PANČIĆEV VRH!

Najveća srpska bruka smestila se na 2017m. Baš tu, odakle je "nebeski narod" najbliži bogu, dogodila se najogavnija malverzacija od koje svi sada peru ruke i prave se ludi. Na tom mestu, neko je bez ustezanja i griže savesti, poželeo da svakom Srbinu koji ovo kotu svoje države smatra svetim mestom, ugura prst u oko i još jednom pokaže da u ovoj zemlji i dalje postoje jake sile koje javno sebe protežiraju kao moćne i u svakom pogledu, jače od države.Tu, baš ovde,da cela Srbija pukne na zdravo,sagradjen je velelepni restoran čime su ti investitori pokazali da su njihova pravila važnija nego državna. Nema i ne sme da opstane ništa što je sveto, za bezbednost važno, za ekološke vrednosti nedodirljivo. To je logika tih ljudi koji o svojoj zemlji i njenoj istoriji ne znaju ništa a po njoj vršljaju kako im se prohte. Ko se to igra sa strpljenjem ovog naroda kome jed i pena sve više izbijaju na usta? Ej, zamislite, šta bi uradio svaki Slovenac da mu neko na Triglavu podigne restoran? Ujedao bi i golim rukama se obračunavao sa svakim koji bi to pomislio. Nama se ipak, dogodilo!

Šta bi Slovenci rekli da im je neko nešto ovako podigao na Triglavu

Priča ima krajnje prozaičan početak, što je još jedan od dokaza da baš upravo tako počinju sve monstruozne, drske i bezobzirne priče, koje normalan čovek teško može da razume i prihvati.Opština Brus je po rečima svog "neupućenog i neveštog" predsednika, čovaka koji se po obimu svojih brojnih afera uzdigoa visoko, toliko visoko, da svi tvrde, da mu Vučić nije ni do kolena.On je izdao dozvolu za izgradnju bifea od stotinak kvadrata, bez temelja i bez upotrebe armature i botena na samom Pančićevom vrhu gde je na očigled cele Srbije i svih ljubitelja ove planine i skijanja, ubrzo sagradjen velelepni ugostiteljski objeka od preko 1500 kvadrata. Nesreća je u tome, što su svi koji su morali da reaguju, okretali glavu i pravili se ludi.

Cela Srbija bruji o ovoj aferi

Kada je krajem zime otvoren i počeo da prima prve goste, bruka i sramota više nije mogla da se skriva.Cela Srbija je skočila na noge u potrazi za investitorom i čovekom koji stoji iza njega. Ispostavilo se, da je investitor žena koja živi negde na periferiji Smedereva što je još više podgrejalo sumnju da neko moćan stoji iza nje. Ko je taj, ako to nije Aleksandar Vučić, moćniji u ovom času od njega u zemlji Srbiji? I tu klupko počinje da se zamotava i ulazi u dugi i neizvesni sudski spor koga je država pokrenula protiv ove moćne družine, donošenjem rešenja da objekat ne može da se legalizuje već da mora hitno da se ruši do temelja.Umesto da tako bude, on se i dalje doteruje i gradi a jadni narod koji uspon na Pančićev vrh smatra svojom patriotskom obavezom,gleda,krsti se levom i desnom i svojim očima ne može da veruje.

Sa Pančića, dolinama i ravnicama ove zemlje, odjekuje eho r u š i t e, r u š i t e ...a odgovor, iz glava ovih prestavnika "druge" Srbije, sve je glasniji i uporniji:može, ali malo sustra!

Ako je nekome u ovoj zemlji stalo do obraza i morala, dileme ne bi smelo da bude. Ne samo da se ruši već da svi ovi drznici koji su umešali svoje prljave prste u ovaj nečasni i nemoralni posao, morali bi da završe u zatvoru. Samo to bi moglo da zadovolji poniženu i uvredjenu Srbiju kojoj je neko ovim čininom izvadio jedino i najlepše gorsko oko.

GAZDA JE GAZDA !

Mladi intelektualci,fakultetski obrazovani ljudi,favorizujući sebe a na uštrb domaćica hotela, bez kojih se ne može, kuvara i konobara, otvorili su javnu polemiku sa svima nama rešenim da sa ledja Kuršumlije, skinemo Rašu Raičevića, političkog tutora  i čoveka koji, po nama, snosi glavnu krivicu za propalu i devastiranu varoš i reku mladih koji odlaze.

