što svi dobro znamo. Sedamdeset osam dana manijačkog bombardovanja, ubijanja i uništavanja jednog od najlepših krajolika zemljine kugle. Oni su to nazvali akcijom "Milosrdnog andjela" i jednim sidledžiskim i bezobzirnim nasrtajem na medije i zdrav razum preplašenog stanovništva, taj svoj zločinački akt, preimanovali ga u dobar, human i izvan svega koristan za dalji demokratski preporod Srbije. Došlo se dotle,da svako pominjanje  bombardovanja ljuti i utiče na raspoloženje Klintona,njegove žene,Vesli Klarka,Madlen Olbrajt,Toni Blera,Alister Kembela i stotine drugih.To neraspoloženje, moglo bi da utiče na njihove odluke da nam preko MMF i Svetske banke, pošalju nove tranše kredita i time nas definitivno uvuku u totalno dužničko ropstvo.

Naravno da je to bila i sjajna podloga da nastave sa istom politikom. Na dan kada je Toma Nikolić potpisao Zakon o saradnji sa NATO-m, u Tripoliju su nam ubili dvoje naših diplomata. Sve polemike koje se rasplamsavaju na medijima, povodom ovog slučaja, su tužne i ružne.Ponovo niko ne sme javno da optuži Amerikance za zločin već čitav slučaj je prebačen na domaći teren gde se srpski političari obračunavaju na svoj način.Tadić okrivljuje Dačića, a on Tadića.Vučić ćuti i vreba priliku da odigra svoj poznati “spin” i ubedi narod, što je već uradio,"da ih nisu pobili, mi bi smo ih sigurno spasili"! Za ime boga, prestanite više da nas podcenjujete i ružite. Verujte mi, da u zemlji živo barem 30 posto ljudi pametnijih od vas koji jednostavno ne žele da ulaze u tu vašu političku zabokrečinu prepunu krvoličnih krokodila.

A šta ćemo sa Rusijom? Vreme je da se sa Putinom odigra meč sa otvorenim kartama i da mu se jasno stavi do znanja, ali sada tvrdo i odgovorno bez povlačenja i reteriranja, da Srbija u njima ne vidi samo poslovnog partnera koji nam je otvorio granice da našu robu prodajemo bez preferencijala. U toku je jasno i vidljivo prekomponovanje  geostrateške podela sveta i svaka greška koja se sada učini, koštaće nas skupo i neće moći lako da se popravi. Vućiču, Dačiću, oko vas se vrti sve i kako sada odradite tako će vas istrorija opisati. Ili ćete biti pukovnici ili pokojnici, trećeg nema. Samo vas jedno molim,a to vi volite da činite, ne stavljajte vatu u uši da ne bi ste čuli šta narod govori i šta narod želi. Ne zanemarujte ni ove hrabre mladiće koji su uspeli, ipak, da do javnosti doguraju stav iza koga stoji mnogo, mnogo, više ljudi nego što bi mogle da prime tri Marakane.

THE BESTBEAT !

Od kako su se pojavali, kod mene su izazazvali veliku pažnju.Vrebao sam priliku da ih slušam i vidim u živo. Zahvaljujući pažnji moje dece,sinoć sam sa suprugom prisustvovao konceru domaće grupe "The bestbeat", koja svojim izgledom i repertuarom budi sećanja i vraća vas u vreme kada su planetom žarili i palili čupavci iz Liverpula- The Beatles.

Bio je to pravi muzički vremeplov koji vas je u jednom mahu provukao kroz celekupan repertuar grupe koja je po svemu ostala upamćena kao najbolja u svetu. Ali, apsolutno, sve što su uradili Bitlsi, bilo je najbolje i do dana današnjeg smešteno je u okvir muzičkog, obrazovnog, zabavnog, estetskog, avangardnog, profesionalnog  pa i na kraju poslovnog i profitabilnog kao malo koji proizvod sa spiska robe široke potrošnje.

Ovi mladići koji su svoju muzičku karijeru vezali za izvodjenje i tumačenje nečega što je objektivno nemoguće tumačiti u njegovom stopostotnom izvornom stilu, su više nego fantastični. Po meni, oni su ponos Beograda iz dva razloga. Najpre, zbog toga što su se odlučili da ovo rade i od ovoga žive i što su to uradili na jedan više nego profesionalan način.Tačnije rečeno,na jedan perfektan način.

