PLAČITE MOMCI,VAŠE TEK DOLAZI !

Tužan sam zbog Zvezde,zbog nepravde koju može samo sport da režira.Da vam 78 sekundi da se radujete, a onda vam u jednom trenu otme i poništi sve.Boli me taj poraz protiv Bordoa koga smo pobedili i nadigrali i zbog suza onog malog Lazovića fudbalskog bisera i ptičića koji je tek uzleteo i ostalih njegovih drugara koji su naprosto snagom talenta i nevidjene volje, u svih 180 minuta, jasno poručili podeljenom fudbalskom svetu da se u Srbiji ponovo radjaju sjajni talenti sposobni da se nadmeću i sa mnogo jačim i bogatijim od sebe.

Zvezda je sinoć branila,talenat,čast i obraz malih zemalja na koje bogata fudbalska mafija gleda kao na svoju "sirovinsku" bazu,na prostor gde se po prirodi stvari radjaju talenti na koje oni "poseduju pravo" dok se još dete prevrće u majčinom stomaku.Snaga i miris prljavog novca i obećanja koja će za mnoge ostati ne dosanjana,napravili su nekoliko "Premijer" liga čiji menadžeri jure po kontinetima kao besni psi za biserima i talentima svih boja,običaja i jezika.Kao da su samo oni predodredjeni da užvaju u lepoti i raskoši fudbala,da trguju i milijarde zaradjuju od onih koji im po prirodi ne pripadaju i u čije stvaranje i uzrastanje nisu banku uložili.

                                              Vratiće se Zvezda !

Evropa je davno podelila fudbalsko tržište da bi preko njega pokrenula ogroman biznis i jednu veliku prateću sportsku industriju.Tu mesta nema za male i nerzvijene fudbalske sile.Samo slučajno će vam sreća biti naklonjena ako vam utakmicu sudi jedan od sto časnih i poštenih koji ni u ludili ne bih svirao penal koga je sinić bez griže savesti svirnuo Mark Klatenburg,hladnokrvni i "prepošteni" Englez.Eh,da mi je znati,da li bi smeo tako nešto da uradi da je s druge strane imao Barselonu,Inter,Bajern...I to je naš problem.Mali smo,mogo mali,siromašni ali talentom i duhom veliki.Plačite momci,dobro se ispačite,vaše tek dolazi. Naplatićete vi ovu strašnu nepravdu debelo i sa velikom kamatom.Plakaće na Marakanii ponovo te umišljene fudbalske zvezde kao što je plako ceo tim Bajerna koga je Zvezda zgazila.Dok sam živ, nosiću sliku onog Efenberga plavokosog Švabe koji je pola sata posle utakmice paso travu na Marakani.Živa istina,bilo je tako i PONOVILO SE,daće Bog.

RAŠA I BORIS

UVOD

Proteklo je punih šest godina kako sam objavio prvi teks u BLOGU koga sam nazvao "Žaoka".Za ovo vreme, ispisao sam 274 teksta sa različitim temama a po najviše sa temama iz mog rodnog kraja. Staistika kaže da me je na fb strani čitalo preko 60.000 prijatelja a na Guglu + više od 200 hiljada.Što se mene tiče,više nego impresivno.

Blog koji je pred vama, "Raša i Boris",objavio sam 27.avgusta 2012.godine. Ponosam sam na ono što sam napisao, pogotovo, što je i ovde jasno uočljivo, kako razmišlja jedan običan čovek neopterećen politikom, ličnostima iz tih epoha i sa koliko lakoće primećuje, uočava i kritikuje sve što smeta, baš upravo, tom običnom čoveku.

Ne znam zašto sam spojio u jednu priču ova dva lika koji je svako na svoj način obeležio vreme u kome je mogao da utiče na živote i sudbine stotinama hiljada nedužnih ljudi.
 Boris je pokazao da je u svojoj političkoj karijeri startovao od NULE a u zenitu, dogurao do NULE.

Raičević još žari i pali kuršumlijskim krajem.On je iz dana u dan sve bogatiji a grad i ljudi u njemu sve siromašniji. Ljudi odlaze jer ne mogu da izdrže izazove bede, nejasne budućnosti. Ne mogu mirno i spokojno da gledaju decu koja im rastu u sredinu kojoj nedostaje mnogo toga čime se ponose deca u drugim gradovima Srbije.