U svom tekstu oni zdušno brane gazdu  uvereni da ćemo im to poverovati i time otkloniti svaku sumnju da tekst nije nastao kao posledica pritiska  ili kao posledica javnog poltronisanja i omalovažavanja elementartnih vrednosti ljudskog dostojanstva.Već kao  samoinicijativa ljudi koji imaju pravo na svoje i drugačije mišljenje. Zato imam i nepobitne dokaze.

Ne verujem da ovaj mladi svet nije u svim tim polemičkim tekstovima jasno uočio da njih nikada niko nije pomenuo a niti razvoj naših banja doveo u pitanje.Naprotiv, svi zdušno ponavljamo:sve što je uradjano u banjama,  dobro je uradjano i svi koji su tu uposleni, oni su samo jedna od važnih karika za prosperitet tih banja. Drago mi je, i to sasvim iskreno, što sa posebnim akcentom ističete vaše visoko obrazovane kao veliku vrednost ovih projekata a ujedno i sigurnu garanciju dobrog razvoja i blistave budućnosti.  Ono što vam kao kolega sa dosta životnog iskustvas preporučujem:borite se za svoje radno mesto, za svoje banje, za svog poslodavca ali ponjviše, borite se, za svoje dostojanstvo, nastojte da se svakoga dana usavršavate i obrazujete i da se sa svojim materijalnim statusom ponosite a ne stidite. Ne dozvolite da vas neko izrabljuje i primorava da zavisite od njegove dobre volje i  izopačene sujete. Kada u nizu sastavite dva loša dana, računaj te, da ste sastavili pola godine a ta polovina, narednih deset.

I, ode život !

Pred zadužbinom Stevana Nemanje sve je više turista

I na ovo želim da vam najozbiljnije skrenem pažnju.

Epidemija „teorije zavere“ je sve opšta pojava u slabo organizovanim društvima primoranim da na sve načine skrivaju istinu. Nikada „ogledalo nije krivo što je lice ružno“ i ne lomite ga. A vaš gazda Raša Raičević, grdno se zamerio gradjanima Kuršumlije i još više svima nama koji ne živim u svom voljenom gradu a za njegovu sudbinu smo vezani  neraskidivom pupčanom vrpcom. Došlo je dotle da njegovu mrzovolju, njegovu pakost, osvetoljubivost,patološku sujetu, niko više nije spreman da trpi. Grad je u sveopštoj apatiji zbog njega, u strahu od njega u potpunoj zavisnosti od njega.Ne može biti gora kombinacija.

 Sve što hoćemo i tražimo  je da ode iz grada,da se vrati svome biznisu a da se mane politike i svih prljavih rabota uz pomoć kojih je dugo vladao ovim krajem.

Grad može bez njega, bez njegovih poltrona i gramežljivaca i tumača koji svojim ponašanjem i privilegovanim životom svakodnevno provociraju jadne i uplašene ljudi. Neki to trpe a neki odlaze i to sa kartom u jednom pravcu. Prazni se grad. Prazni se opština u kojoj u ovom času živi čak 4 hiljade stanovnika manje nego pre pet godina a apetiti šiptara rastu iz dana u dan.

Maturanti:hoćemo sve više a ne sve manje odeljenja

Pa zar ne vidite i sami da se u školama svake godine gasi po jedno odeljenje. Da posla nema jer nema investicija i da su ljudi naprosto osudjeni da trče za Rašom, kleče i mole ga za posao ili odlaze u neizvesnost. Svaki pop zna ovu zastrašujuću statistiku napamet.Pitaj te ga, koliko ljudi umire,  a koliko se radja?

Za kraj teksta, daću vam i precizan odgovor na vaše pitanje „ko me plaća i za čiji račun  rušim ono što je dobro!“.

Divim se vašoj proniciljivosti. Pogodili ste.Tačno je. Dobro sam plaćen za sve ovo što radim. Moji nalagodavci, nažalost, već davno počivaju u nekoj od najneuredjenih večnih kuća u zemlji Srbiji. Obavezali su me grobovi mojih roditerlja, rodjaka i brojnih prijatelja, imena velikih Kuršumličana u čije ime molim i govorim već godinama:

1.Uredite gradsko groblje da više ne crvenimo pred grobovima naših najmilijih!