 

The bestbeat

Izgled koji apsolutno podseća na Bitlse.Sredinom pozornice na duplom podijumu dominira bubnjarski set sa vidljivo ispisanim logom  "The bestbeat" a mladić koji je muzicirao privlačio je svojom spretnošću i izgledom skoro kloniranog Ringo Stara.Na levoj strani dominirao je basista Pol Makartni a do njega solo gitara Džordž Harison.Desnim krilom suvereno je vladao,kao i u grupi,veliki i rano preminuli Džon Lelon, kompozitor  i muzičar sa neverovatnim potencijalima.

Jezik na koncetu bio je Engleski a mladići su se trudili da publici prenesu i podsete ih na mnogobrojne izgovorene fraze koje su u najavi numere, na svoj način, izgovarali članovi grupe.Ideja da svaki koncert bude i prava žurka ostvarena je takoreći u prvom minutu koncerta.Cela sala je igrala i pevala a zapanjili su me mladji fanovi koji su znali napamet svaku numeru.U publici je bilo i mnogo dece ili kako reče jedna dama do mene "malo kasne sa početkom koncerta jer se očekuje da pristigne i grupa iz obližnjeg obdaništa"! Naravno,šala ali izgoverone ne bez razloga, imajući u vidu da je na koncertu bili najmanje dvadesetak predškolaraca. Ovo ističem u prilog budućnosti i vere da sve prolazi i sve se menja osim večnih Bitlsa.

Bilo je sve sjajno ali za mene lično kruna konceta i sama karijere Bitlsa je ne sumnjivo večna skoro mitska kompozicija "Hej Džud" u svemu neprevazidjena. Uh kako su to dobro otpevali i naprosto vas naterali da makar načas poverujete da ste bili na jednom sasvim običnom koncetu a iz sale izašli sa ubedjenjem da ste se vratili u mladost i da ste negde u svetu bili na pravom originalom koncetru večitih Bitlsa.

AMERIČKA PREDSEDNIČKA KAMPANJA!

Od kako su se pojavali, kod mene su izazazvali veliku pažnju.Vrebao sam priliku da ih slušam i vidim u živo. Zahvaljujući pažnji moje dece,sinoć sam sa suprugom prisustvovao konceru domaće grupe "The bestbeat", koja svojim izgledom i repertuarom budi sećanja i vraća vas u vreme kada su planetom žarili i palili čupavci iz Liverpula- The Beatles.

Bio je to pravi muzički vremeplov koji vas je u jednom mahu provukao kroz celekupan repertuar grupe koja je po svemu ostala upamćena kao najbolja u svetu. Ali, apsolutno, sve što su uradili Bitlsi, bilo je najbolje i do dana današnjeg smešteno je u okvir muzičkog, obrazovnog, zabavnog, estetskog, avangardnog, profesionalnog  pa i na kraju poslovnog i profitabilnog kao malo koji proizvod sa spiska robe široke potrošnje.

Ovi mladići koji su svoju muzičku karijeru vezali za izvodjenje i tumačenje nečega što je objektivno nemoguće tumačiti u njegovom stopostotnom izvornom stilu, su više nego fantastični. Po meni, oni su ponos Beograda iz dva razloga. Najpre, zbog toga što su se odlučili da ovo rade i od ovoga žive i što su to uradili na jedan više nego profesionalan način.Tačnije rečeno,na jedan perfektan način.

 

The bestbeat

Izgled koji apsolutno podseća na Bitlse.Sredinom pozornice na duplom podijumu dominira bubnjarski set sa vidljivo ispisanim logom  "The bestbeat" a mladić koji je muzicirao privlačio je svojom spretnošću i izgledom skoro kloniranog Ringo Stara.Na levoj strani dominirao je basista Pol Makartni a do njega solo gitara Džordž Harison.Desnim krilom suvereno je vladao,kao i u grupi,veliki i rano preminuli Džon Lelon, kompozitor  i muzičar sa neverovatnim potencijalima.

Jezik na koncetu bio je Engleski a mladići su se trudili da publici prenesu i podsete ih na mnogobrojne izgovorene fraze koje su u najavi numere, na svoj način, izgovarali članovi grupe.Ideja da svaki koncert bude i prava žurka ostvarena je takoreći u prvom minutu koncerta.Cela sala je igrala i pevala a zapanjili su me mladji fanovi koji su znali napamet svaku numeru.U publici je bilo i mnogo dece ili kako reče jedna dama do mene "malo kasne sa početkom koncerta jer se očekuje da pristigne i grupa iz obližnjeg obdaništa"! Naravno,šala ali izgoverone ne bez razloga, imajući u vidu da je na koncertu bili najmanje dvadesetak predškolaraca. Ovo ističem u prilog budućnosti i vere da sve prolazi i sve se menja osim večnih Bitlsa.