Politika koju vodi Raičević,nema sumnje u mnogome, podstiče sve izraženiju migraciju. On ko da ne čuje vapaje pametnih ljudi pa i predsednika Vučića, koji iz dana u dan ponavljaju: za koga gradimo puteve, mostove, bolnice, fabrike ako nas je sve manje i manje?

Za koga Raičeviću, grabiš sve banje, prirodne fenomene, kulturno istorijske spomenike dok ti se prazne škole, vrtići, sela, prodaju imanja, stanovi i ruše kuće na kojima se odavno nije zaviorio dim sa ognjišta a ni prozor otvorio da izadje tuga i samoća?

Vreme je da se suočiš sa istinom !

Boris Tadić

Postizborna politička turbolencija tek uzima svoga maha.Nema dana a da mediji ne objave rušenje do juče čvrstih koalicija. Ceh, kao u Novom Sada, plaćaju potpuno zbunjene i dezorjentisane demokrate ostavljene da se snalaze kako znaju i umeju.Slični scenario se najvljuje  za Beograd, Zaječar, Leskovcu i Arandjelovcu a verovatno treba očekivati raskid  političkog partnerstva i u mnogim manjim gradovima.

Analitičari tvrde da je političko raspakivanje DS počelo kada je Tadić izrazio nespremnost da preuzme kormilo nove Vlade ali ne zbog toga što je zemlja  prezadužena i izložena nasrtajima velikog kriminala i prave korupcionaške epidemije, već zbog sve većeg nezadovoljstva njegovim radom i rukovodjenjem strankom.

Glas je podigla mladja garde na čelu sa  Draganom Džilasom i Bojanom Pajtićem. Ali kako to obično biva, spretni Tadić je manirima dobrog psihologa  proračunao da je bolje da spašava sopstvenu glavu i presto u stranci, nego da ispravlja „krivu Drinu“ u Državi.

Dojučerašnji politički šarmer Evrope, za kojim su najdublje i najiskrenije uzdisale brojne Hrvatice, a koga je Berluskoni nazvao kopijom Džordža Klunije, znao je dobro prave razloge zašto je u budjetu nastala „rupetina“ veća od dve milijarde EU ali, samo mesec dan posle odbijanja da prihvati ulogu gubitnika na izborima a „spasioca“u Vladi, bio je zapanjen podacima koliko se kralo u Državi i koliko su u te prljave poslove umešani i njegovi dojučerašnji saradnici. Sa tim činjenicama članstvo će se suočiti već 7. septembra na sednici  Glavnog odbora. Javnost sa velikim nestrpljenjem očekuje da tada vidi svu snagu i mudros Borisa Tadića političara i državnika ili Borisa Tadića,“maminog i tatiniog sina“ koji još uvek nije stigao da izraste u zrelog čoveka izašlog iz adolescencije i mladalačke narcisoidnosti.

Radovan Raša Raičević

U iščekivanj tog značajnog datuma, ceh političke nepromišljenosti, revanšizma sa primesama inata i lokalnog smisla za humor, već plaćaju članovi DS i URS-a koje je novo postavljena vlast SNS naterala na „prinudni rad“. Ova ujdurma danima puni medije a dogadja se u Kuršumliji, maloj potkopaoničkoj opštini  gde su odlukom Predsednika svi dovoljno ne upošljeni, rasporedjeni u „radnu brigadu“ kojom koordinira Vučko Savić jedan od uglednih poljoprivrednika i domoćina iz obližnjeg sela. On je dobio zadatak da očisti grad koji sigurno zauzima jedno od vodećih mesta najprljavijih gradova u Srbiji. Deponije smeća su vidljive na svakom koraku ali ono što izaziva najviše revolta i reakcije gradjana, je potpuna zapuštenost gradskog groblja.

Godinama se, svaka novo izabrana vlast, zaklinje da će groblje, koje je inače pred zatvaranjem, srediti na zadovoljstvo gradjana Kuršumlije ali na zadovoljstvo brojnih žitelja ove varošice, kojima su preci i najmiliji ostali ovde da večno počivaju. Sa ove pozicije, akcija čišćenja i te kako ima smisla i nju podržavaju svi kuršumličani koji imaju bilo kakve dodirne tačke sa rodnim krajem. Da ipak, ne bi bilo kako valja, pobrinuo se lokalni moćnik Radovan Raša Raičevič direktor „Planinke“  preduzeća koje gazduje svim prirodnim kapacitetima u Prolomskoj i Lukovskoj banji. 

Raičević sa pravom nosi epitet dobrog i uspešnog privrednika i epitet graditelja ali potpuno neuspešnog i kofuznog političara. Uz ovo, na kontu te njegove uspešnosti, ogorčeni gradjani, otkrivaju i drugu dimenziju. On je bagatelno privatizovao sve prirodne resurse i sada sa distance čeka rasplet  sudskog epiloga oko Kuršumlijske Banje, uveren, da će i ovo prebogato termalno izvorište, za male pare ili potpuno besplatno, pripasti njemu. Ako se to dogodi, Raičević će biti jedan od najbogatijih Srba koji u svome vlasništvu ima bogastvo tri banje što je priroda vekovima gradila i ostavila u nasledje čoveku da se na tim lekovitim izvorima leči i oporavlja. I sve bi to ovaj napaćeni  toplički narod sa lakoćom podneo jer zna da ni jedna privatizacija, pa ni ova  domaća, nazvana pljačkaroškom, nije bila poštena i pravdena, da grad nije  opljačkan i opustošen. Posledice se vide na svakom koraku.  Broj stanovnika je iz godine u godinu sve manji. Nema posla, nema ni života. Praznih kuća, napuštenih imanja, ugašenih sela je sve više i više. Jedan od razloga je upravo ovakva naopaka, sebična politika koju godinama vodi Raičević potpomognut svojim vernim poltronima. Njegovi politički maniri su bliski sa ideologijom Staljina i pokojnog lokalnog partijskog moćnika Vidosava Milićevića Korčagina koji je ovim krajem žario i palio.“Čvrsta ruka“došla je do izražaja u kreiranju ove akcije. 

S jedne strane obilje poslovnih uspeha a s druge strane njegovo pojmanje politike je nerazumno i neprihvatljivo pogotovo što sve više podstiče krizu a ne retko i otvorenu mržnju prema političkim neistomišljenicima. Boljeg primera koji podupire ovu tezu nema. Projekat sredjivanja grada „političkom“a ne „grabovom metlom“, iskompromitovao je jednu više nego neophodnu akciju za uvodjenje i održavanje komunalne higijene sa kojom bi se postigli balansi izmedju bogatih prirodnih resursa i ljudi kojima je ostalo u nasledje da ih čuvaju i održavaju. Ako ne bi bilo tako, uslediće već vidjeni odgovori u obliku deponija, smrada, požara, boleština i ružnog života.

Ljubav prema rodnom gradu svuda u svetu se izražava kroz primenu elementarnih ekoloških vrednosti. Na prvom mestu je gradska higijena do koje se dolazi i akcijama ali mnogo više kroz sistem vaspitanja i obrazovanja. Otuda ćete od dobronamernih žitelja čuti i jednu iskrenu misao: “Kad se Raša ne bi bavio politikom...“! 

DAČIĆ DEBITOVAO U UN !

Ako se po jutru dan poznaje,onda je prvi nastup Premijera Srbije na Savetu bezbednosti UN većim delom, radikalni zaokret u politici prema Kosovu.

-Kosovo i Metohija će biti jedan od najvažnijih prioriteta srpske vlade, ali Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, naglasio je Dačić.

Sa te pozicije ili kako bi analitičari rekli, sa te platforme, Srbija otvara novu rundu pregovora gde sve što je od interesa, kako za srpsku tako i za albansku stranu, mora da se nadje na stolu i o tome otvoreno razgovara.

Najpre, svi vidovi revanšizma, bilo sa koje strane da dolaze, moraju da budu oštro sankcionisani. Ratne rane jesu duboke i sveže, ali ako se misli na budućnost, mnoge emocije moraju da budu smirene, a umesto njih da prevlada razum.

U tom delu paketa je i pitanje o ratnim zločinima o ćemu mora da se otvoreno priča a ne da se zločini prikrivaju i stavljaju u  kontekst "velikih" nacionalnih epova. Pitanje trgovine ljudskim organima spada u tu kategoriju zločina i ceo civilizovani svet traži kažnjavanje aktera sa bilo koje strane da dolaze.

- Isto tako, kao što je Srbija učinila sve u postupku rasvetljavanja i procesuiranja svih koji su počinili zločine nad albanskim stanovništvom na Kosovu, Srbija očekuje da se utvrdi puna istina i kazne svi odgovorni za ovaj ratni zločin počinjen nad Srbima na Kosovu - rekao je Dačić. 

Kako će se sve ovo odraziti na Srbe koji nemaju drugog rešenja nego da ostanu i žive na svojoj vekovnoj postojbini?Pristalice ovakve realne politike ima i oni su u većini. Medjutim,treba znati da su brojni politički mešetari podelili srpski narod a svemu tome, kumovala je i dosadašnja politika pregovaranje koja se držala teze "mnogo govora a malo korisnih činjenja". U osnovi Dačićevog nastupa na sedinici Saveta bezbednosti  naglašava se, da samo promena dosadašnje nekorisne i  prazne  ekonomske retorike  znači korak napre. To je ujedno i velika garancija  za opstanak i povratak. 

                Ivica Dačić: dobro je radio svoj posao

Nekako uporedo sa Dačićevim nastupom pred Savetom bezbednosti, misija Aleksandra Vulina, državnog Sekretara za Kosovo, pokrenula je niz važnih i korisnih pitanja o kojima se razgovara  po kafanma, trgovima, kućama, tamo gde se dva Srbina sretnu, razmene pozdrave i otvore temu sa poznatim naslovom:"Da li je Kosovo srpska golgota ili srpska sramota?", ili "Ko je Srbe "pocepao" na Kosovu?" i "Ko se ovajdio i obogatio na mukama prognanih i na grobovima ubijenih?"Koji su to Srbi koji za tri radna dana na Kosovu primaju velike plate, a vikend provode u svojim kućama i stanovima po Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Smederevu i Beogradu"? Naravno,ima još mnogo direktnih pitanja upućenih na adrese zvučnih političkih imena koji ne bi mogli da se pohvale da su u svom mandatu nešto korisno uradili za narod koliko su učinili za sebe. Jeste, rat je oduvek bio "nekome majka a nekome maćeha" i to se dogodilo na Kosovu. Kako i u kom obimu, jednoga dana će morati  da izadje na videlo.

Ideja da se napravi popis onih koji dole žive i onih koji skupo naplaćuju svaki svoj provedeni minut na "svetoj zemlji",je bez sumnje dobro sračunat politički a i praktični potez koji obećava da će u startu smiriti strasti i otvoriti jednu drugu ali ovog puta pravičnu stranu rešavanja srpske drame. Povlačenjem političkih polutana, pruža se šansa mladima.Sve je veći broj primera koji teže ka razumnijim odnosima u suživotu s jedne i druge strane etničke granice.Ipak,mesta nekom prerteranom nacionalnom optimizmu nema a niti ima potrebe za njim. Otuda i ideja Fadilja Vokrija,centarfora Partizana iz vremena stare Juge a sada predsednika nepriznatog Fudbalskog saveza Kosova, je utopistička i neralna i ne treba da čudi što su se pomenuti akteri slatko nasmejali. Naime, Vokri misli da je normalno da boje Kosova brane i proslavljeni srpski reprezentativci rodjeni na Kosovu, pa tu pominje Djokovića i Krasića. Ovaj primer nije realnost za Kosovo i u to čudo ne treba verovati.

Beležimo za ovo vreme jednu hrabru i smelu misao mladog Srbina iz Mitrovice,koji kaže:" Ako mi je od interesa, radiću u istoj fabrici u istom birou sa Albancima.Sporazumevaću se nekim trećim jezikom... Ako mi nije od interesa,neću i tačka..."Da li je ovo realnost  budućeg života na multi-etničkom prostoru?Ja verujem da jeste, pogotovo kada se svemu tome dodaju i neizbežni  principe tolerancije, uvažavanja  i poštovanja. A ostalo, diktiraće život i prilika u EU gde ćemo se jednog dana sigurno naći.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NISI NORMALAN AKO NE POLUDIŠ !

          

• Iz Agrobanke je oteto  300 miliona eura,trista im majke ološke.Novac nije otišao u ruke seljaka već u ruke poznatih lopuža  koji godinama žare i pale Srbijom.Na pitanje, kada će novac biti vraćen, setih se odgovora" paraćinske Dafine" iz vremena piramidalnih banaka."Čim gi obrnem,odmah ću da gi vrnem".Imali razlike izmedju vremena tadašnjeg i vremena današnjeg?

 

 Ne verujem da ste zaboravili  dopadljive spotove Agrobanke u kojima nas glumac Nenad Jezdić uveravao  da "Treba u ovu zemlju koren pustiti" . Njegova poruka okrenuta je  mladima. Jezda ih bodri  da  bez straha i kompleksa ponovo zaposednu napuštena imanja svojih dedova i očeva i tu zaoru svoju prvu brazdu. Ubrzo je i ovu kampanju podržalo i Udruženje erkonomskih propagandista Srbije koji je serijal od deset jedinstvenih spotova sa seljačkom temom nagradilo i srebrnim priznanjem i to u konkurenciji 46 zvučnih i visoko budjetskih kampanja.Spolja je sve izgledalo idealno.Banka sa stabilnim potencijalima i jasno izgradjenom poslovnom politikom i to pogotovo u domenu plasmana  svojih sredstava, mogla je da uloži u jednu dobro osmišljenu kampanju, koja je obuhvatala sve vidove oglašavanja. Prštelo je na svim  medijima.Sajtovi su bili puni velikih obećanja a spotovi su se vrteli na svim televizijama.Nije bilo novine koja nije objavila u proseku makar jedan crno-beli oglas. Naravno,nikoga to nije ostavljalo ravnodušnim. Narod se zaželeo da čuje i nešto dobro   iz ponude  preostale dve domaće banke, Agrobanka i Komercijalna banka.Naprosto,kampanja "Moja banka" legla je kao melem na ranu stanovništvu koga su brojne  Grčke,Austiske,Nemaćke i Madjarske banke odrale do gole kože, primenjujući  bezobzirnu a ne tržišnu kamatanu politiku.

 

                                                         Nosio kako je ko stigao !!!

Da je marketing ponekada iluzija a potom čista laž i prevara, bila je lekcija koju je znao  i Dušan Antonić, osrednji bankarski činovnik koji se iz neobjašnjivih razloga dograbio mesta generalnog direktora prve srpske i jedine seljačke banke. Agrobanka je u ovu kampanju uložila  više miliona dinara i time na jedan "lep i zanimljiv način" prikrila šta se stvarno dešavalo iza kulisa palate u Sremskoj br.3. A tamo haos.

Novac je podeljen prijateljima,kumovima,sinovima,partiskim moćnicima a istraga će pokazati koliko je otišlo u privatne džepove.Uglavnom u kreditnoj dokumentaciji inspekcija koja češlja svaki kredit,sigurno je neće naći ni jednog Milisava niti Jordana ni Dragoroda ni Pavla ni Marka a ni Jablana.Ni jednog srpskog domačina ni seljaka koji se teško zadužuje ali kada se zaduži oko ne sklapa dok pare ne vrati.Nema u toj dokumentaciji ni jedne uzorane brazde ni jednog mladog poljoprivrednika koji se vratio na očevinu da pokuša i još jednom počne iz početka da decu svoju hrani da od zemlje natopljene sopstvenim znojem dostojanstveno i časno živi.

U ime kakvog morala i kakve to pameti  banku su zaposeli provereni prevaranti, nabedjeni biznismeni, njihovi posrednici, podstrekači i neizbežni politički pomagači i odneli 300 miliona EU. Koliko im je zašto Antonić verovao pogotovo što je dobro znao ko su oni.Velika zvučna imena  sa "ugledom i reputacijom". Svi oni  godinama pale i žare Srbijom. To su ljudi koji imaju mnogo para, mnogo bankarskih računa, mnogo stanova,kuća. Ljudi sa ogromnim privilegijama čija deca su predodredjena da žive u izobilju da troše koliko im je volja, da grade svoju karijeru u vrhu države, da se žene i razvode i da nikome za života račune ne polažu.To je ta Srbija iz mraka, korumpirana i ojadjena do bola. To su ti Srbi iz potaje i koji "slave slave a psuju boga, gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima a ludake sposobnima, gde smatraju da će zemlja više napredovati ako više nazaduje, gde nisi normalan ako ne poludiš".

Upropašćena je jedna dobra ideja još jednom i to po ko zna koji put, seljaci su namagarčeni. Oni koji su poput Jezdića stvarno imali nameru "da u ovu zemlju koren puste"ponovo su prigrlili beogradsku kaldrmu i mesto na klupi pred biroom za zapošljavanje da čekaju danima dok se tamo neki Sekuliću, Antonići,Nikezići ne smiluju i vrate ono što su oteli ne bi li, nekada,u nekoj drugoj i boljoj Srbiji, stvarno zaorali svoju prvu brazdu.A šta ako su nas oni nadjačali i pobedili. Ako ih ima više, ako su im korenu dublji i ako im niko ništa ne može !Šta ćemo tada!