2.Izgradite pešačku zonu,

3.Preuredite park,

4.Osvežite ga zvučnom i svetlećom fontanom,

5.Zasadite nove platane,

6.Uredite kutak za decu,

7.Iselite benzinsku pumpu iz centra grada,

8.Otvorite nove bašte i oslobodite nam trotoar,

9.Napravite i neki kutak za nas starije,

10.Pod zidinama Nemanjine zadužbine, podignite veliku pozornicu za časove istorije i mnoga druga kulturna dešavanja,

11.Usred parka u prirodnoj veličini, podignite spomenik akademiku Vojinu Voji Šuloviću.Mi boljeg od njega nemamo.

12.Uredite njegovu memorijalnu sobu,

13.Završite Dom kulture,

14.Otvorite nova radna mesta

15.Tražite od Srbije da završi akomulaciju „Selova“

16.Dajte subverncije svim mladim proizvodjačima koji se vraćaju na selo,

17.Zaustavite kriminal i pljačku opštinskog budjeta...

Eto,ko me plaća i za koga ja radim.

Videćemo se mi još i naravno pričati o sveme ali ne više i o Raši Raičeviću. Što se mene tiče,on me ne zanima.

Veliki pozdrav!

(NE)MORALNO!

Ako postoji trunke morala u glavama ljudi iz Fudbalskog saveza Srbije, onda bi bez dvoumljenja trebalo poništi utakmicu Spartak- Radnički. Malo je reći da je na sceni bilo skandalozno sudjenje još uvek u svetu ne zabeleženo.

Ako ovo računate u pobedu,nikad vam niko neće kročiti na stadion!

Bila je to demonstracija ludačke psihologije "čoveka u crnom", čije ime od sramote ne želim ni da spomenem. Bez trunke rezignacije, mirno i čiste savesti tvrdim, da je takvo sudjenje: katastrofalno, sramno, namerno i nemoralne.

Ovaj jadni sudija, morao bi zbog svega što je uradio da bude proteran iz fudbаla,da mu se zabrani doživotni pristup utakmicama i da zbog očiglednog kriminala i obmane, završi na teškoj robiji. U protivnom, otišli smo konačno do vraga.

Ako neko pak misli da i ovo treba da prodje po formuli "svako čudo tri dana",uveravam ga da se grdno vara.Nije ovo samo fudbalsko pitanje ovo je pre svega ljudsko pitanje čijim jasnim presekom naziremo duboku i neizlečivu bolest društva nespremnog i nesposobnog da se sa ovakvim javnim kriminalom obračuna po zakonima i moralnim principima države koja se u svetu legitimiše da postoji, da se bori i da teži višim životnim standardima.

Zašto to kažem?

Zato što je nedopustivo da se javne ličnosti,u ovom slučaju na sportskim priredbama, ovako nemoralno, drsko, bez trunke poštovanja kodeksa koga zastupaju, sudijskih pravila, ponašaju po volji i interesu druge strane sa ciljem favorizovanja Spartaka i nanašenje ogromne štete fudbalerima Radničkog,gradu Nišu, celekupnom jugu Srbije, pa ako hoćete i ostaloj sportskoj javnosti naklonjenoj iskorenjivanju  kriminala iz svakodnevnog života.Spartak ne može ovu pobedu da uknjiži u anale slavne istorije svoga kluba. Ovo pobeda je sramna i zbog nje će generacijama dece koja trče za "buba marom" na severu Bačke, brideti obraz. U ovoj pobedi nema slasti ima samo smrada. Ovu pobedu nije dobi čovek već najgori ljudski šljam. Ako Spartak sa ovom pobedom želi da se nadmeće sa klubovima po Evropi, neka mu bude ali, to neće trajati dugo.

Slučaj, da baš tako, slučaj nad slučajevima, ima svoju ogromnu specifičnu težinu i neka je proklet svako ko namerno  zažmuri nad njim.

IPAK SE DOGODILO
Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, naš fudbalski sudija Srđan Obradović uhapšen je zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj.

"On se sumnjiči da je na fudbalskoj utkamici u Subotici, između Spartaka i Radničkog iz Niša, iskorišćavanjem svog službenog položaja favorizovao domaći tim i tako ga stavio u povoljniji tim u odnosu na protivnika", navodi se u saopštenju MUP-a.

Njemu je određeno dvodnevno zadržavanje iza rešetaka, a nakon toga će biti priveden u tužilaštvo na saslušanje.

Podsetimo, Obradović je tokom vikenda od jedan od najčudnijih penala koje je publika u našoj zemlji imala da vidi, a nedugo nakon toga predsednik FSS-a Slaviša Kokeza najavio je da će zatražiti da pomenuti arbitar bude skinut sa sudijskih lista. Usledilo je privođenje sudije, a onda i odluka o 48-časovnom zadržavanju.ako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, naš fudbalski sudija .