Bilo je sve sjajno ali za mene lično kruna konceta i sama karijere Bitlsa je ne sumnjivo večna skoro mitska kompozicija "Hej Džud" u svemu neprevazidjena. Uh kako su to dobro otpevali i naprosto vas naterali da makar načas poverujete da ste bili na jednom sasvim običnom koncetu a iz sale izašli sa ubedjenjem da ste se vratili u mladost i da ste negde u svetu bili na pravom originalom koncetru večitih Bitlsa.

KO SMO TO MI SRBI ?

Imali još mesta čudu.Ko smo zapravo mi,koja to krv i koja to energija teče našim venama pa tako olako svetu priredjujemo nevidjena čuda.Prošle nedelje,vaterpolisti su se okitili trećom po redu zlatnom medaljom u pohodu ka samom Evropskom vrhu.Planeta je bila zadivljena igrom naših "delfina" i fantastičnom sposobnošću da organizujemo jedan nevidjeni spektakl u ovom sportu.

Dok su vaterpolisti još uvek sušili svoju opremu u dalekoj Australiji, Novak je krenuo u šesti po redu pohod na zlatni trofej jednog od naprestižnijih turnira u tenisu. Redjao je jednu po jednu pobedu i baš danas odigrao polufinalni meč, koji je zapravo finale pre finala,sa velikim protivnikom Rodžerom Federerom.I ponovo je cela planeta sa velikim nestrpljenjem iščekivala ishod ovog, ispostaviće se, strašno važnog meča.
Atmosvera i u domovima svih nas pored malih ekrana i onih od Novog Zelanda pa do Enkoridja, bila je identična onoj u areni koja nosi ime najvećeg domaćeg tenisera Rod Levera još uvek aktivnog i živahnog starca koji je poraz Federera doživeo mnogo teže nega sam Federer i njegova žena Milka.Publika je bila na strani Švajcarca koji ni dvadeset godina posle ovog meča neće uspeti da objasni šta se to zapravo dogodilo sa njim u prva dva seta kada je Novak demonstrirao tenis još uvek nevidjen na ovoj planeti.Neće to shvatiti i njegova publika i mnogo prepogatih ljudi koji su iz potaje priželjkivali Noletov krah i tako ubedljiv,skoro ponizni, poraz kakva je Novak naneno Federeru.

Bio je to meč razljućenog geparda koji je u jednom trenu i jednom skoku čas bio na jednoj a čas na drugoj strani terena. Otkidao je svoga protivnika koji ni pogledima nije stizao da otprati let lopti dok su fijukala pored njega.Jedan teniski mit je srušen, drugi je ustoličen na samom vrhu teniskog Olimpa.

Pa zapravo,ko smo to mi,od čega smo gradjeni,kakvu to pamet i neopisivu energiju posedujemo u odnosu na sve ostale? Zašto za sebe ne činimo više kada možemo i zašto, konačno, u svojim grehovima koje ih imamo, dopuštamo da za nas i u naše ime sebi daju za pravo da govore i zemljom vladaju gori i loši kada imamo tako moćnih i sposobnih kakav je Novak Djoković? Zašto?

ŠTA HOĆE CRNOGORCI?

Zlatnu medalju ne mogu i kada bih hteli. Imaju srebro oko vrata i pravo da se kao poraženi ljute na sudbinu i sudije. Oni tvrde da su oštećeni, a mi da su pošteno izgubili od momaka koji su lestvicu u unapredjenju vaterpolo igre podigli za nekoliko metara.

Reperezentacija Srbije-veliki šampioni!

Svi igraju bolje osim crnogoraca koji tamburaju po starom.Iskusni jesu,snažni jesu, grubi jesu, retko dobri majstori snagatorskog vaterpola. Njihov problem je kratka klupa i previše igrača na izmaku karijere. Sa tri i po decenije proseka nije lako igrati protiv poletnih mladića ali i onih koji tek dolaze a već su stekli dovoljno igračke sigurnosti.Imali ko šta da zameri mladjanom Jakšiću koji pored Ivovića izugleda kao dete u pelenama. Ivović odlazi a sa njim i polovina reprezentacije i pitanje je gde će tada biti Crnogorci na vaterpolo mapi sveta i Evrope. Srpska mladost tek dolazi i oni će, izvesno je,gospodariti bazenima još mnogo godina i u tome ne mogu da ih spreče i demorališu sitne sudijske nepravde i greške.

Braćo Crnogorci, ne očajavajte jer ste izgubili od boljih kao što je i veliko pitanje da li je vaša pobeda protiv poletnih Madjara odraz vaše bolje igre ili sportske sreće! Srebro je za vas kao zlato a malodušnost i tugu svojstvenu samo sportskim pič...ostavite za neke druge koji će u tim pričama pronalaziti sebe i lečiti svoje male ljudske komplekse.

Prvenstvo je bilo sjajno, nikad bolje.Evropa je videla nevidjeno a nama kao organizatorima pripadaju sve pohvale i komplimenti.To se ne može zaobići kao i mnoge druge neverovatne stvari.Toliki broj ljudi na tribinama,nevidjeni publicitet izvan svega predivni mečevi u bazenu samo su neki detalji po kojima će se pamtiti ovaj šampionat Evrope.Bravo Srbijo, bravo Beograde, obeleli ste obraz svome narodu.

UBISTVO ZA UBISTVOM !

Svaki četvrti Šapčanin danas  će vam reći:znali smo da je on opasan lik,ubica,narkoman,povratnik i težak duševni  bolesnik!!! Najpametnije je bilo ne biti u njegovoj blizini a o društvu da i ne govorimo. Jedna osoba ovu istinu nije znala i nesretnica, platila je glavom. Ubio je ludak a ona je  bez malo četrdeset godina hranila porodicu radeći kao medicinska sestra baš upravo i sa ovakvim bolesnicima  kakav je bio  njen ubica. I ne bih više o tome jer,smrti je previše.

Slike nasilja su postale naša svakodnevnica !

Ovo je vek ubijanja i nestajanja i pitanje je hoćeli ostatak miroljubivog sveta uspeti zlo da još jednom ugura u "Pandorinu kutiju" ili će ga ostaviti da završi započeti posao i ponovi  stradalničku dramu  čovečanstva, kada je samo u Drugom svetskom ratu, ubijeno  55 miliona ljudi! Ako odgovorim potvrdno, a to nam sugeriraju zlikovci na svim meridijanim gde bukte ratovi, onda ću se priključiti onim kukavicama koji su digli ruke od svega verujuću da se ubijanja neće smanjiti ali da će njega- lično, smrt poštedeti od metka, noža, bombe, ludaka i manijaka i da  će stradati neki drugi, kao nesretni turisti iz Nemačke u Istambulu, Parizu ili dečaci  ubijeni rukom svog vršnjaka u Vršcu.To su samo puste želje i prazne nade sebičnjaka  koji nemaju snage ni morala da u vlastitoj zemlji podignu glas i javno upitaju: koliko je ljudi sa teškim psihičkim poremećajima van dometa i kontrole nadležnih medicinskih institucija? Ili, zašto policija ne reaguje pravovremeno na  nasilje koje prijavljuju gradjani, zašto sudovi nisu rigorozniji i zašto brojni socijalni radnici ne rade  dovoljno na  zaustavljanju nasilja? Šta može danas da uradi jedna potpuno raštimovana srpska porodica, pritisnuta problemima i neizvesnošću sa svih strana? 

Nije normalno da ispred profesije i  vidljivog društvenog problema najpre guramo svoj pod izgovorom da sam “malo plaćen” i da toliko i radim. Pogrešna logika prijatelju jer, kada bi smo je svi primenjivali  u Srbiji bi život morao da stane budući da 1 posto naših sugradjana  uživa a 99 posto se pati i dovija.Političari nam uzimaju pamet, isrpljuju nas svojim lažima i ogavnim frazama, zgrću milione a taksimetar sve brže i brže radi kako za nas tako i za voljenu nam Srbiju.

Veliko ljudsko poštovanje prema ubijenoj medicinskoj sestri,iskrena sučešća njenoj porodici uz saznanje da je to samo  deo ljudske pažnje i hrišćanskog vaspitanja i da je to ipak, premalo za jedan život koji se ugasio u trenucima potpunog poremećaja svesti teško bolesnog čoveka koji je,posle munstruoznog zločina, seo na stolicu očekujući da bude prozvan i od lekara dobije svoju dozu lekova!!! A on nije bio ni svestan da je zapravo tim činom, ne otškrinuo, već širom otvorio vrata pakla i time stavio tačku na svoj život, ali nažalost, kako to biva u trivijalnim psihološkim dramamo, za sobom  je povuka i jedan potpuno nedužni život ostavljajući svima nama na savesti ono poznato ali zakasnelo pitanje:da li je ovo moglo da se spreči?