SRBIJA U EVROPU,KURŠUMLIJA IZ EVROPE!

 Još je i gore nego što sam ovim naslovim intonirao tekst.Srbija bi dala sve, da joj Zajednica evropskih naroda  kaže:izvoli te,vrata Evrope su vam širom otovorena!

To je nažalost,još uvek,samo nada i vera da će se to dogoditi jednoga dana ali kada,to niko živ vam neće reći.Svake godine,neki naznačeni rokovi se pomeraju i to surovo daleko.Za godinu-dve pa čak i deset,vi ćete doći na red,ponavlja Evropa! A onda,sledi poduži spisak uslova medju kojima ima i takvih koji su neostvarivi.Srbija nikada neće priznati Kosovo!

Dok Srbija čeka i nada se,prolaze mnogI vozovi i mnoge generacije.Sve stoji,osim što u mojoj rodnoj Kuršumliji,"Evropa" više ne stanuje.Otišla je u vazdug,prašinu i pepeo!Pogledaj te,pa da nastavimo dalje!

Ovako je završila kurumlijska "Evropa"

A bila je  baš lep i sladak hotel sa zvučnim imenom i burnom istorijom. Hotel "Evropa" je izgradjen 1892.godine.Posle tolikih godina i celog veka vojavanja,radovanja,ogovaranja,hiljadama litara ispijenih maligana i na stotine i stotine otpevanih pesama na svadbama i ispraćaima regruta,oko svojih staračkih pleća,OVAJ OBJEKAT,nosio je i lentu značajnog SPOMENIKA KULTURE grada a i Srbije u celini.

Prepričavaju se razne priče o njegovim gostima koji su odspavali nekoliko noći u skromnim sobama sa gvozdenim krevetima,bez kupatila i WC "više kuće" o nekim gradskim švalerima koji su tu dovodili svoje ljubavnice i o sredskom kapetanu Jerotiju koji je baš ovde,u sobi br 4, tražio "Sumnjivo lice" za kojim je Beograd raspisao poternicu i u malu čaršiju uputio šifrovanu depešu  sa, i danas,zagonetnom sadržinom:"plava riba,kljukana dinastija!"

Priče žive i danas a nenapisana istorija se prepričava.Spavao je ovde i Kralj Pera  za vreme povlačenja srpske vojske.Na konak je dolazio iz Prištine i srpski konzul Branislav Nušić, koji se ovde naslušao svega i svačega a po najviše "bisera" o priglupom Jerotiju i celokupnoj opštinsloj administraciji izabranoj po principu za koga mnogo tvrde da važi i danas:kandidat bi morao da bude mlad,poslušan i veoma glup i po mogućnosti da liči na sredskog pisara Viću.

Evropa pre nego što je nestala

Plaču mladi što više nema "naše i njihove" "Evrope" a da pritom ne znaju kroz koje smo muke prošli mi,mislim na moju generaciju,koja je sredinom šezdesetih, lila krokodilske suze, dok se rušila i sa lica zemlje nestajala Stara čaršija, koju sam ja nazvao Bajnom čaršijom! A evo kako je izgledala.

Stara čaršija-Bajna čaršija!

E tada smo mi danima molilili i plakali:ne rušite nam grad,ne ubijaj te nam mladost!Poslušaj te i naš glas, pre nego što nas naterate da odome iz ovog grada!Tada je o našim žalbama i molbama odlučivao gradski silnik, partijski paparadžik Vidosav Milićević Korčagin a danas o vašim molbama i suzama  odlućije Radovan Raićević najveći živi kapitalista Toplice koji u svome vlasništvu ima tri banje i grad koji mu je uz banje pridodat kao devojci miraz.I grad i banje su njegovi i odluka je njegova da se na mestu stare "Evrope" ili je prilagodljivije reći JEVROPE, gradi nova,nalik na zgradu centralnog zatvora u Prokuplju.Pogledaj te pa mi u lice recite da li lupam, sanjam i klevećem ili pak,možda,govorim istinu!

Buduća "Evropa"!

Zašto mislim da je ovo njegova velika greška kao i mnoge pre ove.On je čovek koji ne ceni a niti ga je briga šta o svome gradu misle ljudi rodjeni u njemu a danas ne žive u Kuršumiji.Mogu svašta da misle i svašta da pričaju i pišu,njega sve to neće uzbuditi.Od dana kada se pojavio i danas kada je naslagao ogromno, skoro neverovatno blago i bogastvo u novcu i prirodnim resursima,on ne haje za mišljenja onih koji nisu u njegovom poltronskom timu.U Kuršumliji će biti onako kako Raša kaže ili grada neće biti.

Kao što je moja generacija tvrdila u trenucima,danima i godinama,kada se rušila Stara čaršija, da je to veliki greh i veliki i nenadoknadiv gubitak za grad koji pored svojih banja mora da ima i neke konzervirane stare objekte koji će biti ogroman mamac za  turiste i zbog toga bili proglašeni kao reakcionarska klika kojoj više odgovara staro,trulo nego novo i mirišljivo.Tako je i danas,dok ova deca,po neko to iz političkih i politikanskih razloga, očajavaju što "Evropa" nije doživela  restauraciju svoje druge mladosti i nastavila da živi kao dokaz minulih vremena i velikih dogadjaja i ljudi koji su prošli kroz nju,po sili i zakonu jednog ćoveka, koga ne zanima šta drugi misle o tome,tu smo gde smo. Kuršumlijska "Evropa" više ne postoji.Otišla je u deponiju a na njeno mesto će nići,siguran sam državnim parama a ne  novcem vlasnika tri banje,novi objekat,maksimalno odbojn,hladan i nepristupačan.On je odraz nemaštovitosti i bezidejnosti autora ovog projekta koji će imati velikih razloga da se zbog svog dela stidi i crveni. 

Ali da sve vratimo na početak priče,na Nušića,njegovog Jerotija i famoznu depošu sa porukom:"svastikin but,kljukana dinastija".I da plačemo i očajavamo zajedno zgrljeni što je i poslednja toplička "Evropa" otišla u zaborav kao i ona prokupaćka pre nje koja je porušena da bi na njeno mesto bila podignuta Robna kuća,trgovačka zabluda nad zabludama.I dalje se u topličkim gradovima ruši vredno a podiže nevredno.Ne odredjujem sudbinu ovog objekta ali,male su šanse da ne bude tako.

VAŽNI LJUDI BAJNE ČARŠIJE:BRANKO BANE MANITAŠEVIĆ!

Ne znam koliko ga danas ove gradske generacije znaju i poštuju ali u moje vreme,u vreme moje generacije rodjene 48,on je bio važan i jako značajan lik u gradu.Bilo ga je svuda. Pogotovo u svim malim i na izgled ne bitnim poslovima i dogadjaima.

Bane u društvu prijatelja

Na vreme je izučio zanat kinooperatera kod neprikosnovenog Žiće Aćimovića i to onim istim redosledom kako će naučiti da rade njegovi naslednici.Čišćenje sale,postavljanje panoa i plakata,preuzimanjem filmskog sandučeta na železničkoj stanici.Premotavanje trake,olajisanje,krečenje i besprekorno slušanje glavnog šefa. U to vreme, biti dobar kinooperater  je, izmedju ostalog, trebalo poznavati i sve tajne elektro zanata i posedovati vrhunsku spretnost da pravilno poredjaš filmske činove,ušniraš traku,acetonom zalepiš tamo gde se pokidala i pustiš filom da mirno teče svojim tokom.Jer ne malo puta,kada bi usred neke golicljive ili napete scene, najednom došlo do prekida proekcije, iz prepune sala krenule bi salve negodovanja. Uaa Bane,orilo se iz trista grla,dok je on jadnik lomio preste u nameri da "bruku"opere jednim potezom i film pusti dalje da teče.Znam koliko je patio i crveneo zbog toga a da je mogao i u mišiju rupu bi se sakrio.

Ono što je najviše u životu voleo i u tome uživao, su trenuci kada bi posle svake predstave ispraćao sa stepenica balkona svoju vernu publiku koja ga je i rečima i osmehom neštedimice nagradjivala.Bravo Bane...Sjajan film...Isto onako kao što su se ispraćali i dočekivali glumci na velikim festivalima.Sretnici u Kanu su se klanjali Ričardu Bartonu,Elizabet Tejlor,Brižit Bardo a mi,našem Banetu-Branku Manitaševiću!

Bioskop,a pogotova ta naša mala sala sa 312 mesta, bilo je važno,rekao bih kultno mesto u gradu što je nepobitna činjenica jer drugog mesta za okupljanje nije bilo.Tu se nisu održavale samo filmske proekcije.Nema pavača iz bivše Jugoslavije koji nije pevao u toj sali.Sećam se da je čak dva puta kompletan ansambl Radio Sarajeva gostovao u našem malom gradu.Po prvi put tada smo mogli da i u živo vidim ljude iz radio aparata čije smo glasove obožavali ali osim na slikama nikada ih u živo nisu vidjali.Safet Isović,Zaim Imamović,Himzo Polovina,Beba Selimović....i mnogi drugi.Pohodili su nas i Cune, Tozovac, Mija, Čkalja,Nada Mamula i neki novi glasovi kakav je bio popularni Kanarinac,Hašim Hučuk Koki.U toj sali prvi put smo u živo doživeli "Bitlse" u izvodjenju dobrog ansambla iz Prokuplja "Safiri" koga je predvodio profesor muzike Mileta a ritam gitari svirao Straško "Ćeleš",kadar naše ekonomske škole.Tu je svoju pevačku karijeru započeo i Rade Vučković.Bane je bio ljut na nas što smo svi u glas pevali sa Safirima i u ritmu lupali po stolicama.Hteo je da prekine predstavu ali kada je video da bi vrag odne šalu, samo se okrenuo, zažmurio na jedno oko a mi nastavili da do ponoći teramo po svome.

Sala bioskopa služila je i za velike susrete sela,takmičenje gradova,tu je prvi put zapevala i Ceca iz Žitoradja a imali smo prilike da uživamo i u pozorišnim predstavama Niškog narodnog pozorišta.Čak je par puta gostovala i niška Filharmonija.Naravno da je sala korišćena i u političke svrhe.Veliki "kongresi" SKS ali i veliki politički obračuni.

Zimske predstave su ostavile na sve nas posebne draži.Napolju je sve pucalo od hladnoće a u sali prava milina.U uglu ispod bine bila je ogroma bubnjara koja je ludački grejala ali i bila prilika da se umorne duše tu, u prvim redovima, dobro ispavaju.Cigani su bili verna publika i svi su učestvovali u kaubojskim obračunima do mile volje.E ti kaubojski filmovi-vestern premijere,bile su najčešće na repertuaru pored naših domaćih-partizanskih filmova.Marš na Drinu,Kozara,Neretva i žurnal o našim izvidjačima,u kome sam jedan od važnih likova bio i ja,gledao se sto puta.Ostala je upamaćena i premijera filma i „Bog stvori ženu“ sa velikom i prelepom Brižit Barodo.Po prvi put,u ovom filmskom žanru,videle su se i golišave slike ove lepe glumice.Sala je bila puna do poslednjeg mesta.Oni koji su film gledali više puta, upozoravali su na scenu u kupatilu kada se celim svojim obimom pojavljuje, kao od majke gola, Brižitka.Čekala se ta scena i ovacije koje smo unapred osmislili:Bane,ponovi...Ali,avaj,teška tuga i hladan tuš oblio je sva uzavrela tela kada je ta scena prošla a ništa se nije videlo.Uaa Bane ,vrištala je cela sala.A šta je zapravo bilo.Toplički kinooperateri su uglavnom zajednički naručivali repertuar za celu godinu pa je tako film najpre gledan u Žitoradju,pa onda Prokuplju i na kraju kod nas u Kuršumliji.I baš taj idiot iz Žitoradja nam je pokvario merak.Ludak je isekao celu scenu golišave Brižit Bardo i usput nam poručio "koj vas jebe.Nije toj za vas"! Da pukneš od muke!

Bio je važna poluga u timu Kosanice.Ovaj visoki markatni lik je Branko Bane Manitašević

Bane je vešto rukovao gradskim razglasom koji je išao iz njegove blagajne.Pustao je muziku,narodne pesme,vrteo svoje ploče i radio prenose fudbalskih utakmica, pogotovo onih koje je igrao njegov Partizan za koga je navijao toliko strasno i glasno da je sve pucalo od sreće kada bi "grobari" pobedili a krio se kada bi gubili i to onu glavnu u derbiju.Imao je dobar glas dok je čitao najavu za večernju predstavu. "S početkom u 19,30 h,bioskop "Proleter," prikazuje spektakularnu vestern premijeru  "Obračun kod OK korala".Glavne uloge:Bert Langester,Ronda Fleming i Kirk Daglas.Karte po ceni od 20 dinara možete kupiti na blagani bioskopa".I tako više puta a u tim njegovim javljanjima i obaveštenjima, koje je svako u gradu čuo,nisu bila retka i ovakva obaveštenja."Prase crne dlake,teško 25 kg,nestalo iz dvorišta.Molimo poštenog gradjanina da prase vrati porodici Pavlović,ul.Kosovska 108.Sledi nagrada"!

Bane je bio nezaobilazna figura u svIm važnim dogadjaima u gradu.Bez njegovog ozvučenja nije mogla da se dočeka i isprati ni jedna štafeta,organizuje slet ili sahrana.Proprate mnoga narodna veselja a ni jedan veliki narodni miting pred "Evropom".

U svojoj mladosti bio je i prvotimac, tada jake "Kosanice" i to na poziciju desnog beka,pomalo grubog i prgavog a naročito prema onima kojima je trebalo vratiti dug za dobijne batine na livadi u Žitoradju,Medjurovu,Malošištu...Voleo je da mu se skandira "Isti si Jusufi" a nije podnosio uvrede i podsmejavanja od domaćih navijača kada bi izgubio duel i preko njegove strane Lela primi drugi gol.Ova slika koja ilustruje tekst je iz iz tih fudbalskih dana.Bane je taj markantni visoki momak koji je sve davao i život,barem je tako govorio, za Partizan i Kosanicu.

Čujem ovih dana da je uspešno preboleo prokleti Covid i sada se oporavlja kod svoje kuće.Želim mu još mnogo godina života jer on je jedan od tih mojih zemljaka koji je obeležio jedno vreme naše mladosti.Šaljem i velike poljupce i pozdrave njegovoj supruzi Milji, jednoj od brojnih devojaka koje su iz koloniziranog Parabuća-Ratkova, došle u svoj rodni kraj na školavanje,zaljubile se i tu do veka ostale.

Bane je i moj zemljak.Njegovi su poreklom iz Blaževa a moji iz Žalice.Udaljenost,što bi neko u šali rekao,na pola sata u zečijim kasom u pratnji opasnog lovačkog kera.

Ima još mnogo toga da se piše o Branku Banetu Manitaševiću!Da,zaista ima.I evo, tokom mog nedavnog boravka u Kuršumliji,sasvim slučajno sam se sreo sa Banetom u ukusno uredjenoj piljari preko puta Hale sportova.Bane je bio u svom elemntu.Po malo pričao,pa pitao i sve to filovao svojim karakterističnim osmehom. Skoro ritmičkim.Kako si,kako zdravlje pa smeh...Šta ima drugog novog,pa ponovo smeh...To je,sada se može reći,Banetov stil ophodjenja prema ljudima,bez izuzetaka.Ali,nije uvek baš tako.Pomenuo sam Coronu i pitao ga zar je morao da prodje kroz sve te muke i da u krajnjem slučaju,na ivici samo žileta,sačuva glavu na ramenu?Zašto se nisi vakcinisao?Eh,zašto.!

Moj kućni prijatelj i po rodbinskoj liniji jako blizak nama Manitaševićima a usto vrsni doktor i hirurg,bio je izričit u stavu da ni pod razno ne primim vakcinu! Imao je svojih stručnih objašnjenja i meni ništa drugo nije ostalo nego da ga bezpogovorno poslušam.I bi šta bi.Moja odluka,koju sam doneo po savetu uvaženog doktora,bila je pogrešna i malo je falilo da me košta glave!

Čuvaj se Bane.Valja još koju godinu proživeti u zdravlju,radosti i veselju a usput, poruči dokoru da mu je antivakserski stav u koliziju sa stavom i mišljenjem svih onih koji su primili vakcinu i preživeli Coronu.A njih je u svetu,do ovog časa.preko 3 milijarde i prava je sreća da nisu naseli na brojna antivakserska ubedjivanja!

Za tebe,stari moj druže i uvaženog doktora,imam jednu zanimljivu,usto i poučnu informaciju.U svim bogatim zemljama Zapada vakcinisano je u proseku preko 85 posto populacije!A u zemljama Istoka,gde se i mi kotiramo,ispod 50 posto.U Rusiji,jedva 40 posto!Nemam objašnjenja,zašto je to tako ali u nekom slobodnom ćaskanju bez ustezanja bih rekao da je problem u naopakom mentalitetu i naopakom inatu koji je u ovom slučaju okrenut protiv nas sa Istočne strane života!

 

BILA JE TO „SVADBA VEKA“!

Danas se u Sarajevu dogodilo „venčanje veka“ kome je prisustvova i predsednik Turske Redžep Taip Erdogan u pratnji svoje brojne  svite koju su pretežno činili ljudi iz njegovog ličnog obezbedjenja.Ovom spektakularnom venčanju, ćerke Bakira i Sebije Izedbegović, koje je u podne održano,po lošem kišovetim vremenu, u džamiji Gazi Husrev-begovoj, po gradjanskim šerijatskim običajima, privuklo je ogromnu pažnju širom Zapadnog Balkana a posebno u Turskoj čiji predsednik je ukazao veliko poštovanje i pažnju porodici Izedbegović dolaskom u Sarajevo da prisustvuje ovom dogadjaju.

Dakle,kao što rekosmo,venčanje veka je dogadjajkoji će trajno ostati u srcima mladencima Jasmini Izedbegović i njenom izabraniku Ćamilu Humačkiću, biznismenu iz Nemačke, proteklo je u najboljem redu uz ogromnu medijsku pokrivenost celog regiona koji je ima prilike da prati dogadjaj od samog početka pa do njegovog kraja.

I tu bi se okončalo moje interesovanje za ovu svadbu a po najmanje za stotine tračeva koji su odmah prvog dana izašli na videlo i koji će narednih nedelja biti glavna tema lokalnih medija.Ono što je privuklo moju pažnju i što ću pokušati najplastičnije da izrazim u ovom tekstu je jedna opšta slika, ili bolje reći, „grupni portret“ svih zvanica sa ove svadbe koji su, svako na svoj način, poslalo bezbroj poruka ljudima koji su nekada živeli u Sarajevu,neki se tu školovali a mnogi naprosto bili zaljubljeni u ovaj gostoprimljiv i živopisan gradić usred brdovite Bosne, gde ste mogli za mnogo važnih pa i životnih detalja da budete uskraćeni ili iznenadjeni ali, za gostoprimstvo i ljubaznost-nikada!

Ja pripadam tim ljudima,koji su,ispostaviće se,celog svog života živeli u zabludi verujući u tu svoju ljudsku i morlanu predpostavku sve do časa dokle me surove prilike teškog i poražavajućeg gradjanskog rata nisu u svemu demantovale a po najviše u saznanju da smo mi obični prolaznici i ljubitelju Baš Čaršije,Hasine ćevabdžinice,fantastične kafane Nurije Palate,muzike neprevazidjenih Indeksa i najlepših šlagera Djordja Novkovića a pogotovo, onog vremena kada je Sarajevo živelo za veliki derbi izmedju Želje i Sarajeva i kada su se na nebu YU estrade pojavili neprevazidjeni Zdravko Ćolić i Kemal Monteno i svojom muzikom i pesmama obojili obale Miljace i cele Jugoslavije za vek i večeta vremena.To je samo jedan segmen značaja i važnosti ovo grada za sve nas koji smo mu često dolazili i to po sistemu "hajdemo na kafu do Sarajeva" a druga neprevazidjena katedra života i kulturu u zemlji  „bratsva i jedinstva“ je  bila ona koja se bavila proizvodnjom i emitovanjem najlepše narodne muzike  emitovane iz grla neprevazidjenih glasova koji se pamte doklekle bude ljudi i čovečanstva.Zaim Imamović, Safet Isović, Himzo Polovina,Beba Selimović,Nada Mamula,Zora Drempetić… i neprevazidjeni zvuk narodnog orkestra Jovice Pavkovića,rodjenog  Smederevca, upamćenog kao i boksera velter kategorije inače,  dugo godina i zvaničnog prvaka Jugoslavije u ovoj plemenitoj veštini.

Tog Sarajeva se ja sećam i u radosti ga nosim u svome srcu i ovaj teks pišem bez namere da bilo koju ružnu reč izgovorim na adresu današnjeg venčanja ali ne mogu da prećutim a da ne kažem.U šoku sam!!!

Verovao sam da se mnogo toga,posle grubog raspada Jugoslavije promenilo ali da se ovoliko u svemu u Sarajevu promenilo da čovek ne primeti a niti oseti ni jednu draž pa čak ni jednu vezu ili kopču sa onom Bosnom i onim gradom koga apsolutno više ni u tragovima nema ni na vidiku.Sarajevo je samo bleda kopija velikih i jakih islamskih gradova kakav je celim svojim obimom milionski Istambul ili možda neki drugi gradovi Saudiske Arabije,Kuvajta pa čak i Jemena.

 Brojne zvanice,važni i bliski ljudi porodice Izedbegović,danima su se priremali za ovaj dogadjaj.Kolko je ko doneo para na poklon, tek će se pisati ali, šta je ko obukao, to smo svi videli.

Ženski deo sveta morao je da se ravna po haljini  majke Sabije. Ona je nosila dugu haljinu u boji fuksije sa raskošnim zlatnim detaljima. U istoj boji bila je i njena marama kao i torbica.Haljina je  deo brenda modne kreatorke Marine Rinaldi a koštala je 1700 EU.

 Kod  drugih dama dominirale su haljine u zelenoj boji ili tirkizno plavoj ali sve po modi i šerijatskim pravilima.Naravno, marama je bila obavezna.Muški svet je nosio crna odela  sa kravatama a kod većne mladih dominirale su brade i sjajne jako skupe cipele.Zlata je bio na pretek.Kažem, slika identična sa slikama koje nam stižu iz arapsklog sveta i uzaludna su bila moja očekivanja da ću u kadru videti neku predivnu sarajku,lepo oblikovanu sa divnom plavom kosom,kratkom haljinicom ,bujnim grudima,“trebu“ kakvih je bilo na svakom koraku u moje vreme.Ništa od toga.

Druga pravila,drugi ljudi i sasvim jedan drugi narod.Nije to više onaj grad koji je dušom i srcem privlačio,sada je to grad muslimanske elite koja se trudi da hvata kopču sa životom u velikim metropolama Turske i ostalih bogatih islamskih zemalja.Ovaj deo Bosne živi svoj život koji malo a možda ni mali nema dodirnih tačaka sa onim delovima zemlje gde žive pravoslavni Srbi i Hrvati.Zna se to dobro i nema potrebe da se ja bavim tim nacionalnim i političkim zabludama  ljudi koji se iz sve snage zalažu da jedinstvena Bosna ostane pošto-poto a zapravo, sve rade  da je do najsitnijih detalja razbiju u param parćiće.

Otac izvodi mladu!

 Posle svega vidjenog i poslednjem zanešenjaku koji tvrdi da Bosna postoji i da će postojati dokle u njoj žive Bosanci,biva mnogo toga jasno a pogotovo odgovor na pitanje koje se često postavlja a od koga  se uporno beži da se odgovori onako kao jeste.Zašto se posle rata, pa do dana- današnjeg, niko od Srba nije vratio da živi u Sarajevu?Najbolji odgovor smo danas videli na delu.Nije to grad koji bi rado primio Srbe povratnike a nisu to ni oni isti ljudi sa kojima se 70 godina živelo u slozi u ambijentu „Titovog bratstva i jedinstva“ gradjenog na primneru zajedničkog života Srba,Muslima i Hrvata u Bosni!Davno je to puklo i sve otišlo svojim putem jer da nije to tako, danas bi smo,ako po ničemu drugom,onda po garederobi prepoznali neku srpkinju i njenog izabranika, da su bili prisutni na ovoj svadbi veka! Ne znam,možda ste ih vi videli?Ja nisam!

 

 

 

Sarajevo danas

 

Boja je važna

Mali trag nekadašnje sarajevske lepote

 

PODSEĆANJE

Crvena Zvezda u novu sezonu ulazi sa novim dresovima.Neka je sa srećom.Prilika je da se podsetimo na bogatu istoriju zvezdinih dresova od kojih je svaka garnitura priča za sebe.Izabrao sam ovu sliku na kojoj je Deki Stanković u dresu sa jasno vidljivim logoom BEOBANKE koja je te 1996.godine u Kupu UEFA, već u prvoj utakmici u Beogradu, deklasirala Kajzerslauten sa 4:0.

Dejan Stanković,na početku karijere

Na ovoj slici je trenutak radosti posle vodećeg gola koje je postigao mladi Stanković.Sija Deki ali sija i Beobanka koja je od ovog posla imala ogromnu korist.To vam najpouzdanije tvrdim jer je moja malenkost, u to vreme, bila na čelu marketinga naše najveće banke na silu ugašene od tadašnjih "žutih" ludaka koje je predvodio Mladjan Dinkić.

Za one koji to ne prate,rećiću vam podatak da Beobanka još uvek nije likvidirana jer se nalazi,toliko godina,u stečajnom postupku.Ona je bez sumnje, najočigledniji dokaz bahatosti,ludila i uništenja svega što je u to vreme vredelo u Srbiji.

Preko 250 hiljada zaposlenih našlo se na ulicama Srbije bez nade i perspektive kako će preživeti sutrašnji dan a sve radi brze i efikasne privredne TRANZICIJE iz društvenog u poziciju privatnog.Samo proklamovana demokratija i ljudi koji su radili na tom sramnom projektu nije bilo ništa drugo nego čista KRADJA I OTIMAČINE DRUŠTVENEN IMOVINE KOJA SE U REKORDNOM ROKU SLILA U DJEPOVE NOVOKOMPONOVANIH BOGATAŠA.

Na tom putu, nastradala je i najmoćnija domaća banka čiji klijenti su bile najmoćnije ni najbogatije firme Srbije.Takvoj banci nije bilo teško da shvati i razume od kolikog je značaja za njeno poslovanje inkorporiranje kroz sportski marketing u svim korisnim komunikacijama sa poslovnim i gradjanskim okruženjem.

SVE ŠTO IMAM ZA MATURU DAJEM!

Razne groznice u ovo današnje gadno vreme,tresu svet.Ali verovatno, malo gde groznica "maturskoe večeri" nikoga tako silno ne potresa, kao moj maleni grad.Da priču vratim daleku, daleku 1967.godinu kada sam ja i cela moja generacija preživljavala te "teške i turobne dane" u nastojanju da zajedno sa mojim roditeljima a pre svega, mojom predivnom majkom,jer majke su glavna poluga u "borbi"da se iskamči i crno ispod noktiju samo da dete ode obučeno na matursko veče.Elem!

Dok su se ocene zaključivane mi smo satima sedeli u radnji tada najpopularnijeg i najtraženije šnajdera u gradu, našeg druga i prijatelja Ljubiše Vasovića.Molili smo ga,preklinjala da odmota zamotuljak teget gabardena, malo postave i sita i krene da kroji i šije moje matursko odelo.

Molim te Ljubiša, ne moj da me ostaviš bez maturske fešte!

Reci mi šta da ti ja pomognem samo da vidim da se moje odelo šije!

Možeš samo jedno da mi pomogneš, da odmah ti i ceo tvoj razred izadje iz radnje!Marš napolje i ne brinite, odela će biti gotova makar pet minuta pre nego što autobus krene za Kuršumlijsku Banju.

i bi tako! Fircanje,peglanje,ušivanje dugmadi i krzavica sve oko pet po podne dok autobus već čeka svoje punoletne putnike,maturante gimnazije "Radoš Jovanović Selja" iz Kuršumlije.

Jurim kući.Mama izvukla neku tatinu prepravljenu belu košulju (tada su se košulje prepravljale,nisu se bacale.Date tetka Mici košulju a ona okrene kragnu.Kao nova!) jes malo šira ali bože moj neće se videti ispod sakoa.Plavo odelo,bela košulja a kravata?Joj,nemam kravatu.Jurnjava po komšiluku za neku,bilo koju kravatu jer moj otac je nosio one na lastiž koje su zvali "činovničke".Gotovo! Braon ciple,plavo odelo,bela košulja,tamna kravata,"plava ptica" je mogla da poleti.

Tako samo izgledali

Tu smo svi.I oni sa i oni bez odela.Lagano truckanje makadamom do Banje.Kafančina "Prepolac" i muzika iz radija "Nikola Tesla" ako odobrenje za njegovo "paljenje" da Ljuba Gudjula.Ali mi ne bi smo bili mi, da i za ovo nismo imali svoje rešenje.Predobra tetka Ljuba,majka moga sadašnjeg kuma Bobana Lukovića, odobrila nam je da u Banju ponesemo jedan od retkih gramofona u gradu i desetak ploča,uglavnom sa domačim hitovima i pesmama sa San Rema.Dakle,sviraće nam njegovo visočanstvo "Supravon" i to sto puta hitove Djorfja Marjanovića,Mikija Jevremovića,Rite Pavone,Džirole Činkveti...

To je taj tvist!

Te noći jedini pravi hit mejker bila je malena Rita Pavone,sa plavom kosicom i pegicama na licu.Cepala je sto puta "Perke,perke"... Zašto,zašto smo svi mi bili opčinjeni njenim glasom ? E, to vam ne mogu ni sada precizno odgovoriti ali znam, da je sa tom pesmom,hitom Italije,sa te strane Zapada počeo da pristiže talas TVISTA. Ej,znateli vi šta je to značilo?Njiši kukovima,nogama,klati se i veslaj rukama, sve u ritmu koji će u narednim godinama zapaliti ceo svet.