DRŽAVA SPREČILA PLJAČKU KURŠUMLIJSKE BANJE!

Radovana Raičević,vlasnik Prolom i Lukovske  Banje, nije uspeo u nameri da svom bogastvu priključi i treću Topličku banju. Time je ,barem za sada,odloženo krunisanje „kralja“ srpskih banja.

Tu podmuklu nameru koju je ovaj vešti lokalni intrigaroš, besramni politički kameleon, mrzitelj ljudi i grada od koga je  decenijama otimao u kome ni bagrem nije  zasadio,sprečila je Vlada Srbije objavom javnog tendera i obelodanjivanja cene za prodaju Banje koja na startu iznosila celih 2,5 miliona EU.

Bila je to pravična i domaćinski tempirana bomba koja je u jednom trenu razorila sve godinama osmišljavane planove u glavi ovog čoveka da se najstarija srpska banja, najpre uništi i opustoši, a onda da njemu u miraz,uz povoljne kredite i donacije,potpuno besplatno.Ili, kako to naš narod kaže, “za džabe”.

Danima se i godinam on pripremao za ovaj čin primopredaje i već osmislio način kako će sve to „nevoljno“ morati da prihvati mada njemu ta muka ne treba i nije mu stalo do toga.Ali, kada mu već ojadjena i opljačkanja država, nešto “poklanja” ,red je da se to i uzme!

Narod kaže,lukav je on.Čekao je da mu Vučić klekne na kolena,da ga proglasi herojem i grediteljem Juga i da mu trajno, do kraja života, overi sve političke mandate,da odrešene ruke da grad uništi,raseli a preostale ljude utera u geto teške bede i nemaštine.Da još jednom krene u obračun sa svim neistomišljenicima i da dočeka ono u čemu je bio pravi i najveći. Dovoljno je samo reći- cinik!  I to kakav cinik. Ljudi ne pamte da je takav  ikada rodjen u ovim topličkim kotlinama.

Uvek je maštao da ljudi trče za njim da ga mole da pred  njegovom kancelarijom sluša uplakane i uplašene roditelje dok im iz očiju čita i strah i strepnju da li će im dete naći posao ili će poput mnogih, morati da ode i za uvek napusti rodni grad.

Ovo je bila meta vlasnika topličkih banja

Ali ne i ovo,ruševine nekada vile sa zvučnim imenom "Jugoslavija"!

Ljudi tvrde, da je živeo za trenutak da ga poraženi i gladni mole za oproštaj i koricu bajatog hleba.

Da priču sada vratimo u daleke sedamdesete godine.Karijera ovog bahatog čoveka započela je u Lukovskoj Banji njegovim organizovanim pučem u kome je glavu” izgubio” Djoka Eraković utemeljivač dugoročnog planskog razvoja,danas se to zove strategija, svih podkopaoničkih banja koje su trebale i morale da preuzmu i pokrenu točak razvoja već vidno zaostale Tolice u odnosu na druge regione Srebije.Raičević ga je slistio, oteo mu fotelju,ponizio i degradiorao kao čoveka i ako je dobro znao, da on nikada ne bi bio to što je danas, da ga u “Planinku” nije zaposlio Eraković.Bilo je to pre više od tri decenije. Od tada on kuje planove i čeka trenutak kada će najpre Prolomska pa Lukovska i na kraju Kušumlijska Banja postati njegov privatni plen.

Oteo je i prisvojo banje a banje su mu donele milione sa kojima je on preko noći postao moćan čovek i jako privlačna i zanimljiva meta za sve mešetare koji su ga za velike interese pomagali u izgradnji karijere,njegovog političkog profila i na karaju bogatog  i prebogatog tajkuna bez čijeg odobrenja niko nije mogao da nadje radno mesto,planira porodicu i opstanak u gradu koji je vidno propadao i nestajao.Opstajali su oni koji su bili uz njega,koji su ga slepo slušali i u svemu podržavali a svi ostali bili su osudjeni na patnju ili odlazak .Naročito je bio surov prema svojim „preletačima“ sa kojima je  sedeo i pjančio,kada je bio u dobroj formi i po  dva dana i dve noći. Iz firme su proterani svi koji su pomislili da nekom drugom prodaju akcije za veći iznos nego što je on nudio.Bio je to put da se  polako ali sigurno dodje do većinskog paketa.Danas je on vlasnih ogromnih prirodnih potencijala na koje svaki gradjanin ove regije ima podjednaka prava koliko ih ima i on.

Kada krene,”para da ide na paru”,kaže naš narod,ništa vam drugo ne ostaje nego da slatko trljate ruke i brojite novac koji je ne neprekidno “kapao”.U eri svetske kampanje za afirmaciju i očuvanje  retko i jako atraktivnog geološkog fenomena poznatog pod imenom “Džavolja varoš”, njemu su potpuno besplatno predati “ključevi” od ovog lokaliteta koji iz godine u godinu beleži povećanje broja turista i znatiželjnih ljudi iz celog sveta.Nekoliko brvnara,zemljanih posuda, preskup pasulj i svadbarski kupus i biznis je krenuo silovito ali biznis, od koga je samo on imao koristi, a jadna i opljčkana opština, ni jednog dinara.

Dugo i iscrpljujuće vreme njegove političke  vladavine i turture, najupečatljivije se vidi na svakom koraku devastiranog grada.Više od pedeset godina ovde  se ništa dobro i pozitivno nije dogodilo.Dok su se Prokuplje i Blace stalno menjali i modernizovali,Kuršumlija je srljala u prošlost.Banje su cvetale,njegov privatni kapital se umnožavao a grad siromašio i propadao.

Svi troškovi, a pogotovo infrastrukturalni troškovi, koje je vlasnik morao da plaća gradu, išli su na teret grada. Decenijma on se bogati od eksploatacije mineralnih izvora a  gradu za to ne plaća ni dinar rente.Grad od turističke takse u svoj budjet nije uknjižio ni jedan dinar.Pa da li je on,zaista, posle svega,vlasnik ovih banja ili je nužna revizija ove privatizacije kako bi se tačno utvrdilo na osnovu čega je stečeno toliko bogastvo.

Priča o zapošljavanu samo je delimično tačna jer njegova ideja je uvek bila da se radi sa što mnjim brojem uposlenih i za male  plate ali da se ćuti i bezpogovorno sledi svaki njegov korak.Zna li neko koliko je miliona i miliona litara prolomske vode prodato i koliko se para slilo u gradsku kasu?

Kuršumliska Banja je spašena.Ako bude sreće pa se nadje bolji i pošteniji kupac,taj dan u dugoj istoriji ove banje, biće ubeležen, kao dan kada je sprečen opasan monopol, nepravda i otvorena pljačka  velikih priprodnih potencijala. Zaustavljen je čovek sa lošim namerama i ako bude  i politički proteran iz SNS, partije gde je našo utočište da radi šta mu je volja. Ako se to dogodi,onda je i Kuršumlija spašena jer ne verujem da gori od njega može da dodje na čelo opštine koja postaje važna tačka na mapi Srbije.

Proterali  se Raša iz grada,grad će progledati i to je pravedno i jedino normalno rešenje jer do ovoga časa  sve ide naopako,za njega korisno a za grad i ljude katastrofalno.

U potrazi za hlebom i zbog njega i njegove politike, kolone onih koji su se iseljavalu bivale su sve  duže i duže.Sve se to pokrivalo sa 300 zaposlenih  u Prolomu  i 300 u Lukovskoj Banji a to što su  grad  i opština u celini izgubili nekoliko desetina hiljada mladih žitelja to u Srbiji nikog nije zanimalo i zbog toga, što su odavde prema Beogradu išle lažne i nestvarne slike.

Sada kada prestoji izgradnja autoputa  do Merdara,otvaranje novih radnih mesta i oživljavanje opustošenih sela,ispostavilo se, da je  sve to teško izvodljivo jer nema za koga.Nema ljudi,nema radne snage a oblast i grad iz nužde i novih geopolitičkih poteza najednom su isplivali  u prvi plan daljeg strateškog razvoja i opstanka Srbije.E sada valja, položi račune Srbiji i objasni, zašto su se ljudi iseljavali iz Tolice i ne samo to,već naći načine i programe koji će im omogućiti povratak.To sadašnje gospodare varoši ne zanima jer i ono što znaju i što bi mogli, oni to ne smeju bez odobrenja Raše Raičevića.

 I za kraj kačim i ovo pitanje.Da li je Vučić mislio i na njega kada je nedavno najavio “čišćenje svojih redova od mangupa i lokalnih siledjija”? Ne znam, ali,ako mu on nije target, prestaću da verujem da će se u mom rodnom kraju, išta nabolje pokrenuti.