Te noći,tog 22.maja 1967.godine i nebo nad Banjom pokazivalo je čudne znake za koje su drevne Inke govorile da ovim ljudima sreća ide u susret.Malo je sevalo,grmelo,malo je zahladnelo a posle ponoći kada smo se "mrtvi pijani" od sreće i ljubavi, lagano vraćalu svojim kućama sve se u trenu promenilo.Topla prolećna noć u našem parku.Pesme,suze i "teška" večna obećanja.Nikada te neću zaboraviti.

Zora je već kucala svoje prve taktove.Ribolovci su kradom izlazili iz svojih sokaka da bi izbegli svaki susret a pogotovo ono zlokobno pitanje "gde si krenuo".Babljok i Mile Ruta su iz vrele furune vadili prvu turu tek ispečenog hleba dok su čistačice u "Evropi,Proleću i Kozari" čistila srču sa tek olajisanog patosa.Sinoć je bilo mnogo pijanstva u gradu i para za cigane.Nikada više nisu skupili bakšiša.

Jutros njih nigde nema.Svi su mamurni i još uvek pospani samo one nisu.Sinfoniski orgestar slavuja svirao je sa tek ozelenelih stabala našeg Samokova svoju jutarnju budilicu,pa onda sanjalicu i na kraju svoju ljubavnu sonatu za nju, samo za nju!

Svi su u znaku punolestva i mature

A tek koliko novca treba izdvojiti za garderobu!

A danas,smem li da poredim to moje i ovo vaše vrme maturskih noći,velikih priprema i još većih radosti.Gledam slike prelepih majki i očeva.Starijeg sina koji je došao da podrži svog maldjeg brata.Devojčurci u svilenim haljinama, modernim pantalonama i prvim štiklama.Ozbiljne face devojaka iz četvrtih razreda srednjih škola i blentavi derani u farmerkama,majicama i skupim patikama.One su mesecima ranije zakazivale frizera u Nišu,pedikira,manikira a čekala se firmirana haljinica iz Turske,cipele iz Italije i bela,obavezno,bela tašnica oko vrata.Roditelji oko njih pucaju od treme.Bake i deke krišom razgledaju sve detalje na garderobi drugih i prave svoju rang lisu najlepših i najskupljih detalja.Više niko ne ide za Kuršumlisku Banju ali za Prolom i Lukovsku svi bi hteli.U lepe hotele i sa živom muzikom da se i ova maturksa noć odsanaja kao ni jedna do sada.A sutra,kada svane novi dan,pričaće se o detaljima a možda i skandalima a život,on će grabiti sve dalje i dalje.Želim vam da i vi,kao i ja, ovoga časa, budite svoja serćanja od pre 54 godine kada ste bili veliki-mali ali prelepi ljudi.Za vašu sreću, od mene mnogo ljubavi i poljubaca.

NASTAVLJA SE FUDBALSKA ŠIZOFRENIJA!

 Imali neko u zemlji Srbiji ko bi mogao da stane na put ovoj totalnoj fudbalskoj šizofreniji koja ozbiljno preti da i ovo što je ostalo od našeg fubala, u potpunosti nestane.

Da ne bih se pravio naivan, odmah ću reći da ima.Niko drugi nego Aleksandar Vučić, čovek koji je svoju mladost proveo,kao vatreni navijač Zvezde,skoro na svim stadionima tadašnje Jugoslavije .I ono što je važnije od toga,on jako dobro poznaje trenutne prilike u našem fudbalu!

Tu nedavno,kada je i sam video da se sve otrglo kontroli i da se utakmice javno nameštaju i igraju pred praznim stadionima, gde nema ni one šačice poštenih koja bi digli glas protiv tih načasnih i prljavih rabota u sportu obuzetih fudbalskom groznicom i strastima uverni, da pravi razlog za dolazak na stadion, leži u nadi da će tu na zelenoj travi osetiti zadovolstvo pobednika i neizmernu tugu gubitnika.Da će uživati u mastorijama, u lepim golovima i časnom sudjenju,sportskom navijanju da će, adrenalin udarati u glavu od zadovoljstva što su u „zelenoj koridi“ vitezovi ovog sporta a ne simulanti,djeparoši,ljudi skloni nemoralu i rešeni da do kraja ostanu fudbalsko djubre i šljam.

Nekada

I sada

Onaj ko jednom lažira utakmicu, on je do kraja svoje karijere obeležen kao fudbalski lopov i  mutivoda.Nikada ti ljudi ne bi poneli taj neslavni epitet, da iza njih ne stoji moćna kockarska mafija.Nigde više na svetu nije otovoreno kladionica kao kod nas u Srbiji. Ima ih na hiljade i njihvo cilj je da nameštanjem rezultata, preko svojih sigurnih ljudi,ostvaruju ogomne dobit.I sve to javno bez ikakvog stida i paravana.Taj monstrum je toliko ojačao i narastao da mu već sada niko ne može ništa.Pogotovo ne Država u čiju kasu se, na ime poreza, slivaju milioni tog novca.Pa zašto bi neko žrtvovao njih a ostavio njihove plaćenike i doživotne robove da izigravju fudbalere i poštene ljude koji se u starosti neće stiditi da pred svima slobodno i javno kažu odakle im toliki novci za velepne dvorce,odakle na računima toliko slobodnih para koje se utrostručavaju samo kroz jedno gradilište stanova u Beogradu.I mnogo toga.

Naš fubal je propao i umro i Vučićev vapaj za njih mogo bi da se pretvori u krik spasa samo ako vlast ove zemlje dekretima prekine ovu agoniji i po imenu i prezimenu iz fudbala protera sve lopove,falš fubalere,njihove menadjere. Zabrani da se na tiketima kladioničara nalaze imena naših timova i to najmanje deset godina. Bila bi to prilika da mladi,poput Marka Pantelića izadju u prvi plan a ne olinjali starci koje predvodi Nenad Bjeković.

FSS je državna organizacija koja živi od para nas poreznika,sponzora i ispostavilo se, sportskih kladionica, gde caruje podzemlje.Sva Ustavna prava, da stane na put ovoj lakrdiju od sporta, ima Predsednik države.Pa zašto,gospodine Vučiću odlažete aktiviranje svih državnih mehanizama koji mogu da zaustave ovaj katastrofalan kriminal u našem fubalu.Niko od tih ljudi koji su čvrsto povezani medju sobom ne haje za vašu najvavu da je moguć cunami od Batajnice pa do poslednje seoske lige gde je kriminal raširio svoja krila.Gde se muva,namešta i krade kao usred Beograda,Novog Sada,Niša...

Našta je ličilo ovo večerašnje kažanjavanje svih onih koji nemaju u svojim stanovima signal Telekoma,domaćeg provajdera, koji u svom vlasništvu drži sve Arene,sportske kanale i sa lakoćom kupuje domaće utakmice kao i finale Nacionalnog kupa,nekada fudbalske svetkovine koja se igrala do zadnje kapi znoja jer je pehar "Druga Tita",za naše prilike,vredeo kao zlatni pehar Žila Rimea.

Na praznom stadionu Crvene Zvezde i kraj malih ekrana Arene 1 bili su oni koji su naivno verovali da će politički obračun mimoići i dva naša največa provajdera SBB i Telekom.Oni su toliko zaratili da su ove prilike, kao što je to bilo finale Kupa Srbije, prave da narod vidi ko je moćniji i ko je bogatiji i ko će uskoro odvesti u prosjačku sobu SBB-ovog vlasnika koji se okuražio da pored provajderskog posla ozbiljno uzme i političe dizgine i krene u veliku trku gde protivnik skoro ulazi u cilj a on tek startuje!

 Ovu provajdersko-političku epizodu ističem sa namerom da bez griže savesti kažem Državi i nadležnom ministarstvu za sport, da su moralu pošto-poto, da zaustave ovu konkurentnu ujdurmu na štetu i totalno razočaranje jadnog i poniženog srpskog naroda.Čemu onda služi nacionalni operater RTS ako ne da prenosi takve dogadjaje od državnog značaja kakva je utakmica finala Kupa Srbije.Da to cela Srbija gleda,navija i ode mirna na počinak jer to je jedina utakmica za koju svi stavljamo glavu ispod voza, koju je nemoguće nameštati.Na toj utakmici se gine a ako je kojim slučajem sudaja slaba karika i on se opredeli da navija i muva,njegov život će, posle poslednjeg zvižduka, za uvek promeni smer.Do kraja života pamtiće se kao veliki uljez.Zbog toga i sudije znaju da moraju da budu,kao nikada pravični i pošteni.

Mafija nije dala da cela Srbija uživa u ovom nadmetanju Zvezde i Partizana jer njeni interesi su veći i vredniji od narodnih interesa i malih želja.I to je jedan od razloga da bager krene da sklanja šut iz našeg fubala.

Predsedniče Vučiću,ako zaista možete da pomognete,učinite to odmah i bez odlaganja.Kada bi se ja pitao,kako to to reče Djura,ja bih bez trunke rezerve podržao Pantelića da on sa mladom i nekompromitovanom ekipom krene u menjanje svih onih koji su naš fubal doveli u suturen evropskih fubalskih zbivanja,bez izgleda da sa ljudima ogrezlim u korupciji i nemoralu učinimo i najmanji koristan zaoket i promenu.

 

RASULO!

 Uglavnom,ovaj termin iz naslova, dominirao je u skoro svim medijskim izveštajima koji su se bavili smenom Jugoslava Ćosića i odlaskom Jelene Zorić sa N1 televizije.Dvojac, bez kormilara, godinama je uredjivao ovu televiziju u koju je grdne novce uložio overeni domaći tajkun Dragan Šolak.Poznato je, da je on televiziju registrovao u Luksenburgu uveren, da će na taj način sprečiti Vučića da ga ometa u radu i zgrtanju miliona čime je svima stavio do znanja, kakvu će uredjivačku politiku imati i za koje političke ideje će se boriti. Ali, ono što niko sa ove televizije nije želeo da poveruje niti da uvaži kao glavnu zamerku,to je njena slaba,da ne kažem,nikakva gledanost.

Studio N1

Ako zanemarimo Beograd,gde je informativu i sve pljuvačine Ivana Ivanovića,totalnu sterilnost Olje Bećković,uglavnom gledao onaj isti broj ljudi koji su se okupljali oko Djilasa i deklarisali se kao udarna pesnica opozicije,već na 20. km od Beograda prema Jugu, tu televiziju niko živ nije gledao.Zanimljivo je da uredjivački koncept ruženja i pljuvanja Vućića nije ni mogao da bude privlačan brojnim pristalicama SNS i poštovaocima dela predsednika Srbije,koji su sva ta vredjanja,ponižavanja i pakovanja stotine neproverenih laži, prožete teškom mržnjom, doživljavali kao ličnu uvredu.

Uglavnom,redovno su targetirani penzioneri kojima su za dobro jutro i laku noć, upućivane reči prekora prepune sarhastičnim otrovom a po nekada i direktnim pretnjama. Prosto je bilo ne shvatljivo i ne razumljivo, da nikome nije palo napamet da ni jednoga časa uporedi brojna istraživanja, raspoloženje i naklonost biračkog tela, koje nikada nije bilo ispod 50 posto na strani Vućića a po nekada prelazilo je čak i 65 posto.Za tako veliki broj gradjana Srbije koji nisu niti glup,ni naivan a po najmanje zatucan i potpuno politički zaludjen od jednog čoveka,skoro ni u jednoj emisiji N1 televizije nije bilo ni jedne normalne, da ne kažem, lepe reči!

Oni nisu ljudi,to su Vučićevi botovi-čulo se najčešće u skoro svakom novinarskom komentarisanju trenutne političke klime u zemlji.Ivan I. je sa „botovima“ otišao toliko daleko da je tu svoju,nekada gledanu emisiju,mirne duše mogao da nazove i „botovizijom“.Dok je on vredjao Vučićevo biračko telo,odgovor mu je stizao u vidu „ne gledanja“ ili potpunog zaobilaženja programa ove televizije.Brojni provajderi, koji su ovu televiziju narodu u nudili u „paketu“ sa drugim televizijama, imali su grdnih muka da opstanu na tržištu.

Tandem koji je napustio N1 televiziju:J.Ćosić i J.Zorić

Retko kada, na toj televiziji narod je mogao da dobije i po delić informacije o otvaranju brojnih autoputeva,novih fabrika,mostova,pruga a o velelepnim objektima koji su nicali u glavnom gradu,čule su se samo kritike a ako je bilo nagoveštaja i neke afere,e,to je bio bingo u emisiji.Na njihovo kolektivno redakcisko gadjenje nailazila je rečenica: "Da ova Srbija,ni po čemu, ne liči na onu vašu“.

Predsednik Srbije je redovno bio vučen po blatu a svoju novinarsku karijeru u otvorenim svadjama sa njim,na press konferencijama, izgradila je i Žaklina Tatalović koja je sama sebe okačila na zid redakcije kao“ slavsku ikonu“.Odlaskom čuvenog Juge i nesnošljive brbljivice Jelene Zorić,lik i delo Žakline Tatalović,vinuo se u nebo N1 televizije. Sada je ona „bog i batina“ a to je dovoljna garancija, da proces propadanja ove televizije neće se zaustaviti već,naprotiv,krenuti da tone sve dublje i dublje.Sve češće glasine tipa „Šolak, đabe si krečio“ ili „Ne bacaj novce u bunar“,prate ovu kadrovsku vrtešku od koje vajde neće biti pa makar se sve „okrenulo na glavu.“Ne razumljivo je zašto ljudi sa ove televizije misle da jedna mediska kuća koja nije u saglašću sa drugima i koja izražava svoje profesionalne stavove i svemu,nije poželjna svakom političkom sistemu,pa i ovom Vučićevom, koga su oni na silu i za potrebe Dragana Djilasa stavili u žižu svojih interesovanja prenaglašeno forsirajući sve metode ne novinarskog izražavanja koje su se ogledale u ruženju i pljuvanju preko svake pristojnosti i lažnom predstavljanju brojnih istraživanja koja su ukazivala da Vučiću pada rejting a Djilasu raste iz minuta u minut!

Zvezda u usponu:Žaklina Tatalović

Televizija koja služi za zabavu i igru,dobro plaćenim,usto i umišljenim novinarima,koji rade i žive sa uverenjem da su „elita“ bez premca u zemlji,nije ni imala čemu boljem da se nada.Predpostavljam da je u jednoj takvoj atmosveri u kojoj dominiraju sve sami „genijalci“,bilo nesnošljivo popiti i tradicionalnu jutarnju redakcisku kafu.Zavist,ljubomora i apsolutna zagledanost u sebe i svoja dela prekrečena neskrivenom prepotencijom i suludim narcisoidnim komentarima,bili su nepremostiva prepreka u otvaranju i drugih,uglavnom kritičkih osvrta, koje ni jedna sujetna glava nije mogla da podnese.Zbog toga,te jutarnje kafe i normalne kolegijalne teme, bile su izbegavane jer one su samo dolivale ulje na vatru koja je večno tinjala.

 Ko narod pita ili, kako se to na srpskom kaže,“ko narod šiša“! I tu smo gde smo,što nažalost,nije garancija da će se posle treska glavom o ledinu,ekipa opametiti i vratiti poslu pod uslovom, da u medjuvremenu nisu zaboravili i ono što su nekada znali,baš upravo kao mlada početnica na BK televiziji,koja se jednoga jutra tiho i nečujno ušunjala u redakciju sa namerom da uči i nauči a ne da prkosi i preti i lekcije deli svima pa i Predsedniku zemlje, uverena da to tako treba uz izbegavanje da sazna,kako takvi nadobudni novinari prolaze na press „žurkama“ kod Bjadena,Makrona,Merkelove ili ne daj bože,kod Putina u Kremlju!

U to vreme, Djilas je svoje milione zgrtao preko marketinga RTS koga je oteo radnom narodu Nacionalne televizije, uverivši javnost da je to sigurniji i bolji put kojim će stići lova u Takovsku 10.Umesto na ovu adresu,novac je stigao na račune 57 banaka širom sveta ali na ime Dragana Djilasa!Bilo je to vreme kada je i „nemoguće bilo moguće“ pa čak i to, da se u markteninškom prostoru stvori i organizuje monopolista preko koga je išla prodaja vremena za oglašavanje po cenama koje je samo on imao i nudio.Za tu rabotu Ameri su davno izmislili „Alkatraz“ i slične „elitne“ hotele, za dugogodišnji boravak kriminalaca.Tu je svoj život okončao i strašni Al Kapone.

Nažalost,samo u zemlji Srbiji postalo je zabavno i popularno nekoga godinama nazivati lopovom bez presedana a da na to niko živi,koji je za to plaćen,ne reaguje.Ta lopovska kampanja protiv Djilasa traje više godina a da se ni jednom do sada nije čuo glas javnog tužioca koji je bio dužan narodu da objasni da li je ovaj lik zaista lopov ili ne! Tako uporno odlaganje „egzekucije,“ nad likom i delom proverenih lopuža,samo je postaklo i druge da sa slobodno kradu i otimaju i sa ponosom nose lentu „ja sam lopov,pa šta“!

Naravno,oni koji su zgrtali pare a da im niko nije mogao ništa,danas kuju planove kako da dodju do vlasti pa da sa te pozicije nastave da otimaju.U svojim nezajažljivim željama počeli su da izmišljaju svašta pa i to da su već dobili izbore  koji još nisu zakazani i da u promeni nekih izbornih pravila,bilo bi sasvim normalno, da im ljudi uz Evrope pomogu da izmedju ostalih želja prodje i namera da N1 televizija dobije Nacionalnu frekfenciju. Pa čak i to, „nemoguće da bude moguće“,narod neće više gledati ni jedno lice sa N1 televizije.Ta mediska kuća odavno je izumrla na ovom prostoru.

I to se  dogadja i ništa čudnog u tome! Nekada nestaju oni koji su sami sebi „pucali u noge“ a po nekada,kao u vreme BK televizije,gase se i nestaju takvi medijski „giganti“ koji su bez konkurencije,u svoje vreme,bili najbolji i najgledaniji.Bilo je tu malo komešanja,malo suza a onda je vreme i duga hladna jesen prekrila lišćem i osušenom travom priču koju su svi do proleća zaboravili